Vukajlijski bućkuriš
Sigurno se pitate šta li je sad ovo? Kako vukajlija i bućkuriš, pa gde to ima? Eee, ima, ima... Vukajlija predstavlja beg od stvarnosti ali i povratak u istu. Skup raznih mišljenja, likova i ličnosti koji dele svoj opus jedni s drugima. Fuzija različitosti koje čine savršen spoj.
Takav je život nas umetnika.
Gde sam to ja? Čekaj, nije ovo moj grad. :gledam levo, desno, ne verujem: Ma, ovo i nije tako loše, ajd' da ubijem šetnju oko: tražim saobraćajnu tablu: hmm, zanimljiv grad, Gornji Vukojebinac. Aaa, šta je ovo? Kafana kod veselog pevca??? Ne verujem :počinjem da se smejem na glas: a u kafani za jednim stolom sedi Vladimir Nikovski, poznati pisac u gradu. Maže ajvar na 'leba i igra šah sa Turgenjevim. U separeu se igra pokerica u sastavu: Johnny Kurajber, Лаик, tigrić Dog i rakun. Ovaj zadnji baca fleš, opaaaa, nije debeooo. PuTiNcAn, koji je malopre sišao sa busa, sve to gleda i glasno reče: Sve bih ja vas na tucankamen. U tom trenutku dolaze Dva gospodina, Paninaro i Proviron.
- Molim vas, Da objasnim. :šljas, šljas:
- Nije to lepo, čoveče. Ms mojne više te reakcije tebrex.
Idem ja odavde, još ću i ja da dobijem batine.
Gladan sam. Super, evo je pekara.
- Dobar dan, izvolite – reče mlađa devojka sa pločicom na kojoj samo piše DBSK.
- Daće te mi dva pohovana vrapca u tortilji i stavi malo više sosa, onako da kipi.
- Hoćete li i zelen lukac?
- E, ajd' požuri, gladan sam. Koliko sam dužan?
- 80 kurika.
Izašao sam iz pekare i navalio da jedem. :TUP: Šta to bi? Pogodi me velika konzerva. Au, ovo je neki protestni skup. Eno je Vučica nosi transparent DRŽAVA DURADI NEŠTO POVODOM PLAGIJANJA, Selenijumka HOĆEMO PRETRAGU GROBLJA, Zumbul-aga i Skočimiš HOĆU DA POSTANEM KURD UMESTO KURDA. Agilni i Yeahbatch fataju neke drugarice iz stranke a ostalih 24000 urlaju na glas: Dokle_više! Dokle_više!
U tom trenutku pljusnu vatra sa nebesa i prolete zmaj. Masa se razbaca na sve strane a zmaj počeo da okreće drugi krug. Na glavi zmaja stoji jako opasan pas Javio sa megafonom koji urla:
Kajzena boli kurac
a i mene
decxaci nećete jebati
selenka jesi li toliko gladna
Iščupah se nekako iz gužve i odjednom sam se stvorio na periferiji grada. Šta li je ovo, jebem li ti sunce, k'o da sam u Teksasu. Dolazim do neke zgrade i ugledah poternicu na kojoj piše: Živi ili mrtvi, traže se pljačkaši : Miloš-88, Gavran sa mitraljezom, Sreta-Šteta i Mile zvani bubreg, nagrada 500.000,00 kurika.
Devetar Cokulić: Drž' ga Gile, ne daj mu da pobegne!
:nisam se ni okrenuo a već sam bio na zemlji sa sve lisicama:
Šerif Gile: Kako si siš'o sa ovog zida???
Ja: Aaa? ŠKK?
Devetar Cokulić: Nemoj da se praviš lud kad jesi! Malopre nam je Ludi psihijatar javio da je jedan pobegao ali srećom nisi otišao predaleko.
Ja: Ali, ja nisam taj koga tražite. Ovo je greška, samo sam stao da pogledam poterni… :vade se pištolji i lisice: Evo, polazim. Kako ste surovi!:pomislih u sebi:
Ni kriv ni dužan, onako isprebijan i zavezan, penjem se uz stepenice i vidim tablu na kojoj piše KlinikliInsejn. Jebo mamu svoju, završiću u ludari. Ulazimo u veliki hol koji je čist i uredan ali umesto da nastavimo ka II spratu, momci me odvode u podrum.
Ludi psihijatar: A, koji si ti?
Ja: Nalog ili pravo ime?
LP: Nije ni bitno, svi smo mi pomalo ćaknuti. Taman ima jedno slobodno mesto za tebe na kraju hodnika.
Ja: Ali, ja nis… :tras, tras, tras: jesam, jesam.
Dok prolazim pored ćelija gde su zatvorenici čujem neko lolisanje i mislim se ko to može biti i u tom trenutku me ščepaše ruke jednog kanibala.
- Jesi li poneo što za šerovat, lol? – reče ovaj strašni čovek.
- Idukurac bre Riha, prepade me!:pozdravom razmenjujemo šta imamo:
LP: Champy, skloni ove koske iz kaveza da se ne usmrdi ceo podrum i dovedi Über Djo, valjda će ga ona zasititi.
Želim da joj probam jetru, scscscs- uzbuđeno reče Riha.
Pored njegove ćelije videh jednog obnaženog momka koji plače i pitam se šta li mu je. Ček, ček, pa to je Nejked.
LP: Ne obaziri se na njega. Ko ga jebe kad šeta go po gradu i pokazuje tukidid ženama.
Ja: Verovatno je i imao šta da izbaci, ako me razumeš doco. A, što plače?
LP: Prebila ga g-đa Paperjasta malopre kao pičku.
Ja: ONA? Žena sa nežnim nikom? Ne mogu da verujem! Pa, gde je, ne vidim je?
LP: Upravo je izbacuje Champy.
Riha: Op, op, opaaaaaa!
Kakva ludnica 'bem ti sve. Taman se opustih kad me prekide: Bože, blagoslovenibilirabovibožiji…
Kakvo je sad ovo opelo? :gledam, okrećem se, bre isto podrum kao pre dve sekunde:
LP: Opušteno, Otac Gavrentije čita molitvu za Boxera i Andreya Arlovskog za sutrašnje takmičenje sa lazićevcima. Ovi naši ima da ih slože kao stog sena… Ulazi ovde!:gurnu me, zatvori vrata i zaključa:
- Eee, ks, ks… - neko me doziva.
- Ne vidim te, ko si ti.
- Ma to sam ja, majke ti ga glupe, Manijak. Kad me pre zaboravi?
- Aman čoveče gde si?
- Nećeš jebati rođo, ostaćeš tu zauvek. Ko jednom dođe, ne odlazi više.
- Sećam se da si i ti bio do pre neki dan tu. Šta beše, spemovanje četa ili spemo…
- Tiše pričaj čuće nas neko! Ispod prozora sam, ćorčo, zato me i ne vidiš. Došao sam da ti pomognem da pobegneš.
- Aha, dobro…
- Hvataj ovo što ti budem bacio i znaćeš šta ti je činiti. Čekam te u Vutrincima.
… u nastavku defke saznaćete,
koliko je autor otišao u kurac,
na koji način i ko je tajanstvena ličnost koja ga je izbavila iz podruma,
zašto je Перовић izbačen sa časa,
šta se desilo na vašarskom susretu autora,
ko se ljubavisao u stratovariusovom žbunu,
ko će biti pobednik u NKV…
Isprskaj me
Fetiš u nekih žemski. I još jedna od laži kojom hrane mušku sujetu.
Kao, one jako žele da ih baš ti isprskaš i ulepiš im i kosu i lice i posteljinu.
Perfidan način izbegavanja da zakeve, a da nam pri tom ego poraste do plafona.
Uglavnom im prolazi...
-Evo ga... dolazi... svršiću!
-Jao dragi, jedva čekam! Izvadi ga i isprskaj me po licu i sikama!
-Kako da ne...
-Nemoj molim te, plodni da...
-Srbijaaaaa!!!
-STOKO!!!
TV Slagalica Terminatori
Припадници генерације садашњих тридесетогодишњака, они који жаре и пале у "питај курац више којим" циклусима Слагалице. Они су за ову емисију, оно што је Гале Кербер међу чупавцима, дилдо међу играчкама за велике девојчице, и бивши диктатор Уганде Иди Амин међу љубитељима похованих људских гузова. Господа, чије је одрастање ишло упоредо са емитовањем најпопуларнијег српског квиза. Они у клоњи нису дркали на Пан-еротику, већ су из "Борбе" насумице извлачли слова, па од истих састављали речи. Ретко ко од њих је у раној младости нешто каро, али зато скочко-пик-каро комбинацију извлаче без проблема, к'о Луна Лу из џепа дотрајали куртон, кад у ВЦ одвуче деветнаестогодишњег келнера.
У друштву им је ретко к'о бацао коску, изузевши клинце из математичке секције, али зато слажу тачан број пре него што противник успе да изговори "СТОП". Немају кафић или ресторан, али зато поседују "Метал-инекс" намештај, а атеље "Антре" Стара Пазова теписи, им блеје и у кујни. Док остатак популације реч "ортак" асоцира на пријатеља, терминатори ће се сетити 347. издања стрипа "Загор" где је овај свог верног пратиоца Чика назвао ортаком. Наравно, то је и коначно решење, јер терминатори су увек у праву. Највише воле игру "Ко зна, зна", јер нема шта не знају. Од града Кито, престонице Еквадора, све до аутора дела "Испод светла московских лампи- Настја тротоарка", ништа им неће промаћи, јер све је то бар једном било у "Политикином забавнику", а они поседују све бројеве. Никад им се није дизао на Брену, прљаве маштарије су им се увек састојале од актуелних водитељки квиза, са повременим улетањем у кадар, Миле Цанић у мрежастим чарапама и готик корсету.
Факултетски образовани или не, припадници генерације Слагалица терминатора, из циклуса у циклус, разбијају старо и младо. Којекакви апсолвенти, молери којима је хоби енигматика, маторе комуњаре које су завршиле журналистику у Сарајеву, сви скупа мог само да им зубима свирају соложу о стидне длачице. Иако Зека Милионер пружа много више пара и три помоћи, Деки Ди Џеј Пантелић чашћава аплаузом, СОС канал у СМС квизовима нуди слатке осмехе полуписмених радодајки, јебе се њима, остали су верни свом квизу. Због посвећености и лојалности, нек им свако вече буде добро, брда им се у злато претворила.
Водитељка: У финалу 8643*4 па све то на куб, циклуса ТВ "Слагалице", Марко Марковић, 1977. годиште, освоио је кинески џип и седам дана за 2 особе, смештај бунгалов у Бањи Врујци. Марко, ваши утисци?
ММ: Утисци? Колона Ге, Утисак Недеље! Коначно, Оља Бећковић. СТОП! СТОП!
Водитељка: Хмм, добро... Шта мисли Владимир Мркаљ, правник из Београда, 148:12, то је прилично убедљив резултат?
ВМ: Ма свака му се дала, дечко је терминатор. Заслужио је да се вози у џипцу, биће мени доста и овај етисон, ионако се ложим на Светлану Бојковић, још од "Срећних људи", кад је била главна сестра Валерија.
Internet zaljubljenost
Можда сам луцкаста и живим у неком свом свету, али чини ми се да је ово стање у које сам једноставно упала. Због њега пишем ћирилицом, иако се једва сналазим. Због њега сам отворила профил на Вукајлији. Због њега сам почела да пратим фудбал. Због њега не одем на време у кревет, само да бих читала његове коментаре, дефиниције, постове на форуму...
Иако не знам како изгледа, ипак осетим неке лептириће у стомаку кад год угледам његов ник на екрану. Пожелим да сам ту поред њега, да му видим израз лица док чита, пише, дефинише, свађа се са људима по сајту. Чини ми се да бих могла до краја живота да будем с њим, само зато што је интересантна личност, па може да има дрвену ногу, вештачки кук или неку неизлечиву болест( ДАЛЕКО БИЛО) физички изглед ми можда по први пут у животу није на првом месту. Иако он мисли да сам ја некакав трол, или шта већ, желим да му поручим да сам само једна обична, нормална девојка, која се заљубила, и не видим шта је ту страшно... Можда је мало луцкасто што је то овако, преко интернета, али побогу! Живимо у таквом времену, и мислим да то полако постаје нормална појава. Надам се само да ме нећеш мрзети после овога што сам написала, претрпећу огроман блам, (свесна сам тога у потпуности) кад људи прочитају ово, али било је јаче од мене. Извини, и мојим те да ме не игноришеш после овог текста. А на кога мислим, види се јасно по мом надимку на Вукајлији.
- дај ми само једну шансу...
Brat Marko iz Toronta
Ваш брат од тетке или стрине којег су ветрови судбине одредили да се роди у големом и далеком граду Торонту. Његови родитељи су најчешће дијаспора која је тешка срца, са сузом у оку морала да побегне из казамата који је била Титова Југославија/ Слобина Југославија/ Оно са Црногорцима што није била Југославија/ Србије тражећи бољи и лепши живот међу пријатељским Канађанима. Одрастао у вишекултурном друштву где није битно ко је шта док је год Канађанин, није био у прилици да се превише упозна са својом земљом порекла и језиком осим онога што га је научила мама/ тата/ локално удружење дијаспоре "Титова ћела" / покрет српских четника "Торонто- Флет маунтин". Можда га никада нисте упозанали, али су вас ваши родитељи упорно упозоравали да будете добри према њему, јер, хеј, он живи у Канади!
- Здраво, Марко! Како си?
- Здраво, Желимир! Ја се зовувам Марк. Какоу си?
- Чек', човече, зар се не зовеш Марко?
- Ноу, не, такоу ме зове мом и тата! За све друго Марк!
- Па лепо..а где си учио језик? Није претерано лош, па рекох да питам ( Јес, није лош, ово ни комшија Бранко не лупа када је пијан)..
- Хвало! Научила ме је друг Стипе, пријатељ од пернтз! Он доброу прича србоу-хрватско!
- Је, је, србоу-хрватско..него, Марко, јуначино, а чиме се ти бавиш у Торонту, осим што студираш?
- Па, ја сам такође и геј рајц ективист, свирам гитару, волим да се клајм по планин и члан сам групо југословенско брадрхуд и дејтујем са мојом девојка Тахира Фљамури..
- Чек, чек, шта си рекао?
- Геј рајц сам ективист?
- Не, не, оно друго?
- Свирам гитара?
- Знао сам да си Канађанин!! Марш од мене!
Igrali u kolu jedno do drugog
Izraz koji opisuje mladost i ljubavni život naših baba i deda čiji smo i mi proizvod. Nijedan deda ti neće otkriti kako se upoznao i zabavljao sa babom. To je tajna. Taj vakuum između begendisanja i svadbe se jednostavno šifrovano zove: "Igrali u kolu jedno do drugog".
Unuk:"Deda kako si se ti zabavljao sa babom?"
Deda začuđeno: "Kako, kako!? Prvo se gledali a posle igrala u kolu do mene!"
Tišina...
Saznanje da je on iz jednog odigranog kola našao ženu svog života poražava. Danas, šezdeset godina kasnije, njegov potomak mora da dubi na glavi sa ružom u ustima u zakupljenom separeu ne bi li ovlaš prešao preko nečijih sisa. A on...On iz jednog običnog fingeringa babine ruke dok je skakao u kolu dobio ženu koja mu pere noge bez pogovora i rađa po petoro dece.
E zato njima nije jasno: čemu današnja narkomanija, čemu kasni izlasci, čemu ladan beton. Zato njega i zovu Matori a nas običnom omladinom.
- Tango je tužna misao koja se pleše.
- Kolo je vesela igra koja sise trese.
Završavati nešto po gradu
Izraz koji služi da odjebete nekog preko telefona, a u isto vreme da istripujete i sebe i druge kako vi ustvari radite nešto pametno i zajebano u ovom životu. Inače omiljeno zanimanje naloženih klinaca i nezaposlenih likova koji sviraju kurcu po ceo dan.
Primer 1:
Nezaposleni lik od trideset godina izašao da kupi cigare od para koje je uzeo kevi. Utom ga zove ortak iz srednje posle sto godina:
Ortak: Alo 'de si brate moj nema te nikako. Šta se radi? Kako posao, žene. . .?
Lik : E brate ti si... Evo me završavam nešto po gradu, u gužvi sam, zovem te kasnije.
(Prekida vezu) Sebi u bradu: Puši kurac čobane, samo si mi ti još falio da me jebeš na svu muku...
Primer 2:
Naloženi pubertetlija vadi izvod iz matične prvi put bez tate. Uživeo se k'o da kupuje obveznice Dženeral Motorsa. Utom ga zove riba:
Riba: Ćao srce! Gde si?
lik (nervozno): Evo me završavam nešto po gradu! Znači ne mogu nikako da pričam, zovem te kasnije!
Riba: Važi ljubavi! Baš mi simpa kad si u nekom poslu, ćaos!
Pijanstvo u promilima
0,5-1 ‰-amater nivo
Ovo je više brukanje nego sto se može nazvati pijanstvom.Popio si dva piva, uhvatila te murija, kukaš kud ne popi bar više.Mnoge bi bilo sramota da im u prijavi piše samo 0, 6 ‰npr
1-2‰ medium
Nivo rezervisan za pubertetlije-početnike na punoletstvima.
Dvojica se vraćaju zagrljeni:
-Doootakooo sam dnoo životaaaaa!!!Brateee koji si ti car!Svi ostali su pičke al ti si moj brat, nisi sisa kao oni !E zato te volim, zato ovo moramo da ponovimo!Sad ću za mog brata da okrenem znak stop kontra!
2-3 ‰profi
Nivo karakterističan za svadbe i ispraćaje.
U restoran od nekud valcer hodom ulazi upišan lik.Polako mu odbijaju poslušnost osnovne motoričke funkcije.Služi ga još samo ruka kojim gura hiljadarke pevačici u sise dok desnim okom amblenduje šurnjaji.Mlada i mladoženja su odavno u drugom planu.Deca ga snimaju telefonom za you-tube.
preko3,5‰ master
Starog oca u 4h ujutro iz sna je probudilo neko melodično zviždanje koje se ponavljalo.Ustaje uplašeno, odlazi do dnevne sobe gde zatiče sina jedinca kako sedi na laminatu pored svoje povraćke:
sin:Pa de si bre Mr Proper zovem te pola sata!?Aj ne bilo ti zapoveđeno, počisti ovo da ne vide matori.Ja odo da prilegnem malo nešto sam sav ko kurac!
Relativnost vremena
Onih pola sata koliko traje moj prosečan seks što žena kaže da je tri minuta, a realno je barem šest.
Kurčeva ramena
Sve do seksualne revolucije koja je proterala vascelog himena na tamnu stranu vagine, oduzevši mu sve njegove čarobne moći i ustoličila promiskuitet, blud i nemoral sada već kultnom rečenicom "Who's your daddy ?" ove reči su bile poput glogovog koca, srebrnog metka ili venca belog luka, koji su majke koristile da oteraju zle sile od svojih dragih kćeri.
Momak i devojka grebenaju vunu u vajatu.
Milosav: "Molim te, Lenka, Lenčice, dušo i srce ... samo malo ..."
Lenka: "Joooj ... pa ne znam ... karaće me nana ..."
Milosav: "Eto ... samo glavu da prislonim ... mooolim te ... kad te moolim ..."
Nana: (kroz prozorče od vajata) "Ne, ne, Lenka, šćeri moja mila ... nema kurac ramena, ako ga pustiš, munuće ti ga celog ... Tako je i men' komšija Radojica prevario, pa je ćaća mor'o davat' dvije livade više u miraz ..."
Džentlmenski priručnik
Бити џентлмен значи бити истински мушкарац, бити Прави Џентлмен, доћи до одређеног нивоа понашања и живљења који подразумева интегритет и заслужено поштовање. Нешто чему би сваки примерак мужјака који је престао да сиса палац и отарасио се едиповских жеља да сиса кеву требало да тежи.
Посебно код нас на Балкану. А још посебније због постојања руралног мита о Балканцу као мачо Тарзану, јебачу и "фрајеру", који иначе не постоји. Ако игде има мање мачо мушкараца онда је то у нашим крајевима, стога балканци као стереотип уопште и не постоје. Фејк искарикирани шовинизам са примесама пичкопаћеништва се не рачуна у мачизам.
Џентлмен није господин, господин може да буде свако ко искешира довољно за Хуго Бос одело или је спреман да прода бубрег не би ли му италијан фегетлија по мери сашио сако и упарио кравату са гаћама. Да су господа џентлмени, имали би пуну скупштину истих, али нажалост ако би смо скупштину називали по томе ко у њој обитава, могли би комотно да је зовемо и штала.
Прави џентлмен мора да буде оличење равнотеже у свему. Да балансира на десној нози док левом шутира кретена у дупе, у једној руци да има књигу док другом показује средњи прст систему, једним оком да гледа напред а другим да мерка конобарицу. Мора да буде свестрана особа, способна за све али не и спремна на све. То разликује дилеју која покушава да пробије главом зид од џентлмена који заобиђе зид, узме пнеуматски чекић, сруши га а онда се врати и прегази преко њега. Џентлмен у животу ради оно што воли али тиме не угрожава друге, не смета и не смара о томе. Веома је важно не бити смарач, не досађивати својим ставовима када нико није питао за њих, не дробити увек о истим темама и не силити са духовитошћу. То је одлика Правог и ту се добро оцртава она равнотежа што сам је споменуо. Бити наметљив када треба али не стално, имати смисла за офанзиву и дефанзиву, тактичност је џентлменска врлина.
Још пар ствари морам да споменен у вези џентлменовања, једна је веома важна, а то су жене. Истински Прави поштује жене, ту се разликује од Балканца који је и даље заљубљен у своју маму јер она зна да ујутру воли прженице са бабиним џемом и кафу са једном и по кашичицом шећера и најрадије би се оженио мамом или женом која је подобро емулира. Дакле, поштовање према женама је основа односа са њима. И да се не схвати погрешно, да нагласим, поштовање а не лизање дупета ради добијања приступа међуножју супротног пола.
Да би неко био Прави Џентлмен, мора, нажалост тако је, да има само једну жену. Зашто? То је једноставно питање са компликованим одговором. Да би се разликовао од остатка мушке популације и да би остао концентрисан на важне ствари не сме да ландара к'о муда за вепром. Од тога боли глава, није хигијенски а нема ни смисла. Концентрација је важна јер се тако фокус преноси на друге важне ствари у животу, а то жена може да постигне са Правим. А и супер су жене, понекада дају смисла бесмислу, понекада одузимају смисао свему али зато увек, увек пријају.
И задња ствар у ионако предугачкој беседи је поштовање. Поштовање не као усађен рефлекс учтивости који бесмислено подсећа на некадашње идеале и обрасце понашања већ поштовање као одраз здравог разума и културе. Да дам један баналан пример: Уђеш у ГСП, седнеш, до тебе два старца дрве о томе како је омладина искварена, дрогира се и генерално курцу не вреди, онда те један од њих погледа "устај коњу, ја сам четресшесте био на радној акцији" погледом. Е сада, таквој багри не треба устати да му живот овиси о томе, није лепо бити фин према дебилима који те без упознавања окарактеришу лоше, бесмислено је и нимало логично. По мени, не би било културно устати таквом човеку јер реакција на некултуру треба да буде сам још већа некултура, бахатост а ни физичко насиље не би било на одмет. Што опет доводи до једног обрасца којим би џентлмен требало да се води. Ко тебе каменом ти њега никако хлебом него пиштољом или бомбом. Не око за око него глава за једну длаку са дупета. И по мени, то је скроз исправно и поштено. А треба да функционише и у другом правцу, ко теби џак ораха, ти њему два џака ораха догодине када твој орах роди. Џентлмен је бољи према онима који су добри према њему и гори према онима који су лоши према њему.
Толико.
Filipinke
Курве које ординирају преко пута фабрике галових ланаца "Филип Кљајић" у Крагујевцу, уз корито Лепенице.
Макро-Џеј, фирма му се зове "Сладки Живот", девиза "Брате, ној си наслинан, ај се договоримо!"
Радно време од кад се смркне до пола једанаест.
Услуге-прање главе, са и без шампона, биксновање трапа, и чишћење издува. Могуће и гаражирање за целу ноћ, али може и да останеш без точкова.
Цена-клизна, чак штавише ВРЛО клизна.
Попуст на количину-не постоји, чак се плаћа више.
Сине, не треба ти то искуство у животу, из Бугарске ћеш да набављаш антибиотике...
Ма колико био пијан , усамљен, напаљен и заведен причама о седам година среће-донт ду ит, Десанка је твој пријатељ...
П.С.
Џеј је обично у жбуњу пре пумпе, записује бројеве кола...
Kakve su ovo kurčeve davorije
Kratka jezička konstrukcija koja služi za naglašavanje upitnih formi koje bi se u normalnim okolnostima mogle protumačiti kao isuviše blage. Direktan udarac kramponom u cjevanicu usljed propasti nečijeg dijela, radnje ili bar pokušaja.
Vapaj gistro saosjećanja pretočen u vulgarne riječi koje ne prestavljaju uvredu, više nekakav oblik saučešća prema situaciji u kojoj se neko nalazi. Ne toliki produkt zdravorazuma i volje koliko spontanosti i afekta.
- Ajmo mila da vidimo jesi vrijedna 50 jura.
- Ček, ček... Samo sekundu.
- Kakva je to sad kurčeva davorija!?
- Pa kondom.
- Kakav sada crni kondom?
- Durexov, od papaje, brate.
- Ma kakav kurton i kakvi bakrači. Daj da se konektujem rinfuz. Sa kurtonom mogu i rodbinu jebavat!
__________________
- Pogledajte doktore, užas.
- Nagnite se prema napred! Kakve su ovo kurčeve davorije!?
- Zanemarite kurac, doktore. Pogledajte hemeroide!
- Kakvi crni hemeroidi. Ovo su tartufi, jebene pečurke.
- Dukurac, nije valjda tol'ko loše!?
- Bogami, moram vas razočarati al' su se poredali ko 7 sekretara SKOJ-a. Operacija!
- Jebem ti baksuza, da ti jebem. Šta će svijet reći ako se pročuje!?
- Pusti svijet, šta će hirurg reći kada vidi koliko ima posla.
__________________
- Ženo, je li večera gotova?
- Jest. Servirana je na stolu.
- Đe na sto... Kakve su ovo kurčeve davorije!?
- Šta je Dragane?
- Šta šta je, pizda ti materina. Kakve si ovo pomije servirala?
- Pilav Dragane. Pokojna baba Smiljka mi ostavila recept.
- Nije mogla ostavit kak'u zemlju u miraz, već recepte za ove splačine... Miči ovo od mene i daj mi onu slaninu!
Čelična generacija
Muškarci i žene rodjeni izmedju 1900. i 1930. godine, od kojih su neki čak i danas živi i manje ili više sposobni za osnovne svakodnevne aktivnosti. U modernijoj istoriji ne postoje generacije koje su više prepatile od njih, oni nešto srećniji suočili su se direktno samo sa drugim svetskim ratom i posledicama prvog, dok su ovi drugi preživljavali egzoduse preko Prokletija i egejskog mora, progone, logore, masovna streljanja, konstantnu glad i nesigurnost. Gledali su spaljivanje domova u dva navrata, u zemlju su pokopavali braću, decu, očeve i prijatelje stradale od zla koje je vrebalo svuda i u mnogim oblicima..Ili su podlegli od mraza i metka negde u šumi, polju, reci..I njihovi grobovi nikada nisu jasno odredjeni.
I pored svih strahota koje su doneli ratovi, preživeli su opštu nemaštinu, nemire, proboje frontova, Krf, oslobodilačke juriše i marševe - i opet su stigli da obnove domove, izradjaju i othrane buljuke dece, naprave od njih kakve - takve ljude, iškolovane i radno sposobne, sa kojima će nakon nekoliko krvavih decenija zajedno podizati zemlju iz pepela. U kući je sedmoro dece srkalo čorbu iz iste šerpe i bili su zadovoljni, zdravi i jaki, nikome ništa nije falilo, dok se danas jadamo i kukamo na sve živo, najviše na budućnost i podizanje dece koju još nemamo jer nam deluje kao nemoguća rabota. Male plate, loša kola, skupa hrana, uzaludne diplome..Ništa ne valja. A nekada se za kilo masti kopala tvrda zemlja ceo dan.
Niko se nije žalio, žene su bile spremne da rintaju po fabrikama i po 16 sati, muškarci su često na pravdu Boga odvodjeni na goli otok, proterivani i streljani, i velik deo ih se opet izborio za život. Zemlja je postala jaka i poštovana, njive zasejane, kuće izgradjene, stoka sita, deca obučena i rumena, i sve to preko ledja ljudi od kojih 90% nije imalo više od četiri razreda osnovne škole.
Retki od njih su dočekali i današnje vreme, u svojim kasnim osamdesetim i devedesetim godinama, gledali su kako im odrastaju unuci i praunuci i ovo vreme razumeju bolje i jasnije od njihovih sinova, iako se u porodici kotiraju kao izlapeli fosili na koje ne vredi obraćati pažnju. Nije ih ubio ni gradjanski rat, recesija, bombardovanje, smene oprečnih politika i režima, gledanje kako njihova dobro nahranjena, ničega željna i nezahvalna deca rasparčavaju ono što se u krvi i znoju gradilo i ujedinjavalo. Starci obično sede u ćoškovima i trude se da nikome ne smetaju, tužni jer su njihovi vršnjaci već napustili ovaj svet i ostavili ih da čame poput troglodita i čekaju da ih se smrt već jednom seti i olakša im patnje.
Starice se trude da im se ukućani medjusobno ne poubijaju.
Kad te baba pita šta ćeš jesti uzmi nešto i ako nisi gladan, makar iz puke pristojnosti. U tvojim godinama, ti ljudi su se otimali za parče hleba. Neka ti to služi na opomenu - jer ta vremena će se možda vratiti..
Ikona
Apsolutno najveće priznanje koje se može dodeliti rendom ljudskom primerku aktivnom u jednoj od mnogobrojnih grana delatnosti javnog tipa. Ultimativna laskava titula kojom se može okititi persona produktivna i obligatorno "marketinški zapažena" u nekoj od sledećih branši: muzici, glumi, modi, sportu i - last but not least - gejštini, mada je to, reala, kategorija sama za sebe.
Elem, da bi zavredeli taj figurativni oreol koji će lebdeti iznad njihovih glava, potencijalnim kandidatima za isti nije samo dovoljno da budu naj naj naj ( šta god to jebeno značilo; prim.prev.) u svojim profesionalnim aktivnostima u životu. Oni se nekako moraju izboriti za to da svetla reflektora obasjaju njihov lik i delo i VAN sopstvenih im karijera a kako bi u moru jednako kvalitetnih kolega i koleginica ispali što veće nakaze - da ne kažem - postali "medijski konkurentni". Asimilovanje sa osvećenom slikom sveca svakako je krajnje apsurdno, posebno iz razloga što pomenuti verovatno nikada nisu stali pred jednu moleći za zdravlje ili, ne daj Bože, oprost. Što se mene tiče, nemam ništa protiv ni da ih Crkva kanonizuje...samo da na kraju skončaju smrću velikomučenika. Amin.
Nekompletan i pomalo nealfabetan spisak zvaničnih IKONA u Srbiji:
Verica Rakočević - modna kreatorka i frekventna korisnica botoksa i kokaniđe (modna ikona)
Ivan Bosiljčić - glumac u pokušaju i srećni tata (gej ikona)
Sveti Stefan - Hristov učenik, Velikomučenik i jedan od Dvanaest Apostola (svetac)
Jelena Karleuša - umetnica, supruga, majka i drolja (LGBT ikona)
Svetlana Ceca Bojković - glumica i alkosica (glumačka ikona)
Presveta Majka Bogorodica - rodila Isusa. Tačka. (svetica)
Željko Joksimović - pevač, producent, metroseksualac (pop, gej i eurovizijska ikona)
Marijana Mateus - majka, književnica i profesionalna korica za kurac (VIP ikona)
Sveti Đorđe - Velikomučenik i propovednik učenja Hristovog (svetac)
Milovan Ilić Minimaks - voditelj, kartaroš, pijandura i mrtav (TV ikona)
Josip Broz Tito - bravar, maršal i doživotni predsednik SFRJ. Takođe mrtav. (svetac)
...
Neograničen internet
Сигуран и најјфетинији начин да избегнете сивило дириговане свакодневнице, запловите виртуелним свемиром и коначно у свој живот уведете смислену и самосталну уређивачку политику.
11:00
:Вау, види што леп дан напољу, мого бих да се исцимам за неки баскет са овим мојима. Чек да видим дал ми се скинула нова епизода ''Декстера'', ау види јесте, одлично, таман да гледам вечерас, ај мало и ја да сидујем, није фора... Успут да пустим да се скине друга сезона Саут парка, јашта... Опа, јутарња ерекција, хехех саћемо, Мишко, не брини, дакле де беше она порњава кад Манчићка лиже јаја Гаргамелу, опаааа, то Суки, тоооооо... Кхм, шта има од вести, НБА, јој види Мајами рсо, и боље што се нисам кладио, хахаха па нисам ни мого кад немам кинту, чекај, мора да има да неки сајт што даје промо-кредите, гугл ''фри промоушн кредитс бет'', аха, ето га, океј, регистроваћу се, јузер нејм: беткинг; пасворд: 12345, шта, кредитна картица ипак треба, одакле бре? Чек да поставим питање на форуму: ''ко зна сајт где не траже кредитну, а дају џ кредите за клађење?'', таб вести, забава: Бред Пит каро Тајсонову жену хахаха, каква храброст, википедија, Тајсонова жена, ау фино пиче, чоколадно, добро је Мишко па малопре смо, ух морам да шорам, ни зубе нисам опро, чек, чек, само да видим шта Анђа каже на ово, пих нема ништа, гугл, Анђелина Џоли, шта је ово, па она је ћерка од овог глумца, нисам имо појма, ма све то јеврејска фела у Холивуду, пизда им материна циганска, па да, ево сајта о масонима, лепо пише, познати јевреји, Ајнштајн, жена му Милева, пази пази, гугл: Милева Марић, ауу фељтон у Новостима, ко ће то све да чита, први, задњи део, ау царица, одох да пукнем дефиницију на Вуки: Милева Марић блајвила Алберту Жидову хахаха, победио сам, где води овај линк са фељтона, ауууу, Тахити батице, види ове требе, мора дима на тјубу више, чек, де му дођу ти Тахити, гугл мепс, аха ту си, зум ин, ау брате каква вода, јој пиша ми се несносно, а и кења ми се, ко сад зове на мобилни, па јесу нормални, што не пошаљу мејл, ах да мејл, да проверим џимејл, хотмаил, ау нотификације, па нисам био на фејсу, леле, слагалица 80 кредита опа, моооожееее, бринг ит он, левел 12 хир ај кам, јооој усраћу се до краја, нееее :сере, пиша, умива се, пере зубе, узима живе кобасице, леба од јуче, чашу јогурта и литар и по киселе док противник решава скочка: ух потрефио из задњег мамицу му, океј, изгубићу, гасим игру, јебеш то, ха ево га Маре онлајн: ''ћемо на скет поподне, Рема?'', ''Кад поподне па већ 7 сати, си луд!'', ''Ај трасу онда, палим, имам нека посла!'', ко му је ова нова пријатељица, ау какав рек има, четворке глат, чек да јој видим слике, опа Мишко, :фап, фап:, јој види, осто ми таб отворен, страва, то Суки, тооооо.... Кхм, мора дима неку добру другарицу, па да, види ову фуфицу, страва, шта, студира геодезију, пфффф, чек да видим где је оставила коментаре, аха, сад ћу да пукнем један дискретан лајкић, такоц, удица забачена хехехе, чек да видим оцене на Милеву, 1:6, коментар ''срање'', мој комент: ''ШКК, јел умеш ти боље, балавче, не знаш ни ко је била Милева, соме'', форум кладиона, одговор: ''ни код бабе нема џабе, идиоте'', риплај: ''ти то најбоље знаш, бабојебац хњо, хњо'', нема везе, еј види она лајковала групу Пинк Флјд, ајд и ја ћу, чек шта беше они свирају, аха јутјуб, ви донт нид но, е то, такоц, окачено на зид, а добра је рства, ајој види овај гангам стајл хахаха, лудило, мада Ђогани боље игра, види му овај спот са бившом женом хахах, оп, линк ка Цеци, добро је Мишко, ух :фап, фап: то Цеки, тоооооо... Кхм, пази свадба Аркан и Цеца, Видимо се у читуљи, да бре, пази га Криле, ликчина, хаха, опа, захтев на фејсу, то мора да је она мала, пих, теча из Беча, ''шаљи шилинге :)'', једи говна течо, јој, а кад ћу Декстера да погледам, ево скинуо се и Саут Парк, јеботе које лудило овај интернет, немам времена ни да спавам :пали серију, пушта још 3 нова даунлоуда, и са столице, у полусну, пада у кревет у 4:48...
Razvojni put srpske diplomatije- 6. deo
(Prethodni delovi: 1, 2, 3, 4, 5)
Iako mi je neka ideja bila da se ovaj serijal nastavlja sa razmacima od po 2 dana, rekoh sebi, "Prašino, nemoj da ubijaš inspiraciju dok je imaš". Unapred se izvinjavam onima koji vole krateže, a iako sam planirao da ovo bude najduži, verovatno će biti jedan od najkraćih tekstova uopšte.
Elem, u prošlom delu stigoh do trenutka kada je Srbija napokon počela da liči na nekakvu državu. Kralj Petar, u svojim šezdesetim, počeo je da oseća kako nije dorastao državničkim dužnostima, pa je rešio da njegov sin postane princ regent- što će reći, on bi sam ostao kralj, ali bi njegov sin obavljao sve njegove funkcije. Petrov stariji sin, Đorđe, bio je malo čvrknut u glavu, i mada se istoričari ne slažu u kojoj meri, bilo je jasno da on ne može pri čistoj svesti i zdravoj pameti biti kralj. Stoga je Petar odlučio da ga na tronu nasledi njegov mlađi sin, Aleksandar, koji je potom imenovan i za princa regenta. Aleksandar je bio pametan dečko, ali je odmah počeo da pokazuje određene diktatorske osobine- za razliku od njegovog oca koji je svu vlast dao narodu, Aleksandar je ipak više bio za čvrstu ruku. No, to je u početku bilo korisno, jer je jedino takav lider mogao da reši neke stare probleme.
Baš kao što je područje drevne Palestine veoma malo, ali ima mnogo naroda koji bi želeli da je osvoje, tako i na Balkanu postoji područje, opšte svedeno pod naziv Makedonija. Na njega su pre 100 godina polagali pravo Srbi, Bugari i Grci (nije to ništa, danas na dotičnu pravo polažu Bugari, Grci, Albanci i oni što tvrde da su drevni Makedonci, jedino Srbima ništa ne daju). Problem je bio u tome, što je šapu na ovoj zemlji još uvek držala Turska. Stoga, ove tri nacije su rešile da ko braća govno podele Makedoniju, ali i da oslobode od Turaka ceo Balkan do Istanbula. Posle 20 i nešto godina, Srbi su počeli da se pripremaju za svoj omiljeni hobi- rat!
Najave ujedinjenja
Postojala su dva ključna koncepta balkanskih integracija, početkom 20. veka. Prva je bila veoma interesantna i predlagala je formiranje Balkanske federacije, u koju bi ušle Srbija, Crna Gora, Rumunija, Bugarska i Grčka, uz mogućnost širenja na Bosnu i Hrvatsku ako to dozvoli istorija. E, sad, kad su velike sile čule za to, nimalo im se nije svidela ideja o supersili na Balkanu. Zato je prednost počeo da dobija jedan drugi koncept.
Ideja jugoslovenstva nije nastala preko noći, kako danas neki vole da veruju. Pojavila se u izvesnim masonskim krugovima još sredinom 19. veka, a do prvih decenija 20. već je uveliko uzela maha. I u samoj Srbiji nastale su organizacije, poput "Ujedinjenja ili smrti" (rođene iz oficirskih krugova koji su pobili Obrenoviće), na koje ću se vratiti u narednom delu.
Iako su Francuzi, Rusi i Englezi bili spremni da prihvate ovo rešenje- neke zemlje nisu: pre svega Austrijanci, jer je Jugoslavija podrazumevala da se njima samima oduzmu Hrvatska, Slovenija, Bosna i Vojvodina. No o tome kasnije.
Balkanski ratovi
U Srbiji su na mogućnost konačnog oslobodilačkog rata gledali sa simpatijama. Uostalom, već 20 godina se radilo na profesionalizaciji vojske, bilo je krajnje vreme da se i dobije neki rat. Srbija, Grčka, Bugarska i neizbežna Crna Gora su sklopile savez, koji je podrazumevao da ukoliko je jedna od njih napadnuta, to bude tretirano kao napad na sve njih. Sve je bilo tu: sila, volja, saveznici, razlog... ali ne i povod!. Za to su rešili da se postaraju upravo Crnogorci. Kao spornu granicu, ocenili su onu na Skadarskom jezeru. Brže-bolje, izazvan je baš tu incident, posle koga su Crnogorci zahtevali da Turci napuste dotično jezero. Turci su odbili. Izbio je Prvi balkanski rat.
U "odbranu" Crne Gore ušle su preostale tri zemlje: Grčka je Skadarsko jezero branila osvajajući Solun u Egejskoj Makedoniji. Srpska vojska je napredovala kroz Kosovo, potom upala u Staru Srbiju (vardarsku Makedoniju, odnosno, današnju Makedoniju), i bitkama kod Kumanova i Bitolja proterala Turke. Slične rezultate su postigli i Bugari. Srpska i crnogorska vojska su se spojile u delovima Metohije i u Sandžaku. Potom je, simbolično, pobodena srpska zastava u Jadransko more.
Kao i obično na kraju svakog rata, bilo je posla i za diplomate. Pregovore su organizovali Britanci. Kao Amerikanci danas, ispali su arogantna govna, jer su sasvim neplanirano stvorili još jednu državu na Balkanu- Albaniju. Nerado, sve pobednice u ratu su morale da je priznaju, iako su Srbi, Crnogorci i Grci već imali ideju kako da je podele.
Jedna zemlja je odbila da potpiše sporazum- Bugarska. Drage komšije su smatrale kako je srpska taraba ušla duboko u njihovu teritoriju. Tako je izbio Drugi balkanski rat.
Bugarska je napala Srbiju, kojoj su se pridružile Crna Gora, Grčka, a potom, nova članica saveza- Rumunija i- najvećim balkanskim obrtom sudbine- Turska. Za razliku od onog idiotskog rata, koji je vodio Milan Obrenović skoro 30 godina ranije, sada su Bugari bili ti koji su morali od usranih gaća da prave bele zastave.
Nova runda pregovora je organizovana u Bukureštu, a tu su Bugari faktički samo potpisali ono što i drugi godinu dana ranije u Londonu. Novi raspored snaga na Balkanu, međutim, nije se svideo jednoj državi. Pogađate o kome je reč.
Godinu dana, Srbija je bila tek nešto manja od Dušanovog carstva. Naravno, ekonomiji je bilo potrebno izvesno vreme da se oporavi, a novim teritorijama da se integrišu u državu. No, sve je bilo na pljuvometar da odleti u paramparčad. Beograd, glavni grad, bio je rekom udaljen od Austro-Ugarske, koja je počela da gomila trupe na Drini, Savi i Dunavu. Razlog je bio jasan: Srbija je morala ili da nestane, ili da se smanji, jer je za svega 30 godina dostigla gotovo polovinu one veličine, koju je Austro-Ugarska postigla za nekoliko vekova, a pretila je da nastavi da se širi- i to baš na njihove teritorije. Čekao se samo povod. A on je, u p(P)rincipu, uskoro stigao. No o naredne, nadasve uzbudljive 4 godine, u narednom delu.
Razvojni put srpske diplomatije- 5. deo
(Prethodni delovi: 1, 2, 3, 4)
Posle nekoliko dana pauze, nastavljam ovaj serijal, s planom da uspem poslednji deo da plasiram kako sam i obećao.
U prošlom delu, već sam opisao kako je Milan Obrenović posle 20 godina veoma značajne vladavine abdicirao, a potom i otišao Bogu na istinu.
Iako je pitanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta bilo završeno (privremeno), iako se ratovi neće voditi frtalj veka (što je, složićete se, za Srbiju prilično dug period), daleko od toga da je to bio dosadan period.
Negde sam pročitao citat koji se odnosi na Srbiju iz ovog vremena: "Da postoji svetsko prvenstvo u skoku iz blata, mi Srbi bismo bili šampioni". A kako je izgledao taj skok, sledi u nastavku.
Aleksandar Obrenović
Sigurno ste sreli lika koji je bio izuzetno vispren, ali izuzetno nezreo za svoje godine. E, takav je bio Aleksandar. Sa 27 godina (kada je tragično okončana njegova vladavina), on je već 10 godina bio kralj i prilično dobro je poznavao mehanizme vlasti. A kako i ne bi, kada je manje-više ceo život proveo na dvoru.
Ali sa druge strane...
Sva ta diplomatija, formiranja vlade, kurčevi-palčevi, sve je to za njega bilo poput nešto realističnije varijante DnD-ja (ovog puta, u kontekstu igre, pri čemu je on bio moderator). Ne dopada ti se što moraš da čekaš da se opunoletiš da bi seo na presto? Izvršiš puč i krunišeš se sa 17 godina. Ne sviđa ti se neki premijer? Makneš ga. Ne sviđa ti se ustav? Promeniš ga. Ne sviđa ti se što ti ćale i keva zakeraju za svaku glupost? Proteraš ih. Sve je to radio Aleksandar.
Ali, daleko od toga da je Srbija u njegovo vreme ekonomski ispaštala. Naprotiv. Svega jednu deceniju posle najrazvijenijih svetskih zemalja, Srbija je dobila električnu struju, razgranatu železničku, telegrafsku i telefonsku mrežu. Beogradom je počeo da saobraća prvi tramvaj, na konjsku vuču, doduše. Prva filmska projekcija u Srbiji je održana na Terazijama, i to nekoliko nedelja pre prve američke, u Njujorku.
I tako je sve išlo kao po loju do jednog trenutka. Kraljevske svadbe. Kaže legenda da Amerikanci svom sinu ispit zrelosti pomognu da položi tako što mu plate kurvu. Kada je došao u posetu u francuski grad Bijaric, gde je imala svoju vilu, Aleksandrova majka je dozvolila svojoj prvoj dvorskoj dami, Dragi Lunjevici-Mašin, inače raspuštenici, da... khm... njenog sina malo poduči nekim stvarima. Stvar je bila u tome što se Aleksandar u nju iskreno zaljubio (iako je razlika u godinama bila prema jednima 9, a prema drugima 12 godina u korist Drage, ali hej, kakve veze to ima!), a kada se vratila u Beograd, izabrao ju je za svoju ženu. Nije se opirala. A i što bi? Prvo, postala je srpska kraljica, drugo, imala je punu porodicu ljudi koji su pretendovali na visoke položaje. E, sad, postojao je jedan problem, o kome Draga nikada nije obavestila ni svog mužića, niti bilo koga iz njegovog okruženja. Naime, posle jedne povrede u ranoj mladosti, nije mogla da ostane u blagoslovenom stanju. Neki su slutili da postoji izvestan problem ("Ni prvom mužu nije rodila, pa neće ni kralju!", govorili su članovi vlade, koju je Aleksandar smenio upravo zbog protivljenja braku). Čak su i sami njegovi roditelji bili protiv braka (s obzirom da su se šurnaest godina međusobno svađali, najzad su se oko nečega i složili). Komedija se nastavila i kada je Draga lažirala sopstvenu trudnoću.
Kako kralj nije imao ni dece ni braće, stvorila se otvorena opasnost da se dinastija Obrenovića trajno prekine. Ipak, kap koja je prelila čašu, bila je činjenica da je kraljica predložila da njen mlađi brat bude prestolonaslednik. Neki oficiri su jednostavno rekli da im je dosta te zajebancije, napravili su plan, izabrali političare koji bi se pozabavili tranzicijom, odlučili da se dinastija Karađorđevića vrati na vlast i spremili se da "pobiju tiranina i njegovu metresu". Ali, kao u svakoj velikoj političkoj igri, postavlja se pitanje kako bi na to odreagovao spoljni faktor. Interesantno je da Aleksandar nije vodio ni jedan rat, za razliku od svog oca Milana koji je vodio i neke besmislene. Ipak, znatno su zahladili njegovi odnosi sa Austrijancima, a pokušaj da se približi Rusiji (koji je u jednom trenutku čak krunisan i kumstvom ruskog cara braku sa Dragom Mašin), završio se neuspehom (neki bi rekli, zbog nedostatka sina prestolonaslednika; a drugi, zato što je neka crnogorska princeza pravila spletke po Moskvi, jer je njen otac više nego otvoreno ciljao srpski tron). Vrhunac je bio, kada su se ruski i austrijski ambasador otvoreno dogovorili da "puste da bude šta bude". Tragične noći, 29. maja 1903. godine po starom kalendaru (otuda naziv Majski prevrat, po novom je to bilo 11. juna), isti oni oficiri kojima je hleb u ruke dao kralj Milan, upali su u dvor, i posle duge potrage, iza sobnog ogledala (ili iza proreza u zidu, zavisi koju verziju volite), pronašli kraljevski par i izmasakrirali ga. Slična sudbina je sačekala i kraljičinu braću i neke ministre. Nova vlada se postarala da vrati ustav koji je monarhu znatno ograničio ovlašćenja, odnosno uvodi parlamentarizam.
Napomena: Bulevar Kralja Aleksandra u Beogradu (eks-Bulevar Revolucije) se zove tako po Aleksandru Obrenoviću, ne po Aleksandru Karađorđeviću (koga Beograđani još nisu udostojili ulice) kako mnogi misle. Beograđani, ako ne verujete, njegov spomenik se nalazi blizu zgrade opštine Zvezdara.
Napomena 2: Neka nova istraživanja tvrde da su Englezi svojim potonjim prekidom diplomatskih odnosa sa Srbijom samo ispali kurve, jer je upravo njihova tajna služba i stajala iza Majskog prevrata. U to vreme, projektovan je Orijent ekspres, koji je trebalo da ide i kroz srpske pruge. Aleksandar je hteo da traži više cene za koncesije od onih koje su Englezi hteli da plate, pa ga je to koštalo glave.
Petar Karađorđević
Za Karađorđevog sina, Aleksandra, koji je vladao između prve vladavine Mihaila i druge vladavine Miloša, slovi da je bio takav mlakonja, da su se mnogi zapitali da on nije slučajno bio peder.... E, pa nije. Imao je decu. Njegov sin Petar je kao dete napustio Srbiju, u koju se vratio tek kada mu je delegacija Narodne skupštine donela povelju da je izabran za kralja. I to u nimalo zahvalnoj situaciji.
Ako ste mislili kojim slučajem da je onaj embargo 90ih bio prvo kolektivno diplomatsko-ekonomsko kažnjavanje Srbije, varate se. Šokirani srpskim tumačenjem demokratije (a naročito nonšalantnom tvrdnjom pojedinih ministara da je atentatom srpski narod legitimno izabrao svoju vlast), svi ambasadori (počev od engleskog) izuzev grčkog i turskog, napustili su Beograd i prekinuli ekonomsku saradnju. Srbija je imala tu sreću da je sada realna vlast prešla sa monarha na parlament i vladu. A predsednik vlade je postao verovatno najveći diplomata koga smo ikada imali: Nikola Pašić. Zahvaljujući Pašićevim pragmatičnim potezima, neke dve godine po dolasku Petra na presto, stvari su se izgladile i vratile u normalu- ambasadori su se vratili u Beograd, ekonomski odnosi su obnovljeni, zaverenici koji su pobili Obrenoviće su "kao" kažnjeni. Razvoj je nastavljen: Beograd je postao treći grad u Evropi koji je dobio električni tramvaj (na liniji veoma sličnoj današnjoj trojci). Kako su i kralj i Pašić bili veliki rusofili, odnosi sa ovim carstvom su procvetali. Međutim, odnosi su trajno počeli da se kvare sa jednom drugom zemljom.
Pošto ga je Milan očarao, Aleksandar razočarao, a Petar doveo u rezignirano stanje, austrijski car, Franc Jozef, rešio je da bude malo oštriji prema Srbiji. I tako je otpočeo tzv. "Carinski rat"- ukinut je svaki robni promet između dve zemlje. E, sad, ogromnom ironijom, ispostavilo se da je to imalo više štete po Austriju, nego po Srbiju. Svinje, koje su vekovima išle preko Save, sada su išle pod ruski, francuski i engleski nož, dok je nestalo srpske kobaje u bečkim mesarama. E, vidite ovako. Austrijska baba: to je nervozno stvorenje. Lično sam upoznao par primeraka. Kad austrijska baba koja ide u kupovinu neke robe, npr. mesa, to je još nervoznije stvorenje. A austrijska baba koja u svojim poznim godinama ide da kupuje meso, koga onda još i nema... To je stvorenje koje izaziva revoluciju! I tako: usled bapske revolucije, ali spoljno-politički sasvim tiho, Austrija je ukinula sankcije. No, Pašićevu vladu će Beč još jednom naljutiti, i to nedugo po okončanju ove nemile epizode. Znate, kad Čeda Jovanović u bujici trabunjanja kaže da je Srbija Kosovo izgubila 1999, a ne 2008. godine, negde ima pravo, jer otkad su umarširale NATO trupe, bilo je samo pitanje vremena kad će se Šiptari osiliti. E, slično je bilo i stotinak godina ranije. Naime, Berlinski kongres je dozvolio da austrijske trupe okupiraju Bosnu, ali da je zadrže pod sultanovom vlašću. Sada, kada je Osmansko carstvo dovedeno na ivicu potpune propasti, i kada je Srbijom i Crnom Gorom bilo odvojeno od Bosne, Austrija ju je anektirala (pripojila). Srbija i Crna Gora su odavno merkale da se ujedine sa Bosnom (i međusobno), i ponovo je sve mirisalo na rat. No, Francuska, Rusija i Velika Britanija su uspele da smire strasti i Srbija je morala da pristane na uvođenje zajedničkih administrativnih prelaza...pardon, da da izjavu kako nije suprotno njenim interesima to što je Bosna sada deo Austrije.
Pašić se sada okrenuo na drugu stranu. Dok je Evropa sa nevericom gledala kako je potonuo "Titanik"; Srbija, Crna Gora, Bugarska i Grčka su skovale pakleni plan.
No o tome u nastavku.
Pasji život
Ja sam Reks, irski seter. Živim u stanu na osmom spratu. Sa Gazdom. Juče je Gazda tačno u sedam i petnaest kao i svako jutro u proteklih deset godina otišao na posao. Za to vreme ja sam blejao po stanu i spavao. Gazda se kao i uvek u četiri vratio sa posla i kao i svakog tridesetog u mesecu doneo je svoju platu i jednu polovinu stavio u metalnu kutiju. Kaže da čeka Bolje vreme u kom će je potrošiti. Verovatno je u pravu, ipak Gazda bolje zna. Dok ne dođe takvo vreme on će svaki dan kao i juče sebi spremati hranu, a meni davati onu od prethodnog dana. Juče je nakon jela Gazda kenjao. I ja sam kenjao. Napolju. Tamo sam kao i svaki dan trčao po travi i njušio tragove. Gazda misli da je to glupo, ali ne zna da je to možda jedina stvar koja ostaje iza onih koji su otišli. Tu, uvek na istom mestu, srećem ekipu iz kraja koja konstantno visi na ćošku. Gancija bez oka, Smrdu što mu je brat podleteo pod tamčić. Tada me, u najboljem trenutku, Gazda odvuče kući. U stanu Gazda čita kupljene novine i pati zbog stvari koje ne može da promeni. Verovatno tako treba, to radi cela Gazdina vrsta. Onda ih kao i uvek baca i pali televizor na kom gleda priče o uzbudljivim životima drugih ljudi kojima zavidi. Postaje nesrećan. Juče ga je tačno u sedam kao i svake srede prekinula Vlasnica nadrkanog pekinezera Kokija iz susedne zgrade. Gazda je tada kao i obično pario Vlasnicu. Ona je vikala. Sve isto kao i kod nas samo sa malo manje duše. Vlasnica je posle toga otišla ćuteći. Bez reči. Gazda je i dalje bio nesrećan. Kaže da će još malo ovako, dok ne sretne onu stvarnu zbog koje pucaju kosti. Ima vremena. I sinoć je pre spavanja prelistao ponude za putovanja za ono mesto na kom najlepše žene piju najbolje vino. I tamo će otići kad dođe Bolje vreme. „Ne sad, ne sad Reks“, govori mi on. Legao je tačno u deset sa mislima o Boljem vremenu.
Jutros u sedam i petnaest Gazda nije otišao na posao. Umro je noćas u snu. Šteta, bio je dobar čovek koji je čekao Dobro vreme. A ja ću po svoj prilici od sada malo više visiti na ćošku sa ekipom iz kraja.
Tri fundamentalna srpska pitanja bez odgovora
Prvo-Smisao, inspiracija i autor onih pornićarskih slika u „Blicu“
Drugo-Smisao, smisao i smisao pesme „Naslednica“ gospođe Lepe Lukić
Treće-Žarko Obradović kao ministar prosvete (Zašto zaboga?!)
- Intervju (sa fotografijom): „Sonja Liht o geopolitičkoj situaciji u Stepojevcu“
Demanti (sa fotografijom): „Bidža-Sonja Liht laže!“
Feljton (dvadeset prvi deo): „Keruša Mila napokon može da diže patrljke i piša uz platane“
Šokantno: „Liliputanke otrovane olovom iz mesa delfina rađaju mrtvu decu!“
Fotografija sisate nemačke kurve iz osamdesetih uz komentar: „Mene Liliputanke ne bi rađale otrovane olovom iz mesa delfina mrtvu decu“
-„Briši, briši suze s lica
Ja sam tvoja naslednica
Majko druga, majko mila
Kao da si me rodila.“
-Mhkmiolnj mturdgh, nebuloza, mvjuropd, patofna.