Tarifa
Мора бре да се зна неки ред. Шта вам није јасно? Таксиста има таксиметар, месар рока по килу, керамичар по квадрату. И ми што немамо неко мерило рада, морамо да живимо! И да наплаћујемо да би живели!
- Оче Миливоје, наш отац је склопио очи!
- Макар се више нећи патити са том проклетом болешћу! Ој Господе, чуј ме сад, прими у свој дом сина свог... Како беше име?
- Радоје
- ... Радоја. Очисти његове грехе, очисти га за свагда, и прими код себе!
- Ма ја сам Радоје, а он је Жељко.
- Опрости ми Господе, нашег Жељка прими у небеско царство...
- Али, ми смо хтели да питамо да ли можемо сахрану да платимо на рате, знате како је, треба спремити даћу, овај дошао са ковчегом, пре него што су нас звали из болнице да нам је отац умро. Разумите нас!
- 50 евра. Молим се свим Светитељима да приме нашег Жељка...
- Немам бре! Човече немам.
- Е па онда му сутра певај сам на сахрани! И моја деца треба од нечег да живе!
- Како вас није срамота Оче? Ви радите по некој тарифи?
- Пренеси 200...
- Још се и спрдате са нашом ситуацијом!
- Ма не кажем теби. Него Микице, пренеси 200 свећа, тамо у продавницу, понестаје! Сад ми Отац Христивоје пустио поруку.
