
ja lično smatram da sam donela izuzetno glupu odluku kad sam upisala fakultet( nije od navedeih, ali se svodi na isto) umesto da odem u frizere ili kozmetičare, a znala sam da nemam veze i da moji neće imati pare da mi kupe radno mesto.
i da, smatram da su studenti navedenih fakulteta neophodnost društva, ali takođe i onaj njegov deo koji živi negde gore, u snovima. dobro je što većina tamo ostaje do kraja života, ali se desi da se neki spuste na zemlju pa otvaraju ovakve teme;)
ali, da te utešim, ne bi imao posla ma šta da si završio, tako da se ne opterećuj previše.
Pa tema je namjerno provokativna. Činjenica je da nakon završteka ovih fakulteta većina nas neće mnogo doprinositi u privrednom smislu, i takođe je činjenica da nas zbog toga često proglašavaju parazitima i omalovažavaju naše aktivnosti. Postoji čak i otvorena diskriminacija od strane države, koja mnogo više i lakše studentima dodjeljuje stipendije ili ih smješta na budžet ako studiraju tehničke ili matematičke fakultete. I činjenica je da su fakulteti poput ETF-a najcjenjeniji, a i najbolji za naći posao i zarađivati sasvim solidne pare.
Međutim, mislim da je takav stav društva pretjeran i neopravdan jer društvene i humanističke discipline itekako imaju svoju ulogu u društvu.
E sad, postoji određeni broj studenata koji upisuje društvene fakultete samo zato što im oni djeluju "najlakši", a žele samo da dobiju neku diplomu i nemaju nikakvih afiniteta prema tome što studiraju. Takvi obično kasnije budu loši stručnjaci ili loši predavači i jednim djelom možda i jesu društveni paraziti. Da nisu upisali taj faks, možda bi se bavili nekim zanotom u kome bi bili mnogo bolji, a koji bi bio i više društveno produktivan. A možda bi i sami zaradili više kinte.
Филологија - есидовциЗаправо, филологија су ти зиљаве пичке које апсолутно не занима филологија, већ не знају шта ће са собом и уписују филологију да не би губиле време док чекају да се добро удају.
Ја сам донео апсолутно глупу одлуку што сам уписао Филолошки и што сам проћердао свој таленат за природне науке. Али то није због саме филологије (и хуманистичких наука), већ због факултета који је труо и средина је која не мотивише на рад, па си окружен људима који су апсолутно незаинтересовани за оно што студирају, а такви су већина на друштвеним факултетима -- или су уписали то зато што нису знали шта ће друго, или су уписали то зато што немају смисла за науку, а ове факултете можеш да завршиш учењем градива напамет, другим речима -- и мајмун може да их заврши, није ти потребан мозак, већ само стрпљење да набубачиш градиво.
А кад завршиш, кренеш на као неки мастер, па на докторске, а писање радова се своди на плагирање и састављање компилација од стопут прежваканог из неке области, јер су шансе да напишеш нешто ново и иновативно врло мале, осим ако не урадиш неко своје истраживање, што је понекад немогуће, јер су професори углавном метузалеми који не признају самостална истраживања (таман посла да до неког закључка дођеш самосталним изучавањем одређеног феномена), већ те ограничавају на литературу из педесетих година прошлог века.

Mene zanima da vi meni kažete gdje ima da se kupi jeftina kavurma i čvarci, to mene brine. :-)
Što se tiče tih fakulteta, ja bih prije rekao da su to kursevi, tako da su ti studenti kursadžije u poređenju sa ETF i medicinom.
Ali opet su toliko važni da bez njih ne možemo. Kome bih se smijao da nema njih?
Međutim, mislim da je takav stav društva pretjeran i neopravdan jer društvene i humanističke discipline itekako imaju svoju ulogu u društvu.Imaš pravo Jovičiću, samo u državi u kojoj ljudi sa bilo kojim faksom teško nalaze posao populaciju manje više zabole za ulogu u društvu nekog pravnika, ekonomiste, elektrotehničaraili arhitekte. Na žalost, ali je tako.

"Postoji čak i otvorena diskriminacija od strane države, koja mnogo više i lakše sudentima dodjeljuje stipendije ili ih smješta na budžet ako studiraju tehničke ili matematičke fakultete."
Субвенционисаће оне области у којима је мањи вишак. Шта ће јој форсирање оних занимања у којима ионако прељева.

Ovo pitanje ima istu težinu kao i ono "Da li je poezija besmislena?". Oni koje misle da jeste, reći će da koga boli kurac za pesnikova unutrašnja previranja, nema od toga 'leba i sl. Ja mislim da ove profesije imaju vrednost, iako ne vitalnu. I ja ću verovatno da upišem neki jezik tako da možda samo zavaravam sebe, al' eto.

Pa to je ustvari to, same profesije imaju smisla i nisu parazitske, ali je taj VIŠAK parazitski, problem je u višku, u tome što svi hoće da imaju fakultet, pa onda upisuju društvene jer su lakši. Mislim da bi se problem tog viška mogao riješiti pooštravanjem kriterijuma na društvenim fakultetima, tako da ih je teže završiti, i onda bi se društvenim naukama bavili samo oni koji zaista imaju smisla za to, a ostali bi se preusmjerili na neke druge stvari za koje su više skloni ili za kojima ima veća potražnja.
Činjenica je da nakon završteka ovih fakulteta većina nas neće mnogo doprinositi u privrednom smislu, i takođe je činjenica da nas zbog toga često proglašavaju parazitima i omalovažavaju naše aktivnosti.чек, ако не доприносимо у "привредном" смислу, то значи да смо паразити? неам појма, мешчини да је, нпр, описмењавање људи (дјеце) сасвим конкретна и непаразитска дјелатност, иако не доноси одређени материјални, физички плод рада.
Postoji čak i otvorena diskriminacija od strane države, koja mnogo više i lakše sudentima dodjeljuje stipendije ili ih smješta na budžet ako studiraju tehničke ili matematičke fakultete.није то дискриминација од стране државе према друштвеним наукама него ПОДСТИЦАЈ за техничке, природне и др. и то из сасвим једноставног разлога - јер је таквих студената мање, ти факултети трају дуже и теже се завршавају, тј. тај кадар је потребан.
оно што је неопходно је уписна политика.
значи, да држава погледа број свршених (такође и незапослених) филолога, журналиста, социолога и других и каже: е, ове године НЕ уписујемо те и те смјерове, а сљедеће године уписујемо дупло мањи број него што је био обичај, и тако даље - тј. да процијени којег кадра има превише и који, самим тим, паразитира, и да не охрабрује даље умножавање тог кадра.саће неко рећи: јесам ја крив што је прије мене сто хиљада људи уписало српски па зато сад мени не дају а ја бих био нови белић?
наравно, неки од талената ће због тога можда пропасти, али и ту је опет крива држава што није на вријеме ограничавала број уписних мјеста за ове факултете.
Lullaby država nema strategiju oko upisne politike. Zbog toga iz godine u godinu Pravni i Ekonomski u Beogradu upisuje po 1.500 ljudi što je van pameti, jer baš pravnici i ekonomisti najviše čekaju na Birou za zapošljavanje. Al' ajde ti objasni nenormalnom ministru prosvete. I da ne spominjem devalvaciju različitih struka zahvaljujući štancovanju ''stručnjaka'' sa privatnih fakulteta.
значи, да држава погледа број свршених (такође и незапослених) филолога, журналиста, социолога и других и каже: е, ове године НЕ уписујемо те и те смјерове, а сљедеће године уписујемо дупло мањи број него што је био обичајЛули, ти вучеш неке корене из Спарте. Каце роди бебац, ома по њему гледају дал' окопава камен или носи штит. Верујем да је то добра техника донекле, али људи нису програмирани да упишу оно што је "остало" места и шта се тражи. Ја први никад не бих отишао на математику или медицину. И шта ја онда да радим? Пет година да копам канале и заливам асфалт? Зајеби. Зато постоје приватни факултети који примају све и сваког и где ће студентарија која их посвршава дес' пута пре наћи посао и заловити се.
наравно, неки од талената ће због тога можда пропасти, али и ту је опет крива држава што није на вријеме ограничавала број уписних мјеста за ове факултете.Zato mislim da je možda bolje pooštriti kriterijume na samom faksu nego sasjecati u korijenu na prijemnom, jer ako se pročuje da je faks otežao, onda će se automatski smanjiti broj kandidata, a oni koje to stvarno interesuje i imaju talenta, neće biti obeshrabreni i moći će ipak da upišu ono što žele.

"pa onda upisuju društvene jer su lakši."
Зависи од појединца. Ако умеш да наштребаш хрпу будалаштина напамет и налетиш на професоре које не занима много да ли конташ оно што причаш, онда нећеш имати проблема. Ја, нпр., не могу ни осредњу песмицу да држим у глави дуже од пар минута, па ми је и студирање било весело. Здруге стране, природне науке сам у чколи најмање учио, а добро сам пролазио. Лакше упамтим нешто кад видим јасну законитост, правило, па могу сам да извучем закључак, него да бубачим 1500 страна просеравања о кјустомизацијама, кастомизацијама и костумизацијама. И разликама између тога.
А сваком ко сматра да су наведени факултети пичкин дим у поређењу са природним саветујем да не часе часа и да заврше 2, 3, 4 комата за годину дана. Много су веће шансе за запошљење.
Pa to je ustvari to, same profesije imaju smisla i nisu parazitske, ali je taj VIŠAK parazitski, problem je u višku, u tome što svi hoće da imaju fakultet, pa onda upisuju društvene jer su lakši. Mislim da bi se problem tog viška mogao riješiti pooštravanjem kriterijuma na društvenim fakultetima, tako da ih je teže završitiима до тога да је лакше завршити ове факултете, али не смијемо генерализовати, јер је проблем критеријума и њихових опадања присутан сада, више или мање, у свим гранама високошколског образовања, али, што је још горе, и на свим нивоима образовања (не знам је л'знате како се завршава основна школа у РС и како се уписује средња, након што је укинут пријемни има ево већ скоро 10 година - никад више вукаоваца а никад тупље дјеце).
даље, сви знате сигурно БАР једног студента техничких и природних факултета који је испите полагао на бубицу, којем су други цртали радове и који се са својим елементарним (не)знањем провлачио кроз испите брже него они који су заиста радили, посветили се факсу максимално, и којима је факултет стварно био тежак како се и прича.
е, тако је и на друштвеним наукама: неки се провлаче а не знају ништа (нпр. са мном студирала једна која није знала колико азбука има слова, а једна друга је са врло солидним оцјенама завршила факс иако на четвртој години није знала промијенити именицу кроз падеже, а ова једна трећа није знала шта је сонет ни послије дипломског), а неки, јбг, одраде то како бог заповиједа.
е сад, што је ова прва група већа на друштвеним него на природним и техничким наукама - јебога, то је зато што сам предмет проучавања олакшава такво мигољење.
али то не значи да нема студената којима факултет није био нимало лаган (не у смислу да су глупи него зато што су га озбиљно схватили) и оних од којих држава стварно може вишеструко да профитира.
наравно, ако би они остали у тој својој држави која је игнорислаа незнање њихових колега и давала посао њима умјесто онима који су то заслужили.
Za ovih godinu i po dana studiranja, svi koji su nešto uspjeli sa filološkim naukama naučili su me jedno - bježi što dalje odavde. Tako da, svi koji imaju potencijala da nešto urade sa svojim životom će tražiti nešto vani, jer u ostalim zemljama postoji gomila programa, radnih mjesta, stipendija, svega (ne govorim napamet), pa ono, ima nade za nas.. samo treba upoznavati ljude, raspitivati se, ganjati to :)

I mislim da bi trebalo u srednjim školama kod učenika razvijati ljubav prema matematici, a ne zastrašivati ih. Ja sam na primjer u srednjoj školi imao profu iz matematike, koja je provodila sistem klasične strahovlade, i imao sam kod nje stalno 3, jedino u prvom razredu 2, a u četvrtom mi je malo falilo do četvorke.
Međutim zamrzio sam matematiku. I nisam se smatrao nekim talentom za istu, naročito u poređenju sa nekoliko njih iz mog razreda, koji su imali mnogo bolje predznanje iz osnovne (išli na savezna takmičenja) i veći prirodni talanat i matematičku inteligenciju. Zato nisam upisao ništa prirodnjačko. Ali kasnije kad sam vidio kakvi ljudi sve završavaju čak i prirodne fakultete, skonto sam da uopšte nisam glup za matematiku, već bi možda sasvim korektno završio i te fakultete. Al jebiga, kasno.
Zbog te strahovlade, i zbog nabijanja kompleksa da si glup ako ne znaš matematiku, mnogi bježe od prirodnih i tehničkih fakulteta ko đavo od krsta. I zato bi trebalo raditi na razvijanju ljubavi i smisla za matematiku, pa bi se samim tim povećao i broj studenata prirodnih fakulteta i smanjio bi se taj problem viška studenata na društvenim fakultetima.
Lullaby država nema strategiju oko upisne politikeпа знам, то ме и погађа, о томе и говорим.
Лули, ти вучеш неке корене из Спарте. Каце роди бебац, ома по њему гледају дал' окопава камен или носи штит. Верујем да је то добра техника донекле, али људи нису програмирани да упишу оно што је "остало" места и шта се тражи.не, погрешно си ме схватио.
јер, ако је неко СТВАРНО толики таленат за ту-и-ту област, шта му смета да сачека годину дана па да онда развали пријемни и да упише факс? засад се то паузирање, колико ми је познато на универзитету у бл врши само на етнографији, вич из прити лејм, јер сам ја хтјела да тамо упишем мастер, али нема везе - никад није касно, ја ћу да се стрпим, ако то заиста желим, и притом још свашта научим.проблем је што се ово не може сад тако драстично, спартански, одрадити, али је требало да се ради ГОДИНАМА. ево нпр. шта ће, мајкети, на мом факсу у БЛ 40 студената српског годишње (сад их је више од 60, ал неважно) кад држава то не може да запосли, ни у просвјети, ни у науци ни на другим пољима.
о журналистима да и не причам. према броју уписаних и свршених студената очекивало би се да имамо бар 20 телевизија, 200 радио-канала, и 2000 новина. ДАЈ БРЕ!зато лијепо У СТАРТУ ограничиш број мјеста, па се уписују само они који развале пријемни плус имају добре оцјене из средње, поготово из тих предмета који су релевантни за студије, и онда ем имаш добре студенте са којима можеш да успоставиш висок критеријум, ем те људе, који стварно нечему и вриједе (у тој области) и који су за то стварно и заинтересовани, онда можеш и да запослиш и да имаш користи од њиховог рада.
други корак је праћење бурзе рада: ако имаш превише незапослених из једне струке - тај факс не уписујеш сљедеће године, а наредне године ограничаваш број мјеста, и све исто као гореописани први корак.
I mislim da bi trebalo u srednjim školama kod učenika razvijati ljubav prema matematici, a ne zastrašivati ih. Ja sam na primjer u srednjoj školi imao profu iz matematike, koja je provodila sistem klasične strahovlade, i imao sam kod nje stalno 3, jedino u prvom razredu 2, a u četvrtom mi je malo falilo do četvorke.Нема ко да развија љубав. Већина људи који заврше математику (то су они који не могу после ништа друго да раде, осим да предају у школама), не зна ни промил примене тога што су учили на факултету. И како онда да приближиш предмет ученицима, ако им предајеш суву математику и предавање ти се своди на исписивање дефиниција на табли, а после тога цепај задатке из Венеове збирке...
Исто важи и за историчаре. То су углавном смор људи који су умели само да уче напамет, па су зато уписали историју, па сад од ученика захтевају ''певање'' лекција, уместо да понекад продискутују о ономе што се проучава. После се питају зашто деца не знају историју.

Ne treba tražiti krivca u sebi ili okolini, problem je mnogo, mnogo obimniji. Moje skromno mišljenje je da se treba posvetiti samoobrazovanju. Što znači: učiti , učiti i samo učiti. Kroz rad, ako treba volontirati ili raditi u dobrotvorne svrhe. Internet, nove tehnologije , koristiti maksimalno.
Fakultet, profesor, asistenti bi TREBALI da skrate proces učenja i da umesto nas raščiste gomile nepotrebnih informacija kojima je internet zagađen.
Na žalost, nije tako.
Fakulteti su leglo balastnih informacija koje zahtevaju ogromno vreme i trud da se popamte , ali sem dokaza da si uporan ko mazga, samo otežavaju proces privikavanja na realan posao. Bilo koji realan posao.
Koristi ipak ima. Nekoliko godina ćeš duže iskorišćavati roditelje. Čim se zaposliš, lova od ćaleta, keve, strine, kuma sunovrati se ka 0. Umesto da imaš više para, imaš manje. Ebg, Balkan. Ali kao porodica (rodbina, narod), svi su na gubitku. I ti takođe.
Nemoj da se pitaš zato razni čobani otvaraju radnje , kupuju stanove. Oni svi prave pare od osnovne škole, i uzimaju socijalno. SVI.
Prirodni il neprirodni smer učio, ne bi trebalo da bude problem da se sabere ( jedna računska operacija, ona sa +) ...koliko je para ušlo u familiju ganaca koji prose u osnovnoj, peru prozore u srednjoj, kradu bakar na fakultetu... a koliko u prosečnu tročlanu porodicu od kojih je jedan član student do 3 banke.
Advanced level bi bio da se od te cifre oduzmu ( znak -), troškovi školovanja i pratećih sitnica - jakne, tike, šminka, buxna...
Diploma je korisna stvar, problem je što se u 21. veku ona jednostavno više NE ISPLATI. Svi je imaju. Ko i dupe.E sad...kako bez diplome kroz ( pristojan) život ...to ne znam. :(
Svaki predlog je dobrodošao.
ja bih vratio stari sistem školovanja koji je bio koncipiran da propušta dalje samo one koji stvarno za to imaju pravo. i pored velikog broja kadrova, svih struka, danas firme prosto nemaju koga da zaposle. ograničavanje i ukidanje studija nije izvodljivo, prvo zbog profesora i organizovanja nastave, a pomalo mi to miriše i na ukidanje osnovnog ljudskog prava na obrazovanje.
Исто важи и за историчаре. То су углавном смор људи који су умели само да уче напамет, па су зато уписали историју, па сад од ученика захтевају ''певање'' лекција, уместо да понекад продискутују о ономе што се проучава. После се питају зашто деца не знају историју.Džimi ne možeš tako da generalizuješ. Poznajem nekoliko istoričare i mogao bih da kažem sve drugo osim da su učili napamet i sa tim ljudima itekako možeš da porazgovaraš i razmeniš stavove. Naravno, oni nisu neki uzorak po kome možes izvlačiti zaključak, ali nemoguće da svi istoričari rokaju napamet gradivo.
"pa onda upisuju društvene jer su lakši."Зависи од појединца. Ако умеш да наштребаш хрпу будалаштина напамет и налетиш на професоре које не занима много да ли конташ оно што причаш, онда нећеш имати проблема.
тачно, јер неком лежи једно, неком друго, и важно је само људе који су створени за то једно или друго усмјерити у добром правцу.
А сваком ко сматра да су наведени факултети пичкин дим у поређењу са природним саветујем да не часе часа и да заврше 2, 3, 4 комата за годину дана. Много су веће шансе за запошљење..НЕ! шта ћемо тек онда! :Д
____
да ме неко не схвати погрешно и да не мисли да сам огорчена због тамо-неке-неправде-која-ме-је-јадну-снашла: мени факс није био тежак, иако сам учила много (и количински и по времену које сам посветила) тј. учила сам СВЕ (само естетику сам изашла на блеф и није ми жао), а то је било и због тога што ме је то све заиста и занимало. нису сви тако поступали, завршавали су и прије мене, али неважно.
завршила сам, дакле, факс са страва оцјенама, имала стипендију све вријеме, и добила посао одмах након завршетка факса.
све то ипак не пориче чињеницу да је уписна политика неопходна ствар, из још многих других разлога које сад да не наводим, и која би онда и искоријенила и саму помисао да су "друштвенонаучњаци" друштвени паразит.
Нема ко да развија љубав. Већина људи који заврше математику (то су они који не могу после ништа друго да раде, осим да предају у школама), не зна ни промил примене тога што су учили на факултету. И како онда да приближиш предмет ученицима, ако им предајеш суву математику и предавање ти се своди на исписивање дефиниција на табли, а после тога цепај задатке из Венеове збирке...Koliko je ovo tačno. Imao sam za sva školovanja dvocifren broj predavača iz mate. Nijedan jedini nije objašnjavao kako treba. Najbolji predavač mi je bio profesor filozofije u srednjoj. Meni strašno dosadan predmet je pretvorio u zanimljiv. Ali nažalost, malo je takvih. Samo turaju profane da čitaju sa slajdova i slično. To realno mogu i ja.
Što se tiče ovih fakulteta, nisu oni loši. Nikako. Niti smetaju niti bilo šta. Ali mislim da je problem što ljudi masovno odlaze na te, a tehničke zanemaruju. Samo da nema mate, fazon. Treba na vreme usmeravati decu na pravu stranu, i pokušati da pri upisima rasporede đake prema državnim interesima. Tj podeliti oblasti na suficitarne i deficitarne i usmeravati tamo gde fali.

ЕТ ЛУЛИ
Имаш ти добар предизборни програм, али заборављаш главни фактор, а то је да је студентарија жгадија. И поновићу сваком ако треба и објаснити ако му није јасно. Неће да седи кући код кеве и ћалета, оће диде у проводе, да цеди справу, цепа кошуљу уз Синана и плоди млађане унутрашњанке. А сад реалност, заглавиш на нету, заглавиш на журкама, пропада ти воља да се латиш књиге. Дошао си да свираш курцу. И ја сам имао тај проблем. Једини излаз сам видео у парама који доносе преводи за мој језик (око 50е за један А4 формат) и тако се некако наканчио дучим. Јер све је у мотивацији. Нема ту држава везе с тобом, може направити одређене смернице и ограничења, али исто тако мора да се и позабави онима који су у годинама када требају да студирају, али то не раде, или су позавршавали, а немају посао. Шта сад, прц? Е ту лежи још већи проблем.
Нема ко да развија љубав.Tačno je ovo. Ali zašto je to tako? Možda zbog toga što je prosek studiranja na matematičkom fakultetu 7 godina, i što posle tih sedam godinja jebanja sa apstraktnošću matematike i zlostavljanja od strane profesora i asistenata koje boli kurac da ti objasne šta to učiš, zbog čega to učiš, samo gledaju da te skinu s kurca, dođe profa fizičkog, baci loptu deci da igraju fudbal, oslovi te sa "gde si kolega?" i nastavi da ladi jaja imajući istu platu kao i ti.
Džimi ne možeš tako da generalizuješ.да, не можеш.
таквих људи има у свим областима. ево, да се опет осврнем на своју струку, неке моје колегице траже од ученика да им издекламују датум и мјесто рођења писца, чиме су му се бавили родитељи и све оне тривије из живота писаца које ти не говоре ништа ни о њему као аутору нити о његовом дјелу а камоли о самом феномену умјетничког дјела.тако да ово:
То су углавном смор људи који су умели само да уче напамет, па су зато уписали историју, па сад од ученика захтевају ''певање'' лекција, уместо да понекад продискутују о ономе што се проучава. После се питају зашто деца не знају историју.може да се примијени на све предмете, само замијените историју неким другим и добићете лијепу количину професора који очекују само и искључиво РЕПРОДУКЦИЈУ лекције из књиге или са предвања/часа.
међутим, ту је проблем на вишем нивоу, јер ако је ко икад погледао један наставни план и програм, може видјети која је незамислива количина градива подразумијевана да се обради у току школске године. еј, за "на дрини ћуприју" је планирано 3 школска часа!! уз то, број ученика у разредима је већи, што значи и више времена се губи на испитивање.
зато СВИ професори, хтјели или не хтјели, изостављају добар дио тог предвиђеног материјала (дозвољено је 30% одступања) так да можете да замислите шта би било тек када би се све обрађивало.
е да, ово је исто у србији и РС, зато што ми имамо ваше планове и програме. :)вани (али и код нас), постоје програми који су ограничени на мали број предмета (6), које ученик бира према својим интересовањима. иако ја не жалим што сам учила математику, физику (поготово!) или филозофију, а касније се тиме нисам бавила, ипак мислим да је ово добро, баш због ове хиперинфлације одређених струка: боље да се дјеца усмјере још у средњој (мада се ја никад не бих могла одлучити тако у другом или трећем разреду) па да онда све то добро и науче, упишу, с правом и разлогом, те факултете и онда буду стручњаци у свом послу.
ja bih vratio stari sistem školovanja koji je bio koncipiran da propušta dalje samo one koji stvarno za to imaju pravo.тек ћете да видите шта ће бити кад средњошколско образовање постане обавезно. и овако СВАКО завршава средњу, а онда ће тек да буде расуло.

Није математика апстрактна, чакштавише, верујем да је она једина истина у овом свету, кључ ка вишој свести... Немојте се смејати, али имао сам филозофску (ако се таквом може назвати) расправу са пар њих и скапирао сам да ми у овој трећој димензији као заоставштину Ствараоца имамо само Његов алат, њу, ту математику. Јел чуо неко за пропорцију 1.618:1 ? Прогуглајте.
може да се примијени на све предмете, само замијените историју неким другим и добићете лијепу количину професора који очекују само и искључиво РЕПРОДУКЦИЈУ лекције из књиге или са предвања/часа.Може, али људи који су склони бубачењу и некритичком прихватању свега што пише у уџбенику су такође склонији и да упишу друштвене науке. Ја нпр. не знам ниједног таквог из своје генерације да је уписао електронику или програмирање. И сами знате то.
ЕТ ЛУЛИИмаш ти добар предизборни програм, али заборављаш главни фактор, а то је да је студентарија жгадија. И поновићу сваком ако треба и објаснити ако му није јасно. Неће да седи кући код кеве и ћалета, оће диде у проводе, да цеди справу, цепа кошуљу уз Синана и плоди млађане унутрашњанке. А сад реалност, заглавиш на нету, заглавиш на журкама, пропада ти воља да се латиш књиге. Дошао си да свираш курцу. И ја сам имао тај проблем. Једини излаз сам видео у парама који доносе преводи за мој језик (око 50е за један А4 формат) и тако се некако наканчио дучим. Јер све је у мотивацији. Нема ту држава везе с тобом, може направити одређене смернице и ограничења, али исто тако мора да се и позабави онима који су у годинама када требају да студирају, али то не раде, или су позавршавали, а немају посао. Шта сад, прц? Е ту лежи још већи проблем.
чек, али не видим како то нема везе са овим што ја "пропагирам"? :)
па, ако се уписна политика пооштри, онда ће факс уписивати само они који стварно ХОЋЕ и ТРЕБАЈУ (да, лични облик) и МОГУ да га заврше, а они ће и да уче.наравно, опет једна ограда: ни ја факс нисам завршила на вријеме, много ми је било боље да идем на журке и на фестивале и путујем јевропом, тако сам и обновила једну годину и још продужила апсолвентски стаж, да не мислите да сам све вријеме сједила код куће и штребала (мој мото је био, између осталог, и ово: не постоје јунско-јулски рокови, јер се тад иде на егзит, и не постоји јануарски рок, јер се тад иде на славе и на нове године).
али, кацам учила, онда сам учила. и вољела да учим и гладно учила. а кацам учила, онда ме је и држава награђивала стипендијама. кад нисам: опа, плаћај обнову и трчи да се вратиш на буџет.
све то има смисла.
A možeš zamisliti kako bi ti matematičari i elektroničari razvalili društvene nauke da su ih upisali? Ključ napretka društvenih nauka jeste u tome da k sebi privuku i stvarno pametne ljude, koji inače po default-u upisuju neke ETF-ove. Kada bi njih bilo više na društvenim naukama i te bi nauke napredovale. Zato smatram da treba društvene fasksove otežati, i naći načina da se i malo intelektualne elite privuče. A ne samo, ko što kažeš, ziljave pičke.

Лилу, не покреће нас све исти број октана. Ти кажеш да си учила јер си то хтела. Ја не познајем два одсто људи који уче зато што хоће. Или уче да би скинули то скурца, или зарад пара, или да не би попраљали цеви по Борчи. Има још разлога, али то је већ зашто учимо. Прескочила си део где шта са онима који неће да упишу оно што је држава закуцала на огласну? Где с њима? Добар део ће позаборављати таблицу множења, крстити пајдо, вртети торбицу по парку. А то производи више криминала и илегалних профитера и штети држави, неголи онај вишак на бироу.
