Šta će komšiluk da kaže...
Osnovno pitanje morala u prosečnog Srbina. Aksiomatsko pravilo uređenja društva našeg. Zvezda vodilja misli i etike Srbalja.
Svih deset božijih zapovesti bi se mogle zameniti ovim pitanjem.
- Tata, oću da sviram klavir
- Ne može sine
- A oću tata... kupi mi, molim te
- Ne može, rekao sam
- Kmeeeee, pliiiizzz
- Tišina pizda ti materina! Ja sam bio fudbaler i ti ćeš! Nećeš tu da mi sviruckaš. Šta će komšiluk da kaže? Da ne mogu da te vaspitam?
Sranje u gostima
Nužda ne bira ni vreme ni mesto i zato se desi često da nas stisne baš kad smo u gostima. E sad, među primitivnim životinjama je njuškanje izmeta i obeležavanje teritorije sastavni deo normalnih društvenih odnosa, dok je kod nas ljudi to nešto krajnje neprirodno i sramotno.
Nekoliko saveta za dobar rezultat u gostima:
- na prvom mestu mera predostrožnosti: pre polaska u goste preispitajte vašu savest: "Da li Vam se zaista ne kenja?!"
- u gostima izbegavajte kafu! pogotovu kafu s mlekom!
- ali kada vrag odnese šalu i krene kolobocija po stomaku (jbte šta sam to jeo!), pažljivo snimajte situaciju.
- procenite koliko vam je vremena još ostalo i svu svoju energiju usmerite na misaoni proces - neka um savladava telo dokle je moguće.
- hladan znoj prekriva čelo i reže stomak - setite se reči Gospodnjih "Bdite i molite se! Duh je srčan, ali je telo slabo"
- probajte da se setite da li je neko već išao u wc, jer ako nije, ići će; i snimite da li se još nekome ide u wc i dajte mu prednost.
- skenirajte prostor okom predatora: gde je wc! (obično zatvorena vrata, od ostave se razlikuje po velikom plastičnom kvadratu za prekidače za bojler, grejalicu i napokon svetlo!)
- izračunajte najkraći put do wc-a ali i ukalkulišite prepreke na putu, preskakanje stolica nonšalantnim hodom
- i odzvonilo vam je! pre nego što ustanete pitajte domaćina gde je wc, iako ste već snimili gde je, fora je u tome da ne pomisli da vam se toliko mnooogooo ide.
- lagano ustajte, bez naglih poteza, ali pazite da sve to ne izgleda kao "robo dance" i odšetajte do klonje u Napoleonovom stilu!
- ulaskom u kazneni prostor ubrzajte sve telesne aktivnosti! spustite dasku, odkopčajte kaiš, šlic, jednim potezom svucite sve slojeve odeće, sputite dasku!
- gubitak krvi u glavi, mrak pred očima, tunel sa svetlošću i lagana drhtavica u prvom trenutku sladostrašća, kada strano telo napusti organizam.
- sledeći trenutak je već comeback to the real life! ne, niste u mrtvačnici kafilerije, pustite vodu odmah i to ponavljajte koliko puta je neophodno, samo pazite, domaćini su navikli da prepoznaju zvuke svoje wc šolje.
- izvedite sve u što kraćem mogućem
- jbte papir! gde je?! gde su novine? gde su mi jebene papirne maramice?!
- Allahu Ekber imaju bide!!! sada samo još snimite neki umazani peškir ili korpu sa umazanim vešom da ne bi morali baš da izlazite sa mokrom guzicom.
- dišite duboko kako bi što pre reciklirali sav vazduh iz wc-a.
- kad se vratite za sto ne palite odmah cigaretu, bićete provaljeni, a i kaplice za oči je dobro nositi sa sobom.
Predispitne haotične misli
Ако сте икада учили више од два сата за испит, онда реално, од тог испита се нешто и очекивало. Нека луда срећа, карма нека, сплет неких невероватних околности, типа умри мушки девет. Е баш у тим тренуцима, када са једне стране зна да не постоји шанса за пролаз, јављају се невероватне идеје које би могле да те задесе.
-Доћи ће дан, када ћеш сам...нанана нана...Јеботе, замисли ја на испиту, и пита ме професор "Шта слушате колега", кажем Ритам Нереда, и он "Свака част колега, и ја исто, ево десетка", до јаја....
-Или замисли, позвони му телефон, он направи ону укисељену фацу, брзо се окрене ка нама и пита "Колико је играо Раднички јуче?", ја ко из топа 1:1, и он "Ух колега, спасили сте ме, ево шестица"
-Најбоље би било, да пита "за кога навијате колега?", а оно на столу грб и Звезде и Партизана, ја кажем, онако стручњачки, ноншалантно "Не пратим домаћу лигу", и он се ту одушеви, упаднемо у спику..
Сутрадан:
-Колега, жао ми је друго и треће не знате, видимо се у априлу.
-Али слушам Ритам Нереда и не пратим домаћу лигу.
-ШКК?
Huligani
Особе које константно уништавају своју земљу, наносе јој велику материјалну штету и за све лоше ствари окривљују друге. Уздижу се као велике патриоте и наводно све што ураде чине ради своје земље и свог народа.
Политичари.
Gradacija kvaliteta rakije
"Јубиларна" - ракија која се отвара само за специјалне догађаје попут рођења детета или дипломирања. Пажљиво се штеди, с њом се само наздравља и ретко се поклања.
"Права домаћа" - то је, углавном, она коју нечији деда из Горњег Доброг Доњег прави по сто година старом и добро чуваном рецепту. Служи за квалитетно опијање.
"Питка" - лепо мирише и оставља пријатан укус у устима, али тешка је за желудац. Најчешће се шверцује као славски поклон под називом "праве домаће".
"Добра за лек" - ракија која свој недостатак финог укуса правда чињеницом да је нечија баба извалила да иста лечи шарлах, а да је и добра за масажу.
"Брља" - услед опште доступности и ниске цене, фаворит омладине. Популарна и под називом "куповна", води порекло из казана приватних произвођача који исту праве ради финансијске добити, а искључују љубав из процеса производње. Оставља горак укус у устима, али удара попут аутобуса.
"Џибра" - ракија оштрог и непријатног мириса, олако уништава унутрашње органе. Популарна међу драгсторским алкохоличарима који су одавно огуглали на сузење очију и сужење јетре које овај шпирит изазива.
"Антифриз" - Пиће очајника. Користи се у само у најхитнијим случајевима, када је апсолутно неопходно напити се. Потиче из казана слепог Бугарина са једном руком коме је у производњи помагала ментално ретардирана унука.
"Гуслар" - популарна ракија "Живадиновић" из деведесетих. Прављен у журби, овај полу-дестилат садржи таман толико метанола да ослепи сеоског алкохоличара или да убије обичног човека. Фаворит самоубица.
Ženski orgazam
Tražen kao krimosi sa interpolovih poternica ili mleko za vreme sankcija, nevidljiv kao ruski špijuni u Srbiji, neshvatljiv i povučen u sebe kao Tesla pre otkrića naizmenične struje, efikasan za trankilizaciju ženske živine kao otrovne strele iz amazonskih džungli, a kod nekih nesrećnica, po učestalosti javljanja ekvivalentan Halejevoj kometi... U svakom slučaju, privilegija pički da imaju sopstveni aksiom, iliti tvrdnju koja se ne dokazuje, jer ju je, jelte, nemoguće dokazati. Ako pička tvrdi da je svršila, mužjaku jedino ostaje da počeše jaja, digne noge na sto, šmekerski srkne pivo i eventualno je još jednom ugrize za dupe, dok ista dolazi k sebi u postorgazmičnoj flakcidnosti.
Međutim, neki od nas muških goveda (a možda i svi), kada se nađemo u posebnoj fazi da nas “nije strah da uključimo mozak i pričamo o osećanjima”, volimo da prodžaramo mečkinu rupu (ovo je metafora, nije pička) i da otkrijemo svoju “duboko skrivanu” zainteresovanost za filozofiju ženske svrške. I evo, do kakve sam ja “istine” došao:
- I, bejbe, kako to izgleda kad ti prodžaram sistem dugometražnim crevom za navodnjavanje bunara želja, m? Mislim, čuo sam da je taj vaš orgazam mnogo bolji nego naš. Ono uvek je bolje ono što je tuđe, ali kad bi samo mogla malko da mi objasniš, kako vi to...
- Pa... mmmh... kako da ti objasnim to... Najlepši je ona prvi osećaj kad ulazi, to je ludilo, kao da sevaju varnice po vlažnim zidovima nekog uskog prolaza...
- I onda ja taj prolaz razjebem, proširim, a...
- Ma stani bre, kud si navr’o.... I onda... kad razjebeš taj prolaz, debilu, onda mu to dođe kao neka jurnjava kroz mračan tunel sa mestimičnim proširenjima kao u nekoj pećini, ali sa nekakvim halucinacijama oko tebe, kao da si na LSD-u ili na otrovnim žabama, i vruće ti je, i žedan si, i juriš neku užarenu loptu koja beži, beži, beži, i onda je konačno stigneš, i kad prođeš kroz nju, sledi provalija, i padanje kroz hladan vazduh do otrežnjenja...
- Ne seeeeeeri! Pa ja da sam žensko, jeb’o bi se svaki dan, a ovako jebem i češće.
Malo galsko selo
Србија.
Окружено непријатељским логорима (базама); колективно помахнитало становништво у трипу да је најјаче на свету; ради опстанка се конзумира чаробни напитак (на бази шљиве најчешће); свима је печени вепар (прасе) ултимативно јело; становништво се лечи код травара; клесање камена (менхира) је једини облик привредне активности.
Једина битна разлика је што нема ко да веже уста бардовима Хармониксима, који се сваки дан деру по телевизији.
odlazak do prodavnice
višeminutni deo svakodnevnice običnog čoveka. Ne i ako ste Grk. I živite u 5 veku pre n.e. Tadašnji mudraci većinu svog vremena provodili su napolju, crtali kojekakve pizdarije po pesku, kuntali po burićima, no najviše od svega voleli su ulaziti u konverzaciju sa pučanstvom koje je trebalo da predstavlja oponenta u filozofskoj raspravi, zamorče za najnoviji eksperiment ili šta već. Zbog svega navedenog velika je bila verovatnoća da će vas na putu do lokalnog bakalina presresti nekolicina učenjaka i ono što je trebalo da bude jednostavan odlazak do prodavnice pretvoriće se u višečasovnu agoniju.
atina, 467. pre n.e.
dom porodice Burusis
Ksantipa: E Stavros aj skokni do prodavnice i kupi jafolitanke i dve AAA alkalne baterije....sranje, zaboravila sam da živimo u jebenoj praistoriji, ništa kupi onda 200 gr. brašna i 100 gr. soli...
Stavros: Jebem te ja kilavu, samo sediš tu i čitaš to bulevarsko đubre, uvek ja idem..
.
.
Zenon: Des Stavro ša ima?
Stavros: Ništa Zeko, posla me ova moja guska po so i brašno, pa evo krenuh u prodavnicu.. Čujem da je Miškatos otvorio novu Deltu tu u kraju pa idem da vidim šta ima...
Zenon: Aha...Sad si na pola puta, otprilike, a?
Stavros: Recimo...
Zenon: Je l znaš da nikada nećeš stići do te prodavnice? Naime, prvo ćeš preći polovinu preostale razdaljine, pa onda još jednu polovinu te nove polovine, i još beskonačno mnogo polovina, i nikada nećeš stići. Je l' kapiraš?
Stavros: Da, da u pravu si, ipak odoh ja u osvajanje tih polovina,...(O Zevse moj, koji bolid...)
.
.
Spanulis(sofista wannabe): Oooooo, Stavros, nema te nešto u kladži ovih dana?
Stavros: Ma ćuti, od kad me sjebo Ergotelis za trines' bilijardi drahmi ne pojavljujem se više tamo..
Spanulis: Bedak, i mene prodo prošle nedelje, izgubiše kod kuće od Ofija nesrećnici... Nego da te priupitam nešto? Je l’ umeš ti da zviždiš?
Stavros: Pa ono, umem..
Spanulis: A je l' lokomotiva zviždi?
Stavros: Jašta da zviždi.
Spanulis: Vidiš, ti si onda lokomotiva!
Stavros: Da, da, svakako, to sam i ja odskora počeo da primećujem...Aj moram da palim ja sad, pozdrav...(cccc, šta uzo učini od čoveka..)
.
.
Pitagora: E Stale jes to ti?
Stavros: Idite bre svi u tri lepe pičke materine, ne može čovek od vas ni leb da kupi na miru..
Pitagora: Šta ti je bre, ja se obradovao što sam te video posle sto godina, a ti tako,...
Stavros: Izvini brate, iznervirao sam se baš, krenuo sam pre 2 sata u prodavnicu i nikako da stignem od gnjavatora..
Pitagora: Ne moraš da mi objašnjavaš ništa, znam kakvi su oni smarači, samo bi da iskoriste...Ej, aj kad si već tu, izmasiraj mi ramena, pliz?
Stavros: Ok, to mogu, ti si jedini koji me ne guši danas, je l' ovako?
Pitagora: Super si, sad nagni se još samo malo,.....taaakoo...E, super, ti ćeš mi biti hipotenuza....
Srpska reklama za pivo
Sraman pokušaj da se bude Hajnekenov marketinški tim.
Gadnjikavi,niski ćelavac u tridesetim : EEEeee Pivooou!Konobareee pivooo!
Ostatak gadne,neutrenirane masne družine:Aarrrghhh!
Konobar:Evo ga voppiiii!
Cela gadna,masna neobrijana družina:EEEeee saćemo pijemo vopppiiiii eee!Tekma,Srbija!
Random sisata ful avion pička (drugarici): Eh,eh muški,ihihi
Drugarica random sisate ful avion pičke: Ihihih
Cela gadna,štrokava družina sa još dosta random niskih,debelih muškaraca u pozadini: EEE bole nas kurac,žene eeeee,pivooouuu!
Potrošnja
Po jednoj statistici, državljanin Srbije u prosjeku pješaći 1500 km na godišnjem nivou.
Po drugoj statistici, državljanin Srbije popije prosječno 90 litara alkoholnog pica na godišnjem nivou.
Iz priloženog se može zaključiti da prosječan državljanin Srbije troši 6 litara na 100 km.
Maska boje duge
Kada se cela nacija bavi ili psovanjem pedera ili psovanjem psovača pedera, a u prodavnicama nema ulja i mleka, u toplanama duvaju u prste da se ugreju jer još nije stigao mazut, intelektualci koji su završili fakultet u roku se pakuju jer vec godinu dana ne mogu da nadju posao, a politicari koriste guzvu da operu pare renoviranjem McDonald's-a...
Rizla: E, gde si Mare? 'si naš'o pos'o?
Mare: Ma jok brate, bilo nešto u klanici da vozim prasiće, al sam odbio...
Rizla: Što bre brate, na ovo sranje ti odbijaš pos'o?
Mare: Pobugu, ja sam Master Elektrotehnike!
Rizla: A jes vala, aj sutra samnom i s' Belim da peglamo pedere?
Mare: A ne mogu brate, riba mi već nedelju dana kuka kako smo mi huliganski narod i kako ćemo opet da uništimo svoj grad i kako su pederi u stvari plemenite i divne osobe.
Rizla: Ma da, smaraju, i meni Tanja, ja joj reko da idem u Bosnu kod familije da pravim sir, jer tamo još uvek ima mleka...
Ako sneg ne padne u januaru, pašće u maju
Neka čudna kosmička implikacija, koja kaže da, ako se logična stvar ne desi onda kad joj je po prirodi stvari vreme, desiće se kad-tad, uglavnom onda kad se najmanje nadamo. Jednostavno, čovekova životna energija teži oslobođenju, i pitanje je svake individue da li će ona svoju energiju ispuštati u malim dozama tokom celog života, ili će sačekati da u poznim godinama jednostavno eksplodira.
- Sestro, ostavite te kartone, skinite mantil, podignite suknju i lezite na sto, 'oću da vas jebem!
- Iju! Doktore, pa šta vam bi odjednom? Jeste li normalni, pa vi ste oženjeni, imate troje odrasle dece.
- Ama, rekoh, lezi na sto. Ja sam ceo život sa knjigom u ruci, pičku sam video samo kod svoje žene, i jednom slučajno kad uleteh na ginekološko, neiživljen sam, sestro.
- Ma, šta vam pada na pamet! :beži iz ordinacije:
- Uh, a možda bih mogao doktorku Nadu da zovnem, ta je još gora od mene bila na fakultetu, ona je sad željna kurca sve u šesnaes'.
--------------------------------
- Ma, deco, silazite s trešnje, majku vam jebem, odraću vas od batina kad vas do'vatim. Kući svojoj, pa tamo jedite...komšija Mićo, otkud vi na drvetu?
- Šta da ti kažem, komšija, kad sam imao 12 godina, roditelji mi nisu dali iz kuće da izađem, posle sam prerastao pentranje po stablima, i sad mi nešto došlo. Aj sad ti mene kao poteraš tom motkom, kao što vijaš ovu dečurliju, a ja preskočim ogradu i pobegnem. Mada, nisam siguran da baš mogu da preskočim, a i kako da siđem sad. Joj, jebem ti starost, daj one merdevine.
Crtica na sedmici
Ekstremitet nastao da spreči ekonomski kolaps u poljoprivrednom sektoru.
- Bogoljube, prodala sam svu zelenu salatu danas na pijaci.
- Sjajno, Milanka, daj pare da prebrojimo. Ček, pa šta je ovo, samo ovoliko para? Popila si sve, majku ti jebem! :tras:
- Nisam, Bogoljube, očiju mi, sve je tu. Eto, računaj, 350 kila po 10 dinara, to je 3 i po 'iljade. Prebroj.
- Šta 10, pička ti materina, jesam lepo napisao da je 70 dinara kilo. U majku ti nepismenu jebem, bankrotirah zbog lude žene. Evo, stavio sam crticu na sedmicu, oči ti ispale dabogda, nemoj sutra opet da ujebeš stvar.
X faktor
Tajno oružje svake individue, koje se uključuje u bezizlaznim situacijama i čini da se stvari urade mnogo bolje od realno mogućeg. Super Mario ima pečurku, supermen telefonsku govornicu, pasulj suva rebra, a akcioni heroj saću ti jebem kevu pogled. Ipak, često se desi da se magija nalazi tamo gde se najmanje očekuje.
- Pričaj, šta uradi juče s onom manekenkom? Jesi li joj pokazao svoje gorštačko poreklo i rastavio joj pičku na fundamentalne čestice?
- Joj, i dalje ne mogu da se opasuljim. Privedem je na gajbu, sunem joj neki alkohol, pustim Beri Vajta, zapalim one indijske štapiće što luče aromu vanile...ma napravim do jaja atmosferu. Ona sva blesava, odma' počela da izvodi striptiz, ostade samo u halterima, baci se na mene, poče da me gnjavi, a meni u gaćama mrtvo more, ne znam koji mi je. Tako se valjasmo jedno pola sata, nekako mi se diže do pola, ćušnuh joj uz pomoć štapa i kanapa i počeh da je mrcvarim. Posle 2 minuta, taman kad sam hteo da skočim s nje i odem u kupatilo i sit se isplačem, riba mi cepi cajper direkt u rčma. Brate! Brate!!! Odjednom videh neku ružičastu maglinu i trnci počeše da mi piče kroz telo. Tuki mi se udrveni k'o nikad pre. Kad sam je do'vatio, burazeru, 2 sata nisam silazio s nje, vrištala je k'o nenormalna, komšija iz trećeg ulaza zvao muriju.
- O_O
- E, što me gledaš tako, mislim, nisam ja derpe, samo...eto, jebemliga.
Putovanje autobusom na ekskurziju
Prilika da jednom godišnje naučiš sav repertoar turbo - folk muzike, koji tvoje drugarice iz odeljenja smatraju kvalitetnim za ovu godinu. Sa ili protiv tvoje volje.
I uvek isto: pri odlasku i povratku, par riba se malo i malo više napije, izdave vozača da pusti malko glasnije neku odabranu kompilaciju koja se spakovala medju prvim stvarima, i onda pevaju (i onako nema spavanja, ide se na ekskurziju).
Ukoliko vozač nije voljan da izadje u susret, pevaju bez podrške iz zvučnika.
Šta piju kučke po Beogradu?
Моје омиљено питање упућено келнеру.
Може ми се, јер долазим ретко у Београд.
Улазим фуриозно у неки фенси кафић где седе фенсиранији пратиоци са својим девојкама које су напичене шминком и намонтиране push-up гардеробом. Узаврела атмосфера услед чаврљања. Келнер ме пита шта желим да поручим.
(келнер): Изволите!
(ја): Па шта знам...(чешкам се по образу)
Шта пију кучке по Београду?
(са погледом ладним ко шприцер и смиреношћу Клинт Иствуда)
(келнеру треба да дође к себи неколико секунди...)
Овај... па... овај... мартини... претпостављам...
(ја) Онда два мартинија!
(Мук у кафићу. Не чује се ни зујање муве. Прождиру ме погледом са отвореним устима. Шок траје пар секунди међу гостима, а онда почињу пригушено чаврљање, и погледују с времена на време у мом правцу)
(келнер долази после три минута и шапуће)
Брате, е, ово ти је на мој рачун, дакле, улепшао си ми дан, преко главе су ми... (сасвим тихо) ове калаштуре. Само пожури са пићем, док се нису организовали да те линчују...
Klinka iz kraja
Ona nije barely legal, al je skoro, stalno fura suknjice, goli pupak i napupeli dekolte, šeta kao da je svet njen i tema je bezbrojnih razgovora sa ortacima iz kraja.
- Jaaaoooo, evo je Maja! (vilica dole, gužva u gaćama)
Brate vidi kakva je, ne bi' silazio sa nje 3 dana, jeb'o bi je 3x pa opet, pa blefirao jednom, pa opet! (oči užarene)
- Brate s'ti lud? Šta se ložiš, pa klinka je!
- Šta klinka - osmi razred! (oči i dalje užarene)
A da li bi ti bio sa mnom u vezi?
Pitanje koje vrlo često postavljaju devojke osobi sa kojom varaju svog momka, najčešće neposredno nakon seksa.
Predstavlja vrhunac ženske gluposti.
Devojka: A da li bi ti bio sa mnom u vezi?
Momak: Ne.
Devojka: A zašto?!?!
Momak: Pa zato što se sada svom dečku krešeš sa mnom iza leđa!!!!
Njen stariji brat
Lik za koga njen ćale nije ništa. Uglavnom, stariji brat tvoje devojke, u većini slučajeva ga ima, jer si kurate sreće, je najčešće trokrilni ormar koji ti neće oprostiti i najmanju sitnicu. Ako ih je više onda si tek najebao. Nikad se ne pravi fin, briše sline rukom pa ih baca na patos dok si tu, pa kasnije kaže da si ti seljačina. Može i da te jaše dok je ona u wc-u, ne možeš mu ništa. Mrzi sve što ima veze s tobom. Reči seks, jebanje i slično dok je on tu, ne prolaze. Jednom možeš da se izvučeš ali drugi put ti neće pomoći ni ženevska konvencija. U slučaju da povrediš devojku, da je preko pogledaš, da joj kupiš pogrešan poklon, ispljuješ novu frizuru, mrtav si. Ako je udariš, ubiće te dva puta. U njegovom prisustvu su zabranjeni ljubljenje, grljenje, a pogotovo bilo kakvo približavanje pozadini devojke.
Vakcina primljena u JNA
Najveća misterija nekadašnje nam vojske. Niko nije znao pouzdano njen sastav ali se pouzdano znalo da je štitila od svega i svačega. Prepisuje joj se magično dejstvo na telo koje posle primanja iste postaje nesalomivo i otporno na sve spoljne i unutrašnje opasnosti. Prestankom obavezne vakcinacije u vojsci , ista propada do dan danas.
Ćale , nemoj da jedeš tu paštetu, stoji tu tri dana, verovatno je pokvarena!
Ja sam primio vakcinu u JNA i od tada nikada više nisam imao stomačnih problema. Varim i kamen.
---------------------------------------------------------------------
Dezinfikuj tu ranu, majke ti, neću posle da te vodim kod lekara!
Ćuti bre mali, ti da me učiš! Pa ja sam primio vakcinu u JNA,ona je za mnogo gore stvari, a ti oćeš da dezinfikujem ovu ogrebotinu.