Interna dijaspora
Миграција из села у град. Масован одлив из руралних у урбане средине, тренд који траје до данас. Бег од напорног рада у потрази за бољим животом. У већини случајева катастрофалан потез, који само најхрабрији исправљају признавањем грешке и повратком у завичај. Радоје је одлучио да остане.
Радоје је лежао на старом отоману и гледао у подбуле тапете при плафону. Волео је ту влажну, полумрачну, изнајмљену собицу на крају вагонске куће на периферији. Ни пољски клозет му није био далеко, што се показало корисним у студене дане. Снежа ће бити срећна овде. Чесма је ту близу, ни 15 метара, што је куд и камо ближе него бунар код њених. Неће морати да устаје рано да наложи ватру и намири стоку, бар док јој он не нађе нешто код њега у фирми. А како је тек њему добро! Не мисли о сетви, жетви, башти, стоци, кошењу, извлачењу стајског ђубрива, одласку на пијац, у дрва и мобе. Овде, све што треба да уради је да отаља тричавих 8 сати на послу, на којем, узгред буди речено, дају и топли оброк. А колико је дугих, летњих дана он провео у њиви орући и прашачећи са говедима од јутра до мрака на жутој проји и парчету младог сира. Спознавши благодети живота у ЈНА, он је још тада донео неопозиву одлуку: на калдрму, као и сваки паметан омладинац потпаљен Титовом индустријском револуцијом. Три године касније, Радоје цени да је направио одличан потез. Носталгија је додуше, с времена на време, неподношљива. Недостаје му кукурикање петлова и свађа џивџана у сунчано септембарско праскозорје, док испред волова жури у забран. Фали му мајчина попара и очево: ''Устај, лењи Гашо, са'ће подне!'' у 6 изјутра, док на столу чека врела кафа и чашица домаће љуте. Тешко му је кад се сети песме девојака које комишају кукуруз у свеже јесење вечери, поред логорске ватре.
Јесен стиже и у ову његову собицу, влага на зидовима постаје видљивија. Он прати праволинијску кап која лагано силази преко амебастих фигура на тапетама. Скоро истоветна кап се сливала низ Радојев образ. Погледао је на сат и скоро да је било осам и петнаест. Дневник се одужио због Кардељове посете несврстаном Египту, па неће видети временску прогнозу за сутра. Увежбаним покретом је угасио стабилизатор на црно-белом лампашу, усекнуо нос о крај покривача и већ следећег тренутка заспао сном човека без икаквих скрупула. Ваљало му је устати у 3, и већ у 4 ићи за камионом окер боје и држати шмрк који спира остатке луде ноћи у великом граду. У 12:30 ће већ бити у аутобусу за родно село. Сутра ће запросити Снежу, време је.
Komentari

plus sam dao, naravno, svidja mi se sve, u telu sve dobro objasnjeno, u primeru lepo docarano, drzi paznju, i evo ljudi vec oce i nastavak :)
Ali ova recenica je dijamant! Uopste joj nije mesto tu, nikako se ne uklapa, potpuno amaterski ubacena sa ciljem da da uvod u primer, i zalepio bih minus da tako prelepo ne strci i da mi nije zasvirala dramaticna muzika u glavi, neka kuca, covek pored prozora, vetar otvara prozor, njega boli kurac, pali cigaretu, gleda nekud u daljinu, kao razmislja, ozbiljan sav, a misli o nekim glupostima... nego pusti, ovo je cisto subjektivan dozivljaj, defka je odlicna.
fale mladozenja i Niko vise :)Кхм, кхм...! :-Д
Дођи, младожења, мали младожења...!Е, 'вако: тело дефке си смандрљао, то бих рекао, али последња реченица у истом опако говори: прочитај пример! А пример... лагано тече, као широка река кроз равницу, имаш тај осећај колико је у том човеку све на месту што се није заварао да је у граду спас, што у томе што има ужива, не треба њему специјалан живот о коме се већином лажно приповеда... Браво, човече, ово је откинуло! +++
