Сваки велики јунак има нешто одакле црпи своју снагу и енергију. Самсону је то била коса, Светом Сави пчеле, Хитлер. Ја не волим помагати људима али се осећам добро и добијем неку врсту елана кад ником никад ништа не кажем. То све носим у себи и не волим да оптерећујем друге. добро ми је. Често одем на једно брдо изнад свог малог места у коме живим, где се налази и један споменик незнаном јунаку, па почнем викати из све снаге. Вичем једно пола сата до сат без престанка, после почнем плакати и заспим у колима. Спавам до ујутру, устајање око седам сати и доручак. Разгибавање, мало вежби и после крећем на посао. На послу сам до три сата. Са колегама сам у пабу до шест. Попијемо по пиће, испричамо се. Време је за вечеру. Купим своју љубав са посла аутомобилом. Идемо у ресторан. Вечерамо. Она ми ту говори неке безвезне ствари. Не интересује ме. Конобар доноси рачун, и ја га ошамарим. Каже ми: "Што сте мe ударили господине ја не осећам бол".

Афродизијак снажнији од бланшираног тестиса кавкаског бивола, јебозовни сугласник који само што није постао ć, али се надомак циља зауставио и остао да похотно лебди дражећи чула, попут исконског сигнала који прачовека позива на пећинске оргије.

Она је само своја Влатка (24), тајница из Загреба или еманципирана Леа (31), равнатељица обитељске твртке из Вараждина, обучена у струкирани бордо комплет који прати заводљиве линије, одсечних покрета, одлучног звонког алта и ласерског погледа који сече оловни зид. Она заповеда мушкарцима, она их осуђује и унижава, она просвједује и наново критизира. Дапаче.

Али, када изговори то флафичасто "č", што мази ко дечје ћебенце преноћило у Ленор ултра-софту са мирисом ртањске петуније, тренутно се шаље сигнал алтер-мозгу да је време да издоминираш. Да заријеш своје копље у ту топлу слабу тачку што потања под додиром попут површине фришког кроасана са џемом од јагода и покажеш да је код тебе све тврдо, па и сугласници.

Не размишљаш о историји, ти ниси ни партизан ни четник, ти си јебач-ратник, грађанин света, послат са мисијом да потчиниш и прокажеш, да ошишаш ту њену латиницу и жигошеш јој памћење својим продором по средини терена. Јер, где је танко, ту се кида, а где је меко, ту се боде.

Vući nit priče sa svoje strane da se na sredini sretnete sa onim koji je krenuo s drugog kraja.

Stepenik po stepenik koji vodi do vrata kroz koja zajedno prolazite u prostor ostvarenog kakvog takvog zajedništva. Nekad je ta prostorija čekaonica prijatnog razgovora iz koje svako odlazi na svoju stranu posle kratkog spoja, nekad je to dnevni boravak početka jednog lepog prijateljstva, a nekad topla, mala, tvoja soba – divota, prijatan raspored i rijetki predmeti, uvijek si imala više ukusa od mene.

Upitah lokalnog objektodržaoca palačinkavnog i sendvičnog dijapazona. Srednjoškolski dani nisu nudili previše enigmi i intriga, te se ponadah jednom racionalnom objašnjenju o skoku cene mekike s kremom sa dvadeset na trideset domaćih apoena.

Odgovor se iskobelja kroz prozorče lokala iz maglovite atmosfere oplemenjene isparenjima rumunskih viršli i izađe na svež vazduh među dečurliju sa izrazitim bolom u kurcu i gurbete sa građevine:

Два слова која слично звуче и чак се и слично пишу на латиници. Толико су слична да неки користе само једно од њих и не долази ни до какве забуне. А шта би било када би моћни људи приметили ово расипање? Када би нас натерали да изаберемо једно слово и користимо само њега до краја живота? Да ли сте се некада запитали које слово бисте одабрали? Е па, ја јесам. И схватио сам да избор уопште није тако лак као што изгледа.

Да кренемо од очигледних ствари. Ч звучи много боље него Ћ. Једноставно, Ћ је некако много сиктаво слово. Скоро као оно срногорско Ш. А с друге стране, Ч баш има добар звук, некако мушки се чује, скоро као Џ. (Мислим да ми је Џ омиљено слово, колко то добро звучи, брука. Бурегџиница рецимо, страшно колко добра реч.) Мада Ч за разлику од Џ има и неки шунтави призвук, још кад помислим како га неки људи изговарају, онако кад се чује пљуца у слову, страшно. Значи није ни Ч савршено, ал некако, мени је боље од Ћ.

Даље, погледајмо које слово изгледа боље на папиру. Ч изгледа као 4, ал не ово 4 него оно 4 како ја пишем, што изгледа као Ч. А Ћ личи на Ђ. Тако да ниједном не иде оригиналност у прилог. Али Ћ је ипак побољшање у односу на Ђ (превише закривљено за мој укус) док је Ч исто као и 4. А и кад би Ч и Ћ била једина слова која постоје, опет бих рекао да је Ћ боље, Ч је много немаштовито.

И сада, најважнији део, онај део због ког је избор између Ч и Ћ стварно битан. Ко говори само Ћ? Хулигани, локалне шатро-мудоње, и Хрвати. Хрвати су у ЕУ, а и поред тога њима сигурно неће уводити санкције јер никад не најебу. (Ово сам тек сад извалио, брате они су ко Салатић из основне. Сви најебу само он не. Једном сам чак добио укор због нечега што је он рекао. Јебени Салатић.) Дакле, остају само хулигани и локалне шатро-мудоње што је у суштини исти курац. И мислим да је немогуће одлучити се само за Ћ и не упасти у ову групу.
Оћеш да ти полупам главу дећко?
Ало, пићко, теби прићам!
А Ч? Ко говори само Ч? Дебеле бабе. Искључиво дебеле бабе.
Хочеш колачич?
Што си се учутао?

И сад се види. Не бираш само између два слова, ти бираш да ли ћеш да постанеш дебела баба или навијач. Ја не бих волео да будем ниједно од та два, али ако нам уведу санкције одлучујем се за дебелу бабу. Навијачи су говна, а и не могу ја онако да причам цео живот. А дебеле бабе које говоре само Ч су некако добре, нису то оне цегер бабе што те муну лактом у ребра да пре тебе уђу у бус. То су више бабе што седе кући, пију кафе с комшилуком и праве ванилице. А и Ч боље звучи, јебеш му све. Чао.

Чињеница да не желиш попару је сама по себи ирелевантна. Добићеш попару, хтио ти или не, ко те јебе! Надам се да ћеш убудуће научити да цијениш и уживаш у истој, јер од сада па на даље биће ти сервирана, ево, већ за пар минута ћеш добити порцију! Уживај у попари!

Питаш се зашто ти се сервира попара? Зачепи и једи.

Можеш ли да добијеш сладолед умјесто попаре? Не. Наравно да не можеш. Али, можеш сервирану порцију попаре назвати именом неког сладоледа ако ћети бити лакше, како год. Можда и добијеш сладолед, ако будеш добар. Ако боље размислиш, попара је више него боља од сладоледа.

Попара изгледа :Бљак:! Боли ме курац, има да једеш и да плачеш од среће. Видиш онога клинца преко пута, он је трениран од стране спартанаца, касније је бачен међу јапанске шинсенгуми вукове, видиш како већ стасава у витог јелена? Е, попара то омогућује. Једи попару сине, уживај!

Само наизглед лака, а иначе изузетно тешка ствар. Нешто што видно изненади својом тежином, сваког ко покуша да га подигне.
Наиме, познато је да је дотични живео са стилом, бахато и безобразно, па ни кад су ове ствари у питању, сигурно да није имао неко кинеско њесра, већ чадар од 15 квадрата и 3 оке злата, како би га лако расклопио, Турцима би сигнал заклонио, и те ствари.

Četa bogova kojima je čitav život prošao u hedonizmu. Jedino što su radili je krkanje ambrozije, pijenje nektara, maltretiranje pučanstva i jebanje. Jebanje do besvesti. Jebanje sa svim i svačim: mamom, tatom, decom, sestrom, životinjama, čudovištima...Baš neki smerni bogovi.

dodji,ker,mali ker

Overdoz ekserima.

Idealna stvar za odalamiti nekoga. Ništa ne može da slomi duh kao jedan udarac dildom. I što je najbolja stvar, koliko god čovek bio nabeđen, jedan udarac dildom će obesmisliti sve što ima da kaže.

Legendarni vozač beogradskog GSP-a, član zemunskog pogona. Živi dokaz koliko je nizak prag mentalnih sposobnosti za vozača u GSP-u. Ekstremno čupav i bradat, bio je obožavan od strane omladine, prekorevan od strane podmlatka PUPS-a. Svaka njegova vožnja unosila je živost i radost u ovaj inače učmali posao. Jedini vozač kod koga je omladina bivala napred, a stariji pozadi, ili čak nisu ni ulazili u autobus. Vozio je autobus na liniji 611 ( Kej Oslobođenja- Dobanovci ).
Kasnije je radio kod privatnika i bio viđen na liniji 45 ( Blok 44-Zemun Gornji grad ).

Ili ime bilo kog drugog fudbalera, kod naših komentatora idealno za pauzu posle kraće priče o utakmici koju trenutno gledate. Gotovo je nemoguće odgledati utakmicu bez takvog komentara.

Ономатопеја датог коша без коске, ал' на јебачки начин. Оргазам металне мрежице изазван лоптом шутнутом са осам метара из фејдавеја и то преко руке. Јебачки ''свиш''.

Јебе кеву и рођен за цитирање. "Експендаблс" не може да буде куљи од њега. Зајебан до сржи.

Pripadnik prijateljski nam nastrojenog naroda koji živi u komšijskoj zemlji Rumuniji. To je narod sa kojim su Srbi odvajkada bili u prijateljskim odnosima i jedini sused sa kojim nikada u istoriji nisu ratovali niti bili u konfliktu. Kad su se sticajem okolnosti našli na suprotnoj strani u Drugom Svetskom ratu, nisu uzeli naš deo Banata iako su im Nemci to nudili. Čak ni Kosovo nisu priznali.

U skladu sa tim, Rumun je u Srbiji uvredljiv termin kojim se označava prljava i jadna osoba koja uz to nema ukusa u oblačenju. Osim toga, kad god se pomenu Rumuni, obavezno je staviti do znanja kako su za vreme stare Jugoslavije oni za nas bili šaka jada.

Srednja klasa humora ( SKH ) je to samo po imenu. Zapravo, radi se o najnižoj klasi humora.

SKH je kad uđeš na vukajliju i vidiš " uviđaj - događaj u čijem središtu pažnje ne želiš da budeš" ili ti dođe drugar koji studira prava i kaže ti da Dačić treba da se pazi jer ide sezona svinjokolja.

SKH tvore i u njemu uživaju i njega nameću ljudi koji su u osnovnoj školi imali prosek 4,00. Oni sada studiraju lagano, imaju neku opštu kulturu ali ne previše jer nisu štreberi, nemaju ništa protiv da gejevi to "rade u svoja 4 zida dok mi ne paradiraju po ulici", kupe kartu za Sever i onda se snimaju mobilnim telefonom, političari su lopovi ali Vučič car, ova bre hapšenja.

Njima i njihovom humoru fali kvalitet više klase humora i prostodušnost, banalnost i treš efekat niže klase humora. Šanse da se od srca nasmeješ na primer SKH-a su bezmalo nikakve. Međutim, SKH-ovaca naravno, ima najviše, i oni uslovljavaju razvitak projekata, okretanje SKH-u donosi najviše para generalno.

Slova koja ćitaš su identična kao i slova koja sam pisao. Zato su slova koja čitaš upravo onakva kako si ih i zamislio, to je zato što ih čitaš. Dolazim do zaključka da su slova koja čitaš zapravo slova koja sam napisao. Ako si ovo čitao do samog kraja, nisi trebao, jer gubi svaki smisao već u naslovu, jer je definicija retorička.

Пуши курац, у црквеном сленгу.

Правац који се јавља као одговор на саговорников надреализам.