Mali debeli
Prebijali su ga u školi, nabacivali ranac na koš pa ga gledali kako se znoji dok ga skida i smejali mu se, prva grudva koja poleti početkom zime bila je namenjena njemu, sapunjali su ga u snegu, otimali sveske da prepišu domaći, kinjili ga, poslednjeg birali u ekipu za fudbal i to samo kad ne dodje Zubonja u školu. Devojčice su ga izbegavale, niko nije hteo da priča sa njim, niko nije hteo da se druži sa njim. Ismejavan, odbačen i ponižen.
Ali "mali debeli" nije gubio nadu, bio je strpljiv disciplinovan i vredan. Vredno i predano radio svaki domaći zadatak. Otišao je iz grada. Počeo je da trči i pliva. Krenuo na salsu i časove italijanskog i ruskog jezika. Upisao i završio fakultet. Ozenio se sa najboljom pičkom sa plesa. I vratio u svoj grad.
I sad je došlo njegovo vreme.
I sad se ti znojih napolju dok te on gleda kroz prozor direktorske kancelarije, sad je za tebe namenjena prva grudva snega početkom zime, samo ti treba da je skloniš kako bi "mali debeli" prošao do svoje privatne garaže sa svojim besnim kolima. Sa njim ručaju i razgovaraju državnici, intelektualci i elita, i njihove jebozovne pratilje, dok ti slušaš tvoju nakadašnju kraljicu mature a sada predebelu spodobu kako kuka jer joj je dosta da pere sudove kad hoće da gleda svoju seriju a onda odeš do prodavnice kupiš pivo sedneš, nategneš pivkana i misliš "Gde sam pogrešio?" a debeli prodje kolima i pozdravi te a onda vidiš da si ti u stvari sve vreme bio "mali debeli".
mali debeli · 23. jun 2010.
