Dečije pesme
Подстрекачи рађања, развоја и битисања болесних умова. Клице перверзија, порока и различитих психоза. Нико у њих не сумња. Наизглед безазлени, весели текстови уз које деца плешу и које радосно певају. Али...
1. (Полигамија)
Бубамарац мора време губити
И све бубе редом љубити
Буба Дару, буба Клару, буба Бару...
2. (Наркоманија)
Узми велики ексер
сачекај да падне вече
...
Узми велики ексер
и радошћу наоружан
закуцај сваки свој осмех
да никад не будеш тужан!
3. (Педофилија)
Неко воли певање,
неко воли свирање,
а ја волим, извините на изразу, цинцулирање...
Цинци линци, драги клинци,
ја не желим да вас дирам
желим да вам (вас) цинцулирам
моја главна занимација
то је ситна цинцулација...
***
...обично комарци, долете и оду,
а у међувремену неког и убоду!...
4. (Патолошки страх од губитка невиности)
- Лептирићу, шаренићу, ходи мени амо
ево имам лепу ружу, помириши само!...
- Ја бих дош'о ал се бојим какве игле клете,
стиснућеш ме, пробошћеш ме, онда збогом свете!
5. (Монотонија сексуалног живота, са примесама мотива мртве драгане;)
Ђиха, ђиха четир' ноге,
све четири круте
ђиха, ђиха ми идемо на далеке путе...
...Раго једна, баш си лења, зар те није срам?
Ако нећеш ти цупкаш, ја ћу цупкат сам!
6. (Коцкање)
Коцка до коцке коцкица
Кроз простор и кроз време...
...и тако дан за даном...
7. (Групно задовољавање)
Десет љутих гусара дошло у мој кревет
Један пао с кревета остало их девет...
...једног сам успавао остало их осам...
...један пао у несвест остало их седам...
...се попело на брест! ...пао на главу, остало их шест!
У сваком погледу, ја их се не бојим
ја дишем дубоко и гусаре бројим...!
Izlazak
Lepa jedna manifestacija iz kategorije slobodnog vremena. Popiješ koju čašicu alkoholnog pića sačinjenog od kvaliteta i sigurno da možeš da izzavršavaš neku bičarku tipa Maja Mandžuka.
E a slušaj ovu priču, kacam igro za Hertha BSC Berlin i na tekmi protiv Koblenca tu ti ja izpostizo dva komada i sad posle drugog komada kaže goša: A u kurac! a ja mu kažem: nemo se brineš biće i repete! brzo otrčim do Stankele zagrlim ga i kažem mu šta sam reko goši, a on koma! Divi me što pišem latinicom, oprosti oče! И сад одемо ми то вече у неки бићклу алтернативне приче да забодемо скићви два. А унутра екипа хаос, сиротиња нека наш који бљак. Рибе фазон носе Старке и џемпере од сирогојна. То ти онај тип људи што кад уђе у радњу купује хлеб колорита полубели. И ја се ту нешто милово по трбушњаку кад прилази ми нека бицури са спиком: Ал би га блајвала! и ја ту употребим датив у виду питања коме? чему? а она: Пантели! Ал искулиро Пантела данкешн-битешн. Зајеби ти то да издобијам неку полну и ништа мање венеричну болест. Спортски поздрав!
Zamomčio se
Jeb'o.
Keva: Vidi našeg coku, kako se zamomčio, pa poras'o...
Ćale: Pre će biti da je umočio, hnjo hnjo hnjo...
Keva: Blagoje, nemoj biti bezobrazan, jerbo neću da pravim pileću supu mesec dana!
Telefonsko pozivanje Beograda
Ноћна мора сваког шефа, директора или таквог неког главног курца експозитуре из унутрашности.
Пошто је, јелте, већина седишта фирми у БГ-у, телефонски позив ка сржи компаније улива страх у кости на само помињање те појаве, јер мисле да су преко пута жице бића са три руке и четири ноге који преко фона могу да те залепе шаком у главу. Ова појава се са шефова преноси и на остале запослене који прекидају везу кад их зове тетка из главног града.
- Рајко, имамо проблем око суме новца.
- Не зови ме Рајко него господине директоре, јебем те блесава. Шта је било?
- Нешто није добро, и минусу смо 465 динара. Не можемо наћи грешку. Мислим да требате позвати Београд.
- Ауфф :откопчава горње дугме кошуље и зноји се по челу:
...
- Ало, ало, јел то Београд?
- Јок, ја сам Мара, овде кувам кафу, али секретарица оде негде па каже да се јављам док се не врати.
- Добро, зовете се Мара, али из Београда?
- Не, не, ћаћа ми је дошао са Косова, а матер из Лике, ко зна где су се спанђали, ваљда преко неких заједничких пријатеља.
- Не питам вас то, него да ли сте сад у Београду у главној експозитури наше банке?
- Ма јесам, али путујем сваки дан. Некад аутобусом, а некад ме и муж вози, скупо гориво вражију им матер америчку, шта смо им ми криви. Једва чекам да се Шешeљ врати, биће револуција!
- О јебем ти матер и теби и мужу и ћаћи и Београду, јебене будале наркоманске. Мрш у курац, јебите се манекени!
Berserker
Berserkeri su bili vikinška elitna jedinica koja se pred borbu napijala i drogirala sve dok ne pomisle da su postali životinje (uglavnom medvedi i vukovi), onda su skidali ogrtače, cepali odeću i bez ikakvog straha kretali u napad i bilo ih je skoro nemoguće zaustaviti jer nisu obraćali pažnju na povrede. U bersekerskom transu po nekad nisu razlikovali svoje vojnike od protivnika pa su ih se i prijatelji plašili.
U jedanaestom veku Jarl Eiríkr Hákonarson je pokušao da zatre seme berserkrima, ali nije uspeo. Postoje stvari koje je nemoguće uništiti, stvari koje su previše jake da bi ih smrt zaustavila, berserkeri nikad nisu istrebljeni, samo su se malo izmenili i prilagodili. Posle deset vekova ta mala izmena je postala ogromna.
Današnji berserkeri su ljudi koji se pred muvanje osoba suprotnog pola napijaju i drogiraju sve dok ne pomisle da su postali šmekeri (obično Šon Koneri ili Željko Samardžić), onda skinu jaknu, otkopčaju dugmiće košulje i bez ikakvog straha krenu u napad, skoro je nemoguće otkačiti se od njih jer ne obraćaju pažnju na odbijanje. U berserkerskom transu po nekad ne primećuju da je cura koju muvaju devojka njihovog najboljeg druga pa ih se i prijatelji plaše.
Multitasking
Дар. Способност виспрених јебача да у исто вријеме користе и горњу и доњу главу. Логична еволуција тактике за одлагање превремене ејакулације, јер је чак и замишљање голе Исидоре Бјелице док ставља пудер на пушку сједећи на клоњи, ових дана тотално излизано и не служи сврси. Појединци су развили тактику и улазе дубље у медитацију размишљајући о насумичним догађајима из живота, чиме прекидају везу између мозга и копља те препуштају тијело да ради механички. Тиме се и бркати Радован са бауштеле док кара своју змај жену претвара у Super GTO 16v turbo(folk) јебача нове генерације.
Јебе тако Радован и почне размишљати. Сјети се ђеда Милутина и бабе Радојке. То је најдаље што може да се сјети, а и њих слабо памти. Деда је умро када је Рашо имао тек три године. Нашикао се и у жару свађе са брезом коју је запишавао, наишли су вуци. Баба је била релативно млада и страшно ју је погодило што је остала без здраве курчетине.
У том тренутку пребаци жену на бок и настави да јебе.
Стари комшија Божо му је причао како је баба била гром риба док је била млада. Каже да је покојни ђед Миле престао окретати јање а цигар му је испао из уста колико је зинуо кад ју је угледао. Дошла ваљда са ћаћом и кравом у село јер је ту био нашироко чувен Шароња, расплодни бик који ниједну краву није остављао равнодушном. Милутин је, како каже комшо, због ње оставио прву жену. Врло романтично, замисли се Радован гладећи косу јер браду није носио.
Јебе тако и даље и конта се јел' му свршила жена. Помјери се да погледа, али ништа не проваљује у мраку. Утом изађе мјесец иза облака и обасја једну сису, па и другу. Скочи ко лав, излети на терасу, напну се ко индијански лук квалитетне израде те извади ћуну, шта ћуну? Змијугу. Ма шта змијугу, Ентерпрајс Старшип и таман да разбаца несуђено потомство по голубовима што кљуцају подно зграде, сјети се да му је ћаћа био трговац па се врати и настави да јебе...
Жени драго па га и не пита шта се тако замислио.
Стари му је био мангуп. Слушао је оне секташе, како је покојни ђед говорио. Облачио се накарадно, није волио да коси траву и баца сијено. Кад су му довели невјесту........ Утом жена врисну и Рале схвати да је посао одрађен. Баци још један поглед на десну сису а богами и на лијеву па опет излети на терасу...
Ziljavi kućni ljubimci
Noćna mora roditelja ziljavih pički. Jer, dok rođenu ćerku mogu izbegavati i ne pojavljivati se s njom u javnosti, psa ipak moraju izvesti u šetnju inače će im se taj pas pokakiti na tepih. Odrastao čovek izgleda tragično kada ga vidite sa psom obučenim u roze haljinicu.
-Oprostite, koja je to rasa?
-Ček, zapisala mi je ćerka negde... aha, evo ga... hm ... izgleda da je ovo ... wabwadow
GSP erotika
Kada usled gužve, random devojka bude prinuđena da svoje grudi prisloni na šipku, baš tamo gde se držite.
- Mare, silazimo sada, stigli smo.
- Jok, idem ja još jednu.
Normalna devojka
Ideal svakog muškarca. Devojka o kojoj sanjaju, ona koja bi bila uz njih u dobru i u zlu. Ona kojoj se poveravaju, ona koja brine o njima i koja ih voli bezuslovno. Ona koja se ne šminka previše, oblači se pristojno, lepo je vaspitana, dobro kuva i ume da sluša i savetuje. Medjutim, kada je pronadju, dodeljuju joj titulu najbolje drugarice.
- Deki, znam da si smoren, ali digni glavu gore, znaš da uvek možeš da računaš na mene. Ako ti bude trebao razgovor, znaš da uvek možeš da me zoveš pa makar bilo 3 ujutru. Adje, dodji kod mene sutra, praviću ti palačinke.
- E, car si. U jbt, izvali onu plavušu, kakva pi*ka. Kakave sise, jaaaaaao, oženio bih je!
Plačipička kad umre neko poznat
Osoba koja veruje da porodica preminulog nema pametnija posla nego da ide po forumima i čita izjave saučešća. Teži slučajevi se obraćaju direktno pokojnicima koji, po njihovom ubeđenju, u raju provode vreme prateći teleshop i sms poruke.
Telefonsko savetovalište za prevenciju samoubistava
Или телефонски С.О.С. за превенцију самоубистава.
Постоји у већени држава света (има га 'де има телефона) служи за то да се потенцијалне самоубице, људи на самој граници одлуке да прекрате муке, телефонским путем, техником нежне и топле речи пуне разумевања убеде да наставе да гурају и да се муче.
Стручност, стрпљење и пре свега хуманост главне су одлике људи запослених.
Београд, 02:10 иза поноћи, викенд:
- Саветовалиште изволите?
:са друге стране жице тескобан, измучен глас испрекидано цеди: - не е, не моогу виише...шмрц, шмрц.. дооста ми је св.. свега
- Полако, чега вам је доста?
- св...св егааа!
:већ одсечном тоном: - питам чега?!
- не моогу више, не могу
:прешао на Ти: - Не можеш више шта?!
- па ....шмрц шмрц ово је све мноого теееш к о
- Е да ти кажем ја нешто буразеру и ово је мени све много тешко, реци кој' ти фали већ једном?!
:дужа пауза, већ кренуо да се упрангија, једва се предомислио: - јее сс ам ли ја то... добио саветовалишште против самоуби..
- Ма добићеш бре ти... да добио си саветовалиште, ал' ниси добио неког кога ћеш да јебеш у два ујутру! Шта ти мислиш бре, да се ту цедиш са две речи сат времена а ја да те слушам? Пређи јеботе на ствар? Хало, хало? Где си јебем те? Сад ме још зајебаваш преко телефона, а?!! Мајке вам га свима....:спуштање слушалице:
Не могу бре више да радим овај кретенски посао, јесам лоше лепио плакате за претходне изборе ал' да ме рођени брат од стрица ували на овај дебилни посао...променићу ја партију...
Дневне новине, издање понедељак: 22годишњи младић из (...) улице скочио са терасе и пуцао себи у главу у току падања.
Češkaj me tu malo
Izgovoreno maznim glasom od strane devojke, znači samo jedno, češkaj me i tu malo i svuda po malo i vodi ljubav sa mnom, i svašta nešto, ali na fin način.
- Mićo, češkaj me tu malo...
- Češ češ (u mestu)
- I ovde malo i šaraj malo...
- Što ne kažeš tako (i veliki šmekerski osmeh)
Svi smo mi pomalo gay
Neko sazna ranije, neko kasnije. Pogledaj primer.
Mika: Brate jel znas da smo svi mi pomalo gay?
Pera: Ma pali budalo, ti mozda i jesi!
Mika: Brate jel gledas ti pornice?
Pera: Naravno, svaki dan!
Mika: E, jel volis da gledas pornice gde mali, mrsavi kinez sa malom kit0m je*be neku ribu?
Pera: Ma jok bre, volim da gledam kad 3 nagruvana crnca sa ogromnim palamurama krenu da jeb...(dramska pauza) ...aaauuuuuuu jbt!
Mozes da se zenis
Fraza koja se koristi posle nekog odlicno obavljenog posla.
Lik1: Je l' si vid'o kako se igra Kanter??
Lik2: Brate, svaka ti cast...Mozes da se zenis...
Lik1: Ali ja nemam devojku...
Lik2: Pa kad igras Kanter po ceo dan...
Studentska griža savesti
Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.
Ona je dobra, samo vi to ne shvatate
Ne baš najomiljenija devojka u vašem društvu. Za druge samo prepotentna likuša, biće koje nije vredno pažnje, a za vas je zapravo sve. Jedini koji može da istrpi njene hvalospeve, da se nasmeši, ne zato što je duhovita, nego zato što znate da je i ona ranjiva. Da njena potreba za pažnjom proizilazi iz straha od samoće, koje je i vama dosta. I tako se smeškate, pomalo njoj, pomalo sebi, znate da je ona upravo osoba kakva vam treba, ali avaj... Valjda nije suđeno, pa vas nekako nenamerno povredi, da i njoj bude žao, ali opet ona se boji osećanja, ona ima najlepši osmeh, ali uvek nekako tužan. I onda samujete, ne želite drugu, a i da želite verovatno je ne bi ni bilo. Ponekad zazvoni telefon, znate da nije ona, a opet nadate se, pa nekako i ne žurite da se javite. Šetaš tako neobrijan, neočešljan, na neka mesta kojima inače prolazi, a znaš da je nećeš ugledati, da neće doći da ti odagna tugu. Posle nekog vremena, šetate sa drugovima, kada slučajno naiđe ona i prođete tako oboje šuteći, sa tužnim osmehom. Prijatelj vam zamera što još patite, a samo vi znate da je ona dobra, ali mnogi to zapravo ne shvataju.
