Rekvijem za džukca
Imao sam nekih 6 godina, pikao zabavište i boleo me smoki, samo sam se sprdao u dvorištu sa ostalim mini djilkošima i vukao klinke za kosu. Bio zanimljiv život tada, moram priznati. Verovatno jer to sada ne mogu da radim. Jedno letnje popodne me keva pustila iz kućnog obora da vidim kako ulica izgleda i sa te druge strane kapije, da malo proširim vidike, jedno 20 metara fore do ćoška, uz pretnju da će da me odere kao banka neiskusnog žiranta ako joj nestanem iz vidika.
Naravno da sam nestao u roku od par minuta. Otišao Bojan malo do pruge, iako nije znao šta je pruga, ali bilo je novo, jebiga.
Razgledam ti tako ja okolinu, nigde žive duše, smetlište sa obe strane pruge koja ide preko tog mosta ispod kojeg je nabacano samo smeće i ostala sranja koje ljudi tu kulturno ostave u noćnoj smeni, jer im je mrsko da budu ljudi.
Nakon par minuta razgledanja i divljenja nepoznatom pejzažu, kvrcnulo mi je u tintari da sam ga ugasio k'o Švabo četr'es' pete, jer sam prvi put uključio kurcobolja mod na kevinu naredbu. Al' tad je još uvek mogla da me premlati, tako da je ona bila gazda. Krenuo sam godinu dana ranije u zabavište, pa sam zato imao dve godine fore tamo da levelujem.
Lepo beše bogme, sram me bilo ako ikad budem kenjao za taj period, stvarno je lepo bilo. Štaviše, odatle život dobija jedna od najlepših priča koje imam da ispričam.
Vraćao sam se te druge godine iz zabavišta, možda koji mesec tek išao, i provalim da me prati ker.
Hm, nije ker. To je džukac. Ker je malo prefinjeniji. Ovo je džukac klasik verzija, crni, kusastog repa, sa žutim deonicama iznad očiju, okolo njuške i šapa.
Al' imala je najtužnije oči koje sam ikada video do dan danas, koliko god to pičkoplačljivo zvučalo. Jes' da sam bio klinac i to baš klinčuga koja tek treba da provali šta su lična mišljenja i predrasude, ali to je ono.. Po difoltu, urodjena emocija. Počela je da me prati. Dodjoh ja sa njom do kapije, gde me je čekala keva i, ne streljala, nego, gadjala hidrogenkom. Ja se napravim Šejn i pitam što je ljuta. Sreća pa sam bio sa druge strane kapije kad sam skontao koliko je to glupo. Al' smirila se majka brzo kad je skontala da sam još ipak živ, da me nisu odneli cigani čergari ili haremski čuvari.
- Vidi mama, kuca! Pratila me je do ovde!
- Jaoj bože, samo mi još jedan džukac fali. Oteraj ga i ajde ulazi dok te nisam polomila za ovo.
- A mamaaaa.. Pa pogledaj je! Vidi kako gleda!
- Ma neć.. Jooooj, Bojane. Ajde, ajde, uvedi je, samo nemoj posle da mi kukaš kad ti kažem da joj daš da jede.
- Hvala mama! Ajde kuco!
Par dana je tu živela kao anonimus, bez imena. Onda ćale jedan dan dodje na ideju da joj da ime Lujza, jer je voleo Telmu i Luiz, pa mu bio neki ćeif da ošine tako. I tako i ostade do kraja. Taman što joj dade ime, razvod braka, šta je bilo, bilo je i ostalo, nebitno.
Par godina prodje tu, odraste ona bogme u prepucanu životinju, fizički besprekornu, nikad ne bi rekao odakle je došla. Mada je bilo još bitnije ono psihičko.
Nigde ništa nije učena, trenirana, ništa od toga. Bila je jednostavno inteligentno biće.
Piče godine kad se zabavljaš, zar ne, Lu?
Pitao sam je to par puta dok smo sedeli na obali kanala, gde sam ja pecao a ona čekala potencijalnu klopu. Jebote, morao sam da se ubijam na biciklu da bih držao brzinu sa njom, koliko je samo mogla da trči, to je bilo nerealno. Sećam se jednom da je komšijski pas režao na mene nešto kao jer je valjda mislio da je prejak. Došla Lujza do njega, za vrat pa tri put' o zemlju i putuj igumane. Od tad se prešaltao samo na rekreativno mahanje repom kad me vidi.
Celu osnovnu školu sam je vodio na pecanja, vožnje i slično, uvek bih našao vremena, ipak je to bilo neko bezbrižno doba, što mentalno, što fizički. A onda je došla srednja škola i neka pravila su se promenila.
Lažem.. Sve što se promenilo je bilo to što sam ja više vremena posvećivao tome da budem neki tuki u školi, kao i svi drugi, to je valjda difolt tog uzrasta. Samo to se promenilo. Lopov vremena sam postao sam sebi, ne videći to.
Ona bi me uvek čekala na ivici terase kad dolazim, i potrčala ka meni čim bih otvorio kapiju. Kad razmislim, to je uvek bila ista, čista, iskrena radost u njenim očima, iako je samo jedan, za nas, ljude, uobičajeni akt koji se samo ponavlja.
Ono što razara moje srce su finalne godine njenog života. Šta je gore, znati vreme nečijeg kraja, ili ga ne znati? Loše pitanje, valjda.
Bilo je leto 2010. godine, znam da sam tako nasumično dobio želju da odem do mesta gde sam kao klinac dane provodio sa kanticom i pecaljkom. Seo sam na biciklo, došao do kapije, i zaledio se. Iza sebe sam čuo poznato, umilno cviljenje koje me moli da je povedem. Bilo me je sramota što sam na prvom mestu i zaboravio da je zovnem da krene sa mnom u oldskul avanturu.
Krenuli smo polako. Nismo se vozili, ima par godina sigurno. Al' primetio sam nešto što me je poprilično ruiniralo. Nisam više ja bio taj koji se trudio da drži korak. Još tužnije je bilo to što sam video da se ona opet i dalje ne predaje, hoće volja, ali te, sad već, stare šape ne slušaju kao pre 6-7 godina. Nema veze, Lu, šetaću i ja, imamo svo vreme ovog sveta.. Makar danas.
To je bilo poslednje putovanje nje i mene, nisam želeo da joj priredjujem to ponovo jer sam video sa kolikom mukom ide, iako uvek želi. Tužne moje oči, umorne i iscrpljene, a opet tako vedre i srećne kad god bi me videle.
Sve to mi je razaralo srce, ali poslednja stvar, koja ga je i razorila, je bio njen kraj. Ne zbog toga što je bio samo kraj, već zbog toga što nije bilo fer. Nije bilo fer. Nikad neće biti fer. Nije fer da se, na jedan moj veliki i značajan dan, samo tako ugasi i nestane nešto što volim van svakog rečnika, razuma i objašnjenja. Takvo nešto ne bi smelo da postoji. Takvo nešto je mene, krajnje apatičnog i mentalno neverovatno izdržljivog, polomilo kao graničicu. Direktno u srce, kroz svaki štit i gard koji sam ikada imao.
Koja god da je vrsta i za koga god da je, ljubav je kada nekome daš svo oružje i snagu da te uništi, i nadaš se da neće.
Ona nikada i nije. Zato toliko razara..
Van zaborava je, za čudo svakoga kome sam rekao, posvećena nekome ko nije čovek. Moj najveći prijatelj ikada je pas. Moja Lujza. Lu. Pas kojeg sam sa 6 godina doveo kući jer me je pratila dok sam išao iz zabavišta. Pas koji je prošao sito i rešeto, i bio sa mnom 15 najlepših i najbezbrižnijih godina, bez da je ikada napravila bilo kakvu štetu. Sve što bi najdresiraniji pas znao, ona je znala bolje, samo nikad nije bila dresirana. Hej, ko je još video da ostaviš tacnu sa hranom pored psa i kažeš mu da čuva, posle se vraćaš i skontaš da pas ne da komarcu da sleti na sto, a ne na tacnu, a kamoli da razmišlja da pojede meso sa tanjira. Jednostavno se nekad rodi takvo neko čudo koje jednostavno razume. Što kaže baka, samo joj je falilo da govori i to je to. Svaki prijatelj kojeg imam je nekad uprljao naš odnos na neki način, niko nije ostao skroz čist u mojim očima. Ali taj pas je bio tu, majku mu, bio je tu kad su se moji razveli, kad je umro deda, kad su bila razna sranja, bombardovanje, sva ta sranja je bila pored mene. Čak šta više, ja sam njoj par puta naneo zlo, ali nikad joj na pamet nije palo da uzvrati, samo bi istrpela i stavila glavu na moje koleno i tužno me pogledala. U momentu bih shvatio koliko sam jebeno djubre, i izvinjavao joj se. I dan danas zaplačem ako uzmem da sviram tu pesmu, kad mi dodje.
Sviram je suviše retko,
shvatam je smrtno ozbiljno,
a volim je beskonačno.
Ispovedanje neznancima
Необјашњива појава која се јавља у стањима жестоке алкохолисаности, где је субјекат емотивно осетљив, те хрли ка првом странцу не би ли му отворио душу пикантним детаљима из свог живота, играјући на карту ''ко га јебе, ионако ми неће доћи на славу''.
Често незнанац буде препаднут изненадним бујицама неартикулисаних догађаја свог одваљеног наратора, па побегне главом без обзира, али чак у већини случајева буде исто толико намазан метил-алкохолним бојама па пристане на игру обостраног јадиковања, склапајући инстант пријатељство.
-И, шта кажеш, лепо ти је овде?
-Ахам.
-И, мени, још кад бих сто посто био сигуран да нисам импотентан, знаш, имам већ неколико дана такве проблеме, ваљда је то од стреса, пошто ме је девојка оставила има пун месец, а и падам годину, ма срање, треба ми раме за утврђивање потенције, ако ме разумеш?
-Ај, ћао.
....................................................
-А, ти си Дућин друг из Швице?
-Ахам.
-Готивни сте ви гастербајтери, мислим јебете пичке и тако то. Ми овде немамо пара, па немамо за чорбу, мада слабо ко и вози кола. То јест, ја не возим, а и не јебем. Срање.
-Ма и код нас исто, мисле ако имамо кајле и слушамо Книнџу у светло-зеленим мерцедес кабриолетима да смо сељаци, брука. Ни на Цецу да падну.
-Е, јебига, а ја мислио, стандард и то, па се мрси само тако, не к'о код нас, огребемо се за мало, само кад нас помешају са вама.
-Скоро ме је оставила једна, плавушица, бомбона, проплаках, само на њу мислим, још кад чујем од Јами - Чоколаду, знаш то је била наша песма.
-Дођи, дедер да те загрлим, да попијемо по једну, и мене тако једна претпрошло лето.
Ljudi koji ne jedu koricu
Svi smo mi nekad bili mali, i voleli okrunjeno. Da bude meko i nežno, da ne napada zubiće i pravi čudne ukuse u ustima. Da bude njanjavo, ko što smo i mi bili, kad smo bili nejač.
Onda su neki odrasli normalno, i ukapirali da su kao klinci ustvari propustali najbolje delove jela, a neki su odrasli kao pederčine. Da se razumemo odmah, ne pederčine kao homoseksualci, nego pederčine kao **pederčine** bez obzira na pol, seksualnu orjentaciju ili štaveć.
Oni bi ako mogu, da ne grizu. Da im mamica sažvaće i onda pljune u usta, samo da ne pregrizu, i ne osete neki jači ukus.
Kad udješ u kuću, i kreneš da jedeš sa nekim, i vidiš da leba polagano počinje da biva izdubljen umesto isečen, ili kolutiće korice po stolu, upoznao si pederčinu (još jednom, muško-žensko, nebitno). To čudo će da čerupa leba. Da skida kožicu sa pileta, i da se gadi na batake, da jede samo belo. Da sa pečenja skida slaninu, i da se hvata samo za meso. Da ljušti jabuku pre nego da jede. Uvek. Da ne jede povrće. Da od ribe jede samo riblje štapiće. Da voli kremaste i ljigave kolače. Samo njih. Samo da ne žvaće. Nikako da žvaće. Zube će koristiti da mulja.
Pogledaćeš malo detaljnije onda, i videćeš da ni oni sami nemaju koricu. Da su jezgro nečeg mekanog i okruglog, bez ikakve spoljašnje zaštite, bez ikakvog jačeg ukusa.
I na kraju ćeš se sažaliti na tu mlohavu masu i zamoliti Boga da mu oprosti i da ti da snage da mu ne opališ šamar.
Ima i na trafici da se kupi
Još jedan od razloga zašto se pojedini vozači odlučuju da kupe jugića, keca ili floridu.
Jebiga, nisu samo troškovi registracija, benzin, TNG, voskarinje školjke, bešumna klima... delovi su u pitanju.
Samo ti vozi druže moj tvog opela, pežoa, renoa, nije mi krivo... Ma dabogda ga vozio i sto godina... Ali! Pumpa za vodu - 350 evra, titanijumsko crevo od 3,5 inča - 225 evra, gumice - 56 evra... i da ne nabrajam.
A ti mene i moju floridu potkecuješ? Moj AUTO? MOG FERARIJA?
Neka, neka. Setićeš se tvojih podrugljivih reči: ***Hehehe, komšo, je l' delovi nabavljaš kod Miloša na trafiku? Je l' ti daju svećice umesto kusura?***
Ne daj Bože da ti ode menjač ili klipovi, ne zovi me prijatelju, ne želim da ti budem žirant. OOOOPREM TI GA!!!
... Šugutovac, ispred dragstora "Vrabac", pije se zidarsko i vodi seoska politika...
Pinge: Puj, detemujebem, ja bi mogo još jeno p didem kući.
Mitar: Aee bre ne seri, seeei tu, ne dideš nide.
Pinge: I to što kažeš. Ceco, donesi još po dva piva.
Rajko: A za mene?
Mitar: Tebe kurac, baksuzu!
Rajko: Ni za muštuluk?
Mitar: Oprasila mi se krmača?
Rajko: Ne.
Mitar: Jebo nešto onaj moj mlađi?
Rajko: Jok. Još bolje.
Mitar: Ma, marš u pičku materinu. Ae, begaj.
Pinge: Nemo kume da zebavaš. Uzni i za njega, ti nikad nisi bio cicija. Će da jede posle govna za tebe, nemoj.
Mitar: I to što kažeš, vazda sam bijo duševan. Ceco, donesi i za njega. Ta ga jebem.
Rajko: Fala za pivo. Nego, a je l' znaš da je Mane Milunkin slupao onaj auto što mu tast dovezo iz Beč?
***nastade tajac i klimanje glava kao u latino-indijskim serijama, Pinge ispustio pivo, prodavačica zove radio Moravu***
Mitar: Ijaooooooo, zaa muštuluk bih pozlatioooooooo... Cecoooo, daj gajbu!
Pinge: Ufff, što volem, hehehe.
U načelu
Izraz sa jako širokim poljem upotrebljivosti.
Koristi se da ukaže na relativnost izgovorenog iskaza koji je ipak nekako tačan.
- Mama, tata, znate mog druga Dimu?
- Onog pedera?
- E, da...pa, moram još nešto tu da kažem. Kako bih rekao, on mi nije baš drug.
- Ko bi reko, stalno je kod tebe kad god dođemo. Go. U kuhinji. Seče ananas.
- Tata, ovaj...Dima i ja se volimo.
- Hoćeš da kažeš da te onaj ćosavi rumun od četres kila svako veče rastavlja kao sovjetski tenk?
- U načelu.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
- U načelu, vaš sin je retardiran.
- Zar ne mislite da su to malo prejake reči?
- Domar ga je uhvatio kako se zadovoljava u kolicima za ugalj u školskoj kotlarnici sa slikom Leonida Brežnjeva.
- Je l Leonid sa ili bez brkova?
- Bez. I ljubi se sa Erihom Honekerom.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Trebalo bi da budete jako pažljivi kada budete saopštavali deci vest. Uprkos njihovom uzrastu vrlo je verovatno da će to teško primiti.
- Mislim da će razumeti ako im saopštim na pravi način. Uvek smo imali jako dobru komunikaciju.
- Mama gde je tata?
- Tata je pogino, zlato.
- Kako to?
- Pa strado. Aj idi igraj se.
- JAKO DOBRU KOMUNIKACIJU?
- U načelu.
Dobro jutro Kolumbo
Krisofor Kolumbo nije bio jedna od najbistrijih istorijskih ličnosti, čovek je ceo život proveo u tripu da je otkrio Indiju a ne Amerike.
Stoga su lokalni Indijanci skovali ovu frazu da bi ga podjebavali. Začudo, ona se koristi i dan danas u Srbiji za podjebavanje onih što slabije kapiraju i Koštunica.
***Prvo putovanje:***
Kolumbo: Konačno dođosmo i u tu Indiju, o vidite lokalni Indijanac.
Maja: Prvo, mamlaze, ja nisam Indijanac već Maja, a ovo ti nije Indija već Centralna Amerika, Indija je nekih 5000 kilometara istočno.
Kolumbo: Au, dakbe, al' će me zajebavaju u Španiji što sam rekao da je zemlja lopta a ne ploča, znači ne može se do Indije ako kreneš na zapad.
Maja: Ne znam ja za to, znam da će smak sveta biti 2013-ste, a za ostalo me zabole, odo da duvam neku vutru.
***Drugo putovanje:***
Kolumbo: Opet ti? Pa ovo nije Indija znači.
Maja: Dobro jutro Kolumbo!
Kolumbo: Ništa onda, pozdrav Indijanče.
Maja: Maja, konju, ja sam Maja!
***Treće putovanje:***
Kolumbo: Nema onog čudnog indijanca, znači u Indiji smo. Konačno!
Maja: Tu sam ja.
Kolumbo: Znači, opet sam pogrešio.
Maja: Dobro jutro Kolumbo.
***Četvrto putovanje:***
Kolumbo: Evo me...
Maja: Bolidu, četvrti put mašiš kontinent, smorio si međeda, da se teraš i ti i tvoje pustolovine, Šćepakadabra bi do sada pogodio šta treba da uradi.
Kolumbo: Ali ja moram da nađem Indi...
Maja: Ma, puši kurac!
Vanredna odbrana od poplava
Regrutovanje svih raspoloživih moždanih ćelija, kako bi se izbjeglo utapanje u talasu idiotizma mase.
Kurac dobro, odlično
Nije samo dobro, već puca.
Rečenica koja se izgovara kada neko ne klasifikuje dovoljno jako neki dobar događaj i kada najkraće i najjasnije morate da mu objasnite da to nije tako kako je on rekao već mnogo, mnogo bolje.
- Čujem imali ste neku jurnjavu sa pandurima sinoć. Šta je bilo? Kažu da je Đole najviše nastrad'o. Šta mu je? Ne javlja se na telefon.
- Ma ne bi verov'o. Naleteli mi na neke indijance kod vrtića tamo i krene tuča, jer su nešto mrko gledali i slagali neke Maja Nikolić face ka nama. Tu još usput slučajno, ali pravovremeno, natrči Đansr sa par drugara i mi ih useremo od batina, kad odjednom patrola naleće baš dok smo ih onako finalno razvlačili po betonu.
- Au koji smor.
- I mi mu odma dali po gasu, svi k'o jedan ka onoj šumici kod fabrike.
- Pa da, tu bi i ja palio.
- Slušaj dalje. Dok smo palili, trci se priključilo i par šetača, plus interventna. Znači šou.
- Ne seri.
- Da bre. I uleteli mi u šumu, tu se rasturili svako na svoju stranu i ja vidim Đole trči ka ogradi fabrike. Dosetim se ja da ima tamo ona rupa kroz koju smo prošli ono kad smo krali točkove na službenim automobilima, pa zapucam i ja za njim.
- Da bre, dobro si se u frci dosetio toga.
- E kurac sam se dobro dosetio. Stigli mi do tamo, kad rupa zapečaćena.
- PU! Pa šta ste uradili?
- Ma vidim ja tu neko žbunje i povučem Đoleta da se tu štekujemo. Došli neki panduri do žbunja, stali tu minut, nisu nas videli jer već je onako bilo solidno mračno i raštrkali se oni malo okolo, a mi u žbunju ćutimo k'o ribe. Ne dišemo.
- Dobro je da vas nisu snimili.
- Kurac dobro, odlično. Ćutimo ti mi tako pet, šest minuta, opet neki žandar proš'o pored, kad odjednom ponovo čujemo korake, odande od one stazice što vodi na put ka ulazu u fabriku. Pomislio ja opet panduri pa sam stegao Đoletu rame onako da ćuti.
- Mamu im jebem, neće da odu a?
- Neće, neće, ali ovo nisu bili oni. Čujem ja neki tip i riba su u pitanju, idu stazicom i pričaju nešto. On kaže kako ne može da izdrži više, ona mu govori da se strpi uskoro su kući, a on kaže da nema šanse. Ja opet steg'o Đoletu rame, ono tipa, ovi će sada da se pojebu ovde. Čak sam čuo i Đoleta kako se smejulji malo.
- Ladno stali da se pojebu, a puna šuma huligana i pandura hehehe....
- Kamo sreće da je to bilo. Stao tip naspram žbunja, otkopč'o šlic, skinuo gaće i tako se ispišao po Đoletu, da sam morao iz sve snage da zapušim usta kako se ne bi izvrištao od smeha jer panduri su još tu negde bili.
- A Đole?
- Šta će čovek, ne sme da pisne zbog pandura, a ovaj ga ne vidi i piša li piša po njemu.
- Ahahahahahaha nevera. Pa ja ne mogu da verujem da je popio zlatan tuš tako.
- Ma idi bre. Spasla ga murija, natrčali ponovo i krenuli da se deru na ovo dvoje jer su mislili da smo mi, pa ovaj skrenuo mlaz. Stali tu da ih cimaju panduri, a ja ne mogu da dočekam da odu, da se ljudski izvrištim.
- Kako si izdržao, samo da mi je znati?
- Morao sam, ali kad su najzad otišli i kad smo izašli iz žbunja, smejao sam se pola sata, a Đole odlepio. Kaže da zna ko je i da će ga ubiti.
- Jesi ga promenio u imeniku?
- Pa naravno. Sad je Đole Kinez hehehehe
Obeležavanje teritorije
Viđate one silne parove kako se drže za ruke, grle, guraju jezičine u krajnike i uši? Toplo vam oko srca kada vidite devojku kako češča geljavu kosu svog mladića? Slatko vam je kada momak u sred priče pokaže sliku ribe i kaže: ''To je moja štuka!'' Lepo je kada devojka namešta nameštenu kravatu svom izabraniku njenog cveta, ili kad mu zapišava zid tekstovima pesama? To je ljubav, mislite? NE! To je čisto obeležavanje teritorije! To je signal da kaže ostalim predatorima na vašu jedinku da odjebu jer ste vi za to depilirali noge i prepone svaki dan mazajući kremu protiv iritacije. Vi ste tom tu pored vas kupovali cveće, medvede i gume za traktore da bi vas primetio. I sad bi neko da se prišljemči na vaš trud, otme vam ljubav života i još gore, obruka vas? E, pa neće da može. Zato ću da ja to pipkam i štipkam i žvalavim toliko da ti se život smuči, a ti idi hrani golubove.
-Jebote, ide devojka u kupatilo, je l' moraš da je pratiš?
-Pa, pogledaj me na šta ličim, šta ti misliš?
-Bolje ti uđi i u kupatilo.
_______________________________________________________________
-E, baš ti je simpatičan dečko, dobro igra kanter.
-Aha, on mi je dečko, znaš, mi smo zajedno i ja ga vooooojim, i mi smo zajedno i on mi je dečko.
-A, jebote!
Kalkulisanje
Sportska veština u kojoj su Srbi svetski prvaci i koja u svakom sportu u kom se takmiče zamenjuje znanje, veštinu, fizičku spremu, taktiku i borbenost.
- Čekaj, ako mi pobedimo Hrvate, a Belgijanci igraju nerešeno sa Makedoncima, onda u sledećem kolu mi moramo da igramo barem nerešeno sa ....
- Ne, ne, ne, mi moramo da pobedimo Kroate sa bar 3 gola razlike, ali da damo ukupno 7, a u tom slučaju Belgijanci mogu i da tuku Makedonce, ali sa najviše jednim golom razlike i da ne daju više od 3.
- Stani, a ako mi igramo nerešeno sa ujacima?
- Onda Makedonci moraju da dobiju Belgiju sa 13 golova razlike, a mi onda moramo da tučemo Vels barem sa 5 golova.
- Momci, šta mislite da počnemo trening? Mislim, sutra igramo odlučujuću utakmicu, odraće nas ako prsnemo na Maksimiru.
- Čekaj, šefe, razrađujemo strategiju.
- Je li, šefe, je l` sam ja dobro shvatio ovo što mi pričaju? Ja, znači, sutra moram da primim 3 gola minimum, ali tek kad damo 12 komada?
- Jeste, ali samo ako Velšani izgube sa 4 razlike, ali ne brini, ja ti javljam sa klupe kad da počneš da primaš.
Slika u novčaniku
Podsetnik za ortake, u slučaju nepredviđenog sretanja u gradu.
- E, video sam te sa ribom u gradu sinoć. Dobra ti je ona mala.
(vadi sliku iz novčanika)
- Je'l liči na ovu?
- Ne.
- Onda me nisi video u gradu sinoć.
pa
Prefiks za otaljavanje laži.
pa dobro = uopšte nije dobro
pa neka = nismo završili, nipošto
pa slatka je = ružna je kao smrt
pa simpatičan je = potpuni idiot
pa hajde = uradiću to, ali preko kurca
pa znam = nemam pojma
pa ne znam = znam vrlo dobro
pa jesam = nisam
pa nisam = jesam
Propuštena prilika
Nekada davno, kada si bio kao mladi pastuv, i kada ti je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima. Kada ti je svako jutro bilo novo i svaka rosa slatka. Kad ti nije bilo važno gde ćeš leći i s kim ćeš plesati, koliko noći nećeš spavati, a koliko dana ćeš provesti putujući u nepoznato. Kada je radost bila u istraživanju i novim iskustvima jer je ceo svet bio mlad u tvojim očima. Nekada davno, u prolazu, na nekoj žurci ili koncertu, upoznao si predivnu devojku. Devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Prošla je pored tebe i ti si se zapitao, samo za tren, da li da je slediš. Nisi.
Umesto toga, oženio si se skromnom komšinicom, curom iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš. Curom koja je odabrala da svoj život provede s tobom. Da trpi povremene pijanke, glasne prdeže i psovke, da ti pere smrdljive čarape i gaće sa smeđim flekama. Da ti rodi decu i da ih vaspita da budu dobri ljudi i vole svog oca. Da, onu decu na koju se ponosiš u kafani pred prijateljima, a treba ti pet minuta da im se setiš datuma rođenja. Curu koju povremeno ispod oka pogledaš procenjivački i odlučiš da se previše ugojila, opustila, prestala da se šminka i generalno ti više nije privlačna.
Tada pomisliš kako bi to bilo dobro da si oženio onu devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Da si s njom proveo ceo život u u divljem trku po zelenim pašnjacima. I pomisliš da si u životu propustio priliku. Tada znaj, zasigurno, da je tu priliku u svom životu propustila skromna komšinica, cura iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš i da je povedeš u novi život ispunjen srećom.
I od mladog pastuva čija je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima, znaj, ostala je samo matora izanđala konjina.
Evropska i srpska svadba
Kao i sve, i naše svadbe se do nekih granica razlikuju od jevropskih.
Može se reći da su srpske proslave kao i srpski javni klozeti - SAMO ZA HRABRE.
Marsej, 23. maj, mladenci: Žizel i Adam, broj zvanica: 40.
-Adam ustaje iz kreveta probuđen mirisom hrizantema i pesmom devojaka koje kite kuću i dvorište holandskim lalama. Odlazi u toalet, tušira se, oblači bade mantil i čeka krojača da mu donese odelo.
-Žizel ustaje iz kreveta probuđena mirisom naparfemisanog pisma koje joj je dragi poslao dan pre venčanja i zvucima violina uz koje njen otac prima čestitke od komšija. Odlazi u toalet, tušira se, oblači bade mantil i čeka da dođe čopor krojača, dizajnera, šminkera, frizera, molera, dunđera...
-Adam je spreman, po njega dolazi limuzina i sa užim krugom prijatelja odlazi u pravcu mladine kuće uz pratnju aplauza sa okolnih balkona i prozora.
-Žizel je spremna. Adam stiže i mladenci sa užom rodbinom odlaze na terasu najfinijeg restorana sa pogledom na vinograde.
13:00- Adam i Žizela plešu uz muziku simfonijskog orkestra, sve oči su uprte u njih. Roditelji plaču od sreće.
14:00- 17:00 Svatovi jedu kornjaču sa breskvama, batak pterodaktila i zmajevu kuglu sa sirom od nojevog mleka.
17:00-18:00- Svi plešu. Mladoženja je popio dve čaše vina i uši su mu postale crvene. Svadba je gotova. Mladenci idu svojoj kući od 400 kvadrata koju su dobili za svadbu od deke i bake. Vode ljubav a ujutru idu na medeni mesec na Tahiti.
.......................
Pirot, 23. maj, mladenci: Nebojša i Radmila, broj zvanica: 530.
-Nebojša ustaje iz kreveta probuđen mirisom svadbarskog kupusa koji se kuva ispod njegovog prozora i drečanjem vepra koga pijani kasapin pokušava da zakolje flašom rakije. Ne odlazi u toalet jer se već, mrtav pijan, ispišao u saksiju pored kreveta. Ne tušira se. Navlači čarape od prekjuče i zove kevu da mu nađe odelo.
-Radmila ustaje iz kreveta probuđena mirisom gaća koje je njen dragi zaboravio dan pre venčanja i zvucima protivtenkovske paljbe uz koje šenluči njen otac i gađa komšiju na drugom brdu. Mrzi je da se tušira. Odlazi da se zapere. Oblači trenerke i čeka da joj buduća svekrva donese venčanicu sa buvljaka.
-Nebojša nije spreman jer je košulju izmazao paradajzom. Oblači dedinu košulju spremljenu za sahranu. Seda u golfa i ide do kuma, gastarbajtera, koji vozi stodva'estrojku.
-Radmila mu psuje majku jer kasni. Mladenci sa širom rodbinom, poznanicima, komšijama, prijateljima i neprijateljima odlaze sa 4 autobusa i konvojem vozila u pravcu barake sa pogledom na farmu tovne junadi.
13:00 Mladenci su mrtvi pijani, pleh muzike nema jer im se pokvario kombi kod Vlasotinca. Počinje ''Rumenka'' i ''Vlaško kolo'', al' na sintisajzeru.
14:00-21:00- Svatovi jedu šareno meze, mućkalicu, sarmu, punjenu papriku, pečenog ovna, kupus, prasetinu, baklave i doboš tortu.
21:00-04:00- Svi su pijani. Kuma su odneli još kod predjela. Organizuje se potraga za izgubljenim starim svatom koga nema već dva i po sata. Nalaze starog svata na farmi tovnih junadi. Mladoženja se raspojasao a mlada je stavila peškirče oko vrata.
Deda 'vata šurnjaju za dupe. Izbija opštenarodna tuča. Dolazi policija i rasteruje pijane goste. Saldo: 150 uhapšenih, 438 kopče, 12 preloma, 570 slomljenih tanjira.
Mladenci idu njenoj kući u francuski ležaj ''Ambasador''- poklon njegovog dede.
Pijana mlada pada u nesvest, a napaljeni mladoženja odlazi da firca taštu.
Na 3/4
Najgore moguće stanje pijanstva. Gore i od pola-pola. Tačnije, faza između pola-pola i totalnog pijanstva. Moć rasuđivanja svedena na minimum, a motorne funkcije još u normali.
U toj fazi se čine najveće budaleštine, pazari robija, zaprosi šoder, posvađa sa naj ortakom, pljuju panduri, piješ bez kinte, a i boli te kurac šta piješ ili čije piće si uzeo.
''Na tričetvrt'' je stanje koje će te sprečiti da uradiš nešto normalno, a na glupost uvek i bez blama podstaknuti.
-Au mamicu ti tvoju, pa kako si uspeo da onako razbucaš auto?
-Jebi ga ćale, popilo se, i šta da ti kažem...
-Pa mrtav pijan si vraćao auto čitav kući. Kake si droguštine pio sinoć?
-Ma špricer ćale, i poneko pivce, al su me ubedilili da krenemo kući kad sam bio na tričetvrt.
-Uf, pa kud na tričetvrt? Jesi ubio nekog usput?
-Nem pojma, sa'ću zvati ove moje. Možda se neko seća. Mada sumnjam...
-E sine moj, sve najveće gluposti u životu sam naradio u tričetvrt fazi. Na 3/4 sam tvoju mamu zaprosio, tebe naprcao, vratio se na po puta iz Nemačke... Jebo me pas, kud se nisam bar jednom naroljo ko čo'ek!
ljubav
ljubav danas to je... to su njegova kola i njene sise...
...
Prava ljubav?
Ljubav nema definiciju i nikada je nece imati... Ako ikada bude definisana, tog trenutka ce prestati i da postoji...
Buksna
Reč kojom vaš ćale proverava da li je sve te godine `ranio dobro dete ili blejača koji dane provodi tako što visi na ćošku sa zamlatama iz kraja kojima su najpopularnije reči ler, tal, flop, ket, zle itd.
-Sine, donesi mi buksnu.
-E ćale zvao sam ja Džonija ranije, kaže da nema ništa do sutra...Bedak, a?
-Ma jebaću ti ja mamu narkomansku, mislio sam na onu drugu buksnu da spojim žice na kolima! A sad ćeš propišati majčino mleko.....Ženo, daj kaiš!
