Ne po kosi.

Nisi ti nešto baš rečit. Tebe gledanje u ''Furor Teutonicus'' Paje Jovanovića neće naterati da izustiš: ''Dođe mi da jecam kao kakva baba što ovo nikada neću videti uživo''. Možda te takve stvari poput dobrog filma, sjajne slike, vrhunske pesme jednostavno ne pomiču na takav način. Ti si čovek praktičan. Ti voliš kad smartfon ne koči a drži bateriju, ti voliš kad frižider troši manje struje, ti voliš kad se auto ne kvari. Ali ceniš i umetnost. Samo, ne toliko da bi na to trošio nešto od obične sintagme na celu tu zajebanciju.

Tebi je na apsolventskoj Sikstinska kapela dobro odrađena. I Milanska katedrala. Dobro odrađeno mnogo. Dobro su odradili onaj Vatikan. Dobro je odrađena ova Gernika.

Majmun si ti težak.

Trejdmark. Ono po čemu te prepoznaju svi ljudi na ulici, u selu, gradu ili čak državi. Jedinstvenost.

Nastalo od znate već čijih naočara.

Situacija u kojoj nemački vozač i srpski pešak stanu i jedan drugog propuštaju na pešačkom prelazu.

"Daj čoveku pisaću mašinu i dobio si pisca."- reče Bukovski, te tako i naše ministarstvo za turizam postavi znakove pored puta i dobi turističku atrakciju. SRPSKI VINSKI PUT, orgija za čula stranih somaliera. Sjebali smo makedonce koji strendžerima nude rodnu kuću Tošeta Proeskog, Majke Tereze i Muzej Vode u Ohridu. Od posetilaca se očekuje da donjloaduju .pdf fajl u kome se nalazi tačan spisak svih lokala i vinarija koji su platili da se tu nadju, uzmu dobar terenac zbog kvaliteta naših puteva i otisnu se u avanturu života. Problemi nastaju kada se sidje sa glavnog puta gde pokazuje znak jer narednih X kilometara do odredišta nije nikako obeleženo. Ali tu je naš predusretljivi narod da pomogne. Pratimo mladi nemački somalijerski par Spritzgangwaffen u njihovom otkrivanju srpskog vinogorja.

Период у животу сваког младог птића кога родитељи избацују из гнезда, налик на оном кад ти први пут скину помоћне точкове са бајса, па те баба вошти јер јој је жао што си пао и разбио се. Лова коју имају родитељи је обрнуто сразмерна времену које им треба да ишутирају чељаде (које је спрцало 20 и кусур у гузицу и нарасло једно пар метара, али ипак чељаде). Трусно доба у коме само најхрабрији опстају, а они који то нису поклекну и ручају и перу веш код старамајке док јадна не крепа, или док ћале не добије нервни слом јер ни са својих седам банки не може да к'о сав крштен свет седи у гаћама по читав дан и чита Хало огласе.

Неки птићи, пак, једва дочекају да буду ишутирани у ново гнездо, међу нове коке и гуске, али други... Други љосну не прелетевши ни пар метара, међу гладне лије које их раскупусају.

Krv, znoj i suze.

Древни голуб писмоноша који је доносио дуго очекиване вести које нису баш најсајније.

Неко љуби баку драгу, неког мами гуза мека,
Неко белу љуби јагу, неко воли ред да чека.
Чик покушај да се сетиш? То се, децо, зове _______.
*а) летиш; б) претиш; в) фетиш!*

Необучен, мучен-тучен, непокретан, спутан, сретан,
Тај кад воли да га воли онај ко кад воли - боли:
Што би чика доктор казо, то се зове __________.
*а) безобразно; б) камиказо; в) садо-мазо!*

Од тога се кичма суши, слепе очи, труне мозак,
Али прија телу, души више него ксалол, прозак.
То не воли ко је луд! Име му је, децо _______.
*а) суд; б) труд; в) БЛУД!*

Написано за такмичење

Kunta kinta.

Дискретно стављање до знања особи којој је клим упућен да је се сећате. Можда не баш са сигурношћу одакле и у ком контексту, а можда није ни време, ни место за неки топлији поздрав.
Климнућете, проћи и евоцирати успомене...

Зајебана нација.
У обданишту свирају клавир, виолину и носну флауту. У пубертету склапају суперкомпјутер од дигитрона, кваке и руске салате. Кад добију 10 на испиту поништавају и траже комисију. Ако не испуне очекивања директора Ђунићира, самоубијају се јер су осрамотили претке до Косова.
Професионалци до коске. Њихова алтернатива извршеном задатку је још боље извршен задатак.
Не једу много и могу да стану у креденац.
То свака кућа треба да има.

Poželiš ponekad da se odmakneš i ugledaš svoj odraz u tuđim očima.
Poželiš da čuješ svoj glas koji se odbija od tuđeg uha.
Poželiš da osetiš svoj dah na tuđim usnama.
Poželiš da navlaženim kažiprstom pokupiš užareni pepeo kojim si pecnuo jagodice tuđih obraza.

Već godinama ti svaki dan započinje i završava kratkim mislima na tuđi osmeh, traje nekoliko trenutaka, bljesne kao želja izlečenog za jednim dimom, pa iščezne.
Radiš, dišeš, pevaš, žvaćeš, piješ, pričaš, ljubiš, hodaš.
Onda jednog dana, onako neočekivano, iz automobila parkiranog na semaforu čuješ *Iz kolotečine istupiću hrabro, uspavane dne probudiću tajnom*, pa okreneš taj broj i kao da nastavljaš tamo gde ste stali, a ne pamtiš kad je to bilo, kažeš:

To kad naiđeš na čvornovat zaguljen panj pa nećeš da šineš po sred njega nego ga šibaš okolo, otkidajući deo po deo, dok ne ostane samo čvor, e onda je već lakše. Prođeš pored Carigrada, zapamtiš gde su naprsle zidine, jebavaš se tamo po nekim anadolijama i balkanima pa se vratiš po glavno. A uvek se neko vraća po glavno, i po glavu.

*Igrati zvonara, u zatvoru, značilo je potplatiti profoza da im vrata ostavi otvorena, tako da su zatvorenici mogli da se posećuju. Oni bi se skupili u jednu odaju i tamo bi iz tronošca od drveta – u kom je stajao kabao za nuždu – izvadili kabao, a tronožac doneli u sredinu. Zatim bi društvo imalo da poseda uokolo, oko tronošca. U rupu, gde je bio kabao, imali su sad igrači da spuste svoje udove, a na ud da privežu konac, ili neku vrpcu. Te vrpce bi visile, pod tronošcem, koji bi se tada pokrio.
Igra se sastojala u tome da jedan od igrača ima, dole, da zavuče ruku i cimne jednu vrpcu, na ,,tri’', derući se prethodno ,,jedan, dva, tri’'. Majstorija je bila u tome da se svi igrači razderu, kao da im kožu s leđa deru, a onaj, koji cima, da pogodi, koga je cimnuo. Urnebes bi bio veliki i svak bi se kreveljio. Svi su pisali po jedan, bečki, cvancik, a katkad – kad se igralo hazardno – po jedan talir ćesarski. Ako bi onaj, koji cima, pogodio sve je nosio, ako nije, igralo se dalje i cimao je idući. Tako se, u zatvorima, vreme, nekako, prekraćivalo.*

Posebnan tip Komplementarnih ludaka. Matori, iskusni zajebant koji je lud k'o struja i klinac koji ga prati u stopu, kupi sve njegove fore i gleda ga k'o Boga. U pitanju mogu biti stariji i mlađi brat, teča i bratanac, deda i unuk (kao u narodnoj "Ja vragolan i moj deda") ili jednostavno najmatoriji i najmlađi član ekipe... potpuno nebitno. Ključna je znatna razlika u godinama i životnom iskustvu i činjenica da se njih dvojica slažu k'o sarma i pavlaka, k'o burek i jogurt. Ako je matori prošao sito i rešeto i nema zvrčke i svinjarije na koju nije spreman, mlađi ne samo da će ga pratiti, oponašati ili mu biti saučesnik već će ga zbog svoje hormonima prezasićene krvi i želje za dokazivanjem često i prevazići.

Pomalo arhaičan izraz iz doba kad nije bilo kasa na svakom pultu svake prodavnice, te kreditnih kartica i poena i đavola. Ovim se daje do znanja kasirki, odnosno prodavačici da je sa kupovinom gotovo, te da će novčanik ostati na trenutnoj debljini.

Biti spreman na kompromise.

Onaj koga drugi vozaju. To mu je formula.

Savršen primerak. Prototip koji postavlja standarde i od koga nema dalje. Najčešće se koristi u negativnom kontekstu, kao reakcija na zabrinjavajući nivo nemanja pojma. Dovođenje debilizma do savršenstva koje se tek ponekad stiče sa protokom vremena. Da bi bio *gotov* moraš da se rodiš za to.