Roditeljsko nagađanje u vezi sa bebinom budućom profesijom
Dešava se u zanosu, kad beba uradi nešto što podseća na radnju iz neke profesije.
- Auu, ljubi ga majka, biće trubač!
- Što?
- Duva mi u sisu!!
Lepota
Skup crta idealnih proporcija oko idealne duše. A ako nema duše da te crte drži na okupu i daje im formu, nastaje splačina epskih razmera.
-Svi mi, dečaci iz vrtića, smo bili zaljubljeni u nju. Uvek je imala najlepšu haljinicu, kosu vezanu roze gumicom i roze patofne. Nudio sam joj pogačicu sa čvarcima, ali ona je jela samo jabuku. Rekla je da je to dobro za lepotu.
-Krenuli smo u prvi razred i iz dubine duše mrzeli Maju, škrndelja koji je sedeo sa njom. Ja sam sedeo ispred nje i stalno se okretao. Učiteljica mi je redovno jebala kevu i slala me u ćošak. Bila je za glavu viša od mene- ne učiteljica. Ona.
-Počele su da mi rastu prve dlake. Svi smo mi uzgajali farmu bubljica na licu, samo je njeno bilo savršeno, čisto... Mislio sam da je zbog voća koje je uvek jela. Nabrao sam kod komšije punu kesu zelenih jabuka i gutao ih kao ćuran. Umesto lepote, dobio sam proliv. Meni su i dalje rasle bubuljice, a njoj sise. Za nju niko nije bio dovoljno dobar, čak ni osmaci. Bila je kraljica drugarske večeri.
-Imala je 98 poena na prijemnom. Upisala je neku zajebanu školu za koju nisam ni znao da postoji. Imala je krupne oči, kao krava. Iz mesta je mogla da jebe kevu onim starogrčkim boginjama, ali nije htela. Bila je svesna svoje moći. Svojim kravljim očima i dugim trepavicama je pomerala planine i šamarala sve nas- smrtnike.
-Probala je Bejlis, belo vino i Somerzbi. Svidelo joj se. Na red je došla Karelija Slims i Eve. Količina hormona u njenoj krvi je počela da se meri litrima. Borila se protiv prirode jer je ona tatina princeza koja ne želi ništa pre braka.
-Četvrta godina srednje škole. Roze boja je sa svezaka prešla na tange a njeno detinjstvo ostalo na ponosu konobara koji je pijanu izveo iz diskoteke da povraća. Postala je žena.
''Moraću da nadoknadim sve što sam propustila. Ovo nije loše''. Ma loše kurac! Znaju Bog i evolucija šta je dobro. Gledao sam sve to iz prikrajka. Na njenom, od jabuka čistom, licu, pojavile su se mrlje. Crne mrlje. Kao od mastila. Nije bila lepa. Bar ne meni. Kažu, na sred časa je otrčala u wc da povraća, kao što sam ja onomad trčao da spasim noge od besa razularenog dupeta isprovociranog zelenim jabukama. Ja trč'o zbog jabuka, a ona zbog kurca. Kako to može da bude isto? Već do 8. marta je imala stomak kao Mića ložač. Otac je ispisao iz te zajebane škole za koju nisam ni znao da postoji. Udala se. Niko od nas, njenih starih drugova, nije bio na svadbi. Dobila je sina i 20 kila viška. Umesto da vežba aerobik, vežbala je mešenje kiselog testa za pogaču i pranje sudova na dužni metar. Život- tvorova jazbina. Zanimanje- domaćica. San- kupovina veš mašine.
EVO TI GA SAD, JEBALE TE JABUKE!
Pade pod kletvom jezika zlih
Израз којим се констатује статусни пад девојке у очима других и на хијерархијској лествици којом рибе оцењују једне друге, изазван неоснованим тврдњама мушкараца да се дотична сатире од курца горе него једина групи девојка осредњег демо бенда из горње Вукотрсотине.
Елем, ми самопрокламовани алфа мужијаци по дифолту од тренутка када нам препоне засврбуцка прва стидара, уживамо у печатирању девојака. Једноставно, жигошемо их називима: добра пичка, радодајка, не би дала Питу ни стидницу да јој омирише, итд, све зарад лакше идентификације сексуалне комуникације дотичне са спољним светом, па се губљење времена на мување оних које глуме недодирљиве смањује на минимум.
Ипак, у том процесу неминовно је доћи до грешке, па ће се увек наћи неки слинави, отрцани џуџа, који ће се похвалити да је отрсио неку јадницу која се курца стиди и на постеру, превећи од ње курву пар екселанс. Прича се брзо прошири, и испадне да је девојка стишћала међу ногама више паламара него што их је у животу видела.
-Ох, та изволите Марија Тајушка Васиљевич.
-О, како сте драга Соња Теофиловић Гогољ?
-Та, седите прво, чај да испијемо, па да вам се изјадам.
-Причајте, одмах, причајте.
-Затекох синоћ своју јединицу како са све три задигнуте подсукње у својој соби бесомучно забија себи у пичку ногар од ноћног сточића.
-Тја, шта јој је драга Соња Теофиловић Гогољ, зар она нема момка?
-Нема, никада и неће имати, паде ми дете под клетвом језика злих, неки испрефиговани официрчић се расторлокао како је животињски кундачио за време њених студија у Москви, те се прича, авај, пронесе и у нашу чаршију.
-Јадно, дете, стварно, остаде тако младо без квалитетног, богатог курца.
-Да знате, драга госпођо, само је неки пропали службеници загледују а ови габаритнијег буђелара неће срамоту на себе.
-Страшно.
-Страшно, драга моја Марија Тајушка Васиљевич, зар у најбољим годинама без добрe јебачине?
-Жалим јадно дете... Него 'оћеш да ти причам како сам гужење доживела синоћ, још ми трепери чмарни колутић?
-Та, причајте Марија, тако вам Романових, причајте.
Ali
Prelomni trenutak u razgovoru kad se sve okrene za 180 stepeni. Ili 360, ako si Zvezda Granda. Obzirniji koriste i "medjutim", mada se sve svodi na isto, naebo si.
-Karamehmetović Siniša?
-Tu sam, razredna.
-Dolazila ti je majka u školu, pričala sam sa pedagogom i direktorom. Svi smo saglasni da si ti jako dobar i pametan dečko, i da je to što si plaknuo muda na času samo izolovani incident, ali ćemo ipak da te izbacimo iz škole.
-Dabogda vam deca slepce vodila!
-Ćao, šećeru, jesi li za malo magije? Ja sam Siniša, drago mi je.
-Džesika, zadovoljstvo je moje. A šta si imao u planu?
-Neko piće, zezanje, pa posle šta se desi xexe
-Desiće se to da ti stojiš uz zid, a ja na kolenima u svojstvu Bore Dugića. I ja bih to volela, ali sam udata.
-Pa, uf, ne smeta meni, mislim...
-Jebiga, više sreće sledeći put. Evo mi ga žmu, ajde paljba. Livada, livada, sanjiva se budi. Prtina čkode!
-U jebem ti kolje!
Žetva
Prva prolećna depilacija, nakon konspirativnog zajedničkog delovanja zimskog perioda i odsustva kurca.
- Koja blamčuga sinoć, jebote. Odem bezveze do Marte na kafu, kad njoj došao brat iz Italije. Bili mi u nekoj šemi pre par godina. Ajme, majko moja, on još lepši i sve me onako gleda, ma kida pogledom. Vidi Marta koliko je sati i kao prispavalo joj se u 6 popodne. Ostanemo mi sami, sedne on pored mene i...ma nije me ni dodirnuo još a u gaćama more Jadransko. Al džabe kad je oko pičke klasje panonsko. Vrpoljim se ja tu, kao snebivam, pokrivam ruke ne bi li sakrila dlačurde, a jebe mi seeeee u pičku materinu. I ništa, on odustao posle 10 minuta, video koliko je sati, a ja sačuvala obraz. Odoh danas kod Slađe u studio da me detaljno iskombajnira. Koliko sam zarasla, otići će mi pola plate.
Pomnožiti život sa nulom
Један тренутак у животу у коме се све промени, на горе. Онај тренутак кад завршиш у говнима па још и пустиш воду у нади да ће се говна спрати, да ћеш наставити свој живот, другачији, али се надаш бољем. У најгорем случају надаш се да ће бити само другачији. У том тренутку завршиш у мешавини пишаће, гована и воде која се креће невероватном брзином, брзином која додатно отежава бег из те смесе. Упорно се трудиш да се држиш оног најмањег зла, воде. Вода је онај трачак наде у тој безизлазној ситуацији у коју си себе увалио, али говна и пишаћа доминирају у смеси...
(среда, Милутин седа да гледа утакмицу, пренос из студија, Страјнић једе говна...)
Жена: Љубави, донеси ми теглу краставаца.
Милутин: Жено, јел' видиш да је почела утакмица?
Жена: Ја видим да овде причају нека два ружна човека и онај фудбалер што има ону страницу на фејсбуку.
Милутин: Па жен... Добро, идем!
(иде до подрума, враћа се са краставцима)
Милутин: Ево т... Који је ово курац?!
Жена: Па Езел.
Милутин: Који курчев Езел, маму ли му јебем османлијску?! Дај на први, ионако нас је Тијанић покр'о за уторак, бар у среду 'оћу да гледам Лигу Шампиона, пошто ми Арену не пада на памет да плаћам!
Жена: Па Милут...
(пар минута отимања око даљинског, крхка је жена, Милутин излази као победник)
Милутин: Диж' се из фотеље!
Жена: И како ја сад да гледам Езела? А сад је баш занимљиво!
Милутин: Боли ме курац! Имаш интернет па гледај! Ионако плаћам АДСЛ да би се ти дописивала с' Бранкицом, а по цео дан седите овде и пијете кафу коју ја купујем, крваво зарађеним парама!
Жена: Милутине немој тако за Бранкицу! И дођи овамо нађи ми ово.
(Страјнић: ...за два минута се укључујемо уживо на Алијанц Арену...)
Милутин: (налази Езела на интернету) Ево ти сад гледај. (враћа се у фотељу) Па смањи то жено! Јаооооо!
Жена: Па како да гледам?
Милутин: Па искључи јебени тон, ионако Турке не разумеш, јебем му матер!
Жена: Па не могу без тона...
Милутин: Уф! Чекај! (трчи до комшије, доноси слушалице) Ево ти, слушај сад!
Жена: Па како ово?
Милутин: Лепо, утакнеш овде. Јел' може?
(жена не одговара)
Милутин: Питам, јел' може?!
(жена не одговара, Милутин се са победничким осмехом на лицу враћа у фотељу)
Жена: (из свег гласа, под утицајем слушалица) Милутине! Милутине, дођи да видиш ово!
Милутин: (тргну се као да бомбардују поново) Пу све ти јебем! Шта се дереш који курац?!
Жена: (и даље из свег гласа) Да видиш Езела!
Милутин: Скини јебене слушалице женска главо! И боли ме курац за Езела и Турке! Једини Турци који ме интересују се зову Фенербахче, играо сам кеца на њих!
Жена: Милутине па ти се коцкаш!
Милутин: Не коц...
Дете: Кмеееееее!
Жена: Ето! Сад си и малог пробудио! Иди види, можда се укакио, душа мамина.
Милутин: А што ти не идеш? Почела ми је утакмица, ти онако ти можеш да ставиш паузу!
Жена: Па не могу Милутине. Одмени ме једном, видиш да сам у седмом месецу.
Милутин: Пу јебем те Милутине, да те јебем!
(Милутин устаје, облачи јакну)
Жена: Па где ћеш Милутине?
Милутин: Идем у кладионицу да гледам утамицу!
Жена: Иди! Ја ионако нисам битна! Иди коцкај се! (седа у фотељу) Еј Милутине...
Милутин: Шта је сад?!
Жена: Немој да идеш колима. Данас, кад сам ишла код Бранкице, излазио је неки бели дим испод хаубе, заборавила сам да ти кажем.
Милутин: Пу! Пу, јебем те животе! (поглед на горе, руке на главу, обраћа се Богу) Па што ме јебеш?! Славим три дана, преслављујем, целу кућу сам иконама облепио, к'о у цркви да живим, и зашто ме и даље јебеш?!
Жена: Зашто сад вичеш? Видиш да дете плаче!
Милутин: Е мој Милутине, помножио си ти живот са нулом још кад си се оженио! Пу! Ма јеб... Ма боли ме курац за све! Ионако ако потрчим стижем до петнаестог минута!
Жена: Али Милут...
Милутин: МРШЋИ!
Mršenje kose
Za razliku od šonja koji jebu, kose mrse samo junačine čija su dela veća i od balvana koji čuvaju u gaćama.
- Ženo, idi zakopaj one Turke što leže po avliji, operi mi sablju, na'rani konja, pa dođi u dvore da ti mrsim ruse kose u dupe.
Hijerarhija univerziteta
Ректор универзитета:
Прескаче високе зграде из места, моћнији је од локомотиве, бржи од метка, хода по води, уређује Божју политику.
Декан факултета:
Прескаче мање зграде из места, моћнији од обртног мотора, брз таман кол'ко метак, шета по води ако је море мирно, разговора са Богом.
Професор:
Прескаче зграду са кратаким залетом и при повољном ветру, скоро је моћан као обртни мотор, може да испали метак, хода по води у затвореном базену, разговора са Богом, ако је одобрен посебан захтев.
Ванредни професор:
Уме да очисти и среди кабинет, губи у надвлачењу конопца са локомотивом, опали по некад, плива добро, повремено му се обраћа Бог.
Доцент:
При покушају да прескочи зграду, показује известан ентузијазам, прегажен од стране локомотиве, понекад може да рукује пиштољем без самоповређивања, зна да користи педолину, разговара са животињама.
Апсолвент:
Затрчава се у зграде, препознаје локомотиву (два од три пута), нема дозволу за држање оружја, може да плута на површини уз ваздушни прслук, разговара са зидовима.
Бруцош:
Пада пред вратима при покушају да уђе зграду, каже ''Види Ћира! Ћуу-Ћуу'', искваси се кад користи пиштољ на воду, ваља се у блату, мумља са собом. Понекад зна да покаже где зека пије воду.
Радница у студентској служби:
Диже високе зграде и шета под њима, једним ударцем избаци локомотиву из колосека, хвата метке зубима и једе их, замрзава воду једним погледом, седи с'десне стране Богу.
Чистачица:
Бог лично.
Možda sam ja poseban
Onaj zajeb od osjećaja koji nam se javlja u teškim trenucima i samoći, kada oko nas vlada apatija ili ludilo, izmješano sa našim unutrašnjim melanholičnim stanjem . Bijedan pokušaj da se uzdignemo iznad svakodnevnice i ljudi koji nas okružuju, iznad svih sitnih i tako nevažnih situacija koje nam se dešavaju. Misao koja nam pruža onaj sladak osjećaj samoljublja i samovažnosti, da makar na trenutak, za sebe, pomislimo da smo centar univerzuma...
Dugo je pokušavao da joj se svidi, trčao za njom, pisao joj pjesme, ali nikad nije imao hrabrosti ni samopouzdanja da joj priđe i kaže šta misli...Na sve njegove moleće, skrivene, periferne, poglede ona je samo sklanjala glavu, kao da ga osjeća kao teret. Tek ponekad, kada bi se malo napio, oslobodio i počeo da je smara svojim nepovezanim pijanskim riječnikom, ona mu je govorila da je on poseban, drugačiji i da joj je nekako drag, ali na svoj način...
To veče kada ju je vidio sa lokalnim šmekerom, samo se napio do bezumlja, i ponavljao sebi rečenicu:"šta me briga, možda sam ja zaista poseban"...
Kažu da je najveći uzrok smrti u ratu sam osjećaj koji se pojavi kod vojnika, da je on poseban, i da mu ne može biti ništa. Tako je i on, već pijan od neke rakiještine, od mirisa baruta i praskanja bombi, na komandantovu naredbu "juriš!" krenuo prvi, jurnuo kao bik, s podignutom puškom, spreman da pobjedi. Imao je onaj čudan osjećaj blaženstva, da sve može, da ga nešto štiti, da je poseban... I onda čudan osjećaj u grudima, i topla tečnost razlivena po stomaku...
Češki jezik
Jezik koji ima triput više deminutiva nego normalnih imenica.
Stanom čestite češke porodice odjekuje gromoglasan prdež. Majka iz kuhinje pita:
- Kto to je pustil prdečko?
- Mamičko, to je tatička pustil prdečko!
- Tomaško, jedj govnječka! Za co moraš bić tužibabičko?
Pistaći
Свечана гозба за волухарице. Још ако је волухарица мазохиста, агонији никад краја. Сам пистаћи је у суштини тотално фушарски одрађен још од мајке природе/богаоца а у сарадњи са мултинационалним хуманитарним фондовима за ангажман мале афричке деце за доживотно брање пистаћија са свог дрвета у свом атару у замену за вакцину против колере и лепре, пистаћи постаје полупрозвод који уместо да прође кроз бар још једну фазу обраде (грубо скидање штроке), опуштено се пласира на тржиште и захваљујући аури егзотике, макробиотичкој зрнастости и неазсићеним мастима, дакле здрављу (на страну 20% соли у сувој материји), а све то уз резон скупо је значи добро је, постаје елита међу грицкалицама коме глупи, досадни кикирики може да се сагне.
- Добродошлиии! Иволте, уђите, цок-цок-цок! Седите... ко шта пије?
- Пиво, пиво, пиво, пиво, пиво, чај од кантарионове душице, пиво, пиво.
- Ево саће, ладно ко дедин курац, чај нема одјеби. Послужите се пистаћијем...
- Вау брате, пистаћи, који буржуји ове Полументе јбт. Дај ту ванглу вамо.
... После два сата дављења пистаћијевим шкољкама, забијања истих под нокте до граница издржљивости Малог Радојице и јебања мајке недовољно отвореним примерцима ове племените биљке, сви леже на поду усана расцветалих као у Луја Армстронга, поломљених зуба, крвавих нервних завршетака на прстима и пре свега измучене душе. Пистаћи је победио. Од оне вангле остала је дупло већа запремина љуштура неприметно мање тежине на штету јестивог материјала. А на столу нарамак јебених пистаћија херметички затворених у оклоп који сачмаром не би разнео.
Онај морон што пије чај: Е, јел имаш неки бонсек, циркулар, хилти бушилицу, нешто дотворимо и ове, можда они нису ужегли јбг?
Šta raditi ukoliko Vas napadne Stiven Sigal?
1. Никако га не гледајте у очи, зато јер га нећете прочитати по погледу
2. Никако га не прозивајте поред билијарског стола.
3. Уколико Вам се ипак омакне, сами сломите неколико штапова, да их он не би сломио о Вас. Кугле брзо потрпајте у рупе.
4. Никако га не ударајте први рукама, зато јер ће Вам 100% уврнути руку.
5. Никако га не ударајте први ногама, зато јер ће Вам поломити обе.
6. Уколико имате пиштољ, не вреди Вам - сигурно није напуњен.
7. Уколико којим случајем је пиштољ напуњен - Стивен ће Вам га сигурно избити из руке црном билијарском куглом коју сте заборавили да убаците у рупу.
8. Никако не узимајте његову ћерку или сестричину у таоце - то ће Вас скупо коштати.
9. Боље искочите први из воза, него да Вас он баци кад воз буде пролазио преко високог моста.
10. Покушајте да молите за милост - можда се само окрене и остави Вас пониженог.
Nemoj da praviš scenu
Za glasnika, poslednji pokušaj da se izbegne bruka većih razmera; za ostale, poziv da obrate pažnju i uživaju u blamu glasnika.
Ćale u redu u pošti, klinac vileni okolo, ali se umudri i izveštava:
-Tata, vidi me, kakim!
-Sine, nemoj da praviš scenu...
Čovek u opuštajućem društvu žene i šuraka:
-Zete kako je na birou? Baš sam prošao pored biroa kad sam išao da kupim i treći televizor, ne znam još u koju sobu da ga stavim majku mu...
-Ma, nabij ga u du...
-Ranko nemoj da praviš scenu! Braco dobro si ti meni pričao kad sam se udavala!
Porodično fotografisanje:
-Ajmo ljudi zbijte se malo vi sa strane, tako, ptiči...
-Stoj majstore, čekaj! Deda uvuci kurac, nemoj da praviš scenu!
Svire
Definitivno najinteresantniji i najmisteriozniji lik iz kultne crtane serije “Mumijevi”. On jebe i leti.
Radi se o vrlo kompleksnom liku kojeg ne može svako da voli. Klinci kojima je on bio omiljeni lik obično su bili zreliji od svog društva baš kao i ovaj misteriozni ploditelj u odnosu na Mumija i ostatak kompanije, jer da bi se uvažio njegov lik i djelo potrebno je imati nešto viši koeficijent inteligencije od tetkinog Miška kojem je glavna zanimacija ultimejt fajt sa svojom mlađom sestrom.
Od njegovog prvog pojavljivanja u seriji, po njegovoj pojavi se vidi da je za svoje godine mnogo toga prošao.
Uvijek je u istoj pocjepanoj odjeći dugih rukava kojom možda pokušava prikriti tragove uboda igle nastale dugotrajnim intravenoznim drogiranjem. Ovu teoriju dodatno potkrijepljuje i činjenica da Svire ima jako proširene zjenice. Romantičari pak tvrde Svire nije ćoman, već da želi prikriti tragove sječenja vena za nekom nepoznatom ženom koju je sreo na svojim putešestvijama. U svakom slučaju odjeća ga dodatno izdvaja od ostatka Doline Mumijevih jer uprkos tome što se nikada ne presvlači, makar ne ide go okolo.
Svire je mršav, i često djeluje izmoreno. Izmorenost se osjeti u njegovom glasu i pogledu ali nije ona nastala svakodnevnim istovaranjem Tamića sa tatom Mumijem, već od burnog I teškog života. Ponekad se učini da je Svire razočaran u svoju sudbinu i da se povukao u izolaciju koju mu pruža Dolina Mumijevih kako bi se odmorio od svega.
Sviretov glas nije pretjerano muževan ali je ipak dovoljno dubok i misteriozan da stimuliše lučenje izvjesnih tjelesnih tečnosti kod pripadnica ljepšeg pola. Svojim boemskim glasom govori polako i rijetko ali mu je svaka ka’ Njegoševa.
Uočljiva je i sličnost između njega i Male Mu. Neki smatraju da je sestra Male Mu dovoljno stara da ima dijete njenih godina i da je Svire rano ušao u pubertet pa bi odatle bilo moguće da je džangrizava stanovnica Doline Mumijevih začeta u jednoj od Sviretovih veselih noći.
Obzirom na sve opasnosti koje vrebaju u divljini koju on često posjećuje (naročito zimi) a koje on uvijek izbjegne ili pređe na neki dovitljiv način opravdano je smatrati da je Svire već odslužio vojsku. Neki idu tako daleko da smatraju da je dotični kao rezervista išao na ekskurziju Hrvatska-Bih ’91-’95 pa da je vrlo moguće da je razvio post-traumatski sindrom koji ga je i natjerao da se povuče u vukojebinu u kojoj sad boravi.
Svire je i značajan klimatski faktor u Dolini Mumijevih. Krajem jeseni, on odlazi na jug gdje ostaje do pred sami kraj zime, kada kreće da se vraća nazad kako bi svojom usnom harmonikom označio dolazak proljeća. Kako se Mumijevi u tom periodu bude iz zimskog sna i time ponovo postaju aktivni članovi društva Doline Mumijevih, može se reći da je Svire na taj način i značajan socijalni faktor u istoj.
Sin: Tata, tata, prebaci na trojku.
Otac: Ne može sine, vi'š da pratim tiket.
Sin: Ali tata, proć'e mi Mumijevi. *sprema se da zaplače*
Otac: Ko ti je omiljeni lik iz Mumijevih?
Sin: Svire!
Otac: *prebacuje kanal* Gledaj sine! Bićeš ti jednog dana tatin nasljednik, najveći jebač u selu!
Trševna asinhronizacija
Појава која се дешава када она мора да ти покаже да уствари зна боље од оних са телевизије што то раде професионално, јако добро и за новац, те у пози згуза, таман када си ти ухватио онако добар ритам, крене са покретима напред - назад, да би се уклопила у твој ритам набадања, да би га допунила и учинила жешћим.
Сама идеја није лоша, но међутим.
Чејси Лејн ванаби се креће у истом смеру као и ти. Никако не може да усклади покрете са тобом на начин да се креће уназад када ти убадаш, и унапред када га извлачиш. Не, таква синхронизација је недостижна за њу. Уместо тога, крећете се заједно напред - назад док твоја мочуга остаје забодена до тачно истог места, као нека два дебила, да се тако адекватно изразим, и док некоме са стране ово може бити смешније од Бени Хила, Чаплина и Мистер Бина заједно, теби иде жестоко на курац, јер си већ одгледао добру комедију и сад би само да јебеш.
Ако и покушаш да промениш ритам, неће ти упалити, она ће опет учинити своје.
- Драга, хај' мало упри главом у тај зид, да одрадимо ово данас, а сутра ћемо к'о на филму, важи?
Oko mamino, srce tatino, pamet babina, snaga dedina
Genetsko objašnjenje zbog čega nosiš dioptriju minus 4.25 , imaš anginu pektoris, zaboravljaš da isključiš ringlu, i prdneš od naprezanja dok zavijaš sijalicu.
Valkira sindrom
Valkire, kaže wikipedija, nije da sam stvarno obrazovan, da su to neke premoćne ribe što vode pale ratnike u Valhalu da tamo loču, žderu i jebu uz jednookog Odina sve dok vuk ne uđe međ' ovce i dođe sudnji dan. Ragnarok se to zove, valjda.
E sad, te Valkire imaju poseban modus operandi, kad neki delija zagine u svijetlome boju sa mačem u ruci one siđu sa neba u vatrenim kočijama i obrati pažnju sad, ZASENE sve ostalo svojom moći i lepotom. Natovare rahmetli vojnika i odvezu ga na bahanalije sa Torom i ekipom.
Ako si obratio pažnju skapirao si poentu, Valkire zasenjuju. Objasne sve samom svojom pojavom, nije da moraju da pevaju i pokazuju sise kao sirene da bi navukle zagorele mornare na stenje. One dođu, kobjasne i odu.
Da se manem mitologije i jednoroga, sine, ima i takvih žena. I to kakvih sunce ti jebem. One ne da poseduju "ono nešto", faktor iks ili koji kurac već, nego ga imaju na tone. Unajmljuju kamion sa prikolicom da im ga vuče koliko je masivan. Nije to lepota, nije ni inteligencija, ma ne pomaže tu ni guzice i čmara ni diploma filozofskog fakulteta, jednostavno takve su. Dođu tako, ozrače te tim Valkira sindromom i ostave te rastegnute vilice do poda, onda ti se obrate pa na pitanje "Imaš upaljač?" ti odgovoriš "Imam tri 'ektara njive".
U stanju su da najmoderniju, po svim sadašnjim standardima "prepičku" spuste na nivo ovce oguljare tipe Suzane Mančić samo svojim prisustvom. Kao što pre rekoh, prepička se lomata, maše pičkom k'o Titov pionir zastavom 76', slomi se da pokaže kako se na nju svršava, onda dođe Valkira, kobjasni šarm i seksipil i ode kući da zavija sarmu, ili da gleda Žikinu šarenicu.
Koji je taj faktor iks ne znam, nisam pismen da to objasnim ali zato znam da ću zdušno da balavim po podu na ovakve pojave dok sam živ.
Ideju za defku sam dobio gledajući ovu sliku. Nerealno kako je Kristina Hendriks IZDOMINIRALA ovu cavu, čak me mrzelo da guglam i kako se zove, koga zabole kurac za to kad pored Kristine ne postoji, nema je. Stoji tu kao rekvizit da se uhvati što bolji kadar na Hendriksovu.
Danas svi znaju engleski
Оно што студент енглеског језика и књижевности чује најмање 1789 пута у току студија, у разговору са дежурним мудросерима који су сви тако перспективни и успели у животу, па дају себи за право да те омаловажавају зато што се бавиш енглеским језиком, јер, јелте, данас га сви знају, а како и не би, кад постоје школе где се исти учи турбо-брзим темпом за 20 дана.
- Ујнин, шта си уписао?
- Енглески језик и књижевност.
- Ауууу... Па, шта ће ти то? Данас сви знају енглески! :прави фацу као да сажаљева:
- Није тачно да сви знају, то под један.
- Како није? Ево, моја Марија савршено зна енглески. Причала летос са Енглезима! Зато је узела италијански као страни језик у Угоститељској.
- Благо њој. Колико наплаћује часове?
- Е, немој да си сад безобразан. Само ти кажем да неће да ти се исплати, јер данас сви то знају.
- Људи мисле да знају и српски, па се српски опет 12 година учи у школи. А ни српски не знају, 90% популације је функционално неписмено. Кад не знаш матерњи, не можеш ни страни ништа боље да знаш. Друго, нико се није научен родио. Треба неко стручан да учи људе, неће сигурно твоја ћерка са Угоститељском да објашњава некоме субјунктив. Треће, ни ја након студија нећу да знам енглески, бићу само оспособљен да почнем да га учим како треба и тај процес ће трајати док не умрем, а камоли неки полуприучени пајван са курсом из Британице.
- Добро, ујнин, немој се љутиш... Али ипак боље да си узео Шпански.