Od mog druga drug
Боготац.
Ненадјебив мат играч кога нико никада није видио али сви знају да постоји. Човјек који је доведен до крајњих граница перфекције. Идеал у сваком смислу те ријечи. Морална громада.
Кадар за све и свашта. Способан да бруцошу из провинције среди апосолвентску собу у студењаку и гратис десетку из Римског. Да ти среди долазак Наташе Беквалац на кућну адресу и видео уредак из кућне продукције са истом.
Чупа обрве али није метро. Трси све што стигне али није женскарош. Попије бога оца али није алкохоличар. Буксну смири у даху али није ћоман.
Фигурина пар екселанс и уједно човјек кога нико не познаје, сем особе која ти о њему прича. Фантом. Причо ми један што га видио.
- Брате знаш ш'а се десило оном мом другу Моми!? 'Наш Мому?
- Ко'и Момо?
- Како ко'и Момо. Онај ш'о је пенетрирао у професорицу Кривичног и жена му дала 10 у индекс и 100 јевреја приде.
- Аааа Момо. Момо не постоји, Момо јесте.
- Еее он. Каже прошле седмице се враћо кући и доле у ламели 1а налети на три момана како покушавају силоват' дјевојку. Приђе он набоде једног, другог опали кољеном а трћи ваљда био пичкица па сам побјегне. Још их мало изнабада док су лежали и ћао. Подигне цуру и однесе је кући.
- Не сери.
- Не помјерио се с' мјеста. 'Наш ш'а је у свему зон... та цура ш'о ју је спасио, ћерка Чолепа тајкуна.
- Ма дај. Кол'ко ја знам Чолеп има само сина.
- А човјека, свега ми. Цура се заљубила у њега. Ено их на Маурицијусу, Чолеп им платио љетовање.
Komentari
- A
Ne baš originalno. Mnogo puta obrađena tema, iako je ovo vešto sastavljeno.
Evo jedne od pre četiri godine...
