Kada muškarac optužuje ženu, on to čini gomilom pogrdnih reči, izgovarajući jasno ono što želi da kaže. Kada je situacija obrnuta, ona to čini ne govoreći uzrok, već izričući presudu. Ne ulazeći u verbalni sukob, ona izgovara *Boli me glava* ili nešto slično, skupljajući u sebi otrov koji će jednoga dana izaći iz njenih usta poput aždaje gajene i negovane sitnim ćutanjima.

Jedna od stvari koje sam, u cilju očuvanja kusura od poslednjeg frtalja samopoštovanja, zabranio sebi posle 5. oktobra, dana za koji sam mislio da ću ga, sa ponosom, do izlizavanja, prepričavati praunucima, a već sada, 13 godina kasnije, kada me deca pitaju: “Ćale si bio pred Skupštinom petog oktobra?“, odgovaram: „Vam ja baš ličim na kretena i političku budalu?“.
A ne da ličim – pljunuti!
Izlazak na ulice...
Postoje dva osnovna značenja ovog pojma. Onaj dnevni, obični, ne’erojski, predstavlja svakodnevnu rutinu uličarki, pandura, uličnih svirača, skupljača đubreta, uličnih čistača, vozača gradskog prevoza, uličnih pasa, taksista, ajmoženegaća, prosjaka i ostale bratije koja „leba sa asfalta jede“.

U onom drugu značenju, onom o kome se ovde radi , u kome se ulice pretvaraju u „politički korzo“, „revolucionarnu scenu na kojoj se vlast valja ulicama“ i „laboratoriju za instant pravljenje Ostrva sunca“, izlazak na ulice predstavlja povremenu političku aktivnost Srba sa uvek istim – katastrofalnim ishodom.

Puno buke, besa, polomljenih ruku, nogu, pokradenih patika i jeftinih patetika, razlomljenih izloga i zgaženih iliuzija. I to je tako, neće se Srbija ‘leba najesti sa ulice nego sa njive...
Ali ne vredi, Srbinu je evolucija smorena, pali ga revolucija, voli Srbin da se čegevariše. Posle kuka kada naograiše.

Džabe je Bog Srbinu u poverenju rek'o, sedmog dana geneze, kad kod Srbina zasedoše da odmore od stvaranja sveta: „Vidi, opravismo ga ovako kako ga opravismo, nemoj ga prepravljaš, ljubim te ko Boga. Drag si mi Srbine, ali sidi di si, za ulice nisi...“.

Још један од идиотлука модерног доба где новопечени супружници у циљу транспарентности праве заједнички профил. Хибридни хермафродит профил осим приватности уклања и личне заменице једнине и све постаје "Ми".

За жене, цвеће је симбол романтике, лепоте и нежности. За мушкарце, цвеће је симбол покајања, извињења и поткупљивања. Откад је света и века, хомо сапијенс мужјак је хомо сапијенсу женци даривао цвеће да би се искупио. То је и нека врста жртве, јер ти се остали припадници чопора смеју и подјебавају те јер си папучар. А ти гледаш да нађеш што већи букет за што веће срање па шта ти Бог да. И ко зна зашто, овај је метод пролазио.

Проблем је настао у 20. веку. Жене су се осилиле, добиле права, па су уз све то почеле и да гаје исте емоције према цвећу као и мушкарци: да их боли туки. Чак су направиле и фору са 8. мартом да им узимаш цвеће не у сврху индулгенције већ као знак покорности према "слабијем" полу. Данас цвеће и даље пали, али са све већом еманципацијом жена и са оним феминисткињама мушки пол је угрожен да вечно остане у говнима.

Систем освајања територије или неког простора миц по миц. Лагано и неприметно, битно је само да се територија увећава на рачун других.

Овај систем користе углавном жене, мушкарци су склонији приступу "Немачка у Пољску '39-е". Такође, и мишљења о овом систему су опречна, неко сматра да је паметан а неки би рекли да је пичкаст и тотално фуњарски.

Još jedna nova i trendi reč u srpskom jeziku. Zloupotrebljena do maksimuma.
Studio bi trebalo biti radno mesto nekog umetnika.
To mu je bar osnovna forma, a to što smo eksperti da sve izdegeničimo dalo mu je sasvim drugu notu. Hoću reći, svi smo u svom poslu umetnici, nemamo konkurenciju, a i ako je imamo, to su levati i botine koji nam nisu ni do kolena.
Ja držim studiJo, eeej bre!

Погрешан и погрдан назив за раднике градске чистоће.
Ђубретари су они који ђубре и смеће бацају по улици, а не они који га сакупљају.

Fraza koja se upotrebljava isključivo onda kada smo sigurni u ono što govorimo.

Najiskreniji kompliment, koji lepša polovina dobije od svog muškarca.

Prelepa vest, konačno! Ne znam samo čemu toliko iščuđavanje. S obzirom da se rekord odnosi na 1. oktobar, ako malo bolje pogledamo i matematički preračunamo, ova deca su napravljena tačno negde oko 31.decembra ili 1.januara. A šta će narod da radi oko nove godine nego da se jebeta? Beogradske toplane nabiju temperatutu, nakrkaš se k'o čovek, malo crno, belo vino i udri! Još ako već imaš koje dete, ono je sigurno negde na splavu i truje se od alkodroge, pa milina jebote. Mene čak i čudi ovako mali broj žgepčadi...

Усклик марве никад задовољне животним стандардом.
Преведено на људски језик, значило би "Имамо 'леба, али немамо за немачки ауто не старији од пет година, нов ајфон, таблет са екраном величине телевизора нишке Електронске индустрије, летовање на Малдивима и секс са Станијом. Имамо више него већина људи у свету, али опет недовољно. 'Оћемо бољи стандард од Шваба и Амера заједно, они ће нас да бомбардују мајку им јебем крваву пичку мало ја њима, Ноле до победе!"
Тај неки фазон.

Vekovna dilema balkanskih naroda, i tema na čiju raspravu se nije naišlo ni po školama ni u skupštini, iako je trebalo. A zašto? Zato što su ove reči diskriminisane, proglašene za proste i ružne i mesto im je u svadji, kafani i eksplicitnom seksu. Mudre glave su o ovome možda i većale, ali rezultate istrage nisu objavile ni novine, ni televizija, ni udžbenici - a zašto? Zato što su kurac i pička jebene ružne reči.

No nakon svog ovog vremena, udaranju glave o zid se konačno nazire kraj. Naime, iz pouzdanih izvora se došlo do saznanja da su pička i kurac prvo proterani iz jednog šumadijskog mesta, a kasnije prognani iz čitave zemlje kao dva pogana izraza. No, krenimo redom:

Posprdni, ali sa realnom osnovom, naziv za dalmatinski jezik. U reči "cipiripi" svako drugo slovo je "i" pa su paralele jasne, uostalom i ova reklama je najverovatnije nastala kao gargija Dalmatincima.

Scena: predgrađe. Zatopljeni filter kamere, usporeni snimak. Mačka pretrčava užareni asfalt. Vintidž Mustang automobil prolazi cestom, u njemu dvojica likova isturenih laktova. Ne pričaju. Kamera lagano pomera fokus na šareno obučene ljude koji sede na pragovima. Oni su znojavi. Svima pantalone spale do pola guzice. Radni dan, a bleje, jebiga, da ne poveruješ kako se lepo živi od otimanja Nikon fotoaparata britanskim turistima kad se zagube u faveli. Nema debelih, nema bobuljičavih, ten im je uniformno kremast. Pozdravljaju klimanjem glave ove u automobilu. Znojavi su.

Prelaz kamere na pendžer mlade deve. Iz radničke porodice je, niža srednja klasa. Obučena je u majicu bez rukava i odsečene teksas pantalonice. Sise precizna trojka. Danas se potrefilo da ne volontira u crkvi kod oca Miguela, ne ide ni da prodaje cveće i ne skuplja pare za siročad iz čileanskog samostana. Ona se smara. Vruće joj je, i vrućina je tera na grešne misli. Steže brojanicu na grudi, moli se za održanje nevinosti katoličkog pičića. Sad dvojka je ipak u opticaju, sevanje u dvojku valjda ne spada pod jurizdikciju šokačkog Isusa. Znojava je.

Kadar na ulicu. Grupa iz kraja dolazi. Nabavili su i jednog Kineza. Tu su bubnjevi, radio kasetaš, gusle i vuvuzele. Bam, tras, decibeli basa lome zvučnike. Tempo ubrzava. Fastforward videa sa 14 na 24 frejmova. Tu je i on. *Papi*. Nosi maramu ispod šešira. Atlet majicu da istakne biceps, vidi se da je dečko radio na sebi, ali nije nagruvan k'o Dorian Jejts, jok, ne, to je od salse. Latino seksi, crn i mističan. I on je znojav. Oko vrata mu je ogrlica sa žetonom. Ukr’o od Cobeta kaiš sa gigantskom kopčom. Došao je da kobjasni neke stvari, znaš iz geta je, težak mu je život. I on repuje. I dok to radi, mlati rukom u kameru. Pantalone mu spadaju. Sreća pa ne mogu dalje od dubokih zeleno-ljubičastih patika sa ogromnim jezikom. Prelazak na refren, uzvlačenje pantalona. Opet priča u kameru i rukama preti snimatelju.

Oštar kadar nazad na malu. Ona je čula latino ritam, greh je nadvladao, krv je nečista. Kadar ruke koja steže brojanicu. Ah, fleška - Papi je tu! Silazi, trči. Opet 14 frejmova po sekundi. Baba uzela u ruke džoger i zabarikadirala hodnik da joj spreči put da se vidi sa Papijem. I baba je znojava. Gazi babu, baba leže, i baca poslednji pogled na ikonu Svetog Karmelita od Bogote. Babina ruka pada i brojanica ispada iz babine ruke na pod, dole je laminat, jebiga sirotinja. Pogled sa ulice na ulaz zgrade, mala istrčava, njegova bejbi je konačno sa njenim Papijem. Papi će noćas jebati, u oba slota. Dernek se nastavlja. Oh, kako su svi oni tako kul šareni, bezbrižni, puni nade, neispunjenih snova, a opet tako krimi i strastveni. I znojavi.

O, majku vam milosnu jebem, zar je problem kupiti običan glicerinski sapun, uniseks antiperspirant, običnu jednobojnu majicu, i neki polovan fen. U vr’ glave 20 evra, mala cena za veliku uslugu neidenja na kurac.

Све чешће појава у модерном фудбалу, када играч који изводи корнер ставља лопту ван простора који је за то предвиђен. Центиметар - два...као да то значи нешто. Ситан лоповлук. Нема ништа горе од ситног лоповлука. Ако крадеш, кради на велико, ко човек. Ал да, ниси човек, ти си гњида. Немаш муда да будеш лош па се кријеш иза малих крађа и ситних пакости.
То су људи који не плаћају карту у аутобусу, али су најгласнији кад треба прокоментарисати крнтију у којој се возе. То су људи који су прави навијачи и воле свој клуб, али никад не плаћају карту на утакмици. То су људи који се убацују у ред, јер они једини журе. То је полицајац који прима мито. То је комшија који ти украде 3 цм. дворишта док подиже зидину, а онда ти отрује пса јер лаје у три поподне. Клинци који краду бициклове и пресрећу бакице на улици. То су људи који на 20. поену ударају по рукама ко да си им мајку њима убио. Мангупи који ти продају балван. Неписмена багра која НЕДА КОСОВО, и која не зна бољи фазон од ЏАБА СТЕ КРЕЧИЛИ. То је лик који је факс завршио на пушкицу, члан је странке и нашао је посао одмах после факса.
Претворили су нас у ситне лопове. Једини начин да преживимо је да закидамо, крадемо, лажемо. Да се понижавамо до крајњих граница.
Нема више фер - плеја, најбитније је победити, па макар и по цену сопственог достојанства.

Mogao sam da napišem i karijeristkinja i da u toku kucanja dva puta pogledam u tastaturu(elektronsko lomljenje jezika xexe) da li pravilno kucam tu reč ali neću. Jebe mi se, moja dekfka-moja pravila. Ionako mi i te rodne ravnopravnosti idu na kurčev živac ali o tome nekom drugom prilikom.

Karijera, kažeš, emancipacija? Frljamo se izrazima, a? Šta si ti ono beše po zanimanju, piar? Konsalting menadžer? Menadžer bilo čega? Sajmovi, konzilijumi, kongresi, okupljanja, sastanci, kontakti, asistenti... Jel znaš ti, poslovna ženo, da zaviješ sarmu, da te ja pitam? Naravno da ne znaš, nisi gledala majku kako kuva nego seks i grad, jebo selo tamo samo blata ima.

Umesto da si pravila kolače kao tinejdžerka i pisala recepte u svesku ti si jurila popuste po berškama i teranovama, kucala esemesove i mejlove i razvlačila žvake po fakultetima i zadnjim sedištima napucanih likova sa beogradskog asfalta. Sada recepte čitaš na netu i pitaš se zašto su ti kiflice kao guma a za podvarak misliš da je "ono na kolima ispod onog metalnog što si platila 170 evra kad se pokvarilo".

I ta kola. Jebo te ko ti je reko da ih kupiš i ko ti je dozvolu dao. Samo ti nabadaj papučice u štiklama i polako...imamo mi vremena da ti uteraš MANa sa dve prikolice na to "malo" parking mesto, čemu žurba pa svi smo krenuli na Obilićev venac da pijemo produženi sa mlekom i ogovaramo ljude, to je esencija života.

Posle se pitaj zašto nemaš dečka. Ili imaš ali je pomalo gej i ne jebe kako valja. Pa ne bih ni ja jebao kako valja da jedem supu iz kesice, dao bih ti kurac u kesici pa ga kuvaj dok ne nadođe a onda mi kaži jel isto "iz kesice" i domaće, masno. Muškarac spremio sebi da jede, opeglao sebi majicu i jedva našao čarape pa da jebe kako valja? Juče. Pa sam sebe gleda ko pederčinu, umalo nije zavuko sebi pastu za zube u buljsona posle kupanja.

Gde su ti deca? Jebo ženu koja troje nije rodila. Nemaš dece jer su obaveza? Pa i tebe je neko odgajio i posvetio ti se...dobro, možda te je trebao malo više tući ali svako ima pravo da pogreši. Dece nemaš jer nemaš ni muža a ako imaš muža onda ne možeš da planiraš decu kada još nisi zamenik zamenika zamenikovog zamenika nekog kurca u nekoj firmi sa imenom *profy, inter, global* pa neki đavo... Nek imaš platu ko Milka Forcan ali ako dece nemaš koji će ti? Letovanja, krpice, izlasci... A imaš kucuuu. Jaoj slatkica voli životinje... Volim ih i ja ali im ne titram muda i ne hranim bolje nego sebe. To treba da ti bude ljubimac a ne gazda i ako uopšte porediš džukelu sa detetom zaslužuješ da nemaš dete.

Da, izlasci. Pregazilo te je pola grada jer si ti emancipovana, samostalna, jaka, sama sebi dovoljna žena? Ne, ti si kurva. Kako god da sročiš opet si kurva. Tj drolja, kurve poštujem. Pohvali se ovim kada te "startuje" neko, svideće mu se veruj mi.

Koliko god napredak civilizacije bio dobar ima i svoje loše strane a ova je jedna od najlošijih. Mrzim i muslimane ali šerijat je iz raja izašao. Dobile ste i pravo glasa. Al ste ga izglasale jebale ste mu mamu, bitno da oni imaju lepe frizure i čestitaju vam Osmi mart preko teve prijemnika. Što su arapi puni love? Nafta? I to se potroši, ali nema ko jer žene ćute i rade šta im se kaže.

Toplo porodično gnezdo, ručak miriše 200 metara oko kuće ili stana, muž došao sa posla i seda da popije rakiju pred ručak, doneo skromne ali pune kese, deca dolaze iz škole, ljube mamu i tatu, sedaju svi zajedno da ručaju i pričaju o tom danu, kuća sređena pod konac možeš je za katalog slikati, gledanje slagalice posle ručka, pomoć deci za domaći zadatak, šetnja parkom, porodično pecanje, odlazak kod babe i dede, idila...to je idila a ne ono što juriš i šta sanjaš.

*Definicija pisana za mizantrophy.*

То је кад једни имају да једу, а други не бацају храну. То је кад тамо нико није жедан, а овамо нема поплава. То је кад свака болест има лека који је доступан свима. То је кад они што могу - не краду, а они што морају - не морају. То је кад нико не мастурбира, већ сви јебу. Умерено и хетерогено. То је кад живиш као човек.

Nekada davno, u jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu privreda je bila toliko jaka da se radilo u tri smene. Večita obnova zemlje, socijalna politika kao u današnjoj Jagodini, vodilo se računa da svi moraju negde da rade. Makar to bilo i kao čuvar plaže u zimskom periodu pa još i u noćnoj smeni.

Većina zaposlenih je zaista i radila u nekoj od proizvodnih delatnosti, šila, kopala rudu i rmbala od deset uveče do šest ujutro. Jebiga, rudarima je ionako mrak i svejedno koje je doba dana. Važno da se radi, da zemlja prosperira. A onda, u pola sedam ujutro, umorni radnik na putu do kuće, svrati u kafanče da popije jutarnju kafu jer mu je žena već otišla u prvu smenu pa da ne pije sam.

Danas, to je pojam za alkosa ili nezaposleno lice kojim se pravda rano ustajanje ili kasno leganje.

Devojka srednjeg rasta, učestale boje kose, nije ružna a nije ni seks bomba. Radila je u pekari do moje zgdrade i bila je potpuno obična, neutralna kao puter kifla. Nit masna nit slatka nit slana. Samo obična.

Ali ipak, dok sam je gledao kako se hvata za buhtlu sa džemom ili sa kojom energijom seče burek "za ovde" skakao mi je nivo holesterola u krvi. Čudan osećaj. Preko puta u fast fudu je radila sisata Danica, tamo mi se dizao kurac, to sam kapirao, ali ovaj osećaj...kao kada sam prvi put probao lazanju sa belim lukom u prahu, bilo je to nešto novo, neobuzdano.

Koliko puta nisam mogao da dočekam da završi, oko četvorke, pa mi prekrati ostatak noći kada se pojavi na mojim vratima stana sa svojim brašnjavim nosićem i punom kesom bajatog žu žua, kojom rol viršlom i drvenim hlebom od kojeg smo mleli prezle pa uvijaj karađorđeve, uvijaj, uvijaj... Nekada sve do njene sledeće smene! A džukci bili prema njoj, ona fina pa joj vazda uteraju 2 u 1. Iz druge u prvu, to smo tako od milošte zvali, ko ona kafa.

Lepo nam je bilo, ja imao devojku ona nije imala dečka dok se u kraj nije vratio Rajko Gastos. Kad je zapad bilo šta dobro doneo pitam ja vas? Oterali ga njegovi nazad u domovinu majku Srbiju da se ženi, otac stari unuke oće da ima. Bio po malo glup i malo više krezav. To je još jedan razlog što je došao, da popravi zube, ne zato što je glup, kod nas jeftinije.

I jebo majku, došo pun para al seljak čovek i prvi dan otišo u pekaru kod nje da jede! Pa majku mu jebem idi jedi crevca kod Slavonca kad već imaš pare, ja da imam svaki dan bih crevca jeo! Ali ne, on odma kod nje i ni dobar dan ni Pomoz Bog nego s vrata: daj picu! Ko da me žarka munja sa neba ošinula. Bolje da jeste.

Ona mlada, neiskusna(ja znao samo misionarku a i sada nisam nešto bolji) šta će, kud će kukavica beda dade mu, uvati je đubre na elokventnost... Ostah sam, nemam s kim da umačem đevrek a idem u fast fud preko puta da gledam u kajzerice pa kući da gulim svoju kiflu.

Zaljubiti se, dobiti leptiriće u stomaku.