Počeću od jedne računice.

Skoro svako za sat vremena može da pročita 15 stranica, a većina nas može i prilično više.

Ali, ajde da uzmemo jedan lagani tempo od 15 stranica na sat - čitanje s uživanjem i razumijevanjem, bez žurbe, bez frke.

I ajde da uzmemo, da bi svako mogao da u svoj dnevni raspored uklopi jedno sat ipo vremena čitanja - nekad malo manje, nekad malo više, ali eto sat ipo vremena dnevno za čitanje valjda nije mnogo.

I nek se za to vrijeme pročita 22,5 strane.

Tako čitajući svaki dan za godinu dana bi pročitali 22,5 x 365 = 8215,5 stranica.

Neka prosječan ozbiljniji roman ima 500 stranica.

8215,5 / 500 = 16,425 romana

ajd da smanjimo na 16.

Dakle uz vrlo malo volje i discipline, mogli bismo za godinu dana LADNO pročitati 16 krupnih ozbiljnih romana!

A većina nas to NE ČINI.

Prvi ja!

Svaka čast onima koji stvarno čitaju! Stvarno svaka im čast, najozbiljnije!

Poslednji roman koji sam ja pročitao su "Braća Karamazovi" a to je bilo u oktobru 2008. !

Dakle dvije godine NIŠTA NISAM ČITAO OD PRAVE KNJIŽEVNOSTI !

Ali sam odlučio da to promjenim. Mislim da je čitanje prave književnosti jedna od najkorisnijih stvari koje za sebe možemo učiniti - no, možda se naravno, varam. Vjerovatno su i drugi toga svjesni, pa opet kao i ja, ne čitaju, ili čitaju vrlo malo.

Zašto je to tako?
Da li je čitanje zaista toliko korisno ili je njegova korist precijenjena?
Da li su ljudi budale što ne čitaju ili bi bili još veće budale kad bi se zamajavali knjigama?
Da li književnost zaista može da bude relevantna za život i da poveća neki stepen mudrosti kod čovjeka, ili da ga oplemeni duhom?
Da li je možda čitanje ustvari gubljenje vremena i udaljavanje od stvarnog života?
Možda su to ljudi podsvjesno shvatili pa zato i ne čitaju, a svjesno i dalje misle da je čitanje korisno jer im je tako govoreno od malena (ispran mozak)? - Ono u smislu - ne čitam jer je čitanje bezveze - a deklarativno ću tvrditi da je korisno - iako sam podsvjesno shvatio da je slaba vajda od čitanja.

Evo nekih ličnih iskustava - nakon čitanja ozbiljnijih knjiga - uvijek su mi se javljale razne ideje - podsticale su me knjige na razmišljanje i sve to - ali rijetko kad, možda i nikada se nakon čitanja neke knjige nisam osjetio odjednom mudriji ni pametniji, čak mi ni fond riječi nije bio puno bolji kao ni retoričke sposobnosti i način izražavanja.

Svašta tu ima da se kaže.
Ali ipak, mislim da je čitanje korisno (ne samo deklarativno) i zaista ću pokuštati da krenem malo više čitati i da ostvarujem taj plan predviđen onom računicom s početka ovog posta.

Zadnja knjiga koju sam procitao je dostojevki-idiot prosle godine
sto se tice ovog dal je korisno mislim da jeste i da sve manje i manje citanje knjiga posledica sve brzeg i brzeg tempa svakodnevnog zivota
nameravam da procitam jos romana od dostojevskog jer su stvarno kvalitetni zasad sam procitao zločin i kaznu karamazove i idiota

Da napomenem samo zlocin i kazna je bila jedina lektira koju sam sa uzivanjem citao

Meni je Dostojevski takođe omiljeni pisac, na osnovu onoga što sam pročitao - Karamazovi komplet, Zločin i kazna djelimično i neke pripovijetke.

" jedina lektira koju sam sa uzivanjem citao "

Ova rečenica mnogo govori - dakle po defaultu ljudi NE UŽIVAJU u čitanju lektire.

Iskreno, ni ja nisam uživao - osim u nekim knjigama.

Da li je to zato što se lektira nameće kao "moranje" pa automatski stvara otpor, ili ljudi zaista ne vole da čitaju - generalno - ne vezano da li je za lektiru ili ne.

I ako stvarno ne vole - zašto? Da li su knjige previše mentalno zahtjevne ili su klasici književnosti već zastarjeli i postali irelevantni za naše vrijeme? (Pa samim tim - nama danas dosadni)

Naveo si svoje lično iskustvo kao odgovor na ovo pitanje:

Čim su ti se javile neke ideje, znači da je knjiga djelovala oplemenjujuće na tebe. Nevažno da li si te ideje proveo u djelo - one su se pojavile, iskrsle u tvojoj svijesti i tako si ipak produbio i proširio svoja shvatanja. Dakle - postao pametniji.

Što se fonda riječi tiče - naravno da je i on obogaćen, ali ne može se dati dokaz za to neposredno nakon čitanja neke knjige. Jednostavno - širi se nesvjesno.
Nešto slično važi i za "retoričke sposobnosti i način izražavanja", s tom ogradom da je to i velikim dijelom stvar talenta. Poboljšano je i to, sigurno, ali do granice koju je tvoja urođena sposbnost nametnula.

Gubljenje vremena nije, ali udaljavanje od stvarnog života u neku ruku jeste, ako se pretjeruje sa čitanjem a društveni život trpi zbog toga: npr. nepoznavanje aktuelnih dešavanja, nerazumijevanje modernih tendencija društva, neuklapanje u navike, običaje, interese i vrednosne sisteme modernog društva, i samim tim - nesnalaženje u njemu.

S druge strane, paradoksalno, čitanjem se približavamo onom stvarnom "stvarnom životu" - univerzalnom, neprolaznom i nezavisnom od usko ograničenog trenutka i mjesta. Bolje razumijemo životne zakonitosti koje su uvijek iste i uvijek se ponavljaju: od pojedinačnih ljudskih osobina do velikih istorijskih dešavanja (transcendentalne spoznaje ostavljam za neku drugu temu).

Lullaby - svaka čast - baš dobar odgovor na temu. Kakva su kod tebe lična iskustva?

Nadam se da će i drugi ući u diskusiju sa svojim stavovima o čitanju i iskustvima.

Mislim da je ovo mada lektire su iz razlicitih perioda razvoja knjizevnosti a ako se uzme u obzir da svako ima svoj ukus i svoj zanr koji voli da cita prirodno je da se prema lektirama stvara otpor jer niko ne voli da cita ono sto ga ne dotiče

Mislim da je otpor koji spominješ presudan za neuživanje u književnosti. Ljudi ne vole nametnuto, naročito ako za to moraju da dobiju i ocjenu, a pogotovo ako se zadesi pa dobijaju slabe ocjene.

Ali, da ne budemo idealisti - književnost je umjetnost (nevjerovatno, ali to mnogi često zaboravljaju) - i nije svako nadaren za nju. Kako za njeno stvaranje, tako i za njeno razumijevanje. Ne može se kod svakog probuditi estetički doživljaj.

Za mnoge, kao što rekoh iznad - knjige JESU mentalno zahtjevne. Nisu svi isto pametni, to je valjda jasno.
Klasici ne mogu biti ni zastarjeli ni irelevantni. Univerzalnost ne zastarijeva i ne gubi važnost. Obrazloženje u mom prethodnom postu.

Ja sam član gradske biblioteke i svakih 15 dana uzmem po dva krupnija romana (500-600 stranica), što mu dođe ok 50-ak knjiga godišnje.To su najviše romani o naučnoj i epskoj fantastici...

Ti mene baš ne znaš, je li? :))

Imam iskustva.

Moj klinac je morao da procita Robinsona Kruso. Dete se "smorilo" kako kaze za peticu. Onda sam ja malo razmislio i zakljucio da je u pravu. Kako tinejdzeru koji trsi kanter, gleda terminatore, seriju Lost itd. moze da bude zanimljiva pustolovina usamljenog coveka na ostrvu?

Svet je nabudzen informacijama, a starija literatura naravno to ne moze da prati. Ona je definitivna. Mislim da kreatori "politike lektira" treba da razmisle o realnom svetu u kome zivimo i onoga sto klasici pruzaju.

Sam termin "klasik" je vrlo relativan. Nekada je verovatno i Platon bio deo necije literature pa je polako potisnut i sada je rezervisan za entuzijaste ili neke specijalce.

Zivot se krece vecom brzinom od onih koji bi trebalo da reaguju na zivotne promene. Imam osecaj da su ovi u ministarstvima spori kao siti krokodili i sporo reaguju na sve.

Ja sam citao klasike i nemam nista protiv njih, ali realnost govori nesto drugo i o tome treba razmisliti.

Јовичићу, баш си нашо сајт на ком ћеш да отвориш ову тему :)

Седимо овде и читамо свакаве небулозе од дефиниција а ти се питаш да л је читање књига губљење времена :)

Ja takođe mislim da klasici nisu ni zastarjeli ni irelevantni, ali jesu možda - pomalo udaljeni od života u današnje vrijeme.

Sve pouke, vrijednosti, karakteri i sve ostalo iz tih romana je nama vrlo relevantno i blisko, ali sama situacija, vrijeme i mjesto radnje i sistem vrijednosti koji je TADA važio kad su te knjige pisane, malo je udaljen od sadašnjeg života.

Mislim da danas nedostaje određena realistička književnost slična onoj iz 19. vijeka, ali koja bi se odvijala u naše vrijeme.

Većina romana današnjeg vremena ili su striktno žanrovski - krimići, ljubići, horori, naučna fantastika, trileri itd. (dakle popularna književnost, a ne ozbiljna) - ili su pak smješteni u prošlost ili na neko mjesto udaljeno od "ovdje i sada" .

Volim da čitam i preko mi je potrebno. Nažalost, ne stižem da se posvetim tome onoliko koliko bi trebalo. Pre bih mogla reći: nemam vremena pored svih ostalih zaludnih stvari kojima se bavim, a zaluđuju me na neki zarazan način.

Znam par ljudi koji se hvale time da nikada u životu nisu pročitali nijednu jedinu knjigu. Možda su počeli, ali dovršili neku - ne. Hvale se valjda, jer žele da istaknu koliko su oni 'snalažljivi', kako su prošli kroz osnovnu i srednju školu "na kliker". Mada, logično pitanje je: kakav ti kliker imaš bratko? O čemu ti govoriš kad nemaš čak ni dovoljno mozga koji bi blokirao tvoj govorni aparat kada krene da se hvalisa takvim debilitetima. Nemaš ni fajrvol koji bi te gluposti, pre nego što ih izrekneš, registrovao i vratio nazad. Aman, zar se time hvali?

Mnoge takve osobe, mogu reći da su osakaćene za jedan dragocen fond reči i sigurno ćeš primetiti razliku kada otpočneš priču sa ovakvom osobom, i nekom na drugom "čitalačkom" nivou.
Stoga, da, mislim da je potrebno, a svakako i korisno. Ako nešto ne vidim, to je štetnost čitanja knjiga. Ok, znam za ekstreme koji zapostavljaju svoje obaveze kada se zakače za neku dobru knjigu, ali to je već druga stvar.

I, da, ipak pravim razliku između onih koji čitaju tralalalala knjige, plitke, šaljive, urbane, bez ijedne dobro smišljene, 'ajde da upotrebim kliše - dubokoumne rečenice, i osoba koje se rado uhvate u koštac sa nekim Igoovim "Jadnicima", ne bojeći se da ih ostavi u nekom razmišljanju i kada zatvore knjigu.

Ja moram da priznam da nijednu jedinu lektiru u srednjoj nisam pročitala, osim Epa o Gilgamešu :) Čitam uglavnom psihološke knjige u poslednje vreme.
A fond reči mi se primetno povećava svakom knjigom. Primetno valjda zato što inače mnogo pričam i sa mnogo različitih ljudi :)

Ja sam oduvek volela da citam. Iskrena ljubav izmedju knjige i mene se razvija skoro svakodnevno od moje pete godine.
Iskreno da vam kazem nikad knjigu, kakva god da je materija u pitanju nisam dozivljavala kao sredsvo koje ce me prosvetliti ili pomoci u bilo kom smislu (ne citam one samopomoc knjige :)
NIkada ne bi mogla da se bavim knjizevnoscu ozbiljno (ono tipa da idem na filoloski i mora da provaljujem zasto je cekajuci godoa napisano bas tako sta simbolizuje jebeno drvo jebeni kofer itd)
Ja citam eto. Zato sto su mi knjige zanimljivije od ljudi i televizora.
A sto se tice uticaja citanja na retoricke sposobnosti. Jovicicu mislim da sam negde procitala na forumu da si kolega sa pravnog, i sam znas da su za ozbiljnu retoriku potrebnije drugacije vestine. Ali knjiga u tome svakako pomaze.
I da za kraj. Uvek sam se gnusala ljudi koji citaju "ozbiljne i samo ozbiljne" knjige. Ja brate volim da citam i naucnu fantastiku najgore vrste. I ne stidim se toga :)

"Uvek sam se gnusala ljudi koji citaju "ozbiljne i samo ozbiljne" knjige."

To uglavnom čitaju ljudi koji ne vole da čitaju, a žele, jer smatraju da će ih knjige oplemeniti. Pa onda kad već čitaju, traže najkvalitetniji oplemenjivač, a ne neko sranje :)))

Ni ja ne volim takvu vrstu čistunstva, ali po meni je još gore kad neko čita "neozbiljne i glupe i samo neozbiljne i glupe knjige".

Znas od cega se takodje gnusam. Od ljudi koji moraju da procitaju knjigu pa posle da spice neku kritiku na brzaka da bi mogli onak da kenjaju danima o knjizi.
Moc knjige je da te natera da razmisljas, osetis, ozivis likove koje kroz slova upoznajes. Da dok citas knjigu uzivas i volis. Da te knjiga natera da se zapitas, razmislis ili eventualno promenis stav o necemu. SKoro sam citala neku knjigu, lagana proza je u pitanju... Autorka je pisala o uzgajivacima konja. I toliko se posvetila tome da kroz knjigu, likove i njihove profesije saznas pregrst stvari o uzgajanju konja. Daklem knjiga za uzivanje takodje moze necemu i da nauci.
Ja o knjigama ne raspravljam na intelektualnom nivou. To rade ljudi koji su strucni i obuceni za to. Ja samo na emotivnom. :)

Uf, mene su opisi u Parfemu doveli do toga da neke mirise i osetim dok čitam o njima. :)

"Daklem knjiga za uzivanje takodje moze necemu i da nauci. "

Neki romani su enciklopedije u malom. Pored glavne radnje i odnosa među likovima, tu ima dosta informacija i o raznim granama nauke, umjetnosti, filozofije, politike - tu su intelektualna prepucavanja među likovima i sl. - Jedna od takvih knjiga je "Čarobni brijeg" do Tomasa Mana. Tu skoro da i nema radnje, a knjiga je blizu hiljadu stranica. Ali zato ima filozofiranja koliko 'oćeš. Pa ipak, ta mi se knjiga baš svidjela i nije mi bila dosadna.

'Ajmo filozofi, koje su najvažnije stvari koje ste naučili iz knjiga(romana)? :)

"Ajmo filozofi, koje su najvažnije stvari koje ste naučili iz knjiga(romana)? :)"

Pravo pitanje - dijelom šaljivo, dijelom provokativno - nadam se da će ovo malo rasplamsati diskusiju!

Što se mene tiče - ne mogu odmah da odgovorim, ali pokušaću da se prisjetim nekih stvari pa ću se raspisati malo kasnije.

Inače narode, ostavljam vam temu, a ja odo malo da se provozam bajkom dok još ima sunca.

Jer su ljudi lenji, egoisticni i misle da nema nista pametno u knjigama.

Potcenjena je. Opet, jer su ljudi lenji i glupi. Izuzetno je korisno.

Ovo prvo.

Apsolutno.

U stvari se pise odvojeno. Naravno da jebeno ne. Zaboga, koliko vremena bacamo na gluposti. Televizija, glupiranje, blejanje, ogovaranje, kafenisanje, zalopojke itd.

Ovo je potpuno kretenski. Jebote, potpuno sam ubedjena da se moze itekako osetiti da li je neko ljubitelj knjiga ili Sveta i Skandala.

Prvo, nerealno je ocekivati da se osetis odjednom mudriiji ili pametniji. Ali samim tim sto te podstice na razmisljanje znaci da je knjiga obavila svoj posao. Otvaraju ti se novi vidici, razmisljas o poznatim stvarima iz novog ugla, saznajes dosta, osim ako ne citas SF i tako neke gluposti, itd.

Inace da odgovorim na temu- stalno nesto cituckam. Ne citam ljubice, SF i tako neke stvari, jer zaista mislim da ima mnogo vrednijih knjiga od toga.

Ja bih mogla vrlo lako. I citam mahom ozbiljnije knjige. Zato sto volim, a ne zato sto tako treba. Jebiga, ako me se sad neka Jana gnusa- sta cu ja. Ne citam samo da bih citala. To mi je gubljenje vremena.
I da, naravno da obogacuje recnik. ALi za to treba procitati dosta knjiga. I ne, naravno da ne utice na retoricke sposobnosti, osim na recnik.

Oh, da, znam par primeraka. Njima nisu potrebne knjige, jer smatraju da nema nicega dovoljno pametnog u njima. Ha- jebeno- ha.

Klasici nisu tek tako nazvani tim imenom. Ne svidjaju mi se svi, naravno, ali definitivno sam ubedjenja da ih treba procitati pa tek onda se usuditi da das svoj licni sud. A ne donositi zakljucke ishitreno i obelezavati knjigu kao dosadnu i nezanimljivu samo zato sto ima 800 strana. To je pateticno i glupo.
Jebiga, to sto je on/a tinejdzer ne mora i NE SME da znaci da bi nesto poput sf-a/ljubica bilo prigodno za skolsku jebenu lektiru.

Samo zato sto je "nametnuto". Samo zato.

Ne, nisu jebeno zastareli. Fak. Neke od tih ideja su zaista genijalne i smatram da SVAKO moze u njima pronaci nesto zaista intrigantno, interesantno, nesto cime moze da zaokupira misli i izvuce neku svoju zivotnu filosofiju. Zasto ne bismo? Zar sve moramo da prihvatimo sazvakano? Najlakse je ne citati i slusati okruzenje, raditi i misliti KAKO SVI RADE/MISLE i po tom kalupu sebe stvarati.

Što se toga tiče, čitanje knjiga je korisno i potrebno, ali ne u preteranim merama.

Zločesta pufnice, imaš pivo za ovako oštar, i pri tome vrlo tačan i pametan odgovor. Ako ne voliš pivo može nešto drugo :))

Moze ono gejish sa borovnicom;)

Hm, prepisivala je od mene. :)))

Lullaby, iskreno, imam netbook od 10 inchi, pa da ne bih skrolovala duuugooo, citala sam samo prve i poslednje postove. Ali sad cu procitati i tvoj.

Šalim se, zloćo. Drago mi je da se slažemo po ovom pitanju.

Citanje knjiga bi u sustini trebalo da bude hobi. Povremeno procitati neku kvalitetnu knjigu i to je to. Moze neko sad za mesec dana procitati 10 knjiga ali to onda ide u krajnost i dovodi do, da te citiram: 'gubljenja vremena i udaljavanja od stvarnog života.'
Nijedna knjiga naravno ne moze da te promeni, ali moze da te navede da se zamislis, sto je u principu korisno. Prosto, neka knjiga, pisac, stil ti jednostavno 'leze' i navesce te na razmisljanje dok ces cesto i prema nekim klasicima, verovatno ostati ravnodusan. Sto se tice fonda reci mislim da to zavisi od uglavnom od toga koliko je neko komunikativan, bar u mom slucaju.

Ijuuu, stvarno kao da sam od tebe prepisivala:)))))))) Ali drago mi je da se slazemo:)

Izvini, ne bih da budem zlocesta, ali vot d jebeni fak? Ne moze NARAVNO da te promeni?! Zasto ne moze?! I kad te navede da se zamislis tebi to razmisljanje traje, sta, par minuta i onda uzmes Svet i vec si u drugom svetu, i nakon toga i razmisljanju o tome posvetis par minuta i nastavis svoj zivot?! Tako deluju knjige na tebe?! Ako je tako ne bi trebalo nijednu jebenu knjigu vise da dotaknes.

I ovo je ortodoksna glupost. Neko moze imati veoma bogat fond reci i biti veoma nekomunikativan. A neko moze u drustvu da ne zatvara usta a da ima fond od 600 reci.

pufno prvo pogresan si deo citirala
ovde nisam nista napisala ni o kakvom gnusanju. Ukoliko smatras da bi mogla necim u zivotu da se ozbiljno bavis. Ne znam. Mozda bi ti pomogl da se posvetis tome.
A ja se ne gnusam tebe. Vec takvih poput tebe a posmatram vas kao socijalnu devijaciju.
Na kraju krajeva, ja iz tvoje pisanije ne mogu da ocenim nit koliko si nacitana nit koliko si inteligentna, to je veliki minus za tebe jer izgleda da nemas sposobnost da upijas.

Na kraju krajeva ja znam odlicne retoricare koji, verujte, vise od obaveznih strucnih knjiga u zivotu nisu procitali. Kad razgovaram sa njima nemam utisak da su nenacitani ili ne daj boze glupi. Mada takvi ljudi su retki. Vise ima onih ludjaka koji su procitali jedared Dostojevskog pa misle da su boga uhvatili za papucicu.

Tačno jedna od retkih knjiga danasnjice koja me je oduševila je lovac na zmajeve jeste da ima malo elemenata spanske serije al sve jedno to ne umanjuje zanimljivost prilikom citanja

Немам времена од спремања испита.......

Како ли је ово звучало кад сам прво помислио на "Лолиту".... :)

Мени је судбина, изгледа, да постујем на форуму тек кад ми се нешто не допадне. :)

Таман помислих да ћу да прочитам са уживањем постове који се тичу читања, да бих на крају видела да почиње да се своди на бесмислену поделу на "праве" читаоце који читају озбиљна дела и "неправе" читаоце који читају, јелте, неозбиљна дела.

Људи једноставно читају или не читају. Читају према свом нахођењу, тренутном расположењу, узрасту, чему год хоћете. И у томе нема ама баш ништа лоше. Многи су и заволели књигу баш захваљујући тој "нелитератури" и почели да читају класичну књижевност.

Не делим људе по томе шта читају, али ме изразито нервирају они који могу у недоглед да паламуде о томе како је баш оно што они читају једина права ствар.

Kika boy, sreća da ne mogu subjektivno da banujem.

Ko mu je kriv kad otvara tolike teme. :)
Šalim se, pobrisaću sve rasprave.

Meni je interesantno to što Jovičić ima toliko ideja za otvaranje tema, stvarno mu svaka čast :)
Iščitala sam prethodne postove, ima istine u većini onoga što su drugi pisali, opet sve zavisi od osobe do osobe... Što se tiče mog iskustva, iskreno, u poslednje vreme ne čitam ništa što nije vezano za fakultet, odnosno, lektiru na fakultetu, šta ću... U srednjoj sam pročitala skoro svako delo koje smo obrađivali na času i da, u tim godina mi je čitanje pomoglo da sazrim, da razvijem neki svoj sistem vrednosti. Možda je to bio, da tako kažem, moj beg od stvarnosti, ne znam, ali znam da se dešavalo da ne izađem sa društvom, ostanem kod kuće i čitam... E, sad, koliko sam bitnog propustila od tog 'stvarnog' sveta, pitanje je... Možda i nisam mnogo. Takođe, bitniji mi je kvalitet nego kvantitet, tako da nisam do sada pročitala mnogo, naročito dela savremenika, no ima vremena. Inače, sporo čitam, zadržavam se na nekim delovima, ponovo se vraćam na opise, pokušavam da zamislim scenu i sl... Bitan mi je i stil, nekad više i od same radnje. I da, većina onoga što sam pročitala ostavilo je utisak na mene, retko ostajem ravnodušna. Sećam se da sam, recimo, u prvom srednje kad smo radili Rane jade, zaplakala na kraju, ne znam, ta knjiga je tada tako delovala na mene i pokrenula iskrene emocije i saosećanje. U svakom slučaju, čitanje nije gubljenje vremena, jer vredi, zaista vredi... Čim se nad pročitanim pasusom ili delom zapitaš, nešto si novo naučio, doživeo, pogledao iz drugog ugla i to je iskustvo više.

Не знам, по мени је сва уметност умрла завршетком романтизма и импресионизма...

Hatakaran, gde si pročitao taj podatak? Nešto mi čudan.

Ljudi mogu da pričaju kako je moderna književnost i umetnost sranje, i propala, i nikakva, ali kad drugi ljudi kroz 200 godina proberu ono što im se sviđa sa početka 21. veka, reći će da je to takav i takav period, sa velikim tim i tim piscima, koji su učili od tamo nekih iz 19. i 20. veka, a uticali na one sa kraja 21. i početka 22. veka. Ti jednostavno nemaš uvid u modernu umetnost zato što nemaš sortirana i ponuđena na čitanje i gledanje dela kao što imaš ona iz 19. i do pola 20. veka. I u 18. veku pričalo o propadanju umetnosti, a poznata je jedna glinena tablica iz Vavilona na kojoj piše da su sve teme za priče potrošene. A stvari ne mogu da budu toliko jednostavne i crno-bele.

Ja ne čitam da bih naučio neke korisne činjenice i dobio pametne pouke. Ja čitam zbog zadovoljstva koje osećam pri čitanju, zbog hrane koju moja mašta dobija, i zbog množine pogleda na svet kojim mogu da osvežim svoj mali pogledić. Toliko mi je dovoljno, a mislim da je to i najviše što od književnosti može da se dobije.

Видим, читао се Набоков. :)
Елем, ја сам рекао мој став, а као што рече Цицерон, о укусима не вреди расправљати. Ја само кажем да се мени та уметност свиђа из разлога што је таква каква је (уф, како ли је ово звучало).
Иначе, нисам нигде прочитао никакав податак који сам изнео у претходном коментару.

Додговорим на први пост у теми, а остало нисам ни погледао. Ево ја не читам. Згадила ми се књижевност. Толико људи ми је препоручивало књиге, али не било ко, већ људи што се разумеју у ту глупост и тако то. Срећан сам био што сам прочитао неких 5-6 књуга за својих 25 година. Остале сам бацао после изгубљеног времена од 50-150 страна. Све говно до говнета. То сам оперисан од уметности је чињеница. Али сам само 5-6 књига прочитао и не знам колико отеру у три лепе.
Категорички одбијам да читам Русе јер су продали веру за вечеру обимом и дужином књига. Одбијам збирке песама јер ми је то најнижи облик писања.
Читам споро јер ми је смор, али никада не прескачем стране.
Испирали су ми мозак и отац и мајка и стриц и пријатељи како ћу без књига бити нико и ништа и да ћу бити туп ко дупе. Шта ћу да будем не знам још јер још студирам... А да сам туп не знам баш јер сам многе начитане људе надјачавао сналажљивошћу, а не цитирањем неких дела или псеудоцитирањем тих мудрости.
Све у свему, ко зна какав би говорник био да читам, али ми више од овога не треба. А и који ће ми курац. Мушкарцима треба нека слаткоречивост да се прегоне међусобно и да заводе девојке. Око прегоњења је лако, и око завођења, али нема књиге која ти објашњава шта после да радиш да не усереш кад заведеш.
И тако да ми књиге не требају сем ове за факс и евентуално она гомила тамо да ми стуб не пукне јер је мало напрсо, те имају потпорну фунцију.

СМОР СМОР СМОР! Или сам ја пробирљив у пичку материну, или сам препаметан да би ме то разонодило или комплетан ретард, те не разумем ништа.

Ljudi evo i mene, dobro je da je tema ipak preživjela :)

Čitam vaše odgovore, sad se opet lijepo tema razvija.

Sviđa mi se i Dotterov stav jer je iskren i argumentovan. Zanima me i eventualna kontra ili potvrda na njegova razmišljanja. Ja sam sad preumoran da ulazim u neke rasprave. Rikno sam na bajku. Ali evo čitam vaše odgovore i sviđa mi se kako se razvija tema.

Ja bih klincima dao za lektiru CA Blues Milana Oklopdzica, prstalo bi od citanja.

Realno gledano cela prica Romea i Jlije moze da se prenese u danasnje vreme, sve isto samo se ubaci internet, TV, automobili, avioni i slicno i onda bi klinci citali. Znaci sve isto, poruke, dileme, razmisljanja samo da ne bude kasni srednji vek. Ovako nema sanse to je za muzej.

Sve se menja pa i lektire moraju da se menjaju. Sta fali Markesu, po meni 100x bolji od Sekspira ali samo zato sto je vremenski blizi.

Moj slučaj. Književnost me uopšte ne razonodi, "širenje vidika" me ne zanima, kao ni naklapanje pisca o tome kako je život težak, o moralu i o tome kako se ponašati, svaka knjiga jebena biblija. Od pesnika me posebno hvata sraćkavica.
Ali, još uvek niko nije odgovorio na moje pitanje:

". Književnost me uopšte ne razonodi, "širenje vidika" me ne zanima, kao ni naklapanje pisca o tome kako je život težak, o moralu i o tome kako se ponašati, svaka knjiga jebena biblija. "

Ipak moram uskočiti.

Po meni je razvijanje NEKOG morala čak jedan od najvećih pluseva kod knjiga. U knjigama ima dosta jake moralne filozofije i čitanje knjiga MOŽE uticati na moral čovjeka i u pozitivnom i u negativnom smislu (zavisi šta čita i sa kojim se likovima identifikuje). U svakom slučaju knjige pružaju odličan moralni orijentir. Dok sam čitao Karamazove baš sam se jako uživio u određene moralne dileme i ideje i to me žestoko natjeralo na razmišljanje.

Ne kažem da knjige treba da budu moralizatorske i da samo trube o moralu.

Kažem da čak i one u kojima su moralna pitanja sporedna stvar razvijaju naše moralne orijentire i utiču na naš sistem vrijednosti. On time postaje istančaniji, složeniji, ali mi ne moramo postati moralniji ljudi. Samo se naš osjećaj za moral produbljuje.

'Ajmo filozofi, koje su najvažnije stvari koje ste naučili iz knjiga(romana)? :)

Polako. Pisaću o tome sutra dok se prisjetim nekih stvari i napravim neki spisak.đ

Mada ima toga, i to ne malo, već podosta.

Mnoge stvari se doduše ni ne nauče u smislu sticanja nekog deklarativnog znanja tipa "formula za so je NaCl", već se steknu neki načini razmišljanja, podsvjesno se usvoje neki pogledi na svijet itd.