Postoji legenda o tome da je neki čovek jednom prilikom posetio Nilsa Bora u njegovoj kući. Na ulazu u kuću poznatog fizičara ugledao je okačenu potkovicu iznad vrata. Potkovicu okačenu na taj način bije glas u narodu da donosi sreću ili pak sprečava maler da se useli u kuću (u zavisnosti od interpretacije). Borov posetilac se tome začudio, s obzirom na činjenicu da je svog poznanika shvatao kao čoveka koji se bavi naukom i koristi razum u te svrhe. Zato je upitao nešto u fazonu "Otkud ovo, da li veruješ u to?", na šta mu je Bor odgovorio - parafraziram "Naravno da ne verujem, pa ja sam naučnik pobogu. Ali to ne znači da potkovica ne deluje...". Naravno, moguće je da je Bor potkovicu okačio iz pukoga sprdnjaštva, ali pričica je uglavnom zanimljiva.

Svi smo ponekad pročitali horoskop, pogledali u šolju, kucnuli u drvo, štrecnuli se kad nam crna mačka pređe put, upalili sveću u crkvi ili pak činili neke samo nama poznate rituale za koje smo mislili da će na kakav god način imati uticaja na naš život. Svedoci smo toga da je sujeverje česta pojava kod mnogih sportista (najluđi je Nadal sa flašicama), mnogih ljudi uopšte. E sad, koliko često zanemarujete razum podvrgavajući se sujevernim ritualima poput navedenih? Da li imate neke svoje vlastite i interesantne rituale koji široj javnosti nisu poznati? Da li uopšte znate za neke zanimljive, glupe, bizarne, delotvorne možda, kakve god rituale koje ljudi praktikuju? Uostalom, kakvo je vaše mišljenje sa psihološkog ili sociološkog aspekta o čitavom fenomenu sujeverja, koje ponekad ume da na drastičan način utiče na čoveka.

Lično, ne verujem ni u jednu formu ritualnog proizvođenja sudbine. Zapravo, ne verujem u sudbinsku predodređenost, tako da mislim da ne postoji ništa što bih mogao da ritualno uradim, a što bi uticalo na nekakav dalji tok događaja u mom životu i neposrednom okruženju. Pa ipak, moje racionalno razmišljanje me ne sprečava da svako jutro ustajem na desnu nogu jer je maler ustati na levu. Izbegavam crne mačke, govna mi se prijedu kad mi neka pređe put. Takođe, po ulici jurim da zgazim okrugle (sreća), a izbegavam kockaste (nesreća) poklopce od šahtova. Nikad ne sedam u jednu za mene posebnu fotelju u mom stanu jer sam ko mali sanjao san vezan za tu fotelju, i uvek mislim da će taj san da se ostvari ako u nju sednem. I da, najbizarnije, kad god igram PES protiv brata (koji je moj arhe-neprijatelj u PES-u) ja već godinama moram, ali MORAM, da mu opsujem našu majku, na šta mi on obično zavali ćušku i glavu ili pesnicu u rame. Tada imam osećaj da lakše igram. Možda bih mogao o svemu ovome da popričan sa psihijatrom umesto da trošim vaše vreme :) ali...

Podelite vaše sujeverje i rituale sa nama.
Preporučite neku dobru knjigu o tome.
Navedite zanimljive rituale iz vašeg kraja ili neke belosvetske za koje ste čuli.
Pa da malo o svemu tome prodiskutujemo...

Имали смо издашну дискусију на ову тему негде на форуму, али да ме утепаш не могу да нађем где. Знам да је тема била нешто о магији, сујеверју...

Ja nisam ni Č od sujevjeran... Meni to glupo :)
To je sve neka opsesija, isto kao i horoskop i ta sranja :)

eh jbg Džimi, baš sam prelistao podforume "Politika i društvo" i "Razno", čini mi se da ovakve teme nema na ovim podforumima a ne znam gde bi mogla drugde da bude, pa rekoh da otvorim novu. Nema veze, briši ako treba a ja ću da prebacim tekst ukoliko pronađem

Ja volim nekad da bacim novcice i citam iz Ji Djinga. Kad treba da budem racionalan, umem da budem i te kako racionalan, ali me boli ekstremna racionalnost. Verujem da su racio i iracio dve strane istog novcica.

Po pravilu, sujeverne radnje nemaju toliko osnova u kauzalnom sledu dogadjaja, koliko u sinhronicitetnom sledu dogadjaja.

kao mlađa sam bila mnogo sujeverna. imala neke bezvezne rituale za sve i svašta. to me je plašilo. i ne znam odakle mi to sve, ko me naučio. ali sam imala strah da prekinem da verujem.
kad sam pokušala da se odviknem od nekih rituala onda sam dobijala napad straha da će nešto da mi se desi i nastavljala po starom.
to je trajalo, bogami, par godina. dok nisam jednom prelomila i postala neposlušna. ništa se nije desilo. onda opet. i sve dok nisam postala dovoljno jaka da se ne plašim.
sad više i ne mogu da se setim nijednog konkretnog primera kako je to tačno izgledalo. verovatno sam bila (i ja :)) za psihijatra, ali, eto, nisam otišla nego sam sama uspela da se rešim te loše navike.
sad znam i mogu i da tvrdim da su to obične gluposti. mislim da se sujeverje rađa iz nepouzdanja. nisam stručna sad da objasnim tu pojavu, psihijatri verovatno imaju pravi termin.
ali da ništa, ali apsolutno ništa ne znači, u to sam sigurna. i mogu da tvrdim da se mnogo lepše živi rasterećen od nekih glupih verovanja.

Џими, једино ако си мислио на ову. http://vukajlija.com/forum/teme/10475

Ја не знам, заиста не знам да ли верујем у ритуално спровођење судбине, али и даље мрдуцкам уснама кад погледам у Сунце као да га љубим. То је неки деформитет из детињства. То нити је очигледно, нити ружно, то више урадим себи у браду и буде ми лепо. Што сам то урадио, не знам. Затим кад легнем да спавам, углавном, тј. у 95% случајева прво испружим, па погледам своје руке. А понекад и ноге.
Што се ПЕС-а тиче, пре меча добро прочачкам Р1, Р2, Л1 и Л2 и после ми некако иде боље. :))

Tasmanijski djavo: to ti je bilo opsesivno-kompulzivno ponasanje :)

@otaku, nemam pojma, al je bilo gadno :)

Јесте, Џони, то је та тема. Али није исто.

Елем, што се тиче овога. Нисам претерано сујеверан, али верујем у урок, на пример. Мрзим кад ми хвале физички изглед. Био сам леп клинац (па сам поружнео у пубертету) и увек кад су говорили ''Јао, што је лепо дете'', мени се редовно нешто лоше деси. Или се огребем, или се посечем, или се разболим. А то је зато што су ти комплименти долазили од људи који су имали ружну децу, па су били љубоморни.

Но, да не испадне да ми је то клиначки трип, то ми се и даље дешава. До пре годину-годину и по сам био абнормално мршав и говнаво сам изгледао, па сам се свим силама потрудио да то поправим, тако да сад изгледам мање-више нормално. Пре месец дана одем ја у свој родни град и доживим да ми свако, али биквално СВАКО каже како супер изгледам, како сам се поправио, како ми супер стоји та килажа, како изгледам здраво итд.

И шта се деси - отрујем се од нечега (мистерија је од чега), добијем стомачне проблеме и изгубим једно 5-6 кила. И даље се опорављам.

Дакле, верујем да ништа добро не може да се деси кад ти злонамеран човек удели комплимент.

Верујем и ја у урок. Сваки дан ми људи бар пет пута понове: "Свака ти дала!", па ми ниједна не даје. О, васионо чујеш ли ме, нису ту чиста посла!

Ja uvek moram da otvorim pivo pre nego što ga popijem. Ne znam koji mi je kurac.

Мени се увек, обрни-окрени, испуњавају жеље.

Слажем се са младим Отакуом апсолутно.

Ја имам некакав опсесивно-компулзивни поремећај. Пре пар година је било баш драстично, имао сам обичај да се са пола пута вратим кући јер сам заборавио да извршим неки „ритуал”, или да проверим да ли је све у реду, па сам готово увек каснио. Радио сам свашта, постављао ствари тако да буду паралелне, намештао кревет и слагао одећу и пешкире на одређен начин, пазио где газим, избегавао неке бројеве, неке проналазио свуда, понављао неку радњу одређени број пута и још много, много тога, мрзи ме сад да набрајам. Све време сам био потпуно свестан да је све то скроз бесмислено и ирационално, али нисам могао да се одупрем. Онда сам од лекарке тражио упут за психијатра, али сам после прве сеансе провалио да ништа од тога неће бити. Отишао сам још једном јер је психијатар до јаја риба.

Тешком муком сам успео да у великој мери потиснем поремећај. И дан данас ми крене рука, али успем да се исконтролишем. Ипак, болесног перфекционизма и још пар ствари вероватно никада нећу успети да се отарасим.

Jelena, kada bi ovaj svet bio skrojen po tvojim merama, verujem da bi ti bilo prilično dosadno. Zato uživaj u svojoj brizi i pilulama, jer ovakve teme upravo zbog tvoje brige i terapije postoje, kao što neke druge postoje da bih ja brinuo i nervirao se. Pozdrav čovek.

P.S. Obožavam tvoj cinizam. Inspirativan je i ima dubok uticaj na mene, ali iskreno. :)

Stvar je u strahu. Onaj čovek koji se ničega ne boji nije sujeveran. A to je moguće. Ne bojati se.

uuu do jaja tema.... Imam neke svoje rituale tipa bockanje lutkica i tako to..... Zajebavam se. Sve zavisi, ne prolazim kroz ona sranja od bandera, što se crnih mačaka tiče na njih sam oguglao, prešle su mi put milion puta. Što se drugih tripova tiče nemam ih.... E da i kad igram fudbal i dam gol ili nešto, mahinalno mi pogled ide u nebo, jebem li ga zašto. Mada nisam sujeveran, tj i to izbegavanje bandera mi ostade kao navika od kad sam bio klinac, kad sam imao 2-3 tripa....
Zamalo da zaboravim.... Volim da nazdravljam....

Zgazi me- osnovno školsko sujevrje. Konkretno, ne verujem, ali praktikujem. Pošto ljudi mene ljure da ih gazim kad me zgaze.
Imao sam trip da se uvek prekrstim zadnje dve godine na putu do škole i pomolim se ispred krsta u parku kroz koj prolazim, u prolazu.Nekoliko puta sam po blatu išao kroz park samo da bi se prekrstio. Svoj školski uspeh pripisivao sam tom krstu. Što sam stariji, to sam nekako manje religiozan ali u zadnje vreme počinjem da mislim kako i moj uspeh u životu opada i to pripisujem smanjenom religioznošću.
Gledam da mi tiket koji odigram bude na polici, negde "visoko" nikako u džepu (nizak sam) ili na nekim niskim policama.
Verujem da ako mi se ujutru čim ustanem desi neko sranje, dok se umivam, pišam, perem zube, ceo dan će mi biti malerozan.

Imaš dijagnozu, ali ne znam joj tačan naziv :)

Imamo je svi. (:

E, a sad ozbiljno, mislim da je svaki čovek jedno opsesivno kompulzivno biće u manjoj ili većoj meri, ali da sam odlučuje kako će da dozira to svoje ludilo.

Мислиш да је опсесивно компулсиван? :)

Ја кад сам кренуо у средњу сазнам да је лоша срећа ако згазиш на шахту, као пита те професор тај дан, сто посто. Из зајебанције скочим 3 пута на шахту, из најјаче, да докажем да су то глупости. Тај дан у школи добијем 2 из енглеског (никад у животу испод 4+, ни прије, а ни послије тога), смањи ми јебено ликовно на 3 и из биологије да тачку за један. Од тад има 7 година, а ја шахтове више не газим.

Имао сам и трип, исто кроз средњу, да одрађујем неке ствари тачним редом и трипујем да ће нешто лоше да се деси ако не одрадим тако. Типа, носио сам некакве траке за косу, наруквице и један прстен на руци, имао неки ланац, немам појма, трзалица, ваучер и трзалица направљена од ваучера. У главном, било је 9 ствари које сам ја стављао на руке, врат и џепове и свака је имала свој редосљед при стављању и обрнуто при скидању (ако сам нешто стављао прво, поседње сам скидао и обратно). Због тога сам знао да се враћам са пола пута до школе, каснио на часове и слично. На сву срећу, овај "обичај" сам напустио, и успорио (ако ништа друго) развој ОКП-а код мене.

Никад не пролазим између двије бандере или два дрвета, а ако баш морам, држим пикове. Не газим линије на тротоару, исто због неке бесмислице из дјетињства.

Ja ne prolazim između bandere i ograde ili zida, svejedno. TO nikako. Jednom taksista hteo da me udari zbog toga, bio je uzak trotoar. Meni nekako to dođe više kao navika, a ne kako opsesija.
Čim mi padne tiket smatram da sam pao ne pratim utakmice više. Ali svako ko makar kao ja ide u kladionicu vikendom i kad se igra LŠ je pomalo sujeveran.

Monk RULES!

Sujeverje je društveni parazit; a možda je i samo stereotip. o_O

Samo se trudim da ne srećem jednog baksuza, jer kad god se to desi, tera me maler ceo dan. U horoskop ne verujem kad piše nešto lepo, a kad piše nešto loše, čvrsto sam uverena da je tačno.

Ja sam malo sujevjeran. Kad sam pao prvi kolokvijum na faksu, imao sam crvenu majicu, i godinu dana nisam nosio ništa crveno na faks, kada bih polagao kolokvijum ili ispit, čak ni hemijsku olovku, cvene boje. Poslije sam prestao sa tim.
Ne volim kad mi mačka pređe preko puta, ali ne vraćam se nazad, jer ne valja ni to.
Što se tiče kladionice, tu sam nekad sujevjeran, kad mi dođe. Nekad ne diram tiket dok traju utakmice, ili ga uopšte ne nosim sa sobom. Ako previše gledam u njega, omašiću ga.
I da, glavno, kad me svrbi desni dlan, izgubiću pare, a kad me svrbi lijevi, dobiću keš. Češće me zasvrbi lijevi :))

ја нисам нимало сујеверан, сујеверје је измишљено да би глупи људи били још глупљи...

Ti to sad kažeš da sam ja glup i da sam još malo gluplji, dug jezik imaš...

не... грешиш

Ok je da dete preskace sahtove i da se okrece oko svoje ose kad mu macka predje put, ali kad to radi neko odrastao to jednostavno pokazuje njegovu inteligenciju.

Ето... нисам једини који ммисли овако

Осјећам се мало прозваним због овога за шахтове, па да ти одговорим. Код неких људи се неконтролисано развије навика да раде и понављају неке ствари кад приме одређени сигнал из спољашње средине. Све то има неку потпору у ранијем животу и не дешава се без разлога, тако да је бесмислица доводити ове, углавном лоше, навике у везу са интелигенцијом.
У осталом, никад нисте чули за ОКП? Поремећај, који опет нема везе са интелигенцијом, али не дозвољава особи нормално понашање док не испуни свој "ритуал". Код некога је то баш изражено, код некога се огледа у прескакању шахте, обилажењу ствари са једне стране, непроласку између два дрвета, бандере,... (лупам, али схватате поенту)
И мислим да у неком благом сујевјерју нема ништа лоше јер те колико толико држи на опрезу, док је свакако погубна ствар потпуно пасти под његов утицај. Само мислим да нема потребе вријеђати нечију интелигенцију.

Naravno da nisam zeleo da imenijum bilo koga, jer je sujeverje isuvise rasireno i sta god rekao govorim uopsteno. Ja to shvatam kao individualnu slabost, zar nije slabost kad radite nesto sto ne zelite iz glupih pobuda, tj. kad ne mozete da kontrolisete sami sebe. Ja licno smatram svaki vid sujeverja gluposcu cije srazmere valja pokazati drugima, stoga sam uvek radio bas ono sto su mi govorili da ce prouzrokovati nesrecu ili negativne posledice po mene. Redovno prolazim izmedju dva stuba na autobuskoj i ako bih dobio losu ocenu to bi pripisao nedovoljnoj angazovanosti, a ne nadprirodnoj sili...

Није. Ја сам пуна страхова, а нисам ич сујеверна. Штавише, пиздим од обичаја, устаљених сујеверних фраза и радњи. А поготово кад урадим нешто обрнуто него што је обичај, па ми се неко прокења. Једино што радим, да ме баш кочи и трипује је што не могу да спавам леђима окренутим ка соби. Увек их окрећем ка зиду, али не из сујеверја, него из страха тоталног да ће ми доћи неки гадни леш с леђа :) Једном сам ненамерно доживела астралну пројекцију и астрална раван је зајебана по томе што можеш проживети најдубље страхове. И ја сам видела себе с плафона собе како спавам у том положају, а с леђа ми пришла нека црна утвара, девојчица (моја најгора ноћна мора), и држи ме за мишицу. Што је најгоре, кад сам се успаничила (тад испадаш из астралне равни аутоматски) пробудила сам се у том положају, са неким притиском ту где ме држала. Једно време ми је стојао кревет на средини собе, па сам спавала нормално, како ми дође, али некад баш кад ме ухвати паника, успевала сам да заспим у положају мумије :))

У сваком случају, могли бисмо да раскринкавамо те општеприхваћене сујеврене обичаје. Сви они имају своју неку логику. На пример - немој певати за столом док једеш, биће ти супружник луд - вероватно су триповале бабе да је то врло некултурно и делује луцидно, па је луд и човек који би се венчао с таквом особом. Немој седети на ћошку стола, неш се оженити - реално, то је за мушкарце опасно, јер могу да се насаде на ногару, па је исто повезано са женидбом и потмоством :) Немој зевати док једеш и протезати се - то је исто врло некултурно због пуних уста, а и вероватно се контало да напрезање и протезање тела није добро непосредно после преждеравања. Немој газити по шахтама - скроз логично, јер можеш упасти у исту не знајући да је отворена. Црне мачке - ово сам читала, не мог тачно да се сетим, али има неке везе с морнарима и њиховим триповима. Не пролази испод мердевина - јер исте можеш да закачиш и да ти рокну на главу. Пери руке после гробља - јер је то једноставно непоходно после блиских сусрета са лешевима и којекаквим заразама.

Милице, јбт!
Живиш у страху.
Шалим се, и ја сам имао нешто слично. Само није била девојчица, него старија жена у црном, са марамом на глави. Често сам је сањао кад сам био млађи како је видим у јебеном огледалу, окренем се и она стварно ту, гледа ме избуљеним очима.

Ljudi, postoje lekovi i razni tretmani za te stvari. Ne gubite vreme.

Јао, ево га овај.
Да нећеш и психијатра да нам препоручиш? :)

Jel misliš na ovo http://vukajlija.com/pevanje-u-toku-jela/183686 :)
Ovo za astralnu projekciju prvi put cujem da se nekom to desilo jel se zajebavaš?
Nisam sujeveran i ne verujem u svakava sranja crne mačke i te gluposti

Nisam sujeveran, ali imam neku svoju intuiciju koja mi je nekoliko puta spasila život i kojoj fanatično verujem. Ako odjednom pomislim da negde ne treba da se nalazim, odmah izlazim odatle i ispostavi se da sam bio u pravu.

Што је најгоре, живим потпуно нормално, нем никакве трауме, нико ме није малтретирао. Гледам хороре, али их заборавим после два дана. Знам да нису повезани с мојим страховима, јер у глави имам сцене које никад претходно нисам видела. Значи, немам ама баш никакав разлог са те страхове. И онда сам провалила да ми се као емпати накупљају страхови других. Сад вечито болесне, депресивне, паћенике, намучене терам у курац и што даље од себе.
Та с избуљеним очима сам ја, срели смо се коначно :р

Ја сам такође имао астралну пројекцију једном. Сличан доживљај као код Милице, само што ме ништа црно није хватало за руку (иди у пичку материну, бре). :))

Еј, па тај неки фазон. Само што је ова била светле пути, ти си тамнопута. :)

Не зезам :) Знам једну девојку којој се то дешавало а она нема никакве везе с таквим триповима, није ни знала шта је то. Кад ми је описала шта јој се дешава и ја јој рекла шта је то, после тога је никад више није доживела, јер је пожелала да јој се то свесно деси кад је провалила шта је.
Ја сам се исто триповала пре, а десила ми се кад сам се најмање надала и кад се уопште нисам бавила таквим стварима. Сад на пример нема шансе да би ме то снашло ни кад сам научила да медитирам. Евентуално под неким психоактивним супстанцама да се опустиш и отвориш :) Могу вам дати један форум на ком људи пишу практичне вежбе и искуства са астралном, ако некога интересује.
Пеки, интуиција је нешто друго, то је као неко шесто чуло које настаје кад се поклопе осталих познатих пет. Сви то имамо, само неко мање, а неко више изражено.

Где набављаш псилоцибе?

Оћу ја то. Шибни линк.

Па још горе, ми циганке смо зајебаније за те уроке и срања :)
Него, астралну не препоручујем да испробавате, јер ће вам то бити можда најтрауматичније искуство икада. Језиво, необично, непријатно, скроз опасно.
Е да, чудно је што је још један лик, којег познајем, видео у астралу ту црну утвару, жену с дугом црном косом. Јебем ли га.

Е, стварно, имаш циган-крви у себи?

Мени је оно било до јаја искуство. Јесте да ме је ухватила паника, мислио сам да сам умро и ту је престало. Али кад сам дошао к себи, тотално сам се избедачио. Осећај бестежинског стања је тотални мегасврш.

Mislim da je ta crna žena kliše, mora da je ostatak od nekog dječjeg straha, ali opet, ja je nikad ne sretoh.
Astralna nije traumatična kasnije, ako se "izvježba". Poslije prevaziđenih prvobitnih strahova dolaze neki bolji tripovi.