Sekundarna rupa, analac, rč. Tu gde jebe srećniji pornićar, jer je ovaj drugi crnac zauzeo prvi slot, odnosno čkupi. Takođe, nešto o čemu ti ovde možeš samo da sanjaš, jer ti je riba domaća, konzervativna kurvetina, koja ti daje da je klesaš samo u cupi, te se izvrne ko krava i odapinje neke bagovite zvuke, ko help opcija na vindovs pasijansu kad ujebeš kolonu. Onda ti lepo spas pronađeš u zemlji kidnapera, orgija i sambe, jer se mlade, preplanule katolkinje vole sevati u dvojku ne bi li očuvale pičiju membranu.
Džondžo brate, dobra ti ova kuma, frknuo bih joj ga u dvojku.
Uskoro bi to mogao postati najveći stupanj vojne obrazovanosti.
- e, gdje si služio vojsku? - ja sam odradio civilku, socijalna služba, a ti?? - ooo ma ja ti imam Team Building, odradio u Telekomu!! - uuuu dobar si!!
Gmaz je ekstremno debeli cova koji je sav masan i strokav ko da se igrao sa praci.Na grudima uvek ima fleke od mas' i slicnih stvari.Ne mozes da ga promasis.
Tvoje malene šake stežu malj, ili sekiru. Stojiš na blatnjavoj, krvavoj podlozi koja se puši od vrele vode koja ju je prelivala do malopre. Oči u oči s tom nakazom od 220 kilograma. Ona razjapljuje čeljusti, vrišti u tebe. Možeš gotovo da osetiš njen dah na svom licu. Očnjake joj obliva krv koja se sliva s njuške u koju je duboko usečena sajla. Odjednom čuješ: -Udari sine, udari je najjače što možeš. Baš tu, po sred čela! -Ne plaši se kumiću, biće lakše iz godine u godinu... -Hajde sinovac, stegni muda. Moraš da postaneš ČOVEK!
Čovek rekoše. Zar se tako postaje čovek? Zabijajući malj u lobanju papkara. Možda je utihnuće vriske i tup zvuk pucanja lobanje inauguracija novog člana ljudske zajednice. Možda je gusta i tamna krv koja lije iz grkljana da bi se skašila u bari pored, lubrikant koji će potpomoći kretanje mladog čoveka kroz okrutni život. U svakom slučaj, povici mog oca, strica i kuma bili su gori od vriske te odurne životinje. Bili su nadmeni, bili su meni neshvatljivi, bili su GORDI.
Bilo kako bilo, zvanično sam "čovek" od svoje desete godine. Sada sam i student, odlazim na glasanje, učestvujem u žučnim raspravama na mnogim slavljima širom sela. Moje mišljenje se uvažava, naročito od strane oca, kuma i strica. Ali opet, pre neki dan su mi pretukli druga, dok sam to posmatrao. Nisam ništa učinio, plašio sam se. Video sam devojku koja je dobila napad epilepsije, baš pored mene, na ulici. Nije bilo nikog u blizini, osim mene. Obišao sam je i nastavio svojim putem. Plašio sam se, ili mi možda nije bilo ni stalo do toga. Baba mi se razbolela, često pita za mene, kad ću doći. Nisam je obišao više od godinu dana, plašio sam se blizine bolesti, očaja i nadolazeće smrti. Umrla je pre neki dan, kažu pitala je za mene neposredno pre toga.
Da, ja sam ČOVEK. U punom sjaju svih pratećih karakteristika. Plašljivac, loš prijatelj, loš unuk. Nadmeni član društva koji misli da je nešto naročito samo zato što je masakrirao svoju kobasicu i kremenadlu kad mu je bilo deset godina. Možda će jednom "čovek" biti nešto više od toga. Ideal vredan dosezanja. Cipela vredna nazuvanja. Do tada, ostajmo gordi i UDRI PO SRED ČELA!
Tako fin, kulturan, inteligentan, mlad, divan. Kada pričate sa njim, on se topi kao šećerna vuna, naprosto je predivan. Sada je student, bio je odličan đak i u osnovnoj i u srednjoj školi. Uvijek su curice padale na njega zato što je uvijek bio uglađen, namještene kose, namirisan, samo malom broju se nije sviđao. Kažu ''pederko''.
Njegov život je zasnovan na tome da se svakome svidi u svakom trenutku na bilo kom mjestu. Ne, on se ne šupka, barem ne očigledno, on se diskretno uvlači pod kožu svojim ljepozboranjem i prikazanim intelektom. Uvijek se pravio najpametniji, uvijek se isticao, možda znanjem, a možda i samo nametanjem, ko će ga znati, ko bi pamtio te budalaštine. Sada je uspješniji od tebe, ono, ponekad se smoriš, ali onda uvidiš da bi radije bio to što jesi nego premazani pederko.
Dok se dodvorava nekoj curi, iz njega izlaze raznorazni hvalospjevi, ne bi on da se hvali, ali eto, šta ćeš... Njegov književni govor vas drma po moždanim ćelijama, toliko je izvještačen da djeluje da mu konci drže osmijeh na licu dok čitavo vrijeme kenja o nekim intelektualnim sranjima. Ne ulazi u rasprave i prepirke, daleko od toga, to je za neemancipovane kromanjonce, on je kulturan.
Neki će reći da je to samo ljubomora, ali opet je l' bi ti volio da si ulickani pederko premazan svim bojama? Da budeš izvještačeni robot koji se svima osmjehuje i priča kao Sanja Marinković? Niko te ne ćera da si prljav i da smrdiš, daleko od toga, ali brate, budi makar normalno čeljade, nemoj da ponekad strecam jer ne znam što si, da moram da guram guzicu uza zid i da te pitam po deset puta da mi ponoviš to što si rekao jer nećeš da mi kažeš normalno nego tvojim književnim jezikom.
Onaj koji veruje u mit, u veri i želji da ima predrasude. U kritici nauke, tehnike i racionalnog kao svopštih religija novog doba. U potrebi da veruje u iskustvo, u hiararhiju, u lojalnost i čast, u stare vrednosti. U nekom mom vokabularu Don Kihot nije bio smešan. Vrednosti za koje se on zalagao su, po meni, univerzalne vrednosti.
Specifičan izraz za slaganje sa očiglednim, kojim se razvejava svaka sumnja u predmet diskusije, ukoliko je sumnje uopšte i bilo. Stoji na početku rečenice, ali može obitavati i samostalno. Dodatno skraćena verzija od već dovoljno jasne - nema dalje. To je to, krajnji stadijum kvaliteta. Dojajno i profesorski.
- Baš mi je ljigav ovaj Federer, ali čovek stvarno razbija kako igra. - Nema. Najbolji je. -------------------------------------------------- - Mhm, da, tako je, dragi... - Nema bre, isti sam Roko, kaži? - Ne primaj se, budalo! Ložim te da što pre završiš, pa da idem kući.
Chovek koji definitivno zna da zivi.Praveci emisije o prirodi obisao je "ako ne pola,ono bar tri cetvrtine" sveta,bio svuda,probao sve,i na kraju to podelio sa nama. Njegove emisije su verovatno jedino za sta se moze reci da je vredno pogledati na programu RTS-a.
"..e,aj' na po jedno,gde zuris?" "ma zajebi brate,moram da stignem na premijeru,veceras Joca Memedovic ide u lov na vampira."
Čovek koji je išao do kraja sveta... Čak i dalje - do Kirgizije... Dao je terminima ''nepoznato'' i ''neistraženo'' potpuno novo značenje... Obišao je mesta, toliko daleka i nepristupačna, na dalekom Istoku, Severu, i kod nas, da ih je dosad skoro niko nikad nije obilazio... I uspešno nam prikazao način života ljudi u najsurovijim delovima planete... I to stavljajući se u njihovu kožu, objektivno, otvoreno i sa entuzijazmom, bez drame, lažnog pizdenja, slinavljenja i patetičnih, sažaljivih kukumavčenja nad njihovom sudbinom,( tako svojstvenim britanskim novinarima i putopiscima na koje smo navikli)... Ako ništa drugo, bar nam je pokazao da divlje životinje ne žive samo u Africi, i da netaknuta, divlja priroda nije isključivo samo na Aljasci i u Kanadi kao što nam to poručuje VVS, već da je ovaj svet mnogo duži i širi, mnogo suroviji i divniji, mnogo uzbudljiviji i raznovrsniji... Kako bi smo mi inače mogli da vidimo i doživimo sve one nepistupačne i surove predele centralne Azije ili zaleđene tundre Skandinavije i Sibira da nam nije bilo Jove?.....
Esencija kvaliteta, napravljeno da traje i da pouzdano služi.
- Ćale, 'oću da pazarim auto, pa reko da te pitam.... - Koje auto? - Fali mi kinta za učešće, pa sam mislio... - Koje auto?!?! - Ova, nova dačija logan... - Gledaj, moj si, pa ću s tobom fino. - ... da mi daš ... - Ne prekidaj izlaganje! Kad se budeš ženio, zaboli me krivak, sebi ženu biraš. Tebi će krv piti, a ne meni. - ??? - Žena ti može biti i Rumunka, Francuskinja i Moldavka, ako baš voliš egzotiku. Ali! Auto i pas, mora biti Njemačko!
