Grad i seks
Јара је избијала са свих страна. Иако је било 5 поподне, чинило се да сунце жеже јаче него у зениту. Добривоје је седео под тремом и немо посматрао крајолик. Лелујави ваздух му је изазивао вртоглавицу. Из даљине је могао намирисати паљевину суве траве помешану са одурним мирисом сагоревања младог, сировог багрема и бурјана по врзинама. Међутим, ничега за уши није било. Ако би се удубио, могао би чути само једноличан, али веома тихи звук зрикаваца. Гледајући према кристално чистом небу, могао се заклети да назире стаклени поклопац који је у селу стварао ефекат експрес лонца. Поглед у земљу га још више онераположи. Испуцало тло ја зјапило, спремно да прихвати и најмањи наговештај освежења. Сети са како је јутрос у њиви видео исти призор, док је обилазао кукуруз. Иако се ближило време бербе, хибридни клип, који је до сада требао развити своју пуну дужину, је остао импотентан и једва превазилазио величину кокавца. Ни у башти није имало шта да се убере. Добривоје не памти да је вода у бунару била на тако ниском нивоу, већ два пута је овога лета продужавао ланац на вратилу.
Љубинка тромим кораком изађе из кујне и просу воду из вангле на цвеће поред куће. Од неочекиване силине овог таласа, скоро сасушена мушкатла се сави до земље. Ни Добривоје се се не сећа када је Љубинку видео без подвезане мараме. Одавно седе власи су сада почеле да жуте. На, због жалости за братанцем, црној мајици, јасно су се око пазуха оцртавали мокри кругови који ће касније добити беличасту нијансу.
Одједном му се учини да осети лак поветарац како му шашољи огромне уши. Благи осмех му озари лице, и он, малтене, скочи са столице. Из три корака пређе пут од трема до средине дворишта. Поглед му се заледи. Преко врха крова угледа црни облак како пуним касом надире преко Рудника. Прекрсти се три пута. Стока језиво зарика. Живина је усплахирено трчкарала по дворишту, као без главе. Чинило се да ће куче откинути ланац. Овце, које су до тог часа пландовале, саме уђоше у тор, блејући. Небо се зацрне и комади леда почеше да падају по дворишту. Ћерамида на качари прва поклекну. Туја поред штале није издржала налете ветра. Стотине различитих звукова се сливало у пратећи вокал Љубинкиној соло кукњави. Праћена муњама и грмљавином, летња олуја је носила све пред собом. Иако није трајало дуже од пет минута, Добривоје се осети старијим за десет година. Ионако слаба летина би затрта у рекордном времену.
- Шта ћемо сад, црни Добривоје? Све уби...
- Е, сад се можемо јебати!, више за себе промрља он.
Љубинка, не размишљајући, махинално задиже сукњу и кецељу у исти мах, годинама увежбаваним покретом. Добривоје је само чудно погледа.
Лаганим, старачким кораком одгега до магазе да провери залихе прошлогодишњег кукуруза и ниво ракије у бурадима.
''Преживећемо и ово'', помисли он.
Komentari

Jebiga, Mile je genija za ruralne, ko ova što je bila.
