Program emancipacije pušača kao odgovor na uznemirujuće poruke upozorenja na kutijama cigareta. Neki pušači su razvili sposobnost da apsolutno ne obraćaju pažnju na ove poruke dok drugi imaju razrađen sistem odgovora:

То ти је оно кад си клинац па те зову на журку.
Те клиначке журке са сокићима.
То је кад си клинац и кад имаш тај осећај промашености.
На клиначкој журци.
То је кад си ружни ретардирани клинац на тепиху и друга деца плешу.
У патикама и ципелицама.
Плешу увек уз Здравка.
Знаш оно: "Нешто ме тера Е теби као жени"

То је и кад клинке одлазе. Онако клиначки, без кривице, одшетају ти се из живота.
А Здравко јауче "Продужи даље, пали од мене јербо још си дете".
И оћеш ти сад да будеш јак ко Здравко, ал не да ти се.
Прска лимфа из очију.

- Ампутација Здравка

Е, то ти је оно кад ти израсте коштана структура, целулит, сисе и мускулатура, па помислиш како си јак, како си надрастао тај јефтини очај, тај непријатни осећај одсуства.
Клањаш се перспективи, Смислу, заљубљујеш се помало у себе ...
Стојиш испред огледала, посматраш своја слана рамена ... маме те.
Трљаш стомак сапуном, сапуница се цеди, мокром ти се скупе брадавице па изгледаш ко на филму.
Пријатна илузија.
Али.
Да, увек има Али.

Здравко се управо томе нада.

- Здравко страјкс бек

Да.
Враћа ти се кад си најјачи.
Најохолији.
Да те понизи.
Приземи.
Врати ти онај хаос, ону опору носталгију, зови је меланхолијом, небитно ми је.
Здравко Бич Божји.
Не Бич као бичарка, него .. онај што те посрами, учини поново богобојажљивим.
Слабим.
Небитним.

Да, јако добар осећај ...

Кутак свести резервисан за посету приликом стресних, лоших, неповољних или у било ком смислу нежељених ситуација.
Ради привременог склањања од стварности и избегавања срања које она носи као и свих штетних последица и траума, одређени посежу за срећним местом, остајући глуви, слепи и неосетни на спољне надражаје.

Fataliti ekstenzija našeg višenamenskog izraza *jeb'o te taj i taj*, kojom se izražava mišljenje o nekoj osobi koju sagovornik uporno forsira, a služi da se zapečati iskazano mišljenje, tako da nema sumnje u to šta mislimo o toj osobi, osobinama iste ili talentu za delatnost kojom se bavi.

Naravno, uz sitne promene tako može da se iskaže mišljenje o bilo čemu, samo što se tada ekstenzija menja u *da te jebalo*, a efekat ostaje isti.

Она. Она са којом ти је ишло све савршено. Она која ти је држала трунку светлости у овом блатишту од живота. Текли су месеци, године можда. Живели сте бајку.

Свиђао ти се и онај њен леви бангави палац, краћи од десног. И онај ожиљак изнад браде. И то што слуша Смитсе, уста их јебем млохава. И трпео си њене, ћалета алкохоличара и кеву, заклету каријеристкињу. Знала је да ти кува. Пребранци, ћуфте, чоколадно чудо јебено. Звала те је пијана, чисто да ти се јави. Ти си спремао кинту за прстен, одвајао од онога што би трошио на цигаре, чипс, нову мајицу.

Онда је пукло, онако ненајављено. Хајде да останемо пријатељи. Ти си одјебао то, кој ће ти курац курва у животу.

Сад држиш њену слику, ону са моторијаде, у новчанику. Иако имаш двоје деце и жену, и после 14 година те, кад је видиш, нешто пресече. И даље наручујеш песме у кафани које те сећају на то говно. Волиш ти своју жену, али могло је да буде другачије. Mогло је да буде са њом.

Kada komercijalno postane *analno*. Kada analno postane *banalno*. I kada to banalno na najmaštovitije moguće načine počne da opšti sa širokim narodnim masama koje u svojim jazbinama iole poseduju televizor. *Kondoma bez*.

Jer upravo se ovo poslednje najviše i nameće iole inteligentnoj individui po relativno inicijalnom registrovanju pojave iza transferogene floskule u naslovu...a pošto, razume se, nepoznatog autora iste pošteno izjebe imaginarnom zarđalom štanglom po predelu ničije zemlje. Opet *imaginarno*. I treći put ću iskoristiti pridev "imaginarno" ali će ovoga puta on stajati uz **NESTVARNO veliku i NESTVARNO smrdljivu gomilu GOVANA** koju su, u poslednjih deset i kusur godina, najviše izasrali g-din Šotra i ekipa vrljavo-entuzijastičnih izgovora za glumce koje je narečeni jednog jesenjeg dana pokupio svojom pik-ap Dačijom na BAS-ovoj stanici u Beogradu i tako ih spasao sigurne smrti od beogradskih pasa lutalica. Nažalost.

Elem, sve je počelo davne 2002. godine, sa tada još i pristojnom "Zonom Zamfirovom", a nastavilo se kroz jebenu "Ivkovu Slavu", "Mogsivideo" i slične derivate debelog creva srpske kinematografije, isprdnute usled kreativne krize nakon "Boljih Ljudi" i "Srećnog Blaga". Eksploatacija bizarnih uspeha pomenutih ostvarenja sprovedena je mučki i preko noći pa se tako, na primer, uz samo par sati ekstra snimljenog materijala (neretko i onog nastalog kao posledice pijanog kamermana koji je (opet) zaboravio dugasi kameru; prim.prev.) i uz dinamičnu montažu iole trez(ve)ne kafe-kuvarice zaposlene u zgradi RTS-a, od jednog prosečnog ali i onomad frapantno popularnog periodnog filma sa polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom a koja bi sada trebala da se obesi obzirom na šta liči, čovekolikom gledaocu-fanu u aktuelnoj programskoj šemi i u više mesečnih rata servira ispodprosečna periodna serija sa istom polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom, sada, međutim, prisutnom i u par novih, uzbudljivih, nikad pre viđenih i nadasve SUVIŠNIH jebenih scena i kadrova svinjca, kokošinjca i ostalih kategorija okolokućnih objekata. A da se obesi - zaista trebala, bi.

Elem - glup si bio, čika Šijane, mog'o si opasne pare da zgrneš na ovoj komercijalizaciji, jebem i tebe i onu tvoju babu u usta ona umetnička, glupa.

Бинарни запис који прости, примитивни организми радо испаљују у етар сваки пут када се у нађу пред појавом коју не разумеју (или једноставно не умеју да је опишу).

Судећи по реакцијама родбине, случајних пролазника, таксисте и раднице у драгстору, највећа мистерија нашег народа која изазива реакције веома сличне изненађењу путара када у сред јануара на минус десет падне три метра снега. Плус 35 је температура која, судећи по нашим сународницима, не постоји нигде у свету. Управо због тога је телевизија дужна да обавести идиоте, да неко којим случајем не изађе из куће у два поподне и легне на бетон испред зграде намазан зејтином.

Случајно немој из куће да изађеш, јавили данас да ће 36 да буде, тако није било одавно, још од пре три дана и плус јесте тако било целог прошлог лета, али јебига, дај да те подсетимо обавезно. И понеси обавезно балон воде ако треба да се освежиш или вратиш насуканог кита у живот.

Идеш на баскет у шест поподне? Па јеси ли ти жвакао батерије, има триеспет степени, а ти ћеш лопту да бацаш у кош? Седи кући и кукај да је врућина, јес да си пуко двеста евра на климу која може да о'лади мању спортску дворану, али немој да је укључујеш стално него једном на сваких сат времена је пусти да дрнда три минута и онда гаси јеботе патак, промаја и хладан ваздух, има леђа да ти се укоче и нокти на ногама да ти окоштају.

Значи данас су јавили да ће да буде 37, то је већ много зајебано, цео степен више него јуче, јавили на ТВ-у да не излазиш из куће осим у случају преке потребе, дакле једино ако ти фале пљуге или кредит за мобилни.

Јавили у петак четрдесет (магична бројка) степени! И то исто никад није било осим прошле недеље и цео прошли август. Заправо, није ни 40, него је 57 степени, ложе нас ови са дневника да не паничимо, да не почну пензионери да се туширају случајно, или којим случајем да отварају прозоре у бусевима. То бре тако није било, то је од бомбардовања, генетски модификоване хране, илумината и броја 11. Сећам се 1834. кад су лета бре била до 25, а увече још прохладно па изађеш у треши у град да се огрнеш кад за'лади.

Мрш бре у пичку материну.

Prelomni trenutak u razgovoru kad se sve okrene za 180 stepeni. Ili 360, ako si Zvezda Granda. Obzirniji koriste i "medjutim", mada se sve svodi na isto, naebo si.

Лик који је класична џиџалица, може се рећи солидан кошаркаш и полу шмекер. Јебему матер, оде у јебени НБА, и смува фазон, најјачу пичку на планети и притом заради шоу пара. У неком праведном универзуму цирко би са Короманом и Сашом Илићем на Фристајлеру, игро за Хемофарм и имо рибу деведесето.

Niz besmislenih pitanja vezanih za njanjave baladice Govnara od Panonije, na popularnoj onlajn igri Konkviztador, forsiran radi nabijanja negativog skora ljudima koji nisu ljigave ljušture. Kada bi neki zalutali surfer iz recimo Andore pomoću par pogrešnik klikova nabasao na našu verziju kviza, pomislio bi da pored elementarnog znanja iz prirodnih nauka, nacionalne istorije i književnosti, građani Srbije moraju biti upoznati sa dogodovštinama iz čemerne, nelordske mladosti ćopavog smrada koju je ovaj opevao i "gosti kod Bulića u Biserima nivo" baronijama pokušao da načini zanimljivom. Pa ispade da je lik vojvođanski Homer, jebem mu majku stvarno.

Ide ti onako lepo i lagano, zab'o si Pčinju i Lepenicu, pritom držiš gore sever, i mora da izleti pitanje tipa: " U baladi o Vasi sa čardaš nogama, ko je Banetu dobrom sinu zaklao petla, izlomio bagrenje i skin'o provincijalku?" ili " Šta se kuva u kazanu Arpada Šasije dok Šiki Futog vozi Balaša tristaćem na Štrand?". Organizator i kolovođa pri ovom agresorskom činu je izvesna, navodno sentimentalna i navodno ženska persona koja se krije pod pseudonimom Walery. Tvrdoglava rospijetina ne odustaje iako već dve godine klikćemo da nam se sviđaju njena pitanja, i da ne treba više da ih šalje. Predrka li ga na Đorđa više nesretnice? Nije ni čudo što 80 posto učesnika igre ima želju da ti namaže zadriglu facu krvavim govnima, ti puknuti hemoroidu od žene.

Nisi poslednji, a sigurno joj nisi prvi. Ona to zna, ali ne bi bila žensko da svojoj kratkometražnoj jebačini ne pokuša da da epsku širinu i filmsku dubinu ljubića B produkcije. Možda vaša veza neće biti duga i značajna, ali ona zna da se pička ne sme davati uzalud i da se davanje iste mora opravdati pred metaforičkim selom koje zaviruje u njeno dvorište. Samo kurve se daju za budzašto, ona daje jer je romantična i spontana. A spontana kakva je, upinjaće se iz guzice da potre beznačajnost vaše veze isticanjem tvoje posebnosti, sudbine koja vam je isprepletala puteve, marsa koji se sinhronizovao u konjugaciji sa venerom. Možda nisi jedini koji ju je jebao u dupe, ali jedini si koji joj je kupio kineskog mecu na vašaru u Šapcu. Možda joj je Mare svršio po nosu, ali ti si joj napravio cedevitu kad je bila bolesna. I popravio si joj veš mašinu, onu na kojoj joj je Mirko raširio pičku za dva broja.

Boemski pandan kazneno-popravne "Zaključaj i baci ključ". Koristi se u trenucima ekstaze kao omaž izvođaču pesme koja se ne sluša bez panciira.

Devojka koja je izrazito talentovana za oralni seks.

Načiniti nekog ili nešto Dejanom Cukićem. Svesti bitnost nečega sa nivoa svetog grala na nivo paramecijuma.

Građani i Građanke. Oni nisu vi. Da, možda i žive pored vas, ali su tu slučajno. Ne rade i ne jedu „meso dobrih životinja“. Stvaraju... Koncepte. I đuskaju. Njihovo govno nije obično govno. Ono je avangarda. Apatično hodaju ulicama sa slušalicama u ušima i nose velike naočari za sunce po mraku izražavajući tako tihi bunt protiv Sistema. A ono, ako baš popizde onda obuku žute helanke preko suknje. Kada nisu na izložbama u „zkcu“, onda su na predstavi „Sedi glumac u kartonskoj kutiji i gleda u publiku “. Ili prave performans o performansu. Ili dokumentarac o kratkom filmu. Ako nisu ni tamo onda se sigurno ljute na devedesetogodišnjeg dedu iz Ripnja što ne odvaja plastiku od stakla i vozi trabanta. Ili popreko gledaju babu sa Divčibara što tuče kravu i ne razmišlja o alternativnim izvorima energije. I tako prokleto smrdi. Oni sami sebi šiju odeću na Singericama zato što im kreativnost isijava iz dupeta. I nose dedin prsluk dok piju sok od brusnice. Vole planetu. Planeta im je dom. I Beograd, razume se. Srbiju ne, jer tamo žive Palma, Velja Ilić i razulareni urođenici sa vilama. I tako svako jutro, kada širom otvore svoje sanjive oči i pogledaju kroz prozore svojih stanova, osete mučninu. Napolju sve sam Radašin, huligan i horde ratnih zločinaca „sa po četiri zuba u glavi“. Guši ih takva sredina. Usko im je. Ipak, kako rezignirano priznaju, to ih i ne zanima toliko jer znaju da će kad-tad „otići iz ovog jebenog sranja“. Negde Tamo gde je lepše i gde će ih razumeti. A Tamo ih svakako jedva čekaju jer nemaju dovoljno takvih. Do tada će uložiti sve svoje kapacitete da vam dokažu koliko su drugačiji od vas.
Oni su Drugi. Oni nisu vi.

1. strofa:
Ja sam matori jebač u najboljim godinama, menjam žene k'o gaće, sva memorija na mobilnom mi ode na imenik (Ema, Ena, Ela...), prošao sam mnogo toga u životu i iskustva mi ne fali.

2. strofa:
a) Ti si jedva punoletna (barely legal :-P ) i od svih na svetu si se zakačila baš za mene zato što sam nenormalno dobar matori iskusni jebač, a meni neprijatnooooooooo... Ali i u dete mož se mete...
b) Ti si žena starija - u najboljim godinama, a i ja sam stara kuka, znamo se ti i ja odavno, ali ti si sada udata i imaš decu od kojih jedno nosi moje ime da te podseća kad sam te pratio na (upisati prevozno sredstvo) za (upisati mesto)...

Refren:
Ja sam matori iskusni jebač sa setom u duši, generacija mi se malo osušila, ali u mene ne treba da sumnjaš nego svrati da slušamo ploče, širi noge da čiča zaore, pa da vidiš Kraljevića Marka...

3. strofa:
Zajebi sve, dođi čici, godine nisu bitne - videćeš iz izloženog, u naponu sam snage i volje, život je samo jedan, dođi da razmenimo iskustva i telesne tečnosti!

Manifest pomerenosti čeonih režnjeva u pojedinim glavama.Naravno da svaki mužjak koji drži do srpskih vrednosti mora da ode barem par puta nedeljno ,nevezano od ljubavnog statusa,na sajtove porno sadržine i da izvrši radnju onanisanja ili popularno rečeno,da ga izdrka.Takodje savršeno normalnim i prihvaćenim u krdu se smatraju ljudi koji tako s vremena na vreme vole da bace pogled i na neku pikanteriju kao što je *anal fisting*,*milking* itd.
No ipak,stadijum kritičnosti dostižu ljudi koji ostavljaju komentare na klipove umesto da svoje misli okrenu ka nekoj drugoj sferi života posle samoizazvanog orgazma.
Kada bi odlučili da granicu normalnosti nategnemo do pucanja mogli bi da prihvatimo komentare koji izražavaju čistu,trenutnu emociju (mada je i to kritično) tipa *uuu do jaja* i *odlična pornjava!!*.
Ono što je veći problem su ultra profi diskusije o narečenim klipovima pa čak i svadje na par strana u stilu *pratizani-četnici* o veličini japanskih kurčeva i dubini shemale čmara.

Film koji je preuzeo titulu *Najveće smeće srpskog filma* od epskog ostvarenja *Svemirci su krivi za sve*. Bedan pokušaj kopiranja trećerazrednih američkih filmova u kojima Dolf Lundgren ubije 217 ljudi i pojebe 8 meleskinja. Elem,Dolfa ovde glumi,nažalost,Nikola Kojo,a film je kliše toliko da boli.Iako svaki pošteni Daunovac može da predvidi narednih 9 scena,film je sjajno prihvaćen kod kreč mase koja čini 80% naroda.Fabula se sastoji iz toga da Nikola Kojo ubije ekvivalent populacije srpske varošice,izmedju ostalog i lokalnog mlekara jer je posumnjao da zna nešto o njegovoj prošlosti po načinu nošenja torbe sa mlekom i lokalnog alkosa iz kladže jer je čuo kako se dere: *Ja znam šta oni planiraju,BIA je to.*

Face koje ukrašavaju svaku ogavnu diskusiju na jutjubu izmedju Hrvata,Srba i Hrvata i Srba muslimana.U 100 posto slučajeva su Srbi pravoslavci,obraćaju se *svim dobrim ljudima čistog srca bez obzira na veru* iako ih učesnici rasprave tatacroata i crazyčetnik nisu apsolutno ništa pitali,omiljeni reditelj im je Kusturica i vole da se služe njegovim citatima,kunu zle političare što nas rastaviše.Naravno kao odgovor na svoje patetične jugonostalgičarske lamente ili dobiju kuliranje ili neko *sisaj karu četniče* od tatacroate ili *puši ga bre ti LDP-ovac* od krejzičetnika.
Klasični primeri tog nečeg nedokučivo glupog i naivnog u našem narodu.