Šefov sagovornik. Omiljena doskočica prodavača, konobara i vozača kada im se neko obrati sa "šefe".

Jašta, nego je loš lijepa moja bošnjačka omladino. Loš, alaha mi, na dunjaluku ga nema! Zamislite, molim vas, on osnivač nekih tamo "Gusala" u Mostaru, još sve sa prefiksom "srpski". Pa, kaže... "... i svuda gde je srpska duša koja, tamo je meni otadžbina moja...". Genocidaš, bolan! Od svega mu valja "Emina", a i ona je onako, srednja žalost. Ukinuti šantićeve večeri poezije! Što da veličate vlaha kad imate svoje pjesničke veličine kao što su... ovaj... na vrh mi jezika...

Loš je učena srpska kritiko, loš i nikakav. Pa, kakav je to pjesnik koji je razumljiv širokim narodnim masama? I dokle više ta ljubav prema otadžbini, pa ljubav prema otadžbini. To je tako passe. U poeziji treba da uživa i poeziju treba da razumje samo elita, sa minimum filozofskim fakultetom i doktoratom pride. Ostala žgadija neka čita Marinu Tucaković, za bolje i nisu.

Loš je Šantić, moja proevropska, liberalna inteligencijo! Otvoreno pozivanje na prkos i borbu, izostanak dekadencije, ljubav prema ženama... prosto neka paorština izbija iz svega toga. Eh, kad Rembo i Verlen urađeni opijumom jedan drugog naizmjenično natakare na neomašćen kurac... to lirika sama frca iz njih! Da je mjesto Anke, uhvatio pod ruku Ćorovića, pa bi ti vidio poezije! Ovako je ostao samo pokušaj od pjesnika.

Loš, da gori ne može biti.

Фјодор Достојевски (1821-1881) је руски писац и један од највећих писаца свих времена, а не центархалф Луч Енергије, децо драга. У најбољем случају, то је онај што је рокнуо бабу јер је ова зло. Али то је, заправо, госн Родион.

Класичан представник руске школе, са опширним романима који су, из угла исте драге деце, погодни да послуже као компензација камена за купус. На саму помисао његовог имена, ђацима се преврће све у стомаку. Јер ко ће нормалан да чита кило страна, служећи се паролом "*Боље да одгледам филм, него да губим време на књигу*". Ипак, није то исто.

Период у животу сваког младог птића кога родитељи избацују из гнезда, налик на оном кад ти први пут скину помоћне точкове са бајса, па те баба вошти јер јој је жао што си пао и разбио се. Лова коју имају родитељи је обрнуто сразмерна времену које им треба да ишутирају чељаде (које је спрцало 20 и кусур у гузицу и нарасло једно пар метара, али ипак чељаде). Трусно доба у коме само најхрабрији опстају, а они који то нису поклекну и ручају и перу веш код старамајке док јадна не крепа, или док ћале не добије нервни слом јер ни са својих седам банки не може да к'о сав крштен свет седи у гаћама по читав дан и чита Хало огласе.

Неки птићи, пак, једва дочекају да буду ишутирани у ново гнездо, међу нове коке и гуске, али други... Други љосну не прелетевши ни пар метара, међу гладне лије које их раскупусају.

Znak da vladate situacijom i poznajete materiju o kojoj se govori. Uvek je moguće nešto objasniti na ovaj ili onaj način, ali, stručan naziv, upotrebljen u pravom trenutku ipak pokazuje da niste amater.

A nepoznavanje stručnog naziva? Ne, to nikako ne znači da ste neznalica. To samo znači da ste željni znanja.

"Farmerke stežu, suknja landara,
šorc je prekratak, a minić smara."
Žena sa odjećom poče ferku
Ona najviše voli trenerku.

Sjeda na kauč, daljinac uze,
meni na oči krenuše suze.
Umjesto Bajerna i Reala
sada Sulejman ekranom hara.

Da ne bih opet Turke gled'o
Krenuh da ljubim sljedećim redom
vrat, pa usne i pomalo grudi,
tek da ženče malo izludi.

Uzvraća žena mjerom istom,
"Nećemo na čaršavu čistom,
prala sam jutros sve na ruke,
znaš li ti koje su to muke?"

Da ne prljam novi čaršav beo,
kauč će postat' od strasti vreo.
Ona se složi, ja ljubih niže,
i do trenerke sad se stiže.

Kanap što trenerku sada steže
vrlo će lako da se odveže.
Dok svašta radim njenom čuperku,
mislim u sebi...

Јебени Тони Старк.

Све чешћи актер чланака за ометене у логичном расуђивању, који се баве невероватним открићима од којих све синапсе у телу трепере у неверици и потоњем страхопоштовању.

Vršiti konačne pripreme za neizbežan odlazak ili put.

Neizostavni deo enterijera jedne prosečne porodice, na čelu sa domaćinskom gromadom. Period života sredovečnog gospodina pre prelaska na orijentaciju pomoću Dnevnika. Idealno vreme za izbacivanje negativne energije i nagomilanog stresa. Zamena za opuštajuću masažu Kineskinje ilegalke.

Okidač „Dobro veče“ označava početak dvadesetak minuta epsko-lirske ljubavne drame u kojoj okrugla izraslina iz fotelje pokušava proći kroz četvrtasti ekran.

Želja koja se teško zadovoljava, električni impuls sa izvorištem na mestu gde počinje kičmena moždina, negde u onom primalnom delu mozga koji delimo sa zmijama i gušterima. Želja jača od svake druge potrebe, dovoljna da prekine osećaj gladi, žeđi ili umora. Dovoljna da čoveka od smislenog i evolutivno produhovljenog bića pretvori u slinavog idiota.

Želja koja ne poznaje nikakvu granicu i nikakav otpor. Samo zadovoljenje ili samozadovoljavanje.

Postupak prelaska iz virtuelne realnosti u ril lajf.

Relikt prošlih, pretprošlih, vremena. Portal do drugog, nestalog, sveta.

Centar grada dižu se neke zgrade uglačane sijaju ko nokti nadograđeni staklene banke neke pizde materine italijanska obuća parket gladak sve sjaji 12000 cipele majku im jebem kučka unutra vapi ali to vam je kvalitetna cipela gospodine barena koža napuljska, mrš bre sotono, a između svega toga s jedne strane obućar izgleda Đepeta kome se svet zaustavio posle rata, a s druge časovničarska radnja koju drži jedini preostali Jevrejin u gradu izbegavši sudbinu pepela.
Obe radnjice male trošne nikakve samo što se ne uguše među zgradetinama, povezane su podzemnim prolazom kojim se stiže i do Starog dvora u Beogradu i do podruma pića Zvonka Bogdana.
U časovničarsku radnju često svraća pokojni Milorad Pavić i puši lulu na uvo, a ako mu tačno odgovorite na zagonetku, pušta vas na mala vratanca u skrivenu baštu gde mož da jebete Katarinu Žutić na volu, da umačete keks petit beurre u čaj od slikanih predela ili jednostavno da ćilirate drogirani aromom starih knjiga, drndajući gitaru sa jedanes prstiju.

Vrtložna struja u glavi. Ljuljanje u polumagli. Zvižduk u ušima. Poznate pijane propalice sklupčane u ćoškovima ulica. Mokre patike i blatnjave nogavice. Neuredna kosa. Sene oko napregnutih veđa, belo u zenicama, belo usred najcrnje noći od začeća.
Živeti je najbolja stvar u univerzumu. Ali on nikad nije umeo sa najboljim stvarima. Mnogi se rode da budu osrednji i najgori, a to se teško nosi.
Poslednji korak ka tački koja sužava prostor. Leteti je odista lako umirući.
Za padajućim ne vape zvezde, samo ga nežno ušuškaju u svoje daljine.
I dok se miris krvi i rasparčanog mesa meša sa Beogradskim smogom, za njega je to sloboda koju i smrt prezire.

Powerslavni mast hev ajtem koji najveću popularnost doživljava na prelazu iz prve u drugu deceniju 21. veka.
Čini ga par elastičnih niti na koji su nanizane drvene sličice najmoćnijih svetaca koji se ciklično ponavljaju, pa bi tačan naziv bio najmoćniji sveci.
Zajedno sa crnom brojanicom i bogorodičinim suzama čini sveto trojstvo pijačarsko-pravoslavnog starter paka.

Tradicionalno najteži udarac za najveći deo punokrvnog Srblja. Slom. Tragedija. Porast nasilja na svim poljima, u narodu rastu tenzija i podiže se mutni talog beživota, ulice su tihe, vazduh zloslutan - čak i političari izbegavaju da stanu pred kamere, iako je već uveliko počeo sedmi mesec predizborne kampanje. Dan posle sutra. U apoteci trljaju ruke i dižu bensedin za 40 dinara. Vinjak se razgrabi do pola devet, u dnevnoj sobi delikatna situacija - ćale otvara četvrtu kutiju monte karla, keva zakuvava dvanaestu litru kafe. Šta ćeš, vraćaš se u krevet i nastojiš da budeš očajan preko mere, ali - ne ide. Slabo se solidarišeš sa ostatkom nacije i to te pogadja čitavih pet i po sekundi. Gledaš kroz prozor, pusto..Deca ne idu u školu iako je sreda, na poštedi su - Novak ispao od Vavrinke u osmini finala. Odbojkašice savladala uvek neugodna reprezentacija Kube. Asmir Kolašinac završio peti. Seča vena, gore kontejneri.

U kafićima klasična muzika, dominiraju Šostakovič i Smetana, pink menja programsku šemu, na farmi, učesnici spuštaju intenzitet svadje na 25 decibela. Beogradska hronika počinje sa minutom ćutanja, fudbaleri izgubili od Letonije tri - jedan, ali na to niko ne obraća pažnju..

Osam promašenih trojki Teodosića prouzrokovalo isto toliko srčanih udara, mahom sa tragičnim epilogom. Iz nabubrelog oblaka sipi tamna, plesniva kiša. Nema sunca. U Kurtalićima rodjeno dete sa okom na čelu, Tisa počela da teče uzvodno. U znak solidarnosti sa srpskim narodom, madjarska policija obustavila batinanje žena i dece na Horgošu. Vlada u krizi, premijer uputio protestnu notu sportskom savezu Litvanije. U krvi potištenog naroda bude se drevni nemiri, oživljavaju stara neprijateljstva, starci odlaze u baštu, vade iz zemlje davno zakopane mauzerke koje su zaplenili u prethodnim ratovima, okupljaju sinove i unuke pod istu zastavu, ljube uplakane supruge i majke i uz rakiju i pesmu kreću put Bugarske.

Dođe tako, ničim izazvan, u momentu kad si najranjiviji, dok balansiraš na ivici jave i sna, taj strašni momenat spoznaje. Budi siguran da psiholozi za to imaju i stručni naziv, ali, ko jebe psihologe, ionako nijedan nije tu pri ruci, na noćnom stočiću, kad kao iz praćke izbačen, doskočiš u javu sa teretom razumevanja većim od one kugle za rušenje zgrada. Ovu nejednačinu ćeš morati sam da rešiš.
Uz užasnu tahikardiju, shvatio si da je Deni iskočio iz aviona i da mu se padobran nije otvorio, da je gledao kako mu se zemlja približava brzinom za čije izračunavanje formula u tom momentu nije bila bitna i da je poginuo, ej, poginuo, nema više, ćao zdravo, gotovo. Ko bi rekao da on, onako neodgovoran i neozbiljan, može da uradi nešto tako ozbiljno kao što je umiranje.
Skoro kriknuvši, razumeo si do kraja strašnu istinu da Katarina nikada nije udahnula vazduh, da ove godine neće krenuti u peti razred.
Nisi shvatao šta znači ostariti. Još se nadaš da te tek čeka milion mogućnosti, sportova u kojima se treba oprobati, dubina do kojih treba zaroniti, veština koje treba naučiti... Neće da može, prošao voz. Evo ti na!!! Sad znaš. Budi se!!! (budan sam)
Stani. Udahni. To je samo muzika. Hvata te nespremnog. Laže te, tu u mraku, jer zna da u senkama ne vidiš detalje. Ne vidiš veličinu. Ne vidiš drugu stranu. Osvrni se, tu, sa desne strane... To je to, to je kontraritam. Tu je ženska pevnica, odgovor na napev. On povede, ona odgovara. Skoro pa harmonija. To je to... Diši. Spavaj. U redu je. Sve je u redu.

Minimum obrazovanja koji je moguće steći, uglavnom u nekoj seoskoj osnovnoj školi, gde se zbog malog broja đaka ne organizuje nastava za preostale razrede. Često u upotrebi, obično u posprdnom tonu, kada se želi istaći nečiji manjak obrazovanja.

Bilo koja stvar, u smislu reči ili pokreta koja sugeriše na neki malo tajniji način da želiš nešto od osobe kojoj si poslao isti.

E sad, nije to neka poptuno očita stvar i desi se jednostavno da neko propusti zeleno svetlo, ponekad zbog toga što neki ljudi nemaju taj izoštreni osećaj da signal uhvate, a ponekad jer su suviše glupanderi da bi tako nešto primetili.

Mučni trend domaćih piar i marketing stručnjaka, specijalizovanih za iritiranje i idenje na izvesni živac. Najčešće su u pitanju prepevi nekog domaćeg evergrina, tek da ti brzo uđe u uši, a još brže ogadi original.

Smelije kompanije se čak odlučuju za potpuno originalnu kompoziciju, pisanu od nule, koju će zatim forsirati na svim programima u jutarnjim časovima da te podmuklo teraju da je tokom dana pevušiš. Ah, da... toliko se umeju osiliti i umisliti da su kreirali hitčinu da će radi dodatne reklame organizovati nagradne igre gde će animirati potrošače da šalju snimke u kojima je cilj što bolje i interesantnije otpevati to govno od numere.

Smislite neku dobru reklamu, jebale vas sigurice sa stihovima ispod kojih bi i Kaleta Gospodara Vremena bilo blam da turi svoj potpis!

Последњи бедем одбране. Ћошак из којег се жртва бесомучно бори против мора разлога и чињеница који покопавају њене тврдње. Нада да ће користећи реченицу из наслова макар на кратко пребацити лопту у двориште саговорника и скинути муку са себе. Али обично је та лопта нигде другде него на самом петерцу. Пред празним голом.