Prvoklasna lenčuga i manipulant koji je sve oko sebe ubedio da mu je uživancija životno zanimanje.

Prilično iritantna pojava u današnjem društvu. Nastala kao nuspojava višedecenijske planetarne pomame za slavom, novcem i znanjem ( EDIT: "znanjem" precrtano ). Specifičan oblik pasivne šizofrenije koji obolelim primercima dozvoljava da sami sebi daju na važnosti. Neobolelima, pak, to neopisivo ide na kurac...

Poruka u boci, konkretna i vrlo jasna.

Ona koja se jebe samo sa likovima koji ne pričaju o tome.

Vekovna dilema balkanskih naroda, i tema na čiju raspravu se nije naišlo ni po školama ni u skupštini, iako je trebalo. A zašto? Zato što su ove reči diskriminisane, proglašene za proste i ružne i mesto im je u svadji, kafani i eksplicitnom seksu. Mudre glave su o ovome možda i većale, ali rezultate istrage nisu objavile ni novine, ni televizija, ni udžbenici - a zašto? Zato što su kurac i pička jebene ružne reči.

No nakon svog ovog vremena, udaranju glave o zid se konačno nazire kraj. Naime, iz pouzdanih izvora se došlo do saznanja da su pička i kurac prvo proterani iz jednog šumadijskog mesta, a kasnije prognani iz čitave zemlje kao dva pogana izraza. No, krenimo redom:

Vrhunac smaračine u životu svakog pravog nolajfera. Mnogo gore od nema ništa na TV-u. Trenutak kada čovek shvati da je već poskidao sve serije, igrice i filmove koji su ga zanimali, da je sve iole interesantne klipove na jutjubu odgledao već x puta, da je već prečešljao sve moguće porno sajtove i išamarao majmuna na sve moguće morbidarije od hentaia do animal pornjave. Najbolnije moguće iskustvo za sve one koji 25 sati dnevno provode čkiljeći u monitor. Nema ništa na TV-u? To te nikad nije ni zanimalo. Nemaš ribu? Zabole te, pa čemu služe porno sajtovi zaboga? Ortaci su te zaboravili? Ko ih jebe! Ali kada nema ništa na netu, eeeee, to je već pakao. Jer za "nema ništa na TV-u" uvek postoji alternativa.

Neophodna, najređa tri dela slagalice u jednosmernoj partiji kvalitetnog očinstva.

Svi smo mi pomalo decxko! Svi imamo svoje "decxko" momente.
Decxko je onaj lik što ne stavlja luk u pljeskavicu. Decxko je i onaj što se trpa u rč jer je pročitao u Bravu da je to dobro za ten. Decxko je i ona riba tamo što se 'vata sa čičom od pedes' godina. Decxko si i ti jer ne prihvataš decxka u sebi!

Ukratko, napravi neku glupost - i ti si decxko!

Čuveni fudbalski klub iz Škotske četvrte lige, koji je postao poznat široj svetskoj javnosti, ne zbog slavne prošlosti, lepršave igre u sadašnjosti, niti zbog toga što će imati svetlu budućnost, već zbog toga što je to klub koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda u nekoliko kategorija kao što su, najviše crvenih kartona u jednoj sezoni, najviše polomljenih kostiju protivniku ikada i najviše faulova na jednoj utakmici.

Klub je nastao 1921. godine, kada je nekoliko gorštaka drvoseča sa krajnjeg severa Škotske, gde se grad Dalilud i nalazi, odlučilo da umesto tradicionalnog sporta "Gađanje stenama" proba sa novim sportom u kom bi smrtnost učesnika bila daleko manja.

Ideja se ubrzo pretvorila u fudbalski klub, koji i dan danas neguje igru kakva se forsirala i na samom nastanku istog, a to je, čvrsta igra, sa obiljem grubih faulova, izrazito defanzivna bez neke preterane želje da se ugrozi protivnički gol, sa glavnim osloncem na visoke, jake i mentalno vrlo nestabilne igrače.

Najpoznatiji fudbaler i jedini stranac koji je ikada nosio crne boje Dalilud Sitija je čuveni Žilimi Jaja koji je pred sam kraj karijere i definitivni oproštaj od travnatih terena, odigrao polusezonu za ovaj klub dobivši šest crvenih kartona čime je zaslužio da mu večno stoji zastava na ogradi "Daliludskih Sadista" još čuvenijih navijača tog kluba.

Rečenica, kojom u prvi mah zbunimo sagovornika, da bismo kasnije u toku razgovora mogli da ga šetamo na kratkoj uzici.

Питање постављено смарачу. Увек идемо на супротну страну. И журимо.

Stanje koje se može opisati kao mešavina manične depresije i PMS-a. Uobičajeni simptomi su mučnina, dijareja, racionalizacija, nagle promene raspoloženja koje se manifestuju u vidu bezrazložnog smejanja i plakanja. Prisutni, ukoliko se ne prepadnu, mogu da uživaju u jedinstvenom performansu, svojevrsnoj adaptaciji Pekićevog "Besnila".

Stvar za kurčenje u ono davno doba kada su svi imali čuvenu Nokiju 3310.

Alternativni izraz za domaću rakiju kako bi se i najokoreliji tradicionalisti uklopili u fensi društvo.

Prebiti nekoga ko je rekao da će te prebiti.

Људи иза торента. Одржаваоци брода модерног пиратства. Скривени хероји даунлоуда. Они који не стопирају фајл после 100% и завале се у фотељу уз Бетлфилд или крековану верзију Фотошопа, већ га вредно држе наредних неколико дана на аплоуду, иако им је нет слабији од садржаја алкохола у Мераку, и модем старији и прашњавији од Мерлинове браде.
Неки би их означили као луде и ставили их у карантин са музичким плејером на којем је само песма Зомби од Кренбериса, и ангажовали стручњаке да им говоре како ће све бити у реду. Али, сидера је толико мало да се могу пребројати на прсте једне руке чернобиљског новорођенчета. Имају своја веровања и начин размишљања који се коси са размишљањем личера. И нису нимало наивни, кол'ко би се могло помислити.
Има их разних. Од далеких предела источне Русије, где је интернет конекција луксуз, а једине торентоване песме одишу вотком и руским нагласком, преко југо-западне Европе, чији адолесценти терају и по неколико сати торентовања дневно, са конекцијом која има више нула од сложеног бинарног броја, па до обала САД, и ванземаљских машина које се крију у четири зида двоспратнице, са хоумпејџом подешеним на 4цхан.орг, и складиштем од 80% порњаве, и 20% торента те исте порњаве. И сви се чују преко Скајпа.

Siromašni su.

Žive u novinskom fišeku u septičkoj jami, redovno ih lokalni cigani biju po kvrgama što su dobili od rada u kamenolomu, a noću, umesto da spavaju, oni studiraju. Dva fakulteta. Majku nemaju, a otac im je dobio četri raka i usput naučio kako se komercijalno jauče za pare.

Iz govora najstarijeg sina koji siroto šapuće dok uči osnove elektrotehnike i testeri po jedno deblo za ogrev obema rukama na ledu bos jasno isijava iskonska dobrota i požrtvovanost za mlađu braću i sestre koji su isto odlični đaci a igraju i folklor. Jednostavno, ova jednosobna porodica je van svake diskusije apsolutni sinonim dobrote.

Nikad se oni nisu požalili na pešačenje preko tundri i tajgi, nikad posvađali ispod šupljeg krova, nikad poželeli tuđe, a taman posla odigrali kladionicu. Sa mukom bremenitnom, ali i osmehom, krotko i hrišćanski smerno male krtice grickaju svoj put do kolača društva obilaznicom, preko sažaljenja.

Naravno da te mrze! Naravno da bi ti se najebali majke, šutnuli u prepone, pokupili pare i zlatne zube, spalili te brenerom i hranili se tobom preko zime! Boli ih uvo za čitav svet i proklinju dan kad su se rodili osuđeni da njuškaju za hranom kao mravojedi.

Nema toga u lutkarskoj predstavi za kompjuter i par Najkovih ermakserica, ali ove krvopije su maleni siromašni vulkan koji samo čeka priliku za erupciju, nasmejan i sa otvorenim koferom od violine.

I, znaš šta je najgore? Prolazi im. Jedu te. Jedu te polako dok ne gledaš. A kad se probudiš, osmeh im više nije tako topao, krov im nije šupalj i odmaraju, a ti im testeriš drva za ogrev u pauzi dok gradiš hram Svetog Save i gledaš im u prozor dok ne zatvore roletnu.

Komercijalizacijo bola, i oče i majko.

Ona je kafanska konobarica od tri'est tri godine. Njeno ima se pravilno izgovara "SlOađa". Razvedena je, ima vanbračno maloletno dete i radi u seoskoj birtiji Monako. Ojače građe, nikako debela, utegnuta u crne helanke. Crna kosa poput lavlje grive se spušta preko majice sa dubokim V-izrezom koja jedva održava njene pozamašne dojke kao ukrućene goropadi. Na nogama sandale, platforme od plute koje nose samo srpske medicinske sestre i kafanske konobarice.

Slađa je 'oćna, ali Slađa ne da svakom. Uđeš u kafanu, teškim korakom noseći brdo problema na leđima. Sedneš, izdahneš. Naručiš sebi piće, Slađa pije vinjak. Sa Panasonik linije milozvučno peva Ipče Ahmedovski. Seda ti za sto, popričaće sa tobom poput brata ti. Slađa ima završenu osnovnu-i-po školu: osnovnu i dva razreda trgovačke, ali ima životnu mudrost Zaratrustre, iskustvo Marka Pola i smirenost Patrijarha Pavla. Uvek je sa osmehom, ali poznaje život, život koji ju je gazio i nije je štedio. Iznad obrve ima ožiljak koji je podseća na bivšeg muža Žiku, kamiondžiju sa ogromnom trbušinom koji lako zamahne ručurdom, i ranu na desnoj plećki od noža skakavca, ali Slađa se nikom nikad nije žalila na svoje probleme.... Ne, Slađa sluša druge. Selom kruži legenda da se ne zna broj krava i teladi koje su čičice nakon stočne pijace štetovali kod nje u kafani, kao i o broju razbijenih glava seoskih lola od strane njihovih žena, kada bi se muževi o uranku vraćali od Slađe. Ali seoske žene nikad nisu dirale Slađu, Slađa je feng šui u selu, doktor Sigmund Frojd, garant stabilnosti njihovih muževa, samim tim i porodice, pa i sela...

Slađa nije osoba, Slađa je institucija. Da Slađa ne postoji, trebalo bi je izmisliti.

Врхунац конспиративности. Маска испод које се бориш за своје идеале, за своје ставове на бескрајном пространству светске глобалне мреже.

Мислим, наравно да нећеш ставити своје право име! Шта треба, да те нађе сутра БИА, ЦИА, Ватикан? Ванземаљци? А ти си бре од пресудне важности за ову планету и нови светски поредак! А исто не би било згодно ни да Sara_97_nusnkwpvksnamb сазна да се заправо дописује са оним чудаком са 6. спрата, мислим да би 20 година разлике могло да се испречи вашој необузданој љубави. Нити би било лепо да било ко сконта да волиш Елтон Џона... Не разумеју они ту уметнос', посумњаће нешто бре!

Bila to gola istina ili čista otrcana izmišljotina, uglavnom je najjebozovniji način da predmetu svojih želja kažeš kako i šta bi joj sve radio, a da to ipak možeš da pripišeš nevoljnoj reakciji svojih moždanih vijuga, ukoliko dotična ne pristane na igrariju.

Bez brige, uglavnom pristane. Sanjala je i ona tebe.