Aktivnost koja nekima služi da bi se ispraznili, dok neke druge ona ispunjava.

Ne.

Nema dalje, postao si čovek, sprcao si dovoljno godina u dupe, zarađuješ za sebe, plaćaš svoje račune.

Jednoga dana, ona dolazi, nenadano, pojavljuje se u tvom životu, i tera te da shvatiš mnoge stvari.

Ona će biti majka tvoje dece.
Nosiće tvoje prezime, jedina koja može imati tu čast i privilegiju u moru riba.
Nemaš položeno, ali znaš da voziš, ona to zna da ceni ceni, i zato voli te takvog kakav jesi.

Svestan si da nisi najbolja prilika, da nemaš para, kola, stan i sve ostale finese, koje "krase" mamine i tatine sinove. Ali zato imaš osećanja koja gajiš prema njoj, i svojim postupcima, nadoknađuješ materijalne nedostatke.

Zbog nje se budiš sa osmehom. Zna da kuva, da te nasmeje, razume te.
Zbog nje si u stanju sve da odjebeš.
I znaš da ona to zaslužuje.

Buva koja skapava od gladi.

Postoje ljudi koji žive u zabludi da je burek pekarski proizvod kao i svaki drugi i da je nebitno u kojoj se pekari kupuje a postoje i oni koji znaju da postoji burek, burek i Burek. Oni malo prosvećeniji misle da se onaj sa velikim početnim slovom se pravi u pekari Mićko preko puta neke gimnazije stare 130 godina a oni koji su probali Mićkov burek kažu da pekara nije preko puta gimnazije nego je gimnazija preko puta pekare, osim toga veruju da se pekara ne nalazi u Nišu nego se Niš nalazi svuda oko pekare.

Opšte je poznato da burek iz ove pekare ima neke čudotvorne osobine ako se jede u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim časovima, zavisi koliko zaglaviš u gradu, dejstvo se opisuje kao kombinacija spanaća iz crtaća Popaj, Asteriksovog čarobnog napitka, pečurke iz Super Maria i za sada medicini nepoznatog sredstva za razbistrivanje misli i potpunu restauraciju mozga i jetre. Tu i tamo neko pomene da Mićkov burek diže iz mrtvih, leči sidu i delimično krpi rupe na duši izazvane mešanjem vinjaka i pesama Tome Zdravkovića ali to još uvek nije potvrđeno.

Za razliku od ustaljenog mišljenja da ovaj izraz ima veze sa pozorištem i pozorišnim glumcima, jedini koji shvataju njegovu težinu i istinitost su zidari, fasaderi i moleri.
Samo radnici na skeli iznad trećeg sprata mogu sa ponosom da kažu da su na daskama koje život znače!

Један од одличних примера вештачке интелигенције. Само интелигентан програм може да буде тврдоглав. И да сам одлучује. Ако је решио да вам не да да табелу метнете баш ту, неће и то је. А ако је решио да овај текст мора да буде увучен, биће увучен, и можеш само да ћутиш. Остаје ти само да га слушаш и да плачеш.

Cirkularna pojava kod koje rodjendanski i slavski pokloni menjaju vlasnistvo pod okriljem novog ukrasnog papira.

Princip forwardovanja poklona je vrlo jednostavan.

Sve sto vam treba je :

Malo nemorala ili nemastine,

dobar izbor poklona koji ste dobili za slavu ili rodjendan, a nije vam se dopao.

Nov ukrasni papir (kupiti u knjizari ili na trafici)

Kao i prethodno nalepljivanje ceduljice sa imenom darodavca na poklon, da vam se slucajno ne desi da poklonite ovaj poklon upravo njemu. Ako vam se to desi, retko ce vas ko ukoriti, ali ce vas neprijatno gledati celo vece dok vi pijete i pijete.

Sistem učenja, kampanjski.
- imate 48 sati do ispita;
- normalna deca su učila 21 dan * 2 h = 42 h, znači da je izvodljivo;

Problem: koncentracija vam posle pola sata opada.

Rešenje: učiti na silu dok ne odlepite!

Posle 4 sata učenja na silu, zavolećete taj predmet, i verujte, na ispit ćete otići nasmejani i nasmejani ćete se vratiti sa njega!

Mana: trebaće vam vremena da se opet "zalepite", ako niste navikli na ovaj metod.

Drugi manje popularan izraz za pikavac. Učestaliji kod ljudi sa ''zapadnih strana''.

Neostvarena želja miliona žena u Srbiji - da se (kada se ukaže adekvatna prilika, a i ne mora) pošteno isplaču, ishisterišu i izderu na svoju 'jaču' polovinu, koristeći dobro poznate fraze, tipa...

Наредба којом се прави беба.

Tetkino objašnjenje oko izbora buduće mlade. Kapljica na vagi kvaliteta "da li oženiti brkatu dobričinu ili guzatu plavušu".

Волети некога безусловно. Највише. Волети некога пушкиновски, поетски, до крајњих граница. Нажалост, све мање се цени.

...Одлазим у "Рупу" у једном тренутку, у народу познатију као "Академију", многи је зову и "Џамија". Треба да се нађем са ортацима. Касним. Не затичем их све, срећем друге, и са њима блејим. Пада понуда за приватну журку и одлазим. Журка приватна ко журка, грљење, љубљење и смор на крају.
Излазим.
Крећем пешке кући, није да је близу, али прија ми шетња по снегу који је прекрио град. Убрзо потом срећем џукца на улици који ми после једно 200 метара прилази. Пада неповерење и страх са обе стране. Прилазим му први, и ословљавам га са:
Де си пас.
Пада њушкање и постајемо пријатељи.
...
Прати ме путем на таквом одстојању да таксисти који пролазе помисле да је мој пас и да нисам пијана будала која пешачи без кеша јер нема исти, већ неко ко шета пса по комшилуку. Почињем да готивим пса због тога.
Пролазимо кроз територије заједно које нису наше. Смањује одстојање између нас.
У једном тренутку, пас скреће, одлази и ја помислих: Хвала ти псу на друштву, и настављам даље. Стиже ме после два минута.
Настављамо ћутке даље пут.
Постаје ми глупо што га толико цимам да ми прави друштво и минут након што сам то помислио он стаје и ја му говорим да иде "кући". Пас стаје и окреће, помишљам у себи опет хвала ти на друштву. Непун секунд након тога, опет ме стиже. Опет га мазим јер немам како другачије да му се захвалим.
Стижемо до мог улаза.
Мазим га последњи пут, осећам гнедлу у грлу и одлазим. Затварам врата улаза псу пред носем. Крећем пар корака и застајем. Стојим тако непомичан пар секунди и враћам се и отварам улазна врата.
Пас, који до тог тренутка био испред исти се помера пар метара. Покушавам опет да га помазим, као да желим да се извиним и захвалим у исто време.
Пас се склања, буквално као да ми говори: Издао си ме и ако то ничим нисам заслужио.
Све фекалије, говна и проливи Универзума сливају се по мени.
Покисо, поново затварам врата улаза.

Uvertira za Čarobnu frulu.

Врхунац једног српског весељака - познавање што више текстуалних ремискева у народним песмама. То знање директно се одражава на популарност, статус у кафани.

Ultimativni papučar! Ali baš, baš ultimativni...
Pingvini se pare za ceo život, i kada ženka snese jaje, ona odlazi na 4 meseca severno u lov i toplije krajeve (otišla riba na odmor, bre), dok mužjaci čuvaju jaja, držeći ga ušuškanog u perju, među nogama, i tako 4 meseci tokom polarne noći... na južnom polu...
E sada možete da zamislite kako su niske teperature tada. Mužjaci se za to vreme svi skupe u gomilu, čineći veeeeliki krug, grejući se uzajemno telima i štiteći od naleta vetra, ujedno se redovno rotirajući tako da oni spolja polako ulaze u sred kruga, i obrnuto.
Za tih 4 meseci mušjak ne jede skoro ništa, osim što ponekad lepo ručka svoje fekalije, smrša i do 20 kilograma, pa sa nekih 38 padne na 18.
Kada se ženka vrati, donese mu nešto hrane, jaje se snese i brinu se mladuncu zajedno.
PS: Ovde se radi o Carskom pingvinu.

Она звезда што стоји лево од плуса на дефиницији и постеру. Служи за омиљеновање.

Interesantna grupa ljudi kojoj ni burek nije svetinja, a kamoli kakva druga hrana. Uz jogurt im je omiljeni prilog pričanje raznoraznih gadosti, od kojih se običnom čoveku javlja želja da tek unetu hranu brže-bolje izbaci iz sebe.