1. Најбољи одговор кад те затекну приликом демонстрирања сопствене глупости.
2. Саркастичан одговор кад ти поставе глупо питање "где си", "где ћеш", итд.

Najtipičniji i najpoznatiji predstavnik pojave koja se može opisati kao "J'ooo, vidi onaj R.A.T.M. š'o je dobar, 'ajmo i mi tako, iako nemamo ni ideju, a ni koncept, pa čak ni kontekst, a kamoli filozofiju ili iskrenost, talenat ili izgled, a o mozkgu da i ne govorimo...'.

Koncept pesama Linkin Parka je sledeči:
jedan lik se krajnje iritantno dernja u pokusaju da peva i glumi valjda neke melodik pank pevače, a kada se umori od toliko naprezanja, u pomoc uskače drugi lik koji smiruje situaciju nekim, kao, repovanjem. U stvari je njegova uloga izuzetno korisna posto služi kao prevođenje vrištanja koje je usledilo pre njegove deonice.

Primer:
lik 1: - KAKO SAM SE SMORIOOOOO, AL' SAM SE SMORIOOOOO!!!!11ONE
lik 2: - on se smorio, al' se smorio...

Ovaj primer takođe predstavlja interesantan metaforicki pristup pisanju tekstova Linkin Parka. Ovde se radi o svojevrsnoj socijalnoj kritici, alegoriji koja odiše jednostavnošću i iskrenošću (al' sam se smorioooo).

Što se tiče muzičke podloge u umetnickom radu Linkin Parka, ona uključuje gitare koje moraju da pište i vrište bez nekog preteranog smisla, a ako smisla ima, obično se radi o gitarskoj izvedbi popularne melodije "Na kraj sela, žuta kuća" ili pak "Danas nam je divan dan". U obzir dolazi korišćenje pragova samo preko 12-og (ukljucujuci i 12.) jer gitara u muzici "Linkin Parka" ima svojevrsnu ulogu, a to je da se takmiči u iritantnosti sa glasom lika 1, što ipak ne uspeva.

Grupica sačinjena od tvojih ženskih članova porodice koje u horu traže pare nakon što si uneo platu u kuću.

Grupa veoma zajebanih metalaca, masne, duge kose, k'o od brega odvaljeni, proseka visine i težine 1,90m sa 100kg. Ne dao vam Iluvatar da skontaju da ste neprijatelji, čitaj narodjaci, fenseri, hip-hoperi i ostalo.

Kroz istoriju ruska vojna taktika, se sadržavala na ovim principima i baš na osnovu ovih pricipa oni su bili i dalje su jedna od najmoćnijih vojnih sila...

Nezaobilazano ritualno okupljanje i sastavni dio mladosti većine omladine na Balkanu a i šire.

Potrebni sastojci:
Ekipa - optimalno 10 do 15 ljudi
Gitara - komada 1
Gitarista - komada 1, a poželjno je i više da preuzmu kad se prvi smori
Pivo - najmanje litru po osobi, a poželjno je u što većim količinama
Ljudi koji znaju sve tekstove - komada bar 3, da prave štimung ako ostatak ekipe na nekoj pjesmi "zakaže"
Vrijeme - 2 sata i više, najčešće počinje iza ponoći (produžetak nekog izlaska) i traje do ranih jutarnjih sati (noćna varijanta) ili oko 3-4 sata popodne za vrijeme nekog izleta i traje do predveče (dnevna varijanta)
Mjesto - iza gimnazije, na obali rijeke, u parku, u nekoj vukojebini, na tribinama studentskog igrališta, i sl.

E dakle, kad se svi "sastojci" skupe u pravo vrijeme na pravom mjestu, zabava može da počne. Te svirke su "ekonomski" vid izlaska jer ne iziskuju troškove skupog pića po nekim klubovima i sličnim mjestima niti se učesnici moraju za njih posebno spremati. To sve doprinosi da svi budu manje više opušteni. Repertoar pjesama je 99% ex Yu rok, 1% sve ostalo. Repertoar je ekstremno stabilan i u toku jedne decenije skoro uopšte se ne izmjeni. U početku sam gitarista bira šta će svirati, a kako količina alkohola i naelektrisanost atmosfere rastu, malo pomalo svi počinju naručivati svoje omiljene pjesme. Ipak uvijek bude i nekoliko stidljivih koji ništa ne naručuju, već samo prate ostale. Pri kraju svirke se pređe na šaljivije pjesme i lokalno stvaralaštvo u vidu parodija i prepravki postojećih pjesama. Svirke su odlično mjesto za kvalitetno se provesti, napiti, a lako se desi i da se nešto privede.

Na čuvenu repliku iz filma "Mi nisma Anđeli" (moramo da saznamo šta je to Zapa!) odgovor je Frank Zappa,
Američki muzičar, kompozitor, gitarista, režiser...svojevrsni filozof.
Pored tog pominjanja u filmu, ljudi su najčešće čuli za njegovi iritirajuću plačljivu stvar na nekom sumanutom lokalnom radiju, neodoljivo podseća na Ljubu Moljca, a njegov duh je prisutan kroz Ramba Amadeusa koji je u potpunosti prihvatio Zapin fazon i trudi se da ga skine (ali daleko je on od Zape), Dejan cukić je napisao knjigu o Zapi "Muzika je najbolja".

Poznat je u svetu po tome što je snimio jezivo mnogo albuma ali ni jedan MTV hit, jer jednostavno to nije hteo.
Ljudi ga obično prepoznaju po oštrim skandaloznim tekstovima i
po (njegovom ličnom zaslugom) savršeno usviranom bendu koji ga
je pratio - "Mothers of Invention", gde je i Steve Vai učio da
svira...
Zappu uglavnom slušaju muzički znalci i intelektualci privučeni
njegovim tekstovima, stoga važi za umetnika sa užom, elitnijom,
publikom.
Frank Zappa je čovek koji je između ostalog poznat po tome što
je sarađivao sa Zubin Mehtom, zatim kao prijatelj Vaclava Havela i promotera Češke (dospeo na češku krunu-vidi sliku). Ironija je to što je većina ljudi čula za njega u pesmi "Smoke on the Water" - radnja pesme se odigrava baš na Zapinom koncertu. Zappa je napisao i prvu Rock operu Joe's Garage i režirao film "200 motels"(ludilo!).
Umro je 1993.god. od raka prostate, što to ga je nažalost sprečilo da se kandiduje za predsednika Amerike.
9.Avgust se u Baltimoru obeležava kao "Frank Zappa day", svake godine se u Nemačkoj oržava festival u njegovu čast Zappanale,
a po njemu su kasnije nazivane neke vrste riba, jedna vrsta pauka i asteroid - (3834) Zappafrank.
Bio je i ostao uzor mnogim bendovima.

Genijalni gitarista i roker koji je zaduzio generacije,a mnogi zbog njegovog nacina sviranja tvrde da nije sa zemlje.Nazalost i u njegovom slucaju droga je presudila i umro je jako mlad sa 27 god.Ono sto je on ostvario sa 27,mnogi danasnji muzicari nece moci ni sa 127 godina,jer takav talenat se retko radja. Muzicari u to doba nisu ni izbliza bili toliko komercijalni,kao ovi slepci danas i verovatno je i to jedna od tajni kvaliteta njihove muzike,kao i stalne turneje i sviranje uzivo,bez matrica.

Džejms Maršal Hendriks, poznatiji kao Džimi, kada se sve sabere i oduzme najbolji rok gitarista svih vremena. Živeo 27 godina, izdao 5 albuma, postavio standarde generacijama iza sebe. Svirao kao da je prodao dušu djavolu da bi svirao kao Bog. Svirao levom i desnom, svirao zubima, palio gitaru, uz Dženis i Morisona postao ikona jednog vremena. Može ovde još svašta da se napiše, ali... Bespotrebno.

Kažu da je Robert 'Bob' Johnson negde kod Delte Misisipia prizvao Djavola na jednom raskršću i prodao mu dušu da bi svirao tako kao što je svirao. Kažu da je tada nastala pesma 'crossroad'. Bobova žena umrla je ubrzo posle venčanja. Bob je umro, priča se da ga je otrovao lubomorni muž u 27oj godini ostavivši neizbrisiv trag u istoriji moderne muzike. Pesmu crossroad su kasnije obradili Allman Brothers, Lynyrd Skynyrd i Cream sa Ericom Claptonom. Duane Allman poginuo je na raskršću u Džordžiji vozeći motor. Godinu dana kasnije, samo kilometar od mesta gde je Duane poginuo, takodje padom sa motora poginuo je još jedan član benda - gitarista Barry Oakley. Dva člana Lynyrd Skynyrda (i čuveni pevač Ronnie Van Zant) poginula su avionskoj nesreći. Eric Clapton izgubio je dvogodišnjeg sina kada je mališan ispao kroz prozor stana. Toliko ukratko, za opširnije imate link...

Žongler na žicama. Čovek koji skupi bend ne zbog muzike nego da bi ga imao ko pratiti u ritmu i harmonijskoj podlozi u njegovim neviđenim gitarskim bravurama.
Paun benda, mistik, mudrac i idejnik.
Nebeski nosoparač.
Vežba marljivo, solaže su besprekorne. Problemi se javljaju kod razlaganja najobičnijeg akorda i uleta ili izleta iz ritma, ali ko još za to mari, on kida. On jebe. On je alfa i omega.
Mada kaže da postoji uzor-laže. On je taj! Najbolji!
Ujutro sebi poželi dobro jutro uz reči Kako si lep, dragi moj, kako si sjajan i dojajan.
Laku noć će već neka dobra pička i ostatak čovečanstva.

Konačno uspostaviti bilo kakav kontakt sa osobom do koje je duži vremenski period bilo praktično nemoguće doći.

Vrhunski izraz ljubavi i divljenja prema nekom muzičaru ili muzičkoj grupi. To su ljudi za koje bismo fizikalisali, i to besplatno.

Dosta je onih na čiju bismo svirku otišli kada bi nam neko dao kartu za dž. Manje je onih na čiji bismo koncert baš voleli da odemo. Još je manje onih zbog kojih bismo pristali da popušimo čuvaru na ulazu, samo da bismo ih videli i čuli uživo. Ali, samo odabranima bismo nosili pojačala.

Naime rec je o 'Tr00' metalcima(ne 'Fancy' nego pravim) izmedju 12-18 godina(u po prilicno razrujanoj porodici)...
06:30 - Budi ga keva, doruckuje... slusa Dying Fetus - "One Shot, One Kill"...
06:40 - Keva izlazi iz kuce, ljubi ga... on ni ne pomislja sta keva tamo radi, samo pokunjen ulazi u sobu i uvezbava "Milk" od S.O.D.-a na gitari...
6:45 - Nervozni cale se vraca iz nocne smene, lema ga zato sto mu nije prijavio da je video kevu sinoc ispred javne kuce, zatim cale leze da spava i preti mu da ako bude pravio buku, da ce mu kicmu polomiti...
7:00 - Brise krv u kupatilu, slusa Mindly Rotten - "Theatre of Torture" i smislja kako da rokne caleta na spavanju, krece u izvrsenje, ali se sav pokunjen vraca jer je cale zakljucao vrata, lomi stvari po kuci uz muzicku pratnju Sodom - "Bloody Corpse", Death Angel - "Lord of Hate" i Mayhem - "Great Work Of Ages", u medju vremenu leze, u naizgled dubok san...
13:00 - Huligani iz obliznjeg doma mu saraju auto sprejevima, on onako polugo nazuva marte i izlece napolje, klinci beze...
od 13:12 do 15:00 - Cisti i glanca caletovog 'jugica', zatim se usunja u kucu, uzima kljuceve od auta i garaze sa stola i preparkira 'jugica' u garazu, jer je njegov dragi otac zaboravio... ostavlja poruku na frizideru caletu da je preparkirao kola i leze...
17:00 - Ustaje i vidi poslatu poruku u 16:52 od ortaka da se nadju na centru, on brze bolje uskace u svoju 'uniformu', i juri napolje trazeci okom zrtvu koja po njegovoj proceni ima kredita, usput slusa Viking Skull - "Rape, Pillage And Burn", Deep Purple - "Fireball", Sirenia - "Seven Keys And Nine Doors" i Cavalera Cospiracy - "Ultra-Violent"...(otac jos nije ustao, keva mu se jos nije vratila sa posla)
17:13 - Nasao je zrtvu, klinca od 6 i po' godina... uzima mu 'N95' i salje poruku ortaku u kojoj mu saopstava da nije video njegovu poruku - da odmah stize. Kao i svaki dobar 'bata' vratio je klincu telefon, sada slusa Black Sabbath - "War Pigs"...
17:20 - Stigao je do centra, ide sa ortakom do treceg ortaka... usput slusaju Exciter - "Rain of Terror"
17:24:56 - Menjaju pesmu, sada slusaju Artillery - "Beneath the Clay (R.I.P.)"
17:31 - Stigli su kod ortaka, pokupili ga - idu na pivo, slusaju Jimi Hendrix - "Stone Free"
18:00 - Zove ih neki lik, kazu da se uselio novi emo u kraju...
18:20 - Jure emosa... usput slusaju Yngwie J. Malmsteen - "Like An Angel"
18:22 - Bog da mu dusu prosti(emosu ne Malmsteenu - pu, pu, pu pomeri se s' mesta)
19:23 - Idu ulicom i deru se Dark Angel - "Darkness Descends"
19:30 - Sedaju na klupicu i pricaju, dok je jedan otisao po pivo i pljeske... kada se vratio jedu, piju, pricaju i slusaju EvilDead - "Holy Trials", Toxik - "Machine Dream", Xentrix - "False Ideals", Heathen - "Morbid Curiosity", Defiance - "Void Terra Firma", onda im dolaze jos ekipe(njih 5-oro) i sada prave sutku uz Kreator - "Destroy What Destroys You", zatim jos jednu uz Irate - "Vendetta" i pred polazak jednu uz Hatebreed - "I Will Be Heard"...
20:25 - Videli su ribe, krece u akciju... usput slusaju Vio-Lance - "Eternal Nightmare"
20:30 - Pada prva riba, slusa se Wehrmacht - "United Shoebrothers"
20:35 - Pada druga, slusa se Benediction - "Killing Music"
20:45 - Sve su pale, idu ka jednom obliznjem motelu, slusaju usput Annihilator - "Alison Hell", Sepultura - "Refuse - Resist", In Flames - "Condemned", Cannibal Corpse - "Sentenced To Burn", Misfits - "Scream" i Abaddon Incarnate - "Forced Osculum Infame"...
21:00 - Svi su u svojim sobama - cuje se samo iz jedne sobe Evile - "Enter The Grave", ali i to brzo prestaje...
od 21:00 do 3:00 - Tisina, on polako pada u san...
5:00 - Budi se, shvata da je ostao suva kurca i da ribe nema, pali Testament - "D.N.R. (Do Not Resuscitate)" i udara se po glavi...
5:20 - Izlazi ona iz kupatila, on sav srecan skace na nju...
5:45 - Umocio je, sada navlaci 'uniformu' i sav srecan se rastaje sa ekipom - ide kuci... usput slusa Bonded By Blood - "Taste The Destruction" i umire mu baterija...
6:07 - Stavlja Mp4(koji je sebi od svog tromesecnog dzeparca kupio za 11-i rodjendan) na punjenje, rasprema se i leze, taman da zaspi kad...
6:30 - Budi ga keva, doruckuje... slusa Symphorce - "Blackened Skies"...

ili chesto pozerski napisano "trash metal", je podzanr metala nastao u ranim '80 ko zna zbog chega (radijacija, ratovi, c2h5oh...)... nastao je od meshanja hardkora (hardcore) sa NWOBHM (new wave of british heavy metal) i njegova svrha je upotpunjavanje zivota... treznjenjem i budjenjem velike kolichine adrenaline (sluzi i za uspavljivanje istog). korishten u pogreshne svrhe moze biti opasan... deli se na chisti, meshani (death thrash, blackened thrash...) i izvedeni (crossover thrash, teutonic thrash...).
njegovi predstavnici su:
-u evropi (najvishe nemci): kreator, sodom, destruction, tankard...
-u americi: exodus, slayer, anthrax, testament...
-u kanadi: annihilator, voivod, razor, infernal majesty...
-u brazilu: sepultura, executer, MX, sarcofago...
za ovaj smer metala se vezuju ultra-brzi rifovi, ubitachni superbrzi dupli bas bubanj, jak bas (da!) i kosa chlanova benda od koje se praktichno ne vidi bina...
takodje se za thrash vezuje i pojam kec, shto je bubnjarski ritam koji ga najcheshce prati...
bendovi nisu satanistichki, ali djavolski sigurno jesu...

U svetu Heavy Metala, tačnije Thrash Metala, naziv se koristio za 4 američka benda: Metallicu, Slayer, Megadeth i Anthrax. Ova 4 benda su bila "oslonac", ili bolje rečeno, "prva liga" američkog Thrash Metala . Koliko god oni bili komercijalni, oni su utrli put mnogim bendovima koji su došli posle njih, a svojom popularnošću su na neki način "pomogli" svojim kolegama iz ostalih bendova (kao što su Exodus, Testament, Overkill, Voivod...) i time učvrstili pozicije Thrash Metala kao vodećeg Heavy Metal podpravca u SAD-u, ali i u Evropi. Zanimljivo je da su ih tada, do samog kraja osamdesetih godina prošlog veka, sve radio i televizijske stanice (čak i MTV) ignorisale iako su dotični bendovi popunjavali stadione do poslednjeg mesta.

Generalni naziv za muziku nastalu krajem sedamdesetih iz hard roka. Razlikuje se od panka između ostalog zato što ima više od dva tona. Tokom vremena razvila se na:

* iskrene (troo) pravce: thrash, death, black, power - koje vole i slušaju prave ljudine, jebači i alkosi. Grupe koje sviraju ove pravce traju petnaest i više godina, ne ljute se što njihovi fanovi skidaju albume sa interneta, na koncertima sviraju pesme od pre Hrista i publika se ne buni (uglavnom jer je mrtva pijana). Primer: Slayer, Iron Maiden, Blind Guardian, Cannibal Corpse, Pero Deformero.

* neiskrene (fejk) pravce: nu-metal, rep-metal, metalkor - koje vole i slušaju pešovani bez muzičkog ukusa i životnog principa; neki od njih čak ni ne vole alkohol! Grupe koje sviraju ove pravce dođu, odsviraju i nestanu kako su došli, jer pokušavaju da budu iskreni i urbani u isto vreme, što je fizički nemoguće. Ljute se na fanove što skidaju njihove pesme s interneta jer tako ne mogu sebi da kupe peti auto. Ukratko, sve sami pederi, homoseksualci i buržujski sinovi. Primer: Limp Bizkit, Linkin Park.

* neutralne: gothic, doom, industrial, avangard - koje slušaju ljudi sa drugih planeta; prepoznaju se po tome što im se u tami vide samo oči. Grupe koje sviraju ove pravce plaše mlađu decu svojom opskurnošću. Treba ih izbegavati jer vas navuku dubokim sporim tonovima, i dok shvatite šta se desilo, već nosite krejon ispod očiju. Primer: Type O Negative, Moonspell.

Iskrene i neiskrene pravce je lako razlikovati čak i ako niste upućeni u tematiku. Ako vam se učini da je neka pesma pogodna za puštanje vašoj devojci, nastavnici muzičkog ili na komercijalnoj televiziji, u pitanju je fejk pesma koju treba što pre obrisati, particiju na kojoj je bila treba zero-fillovati i formatirati, i odlučno negirati svako iskustvo za dotičnom.
U suprotnom, treba nazdraviti u čast iskrene pesme, pa nazdraviti još jednom, pa kad više niste u stanju da razlikujete Slayera od Kreatora, staviti 100 dinara u džep i poći na omladinsku svirku gde ima mlade i frustrirane piletine željne vatanja preko pantalonama.

Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.

Za razliku od pozorišnog suflera, ovaj niti je plaćen za svoj posao, niti je sakriven, a ponajmanje nije šaptač. Naprotiv. Ovaj koncertski derač iz prvog reda iz nekog samo sebi znanog razloga misli ne samo da je najbolji ortak čitavom bendu, nego i njihov menadžer. On je taj koji je na svoja pleća primio plemenitu misiju da bude njihov savjetodavac i usmjeritelj kroz njihovu svirku. On je njihov Vergilije koji ih brižno vodi kroz krugove pakla (koji je on sam stvorio). On će da im kaže šta će sljedeće da sviraju, i kako će to da sviraju. On će da im govori tekst unaprijed. On će i da uzme pivo koje je gitarista nehajno (i sigurno ne bez razloga) ostavio njemu na dohvat ruke. On će i da ih zalije tim istim pivom, da ih osvježi i razgali.

On će da im kaže sve što oni treba da znaju. U odsudnom trenutku, on će to i da im pokaže. Uostalom, njemu je mjesto na bini, kraj njih. A oni debili iz obezbjeđenja jednostavno ne kapiraju njihov odnos.

Grom iz vedra neba. Rečenica koja svakog tatu natera da preispita svoje do tada liberalne stavove. Do prekjuče se njegova ćerka igrala u pesku, a danas već ima dečka. I to muzičara. Aj, bar da je basista, gitarista, pa i pevač. Ali bubjar. Zlo i naopako.