Ukrao, orobio.

Naizgled slatko, a u stvari pravo malo čudovište od deteta.

Култни часопис, који је основао и успешно водио Бранко Рогошић, све док му држава, односно министарство културе, коначно није дало до знања да часописи оваквог типа нису потребни. Ово је уједно био једини, штампани начин, да се током деведесетих година и почетком двехиљадитих, редовно добијају информације о домаћој и страној рок сцени. Уједно, основана је и издавачка кућа под истим називом која је добром вољом, давала шансу многим младим групама да покажу јавности шта знају и умеју. Многи ромаћи бендови су се прославили УПРАВО захваљујући овом часопису и овој издавачкој кући: Enjoy Sarma, Краљевски Апартман, Tornado, Alogia, Високи Напон, May Result и други.
Након пропасти Рок Експреса, појавио се часопис, Звезде Гранда, који је постао много популарнији, с обзиром да је добио подршку државе.

Период у животу једне жене. Не могу ти баш тачно рећи када почиње, кад се завршава и колико траје. Али се да препознати.
Видео си је, прошао поред ње. Не, ниси се окренуо и звизнуо, али си у тренутку заборавио куда идеш, шта радиш, зашто постојиш...

Њена физичка лепота овде није примарна. Та жена једноставно цвета у пуном јеку и свесна је тога. Има сигуран ход и самопоуздања на зајам. Не говори много, али каже пуно. Зна шта желиш, чак и када ти не знаш шта осећаш.

А можда си је познавао док је још била крхки младар у џунгли трновитих ружа или касније, када је као тек расцветали пупољак стидљиво промаљала своју потенцијалну савршеност. Или си је пак, поседовао када је већ била прецветала, узалудно прскајући усахло стабло, док лати неумитно опадају, једна по једна. Можда је можеш препознати и као сасушено пољско цвеће без мириса, загаситих боја, али са титрајем у очима, као далеки светионик бљештавила којим је некада сјајила.

Али ако си је убрао у цвату, док је несебично ширила бехар око себе, ако си био изабрани срећник коме је узвратила емоције, баш тада, док је цветала... Па честитам, човече! Ти ме разумеш.

Oni koji ništa ne čine povodom istog.

Pesma koju si gotovo sigurno čuo na radiju ili ako si dovoljno retardiran da pustiš pink mjuzik u slobodno vreme. Pevačica, Kaliopi, poznata kao ona baba što peva zadnjih 20 godina *UU bato mogla sam leteti*, htela je da skrene pažnju na težak emotivni prtljag koji žene nosi sa sobom. Elem...

*Dobro jutro ljubavi, opet nismo spavali*- Ok, znači spavao ju je sinoć.
*Zadnje zrno kafe kuvam da nas razbudi*- Popizdela je jer mu je tog dana rekla da kupi jebenu kafu ali on se kao i uvek nije setio, a mogao je i uloške da joj uzme, libres pet kapljica.
*Neko nam je kriv za sve*- Našao si neku kurvu.
*Kažeš krevet tesan je*- Aha, znači sad sam i debela, to hoćeš da kažeš!?
*Sada je svejedno, zbogom mali anđele*- Zašto baš anđeo, da li nam poručuješ nešto Kaliopo? Kao antički hor, najavljuje dolazeće krvoproliće.
*Ja uvek nosim kofer ljubavi, veliki crveni
žu njemu njanjaju sad svi koji su me voleli*- O čemu drugom misliti nego velikom crvenom koferu, a crven je zbog sasušene krvi koja se iz njega izlila, koji je napunjen ostacima tela svih njenih bivših ljubavnika. I uvek ga nosi, znači to vonja za njom, a vonj je tu da upozori ove koji su budući kako će da završe ako se budu zajebavali sa Kaliopom.

Posprdno ispraćanje mladog pripadnika Al-Kaide na zadatak.

Prva rečenica kojom rodbina i komšije opisuju ubice, kriminalce, psihopate ili nesrećno nastradale, njima barem iz viđenja poznate osobe.

Devojka koja je išla na estestku operaciju.

Glavni junak filmova ''Bekstvo iz Njujorka'' i ''Bekstvo iz LA'', tumači ga Kurt Rasel. Iz petnih žila žalim što ovaj čovek nije stvaran. Zašto? Ne, nisam fan ovog filma a ni ometen u razvoju. Ko je gledao ''Bekstvo iz LA'' zna da se tokom celog filma jure oko nekog uređaja koji ako se aktivira jednostavnim pritiskom na dugme gase se svi energetski izvori na svetu. To bi bilo fenomenalno jer niko više ne bi zevao po internetu ceo dan, ne bi nas smarali farmama, dvorovima i parovima, ne bi bilo gledanja pornića već bi morali malo da se potrudite itd. Ostali bismo bez mnogih korisnih informacija koje poseduju internet i televizija, život bi postao znatno teži i opasniji, ne bi bilo više ovog sajta itd. Ali smatram da to za članove Vukajlije ne bi bio nikakav problem, našli bismo se mi uživo pa bismo pisali definicije kao srednjevekovni monasi a postere lepili po zidovima zgrada i kuća. Sve je to mala cena za izlazak na ulice, ipak smo se previše otuđili jedni od drugih. Živeo drug Pliskin!

Види вако... Немаш ти појма шиљокуран... То ти је била једна земља где је било свега и све је било најбоље.

Нико ништа није радио, а сви су све имали. И кад немаш, узмеш од предузећа, ил неки од они кредита што се никад не враћају, све се то лепо распореди на друштво, и супер свима! Сви нас волели, сви нам завидели, а тек пасош што нам био црвен и леп! На море идеш кад оћеш и де оћеш и пишаш по домороцима, нако госпоцки.

Војска ко земља - све на нивоу, све најбоље, причало се да смо били четврта сила у Европи, ал ја искрено мислим да смо били и прва, ако у Европу не рачунамо и Есесесер. И сви воле војника, чудо једно! Одеш у Србију, одеш у најгоре усташко место у Рвацкој - просто се утркују ко ће пиво да ти плати!

А тек Тито! Да виш кад ОН неком каже "Не!"! Па све се бре тресе, цео се свет тресо од нас, сви нас знали ко смо и де смо, сви нас бре волели! Црнци те воле, Енглези те воле, Американци те воле, Совјети те воле, чудо једно! Сви питају колко ти пара треба, само да би и ти њих воло, толко им стало било до нас и наше Југославије! Па кад гледаш оне слетове на стадионима... Волели смо га бре, ЕЈ! И мртвом смо му носили штафету! Еј, Друг Стари, да је још поживео, све би данас друго било, знао би он како са овим барабама...

Сви били јебачи, сви унаказили од јебања сваку земљу у коју оду, странкиње једва чекале Србе и Рвате да се са њима плоде, јер су сви Југословени били прави плодитељи, таквих на планети није било. Толко смо плодили да су ове наше остале суве, па почо се смањује наталитет, то је кренуло отад, јер смо били јебачи.

А тек брацво и јединсво... Па кад запевамо химну, Хеј Словени, па Брена, па Бијело Дугме, па Краш чоколаде, па Горење... Нисмо бре ни гледали ко је Србин, ко Хрват, све нам једно било. Сви смо се заједно проводили и зезали, право Титово брацво и јединсво! Ееееј, то је бре била земља бре!

Ви сад појма немате! Да вам човек да једну овцу нацртану, не бисте знали да је сачувате! Ви сте бре нуле сви до једног!

Beogradski Pekam. Granica Beograda sa onim što je Beograd, a ne bi smelo da bude Beograd. Opština u kojoj se ko šare na zebri prepliću naselja u kojima dominiraju Zvezdaši sa onima u kojima dominiraju Partizanovci. Brdovita ko San Francisko. Ima prirodu lekovitu ko u Černobilju. Mesto u kome se naselje sa desetospratnicama graniči sa prašumom u kojoj može da vas izede anakonda. Najbombardovanije mesto u Evropi posle Drugog svetskog rata. Penzionerski raj, pa na površini prečnika pet-šest kilometara sadrži desetak kafića i desetak kvadratnih metara kulturnog i zabavnog sadržaja. Glavni izvor prihoda "Poštine" kablovske televizije (realno, da nije rakovičkih penzionera, svi bismo prešli na nešto bolje). Sedište FK IMR, koji je osamdeset i neke izbacio Zvezdu iz Kupa Maršala Tita (dobro, ovo moćno zvuči, ali je netačno). Nekada se u njoj nalazilo slavno Kijevsko jezero (danas isušeno), na kome su jednog vikenda 1905. godine izblejali Mileva i Albert Ajnštajn, i to iste godine kada je on objavio teoriju relativiteta (ovo moćno zvuči, i tačno je!). Sadrži soliter, za čiji krov mi je Aca Baron rekao da se na njemu nalazi ispravni helikopter koji niko ne ume da pokrene. Sadrži istoimeni srednjevekovni manastir, u kome su sahranjeni mnogi crkveni VIP-jevi, uključujući i Patrijarha Pavla. Šešelj je tu otpočeo pohod na vlast i slavu.

Vrhunac smaračine u životu svakog pravog nolajfera. Mnogo gore od nema ništa na TV-u. Trenutak kada čovek shvati da je već poskidao sve serije, igrice i filmove koji su ga zanimali, da je sve iole interesantne klipove na jutjubu odgledao već x puta, da je već prečešljao sve moguće porno sajtove i išamarao majmuna na sve moguće morbidarije od hentaia do animal pornjave. Najbolnije moguće iskustvo za sve one koji 25 sati dnevno provode čkiljeći u monitor. Nema ništa na TV-u? To te nikad nije ni zanimalo. Nemaš ribu? Zabole te, pa čemu služe porno sajtovi zaboga? Ortaci su te zaboravili? Ko ih jebe! Ali kada nema ništa na netu, eeeee, to je već pakao. Jer za "nema ništa na TV-u" uvek postoji alternativa.

Period čestih restrikcija struje u Srbiji tokom bombardovanija.

Radnja koja se obavezno obavlja kad poručiš porciju u nekom bircuzu, sve u cilju ispitivanja da li sadrži kuvaricinu dilindaru ili pikavac koji je ispao brkatoj babi koja te je poslužila dok je napušavala lokalnog alkosa zato što se, unezveren, ispišao u kuhinji.

Kad odeš uveče s ortakom na pljesku, pa skapiraš da imaš love i za nešto skuplje.

Multičetnička sredina.

Zvocanje žene ti je dosadilo, a i sam polako shvataš da samo traćiš život u kafani. Odlučuješ da batališ to i da se posvetiš porodici i sebi. U cilju vraćanja davno izgubljene civilizovanosti okrenuo si se knjigama, ljubavi iz mlađih dana. Društvo ti više ne prave ludi Mile i Radoje staklorezac, već veliki književnici i filozofi ovog sveta. Svoju renesansu shvataš ozbiljno - kupuješ šest metara knjiga, veliku policu,udobnu fotelju,praška i preuređuješ krš-sobu u ličnu čitaonicu. Čak si i lulu počeo da pušiš kako bi se slagao sa sveže sazidanim kaminom. Tvoja promena je očigledna.

Ili si bar naveo druge da misle da je tako. Osiguravši svoju privatnost natpisom na vratima ''NE UZNEMIRAVAJ DOK ČITAM'' i iskrenim namerama ukućana da te ne uznemiravaju jer su toliko srećni tvojom transformacijom, ti možeš da se posvetiš proučavanju svoje biblioteke, one tajne. Iza silnih tomova si sakrio svoju pravu sreću - rakiju... i ne pada ti teško da je ''proučavaš'' ceo dan.

Na kraju, svi su srećni i zadovoljni. Žena ti više ne pridikuje, a i odjednom je broj njenih glavobolja opao. I što joj je najlepše, sad može da se hvali kako je njen muž intelektualac. Ni tvoj mali više ne mora da se stidi kad pozivaš njegovo društvo na turu ljute. Čak si popravio i odnose sa mačkom - više ti ne zabija kandžu u palac dok spavaš. I tebi je lepo. Shvatio si da se daleko više uživaš u tišini, okružen svim tim velikim književnicima i filozofima, nego da se raspravljaš sa Milom i Radojom o lažiranju putovanja na Mesec.

Рејв журке. Одлично место за посетити, уколико си у неком бедаку, па желиш само негде да се изгубиш и да те боли курац за све. Нико те не посматра, никога не посматраш, свима лепо и то је то. Рејвови су на лошем гласу због великог броја ћоманa, који исте посећују редовно. Али, то су углавном предрасуде. И они су људи, исто као и сви ви који ово читате. Додуше, нису баш при здравој свести, али добро.. Није смак света.

Рејвови такође важе за најбоље место за провод, али уколико сте новајлија на неком оваквом догађају, било би добро да знате пар стварчица пре него што се запутите у неку шуму, да се изгудрате и искачете.

1. Немој никада ићи на почетак рејв журке. Почетак рејва је досадан као деда Миливоје, кад крене о његовом времену и крпеном лоптом. Иде нека амбијентална музика, која ти не да ни да играш, а ни да седнеш и да се опустиш. Пар људи у просторији, двоје стало поред звучника да још мало сјебу свој слух, а ови остали се нервозно шеткају по објекту, чекајући дилера. Уколико си ипак дошао на сам почетак журке, због горе наведених околности пожелећеш да си отишао да слушаш Дада Полументу у локалној биртији надомак Балосаве у општини три лепе пичке материне.

2. Ако си послушао савет под 1. (види горе), добро си урадио. Стижеш око пола 1, мало после поноћи, таман да уграбиш најбоље место за ђускање, и са екипом направиш живи зид да вам не упадну неки небитни ликови са стране. Ако си стрејтер скокнеш по пиво или сокић, ако си ћоман скокнеш на брзака до вецеа да сипаш воду у флашу, јер си сву кинту за то вече спискао на јебени дс и вутру да се после спустиш.

3. Просторија се напунила, има младих бичарки које ти у мраку, онако издрогираном, изгледају као мисице пореклом са Венецуеле, које су дошле само да би врцкале испред тебе, док ти не скупиш мудашца да јој ставиш руку око струка. Е, немој јој стављати руку око струка. Штавише, боље је набоди у главу. Зашто? Зато што је и она изгудрана исто као и ти, ако не и више, и сигурно је ту са дечком, који је увек неки лерди са повећом екипом. Мојне да га набадаш, надрогиран си и чини ти се да си непобедив и најјачи, али веруј ми - НИСИ. Значи, без набадања. Дошао си да се проведеш и најбоље би било да тако и остане. А, и кад би ти дала пичке, ресица би била непослушна од силних опијата унетих током вечери. Значи у сваком случају нећеш јебати.

4. Одећа. Е сад.. Већина људи која чује реч рејв, одма' надовезује дречаве боје, и флуо лајт, због којег су те боје још дречавије. Ћомани имају трипове под утицајем јаке супстанце коју су унели у себе и параноја превазилази све границе у тим тренуцима. Е, значи, НЕМОЈ носити дречаве боје. Ем што ћеш бити мамац за пандуре тако ћомански обучен, ем што постоји велика шанса да ћеш истриповати од себе да си бојанка за децу предшколског узраста. Обуци се у црно, као и сав нормалан свет и буди сматран секташем. То је то!

5. Ако ти неко понуди да попијеш пиће из његове/њене лименке, а ти си стрејт, обавезно одбиј.
Ако се гудраш, неће да шкоди. Ко зна шта си све унео у себе током вечери, тако да још нека бактерија није на одмет. Ко зна, можда се деси нека симбиоза, па постанеш супермен или неки други херој врсте супер.

6. Најбитнија ставка. Тиче се странаца. Уколико приметиш неке странце, небитно да ли су из Грузије или из јебене Фукушиме, обавезно им уваљај неко срање. Небитно шта. Отцепи флоп са пакле цигара, купи лимунаду, проспи је преко њега и заваљај им то као ЛСД.
Састружи мало креча (или чега већ) са зида, упакуј у фолију и продај им то као спид. Узми било шта, и смисли нешто. Неће те провалити, а, и ако те провале, могу да ти га пуше, јер немају појма ни у којој су земљи а камоли да ли шмрчу дрогу или зграду. Наравно, то што продаш наплаћујеш три пута више него што је цена робе на улици и опет, неће те провалити, јер немају појма које су цене, а неће ни проверавати. Ту су да се надрогирају и ништа друго. Па, ето им мало зидина кад су већ вољни.

Kažemo kad se nekoj starijoj ženi vidi pička, najčešće u gradskim autobusima.