Pistaći
Svečana gozba za voluharice. Još ako je voluharica mazohista, agoniji nikad kraja. Sam pistaći je u suštini totalno fušarski odrađen još od majke prirode/bogaoca a u saradnji sa multinacionalnim humanitarnim fondovima za angažman male afričke dece za doživotno branje pistaćija sa svog drveta u svom ataru u zamenu za vakcinu protiv kolere i lepre, pistaći postaje poluprozvod koji umesto da prođe kroz bar još jednu fazu obrade (grubo skidanje štroke), opušteno se plasira na tržište i zahvaljujući auri egzotike, makrobiotičkoj zrnastosti i neazsićenim mastima, dakle zdravlju (na stranu 20% soli u suvoj materiji), a sve to uz rezon skupo je znači dobro je, postaje elita među grickalicama kome glupi, dosadni kikiriki može da se sagne.
- Dobrodošliii! Ivolte, uđite, cok-cok-cok! Sedite... ko šta pije?
- Pivo, pivo, pivo, pivo, pivo, čaj od kantarionove dušice, pivo, pivo.
- Evo saće, ladno ko dedin kurac, čaj nema odjebi. Poslužite se pistaćijem...
- Vau brate, pistaći, koji buržuji ove Polumente jbt. Daj tu vanglu vamo.
... Posle dva sata davljenja pistaćijevim školjkama, zabijanja istih pod nokte do granica izdržljivosti Malog Radojice i jebanja majke nedovoljno otvorenim primercima ove plemenite biljke, svi leže na podu usana rascvetalih kao u Luja Armstronga, polomljenih zuba, krvavih nervnih završetaka na prstima i pre svega izmučene duše. Pistaći je pobedio. Od one vangle ostala je duplo veća zapremina ljuštura neprimetno manje težine na štetu jestivog materijala. A na stolu naramak jebenih pistaćija hermetički zatvorenih u oklop koji sačmarom ne bi razneo.
Onaj moron što pije čaj: E, jel imaš neki bonsek, cirkular, hilti bušilicu, nešto dotvorimo i ove, možda oni nisu užegli jbg?
