Maove misli
Mala crvena knjiga koju čitaju kineski radnici u pauzi za ručak, umesto da lepo odu do wc-a i nasapunaju mačora ili pred prodavnicu da oderu nekoliko ladnih, ko taština duša, piva dobacujući bujicu masnih upadica rumenoj prodavačici dok je štipkaju za jedre obraze... Ne, oni čitaju misli Mao Ceduna, diktatora i ludaka.
Doživotni predsednik Kine i idejni vožd ostao je upamćen po tome da je razđanio preko 1000 mladih pionirki, koje su bukvalno čekale u redu da ih obeščasti čika Mao svojom prljavom močugom. Prljavom, jer se Mao nikad u životu nije okupao, imao je svog crnca, to jest Kineza, koji je uvek išao uz njega sa vlažnim peškirom i čekao znak kad će Mao da pokaže rukom da je vreme za geespe, istim tim peškirom, brisao je analni otvor drugu Cedunu koji kao što se nikad nije kupao isto nikad nije koristio nužnik, već je kenjao tamo gde ga je i proteralo kao i svaka životinja. Za čišćenje govana bilo je zaduženo Kinešče sa lopatom.
Za lošu žetvu optužio je vrapce koji su, po njegovom mišljenju, uništili useve i u znak odmazde poslao je svoju armiju od milijardu ljudi da istrebe sve vrapce u zemlji, što su podanici i učinili, tako da je za rezultat imao najezdu skakavaca koji su ostali bez svog prirodnog neprijatelja, a Kinezi su ostali gladni i sledeće godine.
Nije bio gospodin kao drug Tito, niti mudo kao Staljin, šmeker kao Musolini ali njegov lik i delo i danas slavi Kina a njegove misli napamet zna milijardu ljudi.
