Наука која вам даје велики број интересантних, задивљујућих, поптуно тачних, али скроз бескорисних информација.

Početak legendardnog govora kojim počinje Sveto Pismo Radikala. Izgovoreno od strane Vojvode lično, takvo gašenje nije zabeleženo u istoriji čovečanstva. Kao i mnoge druge stvari i ona je našla upotrebu van radiklaske religije i koristi se u svakodnevnom životu kao odjeb.

Ako imate mladjeg brata ili sestru koji su tek upisali osnovnu i nervoznog ćaleta koji pokušava da pomogne detetu da ne zaostaje za drugom decom (ne bilo u redu sa takvim genima, je li), imali ste prilike da vidite kako ćale seda za sto držeči se poslovice lepa reč i gvozdena vrata otvara, a završava sa omiljenom roditeljskom batina je iz raja izašla.

Najpoznatiji srpski izum, koji je do tada nezanimljivim, regionalnim, dosadnim i sitnim ratovima, dao šansu da budu u biblijskim razmerama katastrofalni.

Izumeo ga je mladi srpski student-inovator Gavrilo Princip 28. juna 1914 u Sarajevu.

U početku, dok ih je mnogo i možemo da biramo, jedemo one koji nam se najviše sviđaju (sa puno oraha, prave čokolade ili nekim dobrim filom nauštrb onih sa predominirajućim testom ili izraženim prisustvom kora). Tokom vremena (sekunde, minuti ili za one sa čeličnom voljom - sati), kako se broj kolača smanjuje, pa se na kraju svede na svega nekoliko najneatraktivnijih, a najčešće u nedostatku bilo čega alternativno slatkog, upravo ti bivši neprivlačni postaju najbolji i svi se oko njih otimaju. Bolji čak i od onih sa početka.
Osim što se odnosi na sitne kolače, ovo pravilo postoji i u međuljudskim odnosima (samo bez kanibalizma) i nije baš pravilo, već više uteha.

Najokrutnija scena u istoriji pedografije. To nije mogao da režira čovek, nego monstrum, životinja ili eventualno neka majka koja pati od neuzvraćene ljubavi svoga deteta, pa je htela da mu se osveti, zagorčavajući život meleonima dece.

Podvrsta ljudi, čini 95% homosapiensa. Po fizičkim karakteristikama identični ljudima ali lišeni zdravorazumnog rezonovanja. Nasuprot zakonima evolucije, stvoreni i predodređeni za destruktivno ponašanje kako prema samom sebi, svojoj okolini, tako i prema ostatku primato-ljudske populacije. Ne poseduju svoje ja, sputani kvazinacionalizmom, medijskom manipulacijom i šund kulturom, nametnutom od strane 'jačih' primata. Pripadnici Hakslijeve Delta minus kaste, Orvelovi proli, ušuškani u iluziji života, na infuziji hleba i igara, srljaju u ostvarenje svoje sudbine, da šireći smrad svoje mentalne zakržljalosti istroše svoje resurse, i skupljeni ispod jedne šljive donesu pobedu svojoj primatskoj rasi ubivši i poslednje ljude.

Pitanje koje čovek postavi, najčešće sam sebi, nakon što ga zaprepasti i razočara ljudska glupost i nesposobnost.

Stanje svesti i način života duboko ukorenjen među Srbima.
Paničan strah od najsitnije promene.Svakodnevni ritual počev od kupovine uvek istih dnevnih novina do trpljenja ukućana bez obzira na smrdljive odnose,odlazak na posao koji mrzite,samo zbog straha od promene.
Čovek koji kroz život ide kao voz ili tramvaj,uvek istom trasom,uplašen da će i najmanjim skretanjem izleteti iz koloseka i izazvati potpuni kolaps i havariju.Trgnite se!

Reklamni slogan fabrike oružja Zastava.

Element manje poželjan i od smeha, vetra, ptičjih govana, blata, razblaženog vina, groblja na kom je zabranjeno unošenje hrane, loše reči o pokojniku, šminke na licu žene i drečave odeće i obuće. Zajedno.

Kad ti međed učini uslugu.

Sportisti Jugoslavije/Srbije i Crne Gore/Srbije bez obzira na boju dresova.

Ideal svakog muškarca. Devojka o kojoj sanjaju, ona koja bi bila uz njih u dobru i u zlu. Ona kojoj se poveravaju, ona koja brine o njima i koja ih voli bezuslovno. Ona koja se ne šminka previše, oblači se pristojno, lepo je vaspitana, dobro kuva i ume da sluša i savetuje. Medjutim, kada je pronadju, dodeljuju joj titulu najbolje drugarice.

Туретов синдром је, у пичку материну, наследни неуропсихотични поремеђај, мога курца, који се углавном јавља код, јебено ретардиране, деце, јебем им фамилију ненормалну, и најчешће се испољава кроз тикове, набијем их на курац, како физичке, тако и психичке, који су најчешће праћени и, јебем им кеву мртву по сред међуножног остатка, вокалним тиковима. Име је добио по, јебеном слепчини, француском, јебем им маму бркату, неурологу Џорџу Алберту Едварду Брутусу Жилу де ла Турету, набијем их на курац све, колико год да их има.

Jedna stvar može biti pozitivna ili negativna, zavisi s kog aspekta je gledamo.

Мувач - Лик који долази само да би мувао колегинице, а учењем се бави само кад нема кога да стартује. Примарни циљ су девојке са права, економије, медицине али може да упадне и нека добра са другог факса. Активан је углавном лети.

Јунајтед колорс оф књига тип - Чешће су девојке у питању али има и мушкараца. Тип који је окружен свим могућим маркерима, танким фломастерима и хемијскама у боји. Књиге и скрипте више делују обојено него подвучено а за сваки појам или реченицу у зависности од битности имају боју. Кад их питаш да ти позајме на минут било који маркер, увек питају - а коју ћеш боју? Иако је теби свеједно, њима није. Као школарци су волели ликовно.

Ај на паузу тип - Особа коју ћеш више видети испред читаонице него у њој. Стално праве паузу било са пљугом, соком, храном или у ВЦ-у. Кад виде неког познатог прилазе са чувеним - ај на паузу, а ако их одбијеш траже нову жртву. Иако су лењи прилично су комуникативни па ћеш их увек видети у разговору са неким. Минимум три пута на дан оду до кафића на кафу.

Класичан штребер - Особа која са једном једином намером долази у читаоницу - да учи. Паузе прави само да једе или да оде до ВЦ-а, не занима га дружење или нешто друго. Долази у читаоницу кад престану предавања и видећеш га у њој тачно онолико колико траје његов факс јер ће све дати у року.

Природни факултет тип - Тип студената који студирају неки од природних факултета. Предњаче Етф-овци, Пмф-овци, машинци. Сто им је претрпан разноразним формулама прастарим и оронулим жутим књигама, белешкама, свескама на коцкице и дигиталним геџетима. Стално нешто куцкају, пишу - бришу, нервирају се, траже формулу по белешкама и слично. Почетници неретко имају укључен звук на дигитрону, па им се деси да услед континуираног прављења БИП БИП БИПБИП БИП звукова, Јунајтед колорс гађа својим зеленим маркером којих ионако има неколико (у различитим нијансама).

Лако ћемо тип - Особа која дође у последњи час за препремање испита, јер је до тад говорио - Ма лако ћемо. Често је нервозан јер је опет почео касно са учењем и тиме шири негативну енергију око себе. Увек зна који је најлакши професор за пролаз, код кога може скрипта а код кога се преписује у преводу - мајстор кривина. Чак и ако одложи испит за касније увек му је недовољно. Обожава да говори - Јаооо да ми је само још један дан.

Obično počinje tučom Isusa i Napoleona, dok ostali samo biraju stranu kojoj će se prikloniti.

Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.

Ne baš najomiljenija devojka u vašem društvu. Za druge samo prepotentna likuša, biće koje nije vredno pažnje, a za vas je zapravo sve. Jedini koji može da istrpi njene hvalospeve, da se nasmeši, ne zato što je duhovita, nego zato što znate da je i ona ranjiva. Da njena potreba za pažnjom proizilazi iz straha od samoće, koje je i vama dosta. I tako se smeškate, pomalo njoj, pomalo sebi, znate da je ona upravo osoba kakva vam treba, ali avaj... Valjda nije suđeno, pa vas nekako nenamerno povredi, da i njoj bude žao, ali opet ona se boji osećanja, ona ima najlepši osmeh, ali uvek nekako tužan. I onda samujete, ne želite drugu, a i da želite verovatno je ne bi ni bilo. Ponekad zazvoni telefon, znate da nije ona, a opet nadate se, pa nekako i ne žurite da se javite. Šetaš tako neobrijan, neočešljan, na neka mesta kojima inače prolazi, a znaš da je nećeš ugledati, da neće doći da ti odagna tugu. Posle nekog vremena, šetate sa drugovima, kada slučajno naiđe ona i prođete tako oboje šuteći, sa tužnim osmehom. Prijatelj vam zamera što još patite, a samo vi znate da je ona dobra, ali mnogi to zapravo ne shvataju.