Zločin i Kazna
Код људи који га нису прочитали, главни ликови истоименог романа.
Професорка: 'Ајде Петровићу, препричај нам роман "Злочин и Казна".
Петровић: Па, овај, ако морам, али нисам баш сигуран...
Професорка: Причај ти, исправићу те ја ако погрешиш.
Петровић: Па, добро...(дубоко удахне) Значи, Злочин и Казна су главни ликови истоименог романа.
Професорка: Чекај, чекај...Теби је логично да се људи зову Злочин и Казна?
Глас из клупе: Није...није...
Петровић: Није, наравно да није. Нису им то имена, то су им улични надимци, оно поштовање, репутација и то...
(Глас из клупе се хвата за главу)
Професорка: Аха, занимљиво, настави...
Петровић: И онда њих двојица...Овај...
Глас из клупе: Коњу један, Раскољников убије бабу!
Петровић: Овај, украду коња и онда одлуче да убију ту бабу...
Професорка: Коју бабу?
Петровић: Па ту, што им дугује паре...
Професорка: Какве паре?
Петровић: Па, те од допа...
Професорка: Аха...Причај ти, причај...
Петровић: Па, ништа, они онда рокну ту бабу и узму паре и побегну...Али их онда јуре да су коњокрадице..И...
Глас из клупе: Раскољников се заљуби у девојку...
Петровић: И онда се он заљуби у девојку...
Професорка: Ко?
Петровић: А, па, овај... Обојица уствари, и онда они оду на двобој и Злочин убије Казну, знате, а онда се ова мала наљути и убије Злочина...
Професорка: И шта после буде?
Петровић: Па, ништа, онда та мала заглави ћорку, а ноћу је прогањају духови Злочина и Казне, и...
Глас из клупе: У роману се преиспитује морал појединца...
Петровић: Она онда преиспитује свој морал, и зато се роман и зове "Злочин и Казна".
Професорка: И шта после буде са њом?
Петровић: Па, ништа, кад одслужи казну, оде у Америку и уда се за Вајата Ерпа.
Професорка: А, јел'те?
Петровић: Па, да... И онда су они живели срећно до краја живота... то јест, до ОК корала, али то је већ други роман...
Професорка: Који роман?
Глас из клупе: Идиоте!
Петровић: Па, "Идиот", у коме се мала преиспитује да ли је била идиот што се удала за Вајата.
Професорка: Седи, Петровићу. Ја већу глупост у животу нисам чула. Ни у једном тренутку, твоје трабуњање није било ни близу рационалном размишљању. Уствари, сви који су ово чули, управо су постали глупљи. Даћу ти јединицу, и нека се Бог смилује твојој неписменој души...
Петровић(Гласу из клупе): Јебаћу ти матер после...
Komentari
- С
МОЈА СИ КАЗНА И РОБИЈА... И ПЛУС ИДЕ НА ОВО!
- Џ
Hvala ljudi!
- Џ
Hvala ljudi!
- ЏJel i mi, jel i mi?
Ja to nisam rekao....
- Џ
Mada ja sigurno jesam, treba imati u sebi gluposti za smisliti nesto vako!

Živa istina!
+
U srednjoj smo imali običaj da ljude koji nisu pročitali roman ložimo i šapućemo im potpuno sulude stvari, tako da je jednom prilikom Šomi Smrad, prepričavajući Dobricu Ćosića, objasnio kako su Aćima Katića Turci nabili na kolac jer je rušio Skadar na Bojani. A profesorka Jaca - muk i nevera!
