Totalni zaluđenici filmovima. Ljudi koji su u stanju da tri sata raspravljaju o filmu koji traje sat i po. Ne podnose većinu holivudskih ostvarenja (pogotovo novijih) i znaju tačno da ih razlikuju od njujorške škole. Bez greške u akcentu nabrajaju sve režisere azijske alternativne kinematografije. Ne priznaju listu od 250 najboljih filmova svih vremena na imdb-u, jer plebs koji glasa nema blage veze o filmovima. Ali zato oni znaju. Razumeju svaku simboliku i skrivenu poruku. Čak i ono što je režiseru promaklo- oni vide. Nakon prvih pet minuta filma mogu da predvide kraj. Kada gledaju film u društvu, zaustavljaju ga na svakih dvadeset minuta da bi se raspravljali. Umesto kokica i grickalica, jedu čips od kelerabe.

Ovi nesuđeni režiseri su naši budući ekonomisti, menadžeri, pravnici, itd.

Signal nakon kojeg se munjevitom brzinom sklanjaju slatkiši sa stola.

Poklič kojim stavljamo na znanje da je neko neviđena mraka i da barata određenim područjem k'o pravi. Radnje koje uključuje ovaj izraz su iz svih socijalnih segmenata, uključujući tarabljenje, rasturanje PES-a, pričanje o monetarnom deficitu Portugala ili razvoju neuronskih mreža za korištenje robota koji će ogaziti sijeno oko stožine. Jednostavno, njemu sve ide, u društvu je omiljen, pije antifriz i voda kroz grad samo najrasnije cavulje.

Ultimativni fetiš Slobodana Šarenca. Prenos nije prenos ako se maksimalno ne insistira na dvocifrenom učinku. Pored broja 42 iz "Autostoperskog vodiča kroz galaksiju", odgovor na pitanje "Šta je svrha života?" po njemu može biti i "dvocifreni učinak".

To je verovatno i razlog onog homoseksualnog ponašanja prema Mariji Kilibardi za vreme SP u fudbalu 2010. u J. Africi; ona jednostavno nije htela da insistira na dvocifrenom učinku, jer je njega u fudbalu jako teško postići.

Потекло у давна времена од неког ловца који се беше занео причањем догодовштина из лова. У врхунцу тог заноса, баш кад је требао описати случај како је четри дивље свиње заклао једним замахом ножа, био је прекинут. Пошто се није могао сетити о чему је причао упитао је присутне где је стао. "И јебеш ти тако..." одговорише му они а он прихвати ту причу и настави са описивањем сексуалног односа са чобанчицом на Мањачи.

Фраза се користи кад после неког случајног прекидања саговорниковог излагања желимо истом дати до знања да ту причу може да ували мами својој.

Zadnji deo seoskog dvorišta u sklopu domaćinstva.
Obično se ne primeti odmah po ulasku u dvorište, jer od pogleda je skriva neka pomoćna zgrada ili štala.
To je jedna nedefinisana površina koja podseća na baštu, ali ipak ne zaslužuje taj naziv. Nije da nema voća i povrća u njoj, ali ne retko je to samo eksterijerno skladište za zaboravljene stvari.

U gradu se za tu namenu koristi tavan ili podrum, a ovde je slučaj da na raspolaganju imaš ponekad i pola hektara prostora, sa kojim možeš da radiš šta hoćeš...
Svaki krš koji se nađe tu, dobije svoju namenu.
Stara lada special može poslužiti za itekako funkcionalan kokošinjac, a od kamionskih guma odlični bazenčići za prasiće...
Prerađenim uljem od rakovice kad premažeš tarabu, neće ti više pasti na pamet da je preskočiš u novim pantalonama.
Za domaćina, bašča je nešto poput kreativnog centra ili velikog igrališta za odrasle.
Tamo se rađaju nove ideje, a i psihički se osećaš bolje, izolovan od svakodnevnice. Često domaćin ode u bašču sa kofom za vodu, a vrati se bez nje, sa parčetom nekog zarđalog lanca, koji je kao fabrički napravljen za budževinu koju pravi danima.
Prisustvo vezanog dodž-a je obavezno, zbog mogućih nenajavljenih posetioca.

Svaka bašča mora da ima dobro skrivenu osmatračnicu, kao video nadzor za nadgledanje dvorišta i komšiskih bašči. Pošto najveći deo dana domaćin provodi tu, pod izgovorom da "ima neka posla u bašči", on zapravo kontroliše funkcionisanje domaćinstva i protok žive materije u komšiluku.
Nema šanse da komšinica Rada dok okopava luk, ne bude snimljena!
Dući po ko zna koji put zazvoni mobilni sa skrivenim pozivom, dok preko tarabe šatro razmenjuje neki insekticid sa Dušankom...

Ne postoje dve iste ili slična,
svaka bašča je druga priča!

Nije baš gramatički ispravno, ali svakako treba da ti ga otfikare, ako ne voliš svog teču.
Ima svakakvih teča, ali sve njih krase tri crte:
-vole da popiju;
-postave pitanje "*Je l' ga šiljiš*", iako imaš 20+ godina...
-jebu ti tetku; Ne znam što je ovo toliko bitno, ali ćale kaže da tetku može da ti jebe samo vrlo čudan čovek. A ja volim da poslušam starije. Jebiga, valjda me kaiš tako vaspitao.
Ima još varijacija po pitanju teče, ali složićemo se da su ove tri crte primarne. Opet, najbolja verzija, a to je onaj teča iz Njemačke koji ti dotera Golfa četvorku, sa onim *tdi* crvenim, al' taj se retko sreće. Valjda zato što je tetka opak baksuz, jebem li ga.
Treba voleti teču.

Pozicionirajući se tu negde između *viceva o prdenju* i sâmog *prdenja* kao mirisno-auditivne pojave (neretko i obrnutim redosledom), verovatno najnelordskiji pokušaj duhovitosti još otkako se početkom 20.veka nekom zadriglom Bavarcu u polupraznoj lokalnoj pivnici oteo glasan dežpr, a on to prokomentarisao rečima "Das war ich nicht!" (*Nisam ja!*; prim.prev.). S tim u vezi stoji i relativno opravdana sumnja da se naslovna subkategorija "kratke šaljive forme" iliti *vica* (ako se on takvim uopšte i SME nazvati), jedino i *može dopasti* jebenim Bavarcima...iza kojih u nevelikom rastojanju sledi ostatak jebenih Nemaca - inače, ubedljivo najneduhovitije rase u našoj, dok za susedne *galaksije* nisam baš tako siguran - kao i nezanemarljivo obiman klaster primeraka sa nekom od dijagnoza koje garantuju ekspeditivan prijem&negu na F-odeljenju najbliže ludnice. Uglavnom - toliko transferogena pojava, da je u poređenju sa njom čak i ona najočajnija od fora koje baca rendom neuspeli glumački pobačaj iz "Boris Bizetić" šoua (uključujući i njega, razume se) metastazira u remek-delo humora, crni pojas, 9.dan. Najmanje.

Korisnike odjebati najstrašnije.

Када бисте самлели у прах надркану невладину организацију пуну ружних и дебелих жена које серу о људским правима по цео дан и камче паре од државе и/или разноразних лобија, и испекли реченицу од тога, добили бисте овај тријумфални закључак који се односи на јебено све што иоле може изазвати налет кукања, цвиљења и општенародне театралне богомоље.

Толико је ретко оправдан да чак и тада делује дебилно.

Како постоји веровање да: „Деца не знају да лажу“ самим тим, та иста деца постају важан извор информација за цео комшилук. Информација које не би смеле процурити у јавност и које читаву породицу држе подаље од прљавих језика.

Bosanac je... Bosanac je tipični dobroćudni veseljak. Štono bi rekli - duša od čoveka. Vazda nasmejan, spreman za šegu, za dobru kapljicu i za druženje. Patentirao je sevdah. Zna kako da uživa za sve pare.

Kažu, Bosanci su glupi. Ne, nisu glupi, no su samo naivni. I to su naivni upravo zbog svoje dobroćudnosti, jer svakoga koga upoznaju vide kao jarana i kao najrođenijeg. Stave ga pored sebe za astalom, odnose se prema njemu kao da je život za njih dao. Loš čovek dobra dela okuži svojim rečima. Tako i naš Bosanac postade najednom glupak.

Bosanaca više nema. Posle prvog ispaljenog metka su nestali. Jednom kada nešto pukne duboko u srcu, kada se onaj jastuk što ga dušom zovemo raspori, tada više povratka nema. Rasturila se raja na sve četiri strane sveta. Rasturili su se zanavijek, iako su mnogi i dalje jedni pored drugih.

Oni što Bosancima i dalje sebe nazivaju, oni su i dalje dobroćudni, veseli i gostoljubivi. Zadržali su ono najbolje. Šta će, drugojačije ni ne znaju, a ni ne žele da znaju. Ono su što su i to se ne može promeniti. Samo, ima u njihovom osmehu nešto, u njihovom pogledu i njihovom smehu: ima neka nit, neki ton, neka sjena - sjena sećanja. To sećanje je spomenik koji niko u budućnosti obilaziti neće.

No, Bosanac će se uvek nasmejati onako gromko kako ume (specifičnim smehom dobričine) i udariće brigu na veselje. Šta će čovek drugo, no sevdačiti - problema će uvek biti, zato će i popit po još jednu - za sreću.

Есенција квалитета, направљено да траје и да поуздано служи.

Мистериозно дугме на сваком фуш уређају за играње видео игара за које нико жив не зна чему служи, чак ни Кинези који га мећу у те крајње неквалитетне комаде пластике. Бела дрвена бојица међу електронским уређајима.
Видео си га и притиснуо безброј пута. Чисто да видиш хоће ли се шта десити. На Терминатору (Нинтенду ако си био буржујчина и ако ти је ћале био шверцер нафте и Румунки), некој лошој копији Сони кеца који си добио од фамелије за дванаести рођендан, купљеној у Турској кад је тетка ишла у набавку џинса који продаје на бувљаку, даље на првом компу кад си открио заразу звану Про еволушн сокер. Никад се ништа није десило, јебо га курац. Једни су веровали да је то дугме које ти чини аутомобиле и фудбалере на игрици бржим, други да кад га притиснеш одређен број пута у комбинацији са другим тастерима откриваш тајне нивое у игрицама, трећи да је неопходан за извођење сексалитија итд. Права истина је да кад га притиснеш активираш ГПС помоћу ког илуминати из НАТО-а открију где живиш па те после лакше бомбардују, а могу и да ти ухакују акаунт на фејзбуку и побришу сву порњаву и семинарске за факс. Па ти притискај и даље.

Вечито питање родитеља, ортака, родбине, комшија и баба сере. Ускоро завршаваш средњу, време је да размишљаш о томе шта ћеш да студираш (осим ако нећеш да радиш код Чика Миће као аутоме'аничар).

Не ради се овде о томе што ти баш желиш да будеш антрополог и што од тога нема 'леба. Овде је главно питање шта ћеш после? Хајде, заврши палеонтолигју, само напред, али реци шта ћеш после? Имаш ли било какав план? Видиш шта се дешава?! Људи остају без посла, неће да купују млеко од сељака и Американац и Шваба нам отимају Косово јебо им пас матер! А ти би да ископаваш неке диносаурсе, птичурине и остале чланове ПУПСа. Треба лепо да размислиш, па тек онда да се бациш у те воде беспосличара и књижевника без занимања.

Čovek koji ne može da se sabere zbog svog realnog i imaginarnog dela.

Osoba koja, pored nekoliko studenata, sve očisti u roku.

U narodu poznatiji kao "oni sa Arene, oni sa Eurosporta 2, oni sa XtremeSportsUltimate 3".
Vrsta za koju se smatralo da uopšte ne postoji na ovim geografskim širinama i dužinama i ovom govornom području. Jer ko normalan prati bejzbol, kriket, lakros i umjetničko jahanje sa izvođenjem dva performansa praćeno šaljivim skečom i imitacijom?
E, sad su se pojavili oni! Par voditelja koji ruše granice. Praćenje normalnih sportova je toliko demode. Fudbal? Ne, biram tebe, kotrljanje sira niz liticu. Košarka? Ta budimo ozbiljni.
Nafilovani su informacijama kao da prate te sportove odvajkada. Kombinacijom lucidnosti Duška Koraća i brzinom sipanja informacija onog genijalca sa 'RAI TRE' dovode do zbunjenosti prosječnog konzumenta TV programa a istinskog ljubitelja kvazi-sporta dovode do katarze.

Kolegijalna uteha medju električarima kad nekog drmne struja.

Izuzetno pažljivo, po za sada nepoznatim standardima, birana grupa tinejdžera koja bi trebalo da predstavi kako izgleda život jednog prosečnog srpskog klinca, kao i njegovu radost kada se sretne sa dotičnim proizvodom. Međutim.

Ni traga od toga. Reklame su kopirane direkt iz Amerike, ne same lokacije, jer nisu snimane na Menhetnu ili u srcu Londona, nego su stvarno snimane kod nas, ali tu sve što je realno prestaje, a pojavljuju se čudno čupavi klinci obučeni u neke dukseve na kružiće i razne gluposti, gomila skejtera iako klinca na skejtu nisam vid’o cirka deset godina, Džastinbiberoliki klinci sa istom onom devojačkom frizurom i plačipičkastom facom, kakvi ne bi opstali ni trideset sekundi u prosečnom odeljenju sedmog razreda u našoj zemlji i na kraju je sve to začinjenom nekim malim crnčićem, koji ne vozi skejt, ali ga uvek zagrli neka klinkica koje sve, uzgred budi rečeno, izgledaju potpuno normalno, osim što ih nalaze sa nekim najnevinijim seks-ću-imati-samo-sa-drugaricom-i-to-u-četrdesetoj facama.

Naravno, ovaj tip reklama ne bi bio potpun bez nekog tehničkog dostignuća koje je trenutno u trendu i njime se slikaju, uvek perfektno, ludo, flafičasto namešteni kada onaj koji slika i deluje totalno gej, škljocne.

Smoki je smoki i ješću ga kakva god da je reklama, jer zakiva kol’ko je dobar, a vi što pravite čokoladice potrudite se da te čokoladice budu malo ukusnije i uložite kintu na tu stranu, a ne na ove baršunaste reklame o nekoj nepostojećoj generaciji Emo-gej klinaca u Srbiji jer kao i kod piva, ako vam je proizvod sranje džaba vam reklama.

Sportska veština u kojoj su Srbi svetski prvaci i koja u svakom sportu u kom se takmiče zamenjuje znanje, veštinu, fizičku spremu, taktiku i borbenost.