Evropa 2025-e
Nakon krize i zatezanja odnosa unutar evropske unije, ostaci bankrotirane Grčke sa svoja 2 ostrva napuštaju evrozonu.
Kreće lančana reakcija nezadovoljstva unutar Unije i primer Grčke slede Španija, Portugal i Slovenija. Nezadovoljna Nemačka upozorava da neće tolerisati takvo ponašanje i daje rok za vraćanje duga godinu dana.
Srbija vešto koristi upražnjena mesta u Uniji i dobija datum pregovora za 2056 godinu.

Eskalacija 2026-e:
Rok je istekao. Nemačka bez upozorenja vrši invaziju na Španiju i Portugal, dok Rusija i SAD apeluju na njih, ali se ne mešaju.
Nakon invazije na Španiju, nezadovoljne nemačke pokrajine AP Francuska i AP Belgija raspisuju referendum za odcepljenje.
Stogodišnja Angela im poručuje da mogu da joj se sagnu. Sukob se
polako približava Balkanu.

Balkan:
Nakon krize i početka rata u Hrvatskoj vlada histerija i oduševljenje. Država ponovo uzima naziv NDH, ponovo je
aktuelna priča o tisuću godina istorije, na top listama broj jedan je
Tompsonova obrada Danke Deuchland. Otvoren je novi Jasenovac.
Obe srpske porodice sa hrvatske teritorije su zatvorene.
U Srbiji upozoravaju na 20 000 ubijenih Srba u novom Jasenovcu. U
BIH već 27 000 žrtava, uglavnom nevina deca i žena, iako im niko još
uvek nije objavio rat. SAD upozorava Srbiju na zločine u BIH.
Uvidevši ozbiljnost situacije doživotni predsednik Nikolić i general Vučić
ukidaju presudu Dačiću, pa pokušavaju preko njegovih veza da uspostave vojno-obaveštajnu saradnju sa Namibijom, Senegalom i Nauruom.
Uspevaju u svojoj nameri. Albanija vrši nuklearne probe i veliki
deo njenog stanovništva gine usled greške u proračunu. Ostalo ih je jedva
50 miliona živih (većina na Kosovu).
SAD ponovo upozoravaju Srbiju.

2027-e
Evropa gori. Nemačka je sila broj 1 i drži pod okupacijom 50 procenata EU.
Ovoga puta nema ko da joj se suprodstavi.
Balkan i pored tenzija još uvek miruje, ali nakon niza pogibija i nesrećnih slučajeva u BIH i Albaniji, SAD uz podršku Hrvatske, BIH i Albanije objavljuje rat Srbiji. SB UN odobrava intervenciju. Ruski predstavnik za vreme glasanja odlazi u wc i propušta priliku za veto. Čeka se prvi napad. Napadi kreću iz BIH. General Vučić sa osmehom prima tu vest i zahvaljuje se Bogu što oni prave istu grešku kao i Austrougari 1914. pa napadaju preko Drine, ali euforija kratko traje.
Tomahavci i stelt bombarderi udaraju sa gotovo sto odsto preciznosti. Srbi mole za pomoć bratsku Rusiju. Rusi šalju 150 popova u pomoć ali kasno, jer kopnena invazija je počela i Srbija kapitulira nakon 12 minuta teških borbi. Beograd pada, a Čeda postaje predsednik okupacione vlade.
Koštunica je šokiran i prosto ne veruje kad mu pričaju šta se desilo. Toma i
Aca su pobegli u nepoznatom pravcu.
Ivica je nestao.
Nakon 6 meseci okupacije, u Srbiji se formiraju dva Narodna pokreta.
Četnički, predvodjen liderima Obraza i 1389, a sa druge strane Partizanski,
predvodjen Joškom Brozom. I jedni i drugi odugovlače sa ulaskom u
borbu. Prvi čekaju da im se članovi opunolete, dok su drugi i pre bilo
kakve borbe van stroja zbog proseka godina boraca koji iznosi 79.
Dok je u Srbiji status kvo, u Bugarskoj izbijaju nemiri zbog propuštene prilike
da se Srbija napadne sa ledja.

2028:
Sukob se premestio na Bliski i Daleki
istok. Severna Koreja i Kina napadaju Japan i Južnu Koreju, ali to nije bitno.
U Srbiji konačno gine prvi okupatorski vojnik nakon godinu dana od
okupacije. Gazi ga vozač GSP-a kome su otkazale kočnice. Ameri u znak odmazde streljaju sto studenata Megatrenda.

2029-e
Četnički pokret dobija svoje prve punoletne članove, a Partizanski donaciju od 350 kineskih veštačkih kukova.
NOB počinje.
Prve borbe se odvijaju u okolini Beograda, gde prva Zemunska jurišno udarna pajser air max brigada, pod komandom Mladena Obradovića napada Američke vojnike koji ručaju u Skadarliji. Ranjene su dve konobarice, bubnjar, tamburaš i pevač. Među vojnicima nema povređenih. Malo kasnije istoga dana partizanska jedinica upada na sudjenje za rehabilitaciju Draže Mihajlovića. Prepad je neuspeo. Bilans borbe je 3 slomnjena kuka, usled borbi sa 2 portira Palate pravde. Nakon dve razočaravajuće akcije obe frakcije rešavaju da započnu ono što najbolje umeju, to jest bratoubilački rat. Posle konsultacija sa američkom administracijom dobijaju dozvolu da ratuju izmedju sebe, ali pod uslovom da ni jedan okupatorski vojnik ne bude povredjen. Obe strane pristaju.

2032-e
Rat je gotov!
Nemačka je konačno novi vladar evrope, a granice sveta znatno su izmenjene.
Srbiju napuštaju okupatori, ali gradjanski rat traje i dalje, mada se privodi kraju. Amere nije briga.
U BIH su nevine žrtve u stalnom porastu iako im još uvek niko nije objavio rat. Hrvatska se okreće ljudskim pravima i piše novu istoriju.
Albanija polako obnavlja natalitet. Bugarska se vraća proizvodnji robe za šverc.
Grčka renovira svih 6 preostalih hotela.
A Crna Gora? I pored neučestvovanja u ratu Crna Gora proglašava pobedu, deli ordenje, imenuje heroje i piše guslarske epove...

Fine nijanse u kojima seljak pravi razliku izmedju bitnog i nebitnog. On DRŽI stoku, a ČUVA decu. Sve je u redu dok čuvana kategorija ne predje u izdržavanu jer ne drži se ništa što jer neisplativo i neposlušno.

Sad ili nikad.
Slika koja objašnjava situaciju da se nema više šta čekati i izgubiti, te je vreme uvesti i jedini preostali adut i poći napred svim silama u pokušaju ostvarenja željenog cilja.

Iskazivanje čuđenja zbog prilepljene etikete, za nešto urađeno “samo” jedanput.

Podjebavačka fora koja služi za nerviranje onih kojima smeta što neki imaju posao na kom 'lade jaja/jajnike.

Pored hiljada i hiljada sklekova, zglob predstavlja najbitniji, možda i presudan faktor koji utiče da neko bude veoma uspešan u nekom poslu. Zglob je taj koji odvaja legendu od običnih smrtnika, odvaja majstora od kalfi i šegrta, odvaja eksperta od proseka. Zglob daje besmrtnost. Zglob jebe!

Budi naivan, kupi neku glupost koja ti ne treba u top shop-u. Pored toga, postani član kluba 5 zvezdica i kupi to isto po sniženoj ceni, daleko višoj od realne. I to nije sve, sada kad si član kluba besmislenog imena zadržavamo pravo da te bombardujemo pozivima, mail-ovima i sms-ovima.

Sinonim za početak svadje. Rečenica sas koju se na jug Srbije potpaljuje vatra. Potpaljivač od mušicu mož' napravi slonče. Uglavnom malečka dečica padav na takvu foru.

Semantička konstrukcija koja povezuje lepe manire i našu stvarnu nameru.

Део живља ван скупштине и владиних зграда.

Резигнирана опаска која се упућује жени, након бројних препрека и услова који се испречавају између ње и узаврелог мушког либида.
"Боли ме глава", је стандард, али има ту још прегршт неких услова, преамбула, фуснота, које као да је писао бриселски ћата.
Да ли је толико компликовано? На крају крајева, то је још само једна физиолошка радња и чему отпор и толики изговори, услови, слова фонт шест? Ево на пример, гладан сам. Узмем да једем. Просто, зар не?
Уосталом, ваљда је јасно шта значе речи "испуњавати брачне обавезе"? Наравно да у правилнике и званичне књиге нису могли да ставе "да се брачни другови јебеду редовно", него су то умотали, како већ правници умеју, али поента је јасна.
Али кад крене набрајање… Мислим, оно: већ замишљам председника Европске комисије како сетном Дачићу чита нове параграфе услова без краја. Хелоу, бре!

Pokušaj da se polni odnos, s muške strane, produži na dovoljan za minimalno zadovoljstvo one druge strane. Da ne kažem ženske, ne bih da uvredim nekog u ovo osetljivo vreme.
Za ovo se koriste različite tehnike, od vizualizacije Vjerice, preko prisećanja na Vojislavove odabrane izraze lica, pa sve do sabranih izvinjenja Borisa Tadića.

За жене, цвеће је симбол романтике, лепоте и нежности. За мушкарце, цвеће је симбол покајања, извињења и поткупљивања. Откад је света и века, хомо сапијенс мужјак је хомо сапијенсу женци даривао цвеће да би се искупио. То је и нека врста жртве, јер ти се остали припадници чопора смеју и подјебавају те јер си папучар. А ти гледаш да нађеш што већи букет за што веће срање па шта ти Бог да. И ко зна зашто, овај је метод пролазио.

Проблем је настао у 20. веку. Жене су се осилиле, добиле права, па су уз све то почеле и да гаје исте емоције према цвећу као и мушкарци: да их боли туки. Чак су направиле и фору са 8. мартом да им узимаш цвеће не у сврху индулгенције већ као знак покорности према "слабијем" полу. Данас цвеће и даље пали, али са све већом еманципацијом жена и са оним феминисткињама мушки пол је угрожен да вечно остане у говнима.

Omiljena poslovica matorih švalera,pred kraj karijere.Koja u kombinaciji sa:od izbirača nema jebača,ruši sve norme i spušta prag tolerancije glede izgleda zanskog sveta.

Институција. Светиња. У самом врху критеријума, ту негде после нета и прозора у клоњи, кад тумараш по граду са хрпом Хало огласа у руци тражећи гајбу за студентски живот.

Повад за ситне сате. Буџиш хероја, гледаш обдарен-младић-геј-стоп видео чет на локалној телевизији јер због собне антене не хваташ ни РТС 1, или очајнички чекаш Радуљицу да пређе границу 2,5 за сома, а лик седи на клупи и чеше јаја. Срећан јер не мораш да будиш маторог за ауто да одеш до пумпе као у вукојебини одакле си, устајеш, облачиш јашу и прелазиш улицу да узмеш пљуге, кекс и црвени клакер, вирнеш радници у сисе која, сморена, по десети пут чита исти број "Блиц жене".

Ono što ćeš dobiti kao odgovor na bilo koje pitanje prvog dana na poslu. A obično ti se zalomi neka "prekaljena majstorčina", zadrigla i zajapurena od rakije kao vepar.

Kreneš tako da razmišljaš. Razmišlja ti se. Iz čista mira. Nemaš pametnija posla. Jutro, ti besposlen, majka opet gunđa kako si čarape razbacao po podu i ništa nisi uspremio. Odmahuješ rukom, dok po frižideru tražiš sendvič od juče. Našao si ga, izlaziš iz stana, odmotavaš celofan dok krećeš preko ulice. Dok prelaziš ulicu, auto te zamalo pregazi. Vozač u odijelu kreće da viče na tebe. Ti samo odmahneš i nastavljaš dalje.

Kreneš tako da razmišljaš o današnjoj nadnici. Dobra dana u zla gospodara. Ko će još crnčiti 10 sati danas? Tako ti i treba, kad nisi upisao faks. Ne, žurke su bile bitnije i upravo sada shvataš zašto je sve tako loše ispalo. Nema veze, dobro si se proveo, biće valjda nekad bolje. Pa da, nećeš valjda čitav život da crnčiš na mješalici, zar ne? Dok šetaš ulicom, ugledaš jedan par, srećan par kako šeta.

Kreneš tako da ramišljaš o njoj, i o svemu što nisi rekao. O svemu što si joj rekao. I o njenom šamaru one večeri kad si se pijan ispovraćao na njenu crvenu haljinicu. Put te navede kraj njenog stana, sjetiš se nekih lijepih trenutaka iz srednje. Kreneš da joj pokucaš na vrata i staneš. Eeej, pa ona je udata žena. Ima dvoje djece, muža inžinjera, a i sama je diplomirani ekonomista. Šta ona ima da priča sa glupim fizikalcem. Nastavljaš dalje. Vidiš par beskućnika.

Kreneš tako da misliš o nekim bezveze stvarima i shvatiš da živiš dobro. Moglo je biti i gore. Mogao si da završiš na ulici, ali nisi. Ma... Iz ove perspektive, ulica i nije loša. Ma ko zna. Ko zna kako je sve trebalo da se desi. Ko zna... Staješ.

Kreneš tako i nestane ti zemlja pod nogama dok te u naručje dočeka ledena voda.

Slično tendencijama u obrazovanju, i u biznisu je danas veoma važno da ime firme zvuči veoma moćno. Tako više nije dovoljno da ti se preduzeće zove "Kombinat", ili "Drvopromet", već mora da zazvuči nekako moćno. A šta je moćnije nego kada nasadiš na kraju naziva sufiks "eks".
Interesantno je u tom smislu da kako je rastao broj firmi sa tim sufiksom, tako se uopšte u zemlji povećavao broj trange-frange preduzeća.

7/11 sarkazma i 4/11 ironije izmiksovano u blenderu i servirano u visokoj čaši, onom ko očigledne stvari shvata na neki samo njemu razumljiv način.

Izraz koji koriste istinski gurmani. Znači dodati na jelo neki prilog kome tu možda i nije mesto, koji možda holesterol spiči do nivoa koji ledi krv u žilama Dr. Filguda, ali koji opet daje neki šmek, i neopisivu sreću sladokusca.
Jednostavno, one situacije kad na sarmu staviš majonez, ili kad na petu pljesku koju jedeš na prvomajskom uranku staviš četiri centimetara debeo sloj pavlake.