Ствар која ме мучи откако је проевропски орјентисани Б92 приказивао Повратак Краља, два пута. Дакле, јебачина у Средњој Земљи. Има ли је или се сви репродукују путем спора као печурке? Рецимо да има, и сада проблем је која раса се како и колико пампрчи. По дубокоумном размишљању у којем највише ценим само своје и ничије више мишљење дошао сам до закључка да се малени хобити највише и наперверзније скрнаве. Зашто? Не знам ал' имам такав осећај.

Имамо оркове на пример, они су типична жгадија, скоро као животиње су. Само кењају около и једу шта стигну, укључујући и спорије оркове. Дакле њихов коитус мора да је животињски и самим тим веома досадан. По принципу женка пусти хормон, мужјак дође, оваплоти и крај. Сморчина.

Даље имамо виловњаке чија сношка вероватно личи на оперу у извођењу миланске Скале. Вероватно је то под сјајем Месеца и звезда, уз звуке потока и цвркут птичица које славе сједињење два тако савршена бића као што су усрани елфови. Траје сатима у којима се два Леголаса нежно додирују по коси и шапућу један другом нежности на синдарину, јер очигледно је да су се виловњачке цаве смориле од толиког кењања па заскачу људске шумаре док усафтани перу дуге црне косе на потоку после лова на дивљег вепра. Онда како се утовар два дерпеа примиче крају креће киша метеора која означава крај тако узвишеног чина као што је парење виловњачко. Смор, још гори од оркова.

Ту си у патуљци, ал' пошто њихове жене фурају браду као и мушкарци нисам довољно мазохиста да размишљам о томе како изгледа та јебачина. Што се мене тиче патуљци по цео дан копају и траже митрил а деца се рађају када дух Илуватаров сиђе међ' миџете.

На крају ту су људи а то сви знамо како изгледа је л' да? ЈЕ Л' ДА? И не, ако си гледао на редтјубу то не значи да знаш.

Е сада хобити, то је једна срећна нација малих перверзњака и секс манијака. Логично је, они живе у лепом окружењу, не смарају се ратовима, само ладе јајо по ливадама, ждеру константно и имају гомилу деце. Шта друго може да буде осим константног, упорног, и надасве раширеног клепетања минијатурних длакавих мудашаца по оним кућицама и пољанама. Слушајте мене, ја знам најбоље, хобити се пршћу к'о нездрави. А ту је и она цава Роузи са којом се Сем ожени на крају када му прва љубав запали преко баре, тотално перверзна цава са све оковратником и погледом успаљене волухарице. Хобити брате, јебу се не жале.