Osoba koja je sposobna da napravi remek delo, ali ne i da se finansijski obezbedi.
Njegovu suprotnost nazivamo estradni umetnik.

Omnipotentno biće. Biće koje može da uradi sve iliti bilo šta.

Uglavnom, lubenica se seče u kasne sate, onda kada se svi skupe u kuću, završe dnevne aktivnosti i sumiraju protekli dan.
Ova rečenica predstavlja poslednji pokušaj da oteraš gosta koji ti se zabio u kuću i nema nameru da ide iz iste. Da ga jebeš, ne ide da čoveka nudiš sikterušom u pola jedan'es'.

Virtuoz kariranih stonjaka i metalnih pepeljara. Njegove dvorane u kojima nastupa su najčešće sakrivene od očiju običnog sveta. Zavučene negde između zgrada i u najmanjim ulicama. Samo retki uspeju da je nađu. Samo onda kada ne traže.

Njegov instrument je puna čaša,a note rakijske suze koje sve više cvile kao violina kako se njegov nastup približava kraju. Vrsta muzike koju svira se kreće od klasike do baroka.Teme su iz života.

Njegov stajling nije bitan, kao ni njegov glas. Njegova publika, to su svi oni koji su tu. Nas par i konobarica.

Za razliku od virtuoza velikih dvorana, birtuoz dolazi pre svoje publike, i već je na podijumu kad i pre nego što se zastava digne. Tu je od jutros. Isto tako, on je i poslednji koji napušta scenu.

Međutim, njegova pesma nije gotova ni kad se spusti zavesa.

Mada, svi znamo kako se ona završava.

Спрдња на рачун дијабетичара.

Сео сам у аутомобил и упутио се на посао.

Возио сам полако и опрезно као и сваки дан.Мали комшија ме претиче на бајсу са помоћним точкићима. Ако помислих, биће од њега здраво дете. Био је леп дан, као да није зима. Кад одједном сам зачуо ударац. Нешто или некога сам ударио.Зауставио сам кола и брзо изашао из њих. Онда сам га угледао како лежи, десет метара од мојих кола. Он, бахати пешак. Одмах сам помислио Како је одлетео тако далеко !?. Нисам возио брзо?. Закључио сам да то мора бити ветар, пошто је баш јако дувао. А и он сад нашао да прелази преко пешачког??. Срам га било помислих. Неко је позвао полицију. Пандуру који ме је испитивао сам рекао да га нисам видео, одједном је искочио. Међутим пандур ми је рекао да се не плашим, штавише и он је пре неки дан згазио једног бахатог пешака. И после кажу да наша полиција није добра и предусетљива. Ја тврдим супротно. На суду сам ослобођен, јер је утврђено да сам возио минималном брзином и да сам пешака само окрзнуо, а ветар га је докрајчио. Прохујао са вихором рекоше ми. Био сам пресрећан што сам ослобођен, јер стварно нисам био крив. Био је крив он, бахати пешак. Шта они уопште треба да се мотају по улици није ми јасно ?!. Помислио сам да то што сам ослобођен има некакве везе са мојим ћалом који је власник Тв станице, или са мојим послом водитеља , али сам убрзо закључио да сам ослобођен јер нисам крив. И тако уживам и даље у вожњи а бахатих пешака је све мање. Ваљда су чули да не смеју да прелазе улицу.

Неразумљиво питање које мајке/бабе млађе малолетне девојчурлије често упућују клинцима у раном детињству.
Пиљиш загледан у једну тачку, размишљаш да ли је моћнији јоку-мајгери или хаме-хаме талас, док једном руком надалујеш гаће, а другом вајаш носну глину. И чујеш то питање.
Зет. Шта му га то дође? Звучи као "зец", али тета иначе не промашује зубне сугласнике, није онда то. Да није неки суперјунак? Они почињу често на З. Оно: Зорд, Зург, Загор, Зорица Брунцлик. То звучи моћно. Што да не.
Још ако је тета онако добра према теби, тутка ти чоколаде и даје ти да јој се гнездиш на сиси, рећи ћеш судбоносно "да", ко из топа. Госпођа задовољно пљеска, околина се смеје, често то раде кад нешто одговориш. Шаљиви су ти маторци. Пре су те тако питали шта је тетки укључено на телефону и, кад си рекао виблатол, смејали се ко ментоли. Тетка каже да су они сви јебене курсаџије.
Него, зет. Шта ли му га то дође?

Odgovor mog pokojnog dede na pitanje zašto nije otišao na sahranu nekom od svojih poznanika.

Дешава се пиплу који није сасвим асимилејтед међ' домициле, нити је остао доследан Вуку, Вујаклији и Вукајлији. Дакле, није научио енглески како треба, а матерњи је добрано заборавио. Гравитира између полуписменог јенкија са фарме у Јужној Каролини и пастирског шегрта са обронака Пештера. Жваће дуван и кашичицу за еспресо у исто време.
Комуникацијом две јединке ове ендемске врсте, настаје нови језик, тешко докучив некоме са стране.

Radnja karakteristična za osobe koje su provele veći ili manji deo života zajedno, počevši od cimera u studenjaku, preko vojnika u kasarni do zaljubljenih parova čija se veza završila neslavno. Cilj radnje je podeliti zajedničke stvari na ravne časti, ili vratiti predmete koji su primljeni kao poklon.

Kad vidiš ženu kako jede bananu, a tebi je samo drago što unosi vitamine.

Скривена порука коју ти незнани јунак шаље блицањем.

Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.

Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...

Ali...

Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.

Uzvik koji ispuštamo kada neko krene da nam pretura po džepovima a palija se razbudila.

Простор са специфичним законима физике, где је звук бржи од светлости.

Kad nahraniš svinju ostacima od pečenja.

Drevna srednjovekovna srpska pošalica za podgrevanje svađe, nju su pokupili Turci prilikom osvajanja Balkana i shvatili je bukvalno.

Kada osoba predje odredjene godine, a obično kada ode u penziju, javlja se čudna potreba, da apsolutno sve kupljeno, ili planirano za kupovinu, uporedjuje, preračunava i meri, kroz srazmernu količinu hleba.

Takvo razmišljanje u većini slučajeva ( ne računajući one koji čitavog života letuju na Kopaoniku i zimuju u Budvi ), proizilazi iz mnogo godina, punih mučenja i rada. A kada posle svih tih godina, dodje mizerna penzija, nedostojna živog bića, čovek se jednostavno preorijentiše na najneophodnije stvari, poput hleba. A sve ostalo što je "nebitno" odbacuje sa gnušanjem.

Naivna ko francuska sobarica.

Kada vas ona pogleda, kao da gledate u sliku sa omota bombonjere. A na omotu, dete sa suzom ili umiljata devojka sa šeširom, cvećem… male mace i mede i kuce. Vrhunac naivnosti i čednosti.

Al' zamalo.

Tek kasnije shvatiš da dotična glumi dobrotu i pravi se nevešta, a zapravo je moralna kurva kojoj bi i Mata Hari, kurtizana, egzotična plesačica i nemački špijun, pozavidela na lukavosti.

Kada se odmota folija i zagviri iza krupnih okica, shvatiš da si u kandžama vrhunskog manipulatora i nepriznate ćerke Nečastivog lično. Spolja gladac a iznutra jadac.

Rečenica koju muž uvek upućuje ženi kad deca nešto zajebu ili ne urade kako treba po njegovim preldzijskim pravilima.