Filmske replike na narodnjačkom radiju
Нешто неизбежно и неизоставно као шрафцигер на прозору Заставиног возила или африканац у екипи Јавора из Ивањице. Аца Селтик на Бир Фесту. То су неке шатро духовите реченице из домаћих филмова или Павићевих серија које у сред песме убацује дежурни диџеј. Обично те пошалице Чкаље, Гидре, Лидије Вукићевић и осталих комичара имају везе са текстом музичке нумере која у том тренутку пичи, али некад буразеру мораш добро да размислиш шта се у том тренутку откачило оном лику што чачка по винампу и за то прима неку цркавицу. Тај људски отпад има фетиш да ти усере доживљај слушања прелепих гласова Шабана, Синана и браће Ахмедовски гласом Срећка Шојића, тако да ти дође да ишчупаш радио уређај из аута, извадиш курац и попишаш се по њему. Или ћеш једноставно ако си музички неписмен наставити да пијеш пиво испред задруге и трпети тај терор према ушима и нервном систему.
Радио Антена, у току су жеље, честитке и поздрави
Извесни господин Радоје из Франкфурта шаље поруку својој старамајки у Србију уз поруку да ће каснити због квара авиона и да му спреми двакила расола јер ће кад слети, успут свратити код Милета у Степојевац да пробају ракију што је купио од Жике из Ваљева, уз песму Милета Китића као поздрав.
"Mооој соколе, птицо моја мила, ко је теби поломио крила... (диџеј убацује снимак из Балканског шпијуна, "Орао пао, орао пао")... поломила твоја љубав стаааара..."
Радоје се крсти, пљуне три пута и помери се с места. Одлучује да ипак иде кући мерцедесом 200 д, неће да ризикује са ваздушним саобраћајем.
________________________________________________________________________
Ћале честита жени и сам себи рођење сина првенца
"Око мамино, срце тат... (Предуховити батица пушта "Сидо, родила си идиота" и вероватно умире од смеха са оне стране микрофона)... бабинааа, снааага дееедина"
(у случају рођења женског чеда, јајара ће вероватно у песму "Ти си ћерко татин син" убацити реплику из филма "Ми нисмо анђели")
Ћале зове радио станицу и у програму јебе диџеју све живо и мртво.
________________________________________________________________________
Деда жели својим унучићима срећну Нову годину
"Деда Мразе, Деда Мразе, не скрећи са стазе... (Са звучника се чује стењање кураве и глас порнићара: "Тако је, лижи деди курац, лижи")... већ пооклоне спремај"
Диџеј добија отказ, након тога и батине од ћалета из другог примера
Natalijina ramonda
Цвет који је постао симбол препорода српске војске у Првом светском рату због способности да ако се осуши, уз мало кише поврати своју првобитну лепоту. Цвета само на подручју Кајмакчалана, и тиме нас подсећа на надљудске напоре које је наш народ доживео прелазећи непрегледне планине Албаније.
Да не бисмо наставили традицијом заборављања лепшег дела наше историје, и били националисти и патриоте без икаквог знања о нашој вери, традицији и историји, овај цвет говори нам много тога. Да смо имали најчаснију војску у рату, да смо потомци људи који су вековима давали крв да територија на којој живимо остане наша, да смо на путу да то све протраћимо, и изневеримо ђедове. Зато, владо, Европо, гази тихим ходом, опело гордо држим у доба језе ноћне, над овом светом водом!
Tri tačke
Čuveni tet koji je bio izuzetno popularan tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka.
Tetovaža se sastojala samo iz tri tačke, poređane tako da čine trougao i tetovirala se najčešće na kožici između palca i kažiprsta, a značenje tetovaže je bilo "Mrzim kurve, pedere i pandure".
Policija je prosto obožavala da uhvati nekoga sa tom tetovažom.
- A klinac kakvi su ti ovo mladeži na ruci?
- Koji mladeži čika policajac?
- Ova tri. Vidi kako su pravilno poređani u trougao. Ko na Ninovoj faci.
- Pa tako sam, ovaj, rođen, ne znam.
- Ček' kolega pa nisu ovo mladeži, ovo kao da je tetovaža.
- Vidi stvarno, a što me lažeš ti i kakva ti je ovo tetovaža ovde?
- Ma to smo samo probali da li umemo da tetoviramo, ne znači ništa.
- Ništa ne znači a? A ček' da nije to ono mrzim kurve, pedere i još neke, samo ne mogu da se setim koje. Koje momak?
- Ma nemam pojma za to, ovo slučajno ispalo tako. Proba.
- Momak koga to još mrziš?
- Ovaj, vatrogasce.
- Vatrogasce a?
- Da, da.
- Jel ti to mene zajebavaš?
- Ne, ne, ne, naravno.
- Koga još mrziš?
- Pa....
- Imaš tri sekunde da odgovoriš. Jedaaaan......dvaaaaa......
- Milicajce.
- E tako lepo reci. Znaš, ja imam oslikana cela leđa i bolelo me je solidno dok sam se tetovirao, ali tebe će sada ove tri tačkice mnogo više da bole. Kolega, pakuj ga.
Šamar zvani Srbija
На самом почетку јасно мора да се болдира: **Државо пропала, не можеш ти да нам сервираш толико гована колико ми можемо да поједемо, не можеш ти толико да нас шамараш колико ми можемо да провоцирамо и трпимо и не можеш ти толико да поскупљујеш намирнице колико ми можемо да платимо и ћутимо!**
"*Да ли сваки народ има у подсвести урезано да је баш његова земља најгора за живот?*" и "*Зашто на сваком кораку добијаш доказе да ово прво заправо има потврдну конотацију?*", само су нека од питања што муче појединца који се приклања оном што мисли већинско гласачко тело па се накнадно "једе" у себи јер схвата да ништа не може променити у укорењеној, постојећој хијерархији. Опростите на изразу, али јебу нас како стигну и ко стигне. И може им се. А и ми се нешто много не цимамо, већ само наместимо дупенце и чекамо да нас оплоде.
Сећам се да сам једном приликом, негде око предизборног лудила, упитао свог деду зашто уопште излази на гласање кад и сам верује да су све то иста говна, само други скринсејвер. Одговорио је: "*Веруј ми, немам појма*". Моја знатижеља се није ту завршила већ сам полако почео да откопавам старе рушевине у нади да ћу саградити нешто што ћу пратити у својој "вожњи кроз будућност". "*Стани, видиш да сви политичари музу краве, рукују се са свима, свуда иду. И сви знају да је то само тренутно, док га не изгласамо. Онда више никог не виде. А опет људи иду као манијаци по кампањама, машу оним њиховим обележјима и урлају гласније од осталих*", рекао сам помало љутито. "*Знам ја све то, али ето. Обећали су да ће да асфалтирају наш крај, да ће да споје две месне заједнице. Да ће млади сутра имати посао, да ће зарађивати*", одговорио је тужним гласом. Ту сам схватио да од човека/људи нема већег зла. И похлепе. Највећи човеков проблем је човек, он иницира којекакве "сеансе", сервира пакост, лупа шамаре...
- *Министарство финансија и ЕПС предложили су Влади Србије да струја од јесени поскупи за 30%. Предлог да се увећају рачуни последица су чињенице да ће Србија морати да увози струју и да то унапред плати.*
• • •
- Министар Вујовић тражи: "*За 10% смањити плате и пензије! Ако би сви плаћали акцизе, царине и порезе, уштедели бисмо око 100 милиона евра.*"
**ЧИСТО ИНФОРМАТИВНО**: Нови гувернер НБС, Јоргованка Табаковић, пријавила је Агенцији за борбу против корупције нови МЕСЕЧНИ ПРИХОД на тој позицији од **679.174 динара**.
Онда су је нешто напали да смањи себи плату јер је сувише велики износ (ма јок, уопште!), а њен одговор је да ће то учинити у што краћем року.
**ЧИСТО ИНФОРМАТИВНО 2**: Јоргованка Табаковић себи, ипак, није смањила плату!
**ЧИСТО ИНФОРМАТИВНО 3**: Минимална зарада у Србији, без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, износи 115 динара по сату. То значи да минимална плата у Србији износи 20.010 динара и на том је нивоу од пре две године.
• • •
Стопа незапослености у Србији никад већа, а послу се у овом тренутку нада чак 792.888 грађана. До краја године назапосленост до 30%.
• • •
Можемо да хранимо пола Европе, али смо лане у иностранству набавили 45.000 тона свежег поврћа. Не штедимо девизе ни за лук, пасуљ, купус, ***ШЉИВЕ***, јабуке.
Е, ВАЛА, ОЈ СРБИЈО МЕЂУ ШЉИВАМА!
„Dan državnosti“
Српски римејк филма „Independence day“ (1996)
Премијера: 2016
Режија: Радош Бајић, Драган Бјелогрлић
Трејлер:
12. фебруар
Сцена 1: Млади капетан Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије, ромске националности (у даљем тексту капетан Ромо) буди се из сна у породичној кући у Краљеву. Ромо излази на улицу да баци ђубре, пролази поред успаничених комшија и враћа се у кућу. Тек случајно бацивши поглед кроз прозор примећује огроман ванземаљски брод изнад родног града.
Сцена 2: Општа узбуна на аеродрому Лађевци. Пилоти 241. ексадриле „Тигрови“ трче преко писте ка својим Орловима.
Сцена 3: Краљево у пламену. На разарајући напад ванземаљаца надовезује се земљотрес који уништава оно што је преостало од града.
Сцена 4: Председник Србије Томислав Николић се укрцава у „Land force one“ (МКШК-а број 1) и упућује на тајно командно место у Жаркову, Ратка Ресановића 1.
13. фебруар
Сцена 5: Ваздушна битка између Краљева и Крагујевца. Напад 101. и 241. ескадриле не даје резултате. Ванземаљски брод је нерањив због енергетског штита, српски авиони бивају оборени. Остатак Витезова и Тигрова се повлачи ка Батајници.
Сцена 6: Капетан Ромо обара ванземаљску борбену летелецу у бесомучној јурњави кроз кањон реке Увац, али при томе и његов орао бива уништен. Капетан Ромо се падобраном спушта крај ванземаљца кога линчује локално становништво са вилама и мотикама.
Сцена 7: САД позивају обе стране да се суздрже од прекомерне употребе силе.
Сцена 8: Жене у црном организују протест на Теразијама због ратног злочина над заробљеним ванземаљцем.
Сцена 9: Крагујевац у пламену. Фијат напушта Србију и поред обећања министа Динкића да ће добити додатне субвенције.
Сцена 10: Врховни командант Николић проглашава општу мобилизацију.
50 000 војника и 700 000 припадника цивилне заштите спремају одбрану Београда.
14. фебруар
Сцена 11: Велики свемирски брод се примиче Космају. Ракетне јединице и противградна заштита покушавају да успоре напредовање ванземаљског брода.
Сцена 12: Саветовање водећих политичара на тајном командном месту председника Николића. Александар Вучић предлаже хапшење најбогатијих грађана да би се умирила јавност. Ивица Дачић пристаје на реконструкцију Владе. Војислав Коштуница предлаже скупштинску резолуцију о „НЛО агресији у функцији независног Косова“. Чедомир Јовановић тврди да је напад ванземаљаца последица промашене политике из деведесетих и тражи да се призна реалност. Јовановић напушта састанак и прелази на страну ванземаљаца.
Сцена 13: Капетан Ромо од председника Николића и министра одбране Вучића добија задатак да зарази свемирски брод најновијим вирусом, који је разрадило 1000 домаћих стручњака из ИТ центра код Лесковца (заједнички пројекат Србије и Уједињених арапских емирата).
15. фебруар Сретење
Сцена 14: Капетан Ромо у заробљеном ванземаљском ловцу стиже на базни брод у орбити Земље. Преноси вирус и поставља експлозивну направу (шестомесечна производња Крушика из Ваљева). Док се свемирски брод распада у експлозији капетан Ромо успева да се домогне Србије и слеће на нишки аеродром.
Сцена 15: Узлеће целокупна српска авијација. Јединим преосталим Мигом-29 пилотира председник Николић. Прате га преживели мигови 21, орлови, хеликоптерске јединице као и авиони за запрашивање комараца. Ласта 95 пада при узлетању.
Сцена 16: Битка у ваздуху. Стотине ванземаљских ловаца, сада без енергетске заштите бори се против српског ваздухопловства.
Сцена 17: Председник Николић лансира ракету која погаћа улаз у ванземаљски брод. Експлозија. Делови агресорског брода падају на Рушањ.
Сцена 18: Председник Николић у кокпиту Мига-29. Суза му креће из ока док окреће авион на десну страну. У крупном кадру остаје Таковски крст на левом крилу.
Крај
Šuškavac
Vuk Branković međ' garderobom.
Gde god krenuli, šta god uradili, on će i na najsitniji mogući pokret onim odvratnim zvukom u potpunosti otkriti vaš položaj, te se stoga preporučuje samo za sportske aktivnosti.
- Zdravo, Zoki.
- Zdravo, čika Kosta.
- Je li, da te pitam, što ti i onaj moj klipan ne jebete nešto u dvaespet godina nego po ceo dan gledate porniće?
- Ih, čika Kosta, ne gledamo mi pornice, mi smo to odavno prerasli.
- Jeste, kurac. Eno onaj imbecil probudio baba Savetu i to bez slušnog aparata, iz kupatila se samo čuje **fsfsfsfsfsfsfs**. Reci mu da idući put skine šuškavac kad ode da drka.
Ne mogu dva puta da nas pobede
Zlatno pravilo domaćeg sporta, kojim se rukovode naši reprezentativci tokom velikih takmičenja i namerno gube od snažnih protivnika u grupnoj fazi, kako bi ih izmalerisali i onemogućili ih da nas kasnije pobede kada je važnije, tokom eliminacija.
Ovo je dokazano i jednostavnom matematičkom formulom ζ=p/π٭(t'+t)٭(k-Ƕ)+1/€.
Vrhunac srpskog optimizma i pobedničke euforije nakon samo jedne, eventualno dve dobre partije.
- Gospodine Đorđeviću, kako komentarišete neobične nezvanične insajderske informacije da će u startnoj petorci protiv Brazila zaigrati Kalinić, Štimac i Simonović?
- Kao tačne.
- Kako to mislite? Ipak je četvrtfinale u pitanju.
- Od Brazila smo već izgubili na ovom takmičenju i samim tim zasigurno, a i domaća javnost će se složiti, ne mogu dva puta da nas pobede. Stoga želim da za naredne mečeve odmorim neke ključne igrače.
- Dakle tom logikom dolazimo do finala i tamo, recimo, možemo igrati sa Turskom, koju smo nedavno savladali u pripremnom periodu. To je onda siguran poraz, zar ne?
- Alo, prijatelju, ne važi to za prijateljske, nego ćemo da ih naguzimo zbog one krađe na prethodnom prvenstvu. Ima li ovde nekog ko nije neznalica, pa da mi postavi neko smisleno pitanje?
--------------------------------------------------
- Kouč, igramo sa Sibirom u nedelju, ipak je finale, pa biste nam mogli dati poneki savet.
- Srbija, jebena Srbija! Nekada su bili Jugoslavija, bio sam trener i 1989. kada su nas pobedili u polu-finalu, osvetiću im se, osvetiti!
- Da, ali kako želite da igramo? Ne ide i u finalu da forsiramo divljački pristup, protivnici ovaj put deluju kao organizovana ekipa.
- E, Hardene, nemoj ti da brineš, nego vidi šta ćeš s tom bradom, izgledaćeš smešno pored Raduljice. Mi sigurno dobijamo, jer smo izgubili od njih u Indianopolisu, kada smo poslednji put igrali. Jasno je da ne mogu dva puta da nas pobede.
- Zar to ne važi samo za jedan takmičarski ciklus?
- Sereš!?!
Nalazaču sledi nagrada
Misteriozna stavka koja ubija dobrog samarićanina u poštenim nalazačima, terajući ih da se ponadaju novčanom iznosu. Pecaljka za naivčine putem banderaških oglasa o nestalim stvarima i ljubimcima.
Ekvivalent sitnim slovima u bankarskim ugovorima, ali u ovom slučaju boldovano.
:zvrrrrrnd:
- Dobar dan, gospodine.
- Dobar dan. Ja povodom oglasa, pronašao sam psa sa ove slike.
- O ne, našao si to govno od malog kera!
- Da, nego, što se tiče nagrade...
- Ajde beži u kurac, pare od mene ne možeš da dobiješ!
- Ništa, onda nosim kuče svojoj šveci, oduševiće se.
- Stanite, stanite! Moja žena je dala taj oglas, a nisam baš u fazonu da joj kupujem novo kuče. Izvolite, uđite, eno nje u kuhinji, pa vidite to oko nagrade s njom...
.
.
.
- :kuc-kuc: Dobar dan, ja sam pronašao ovog psa sinoć, a video sam og...
- Flaaafiiii!!! Jao, divno, pronašao si mi Flafija! Nemaš pojma koliko mi to znači.
- Cenim da vam znači, zato i moram da se osvrnem na ovo kako nalazaču sledi nagrada.
- Naravno da ću te nagraditi. Vidiš, godinama sam skupljala one otvarače sa limenki. Mnogo vremena sam posvetila tome i daću ti ovaj džak sa terase, ima preko dve hiljade komada unutra. Jaooo, moj Flafi!
- Ček, šta?!? Otvarači!?! Šta bre da radim sa tim sranjem?
- Pa od toga mogu da se naprave divne ogrlice, razni ukrasi, narukvice, pa čak i zastori ako ih poređaš u dugačak niz, pokazala bih ti kako.
- Da, lud sam da se sa tim cimam. Imam predlog.
- Kakav predlog?
- Hoću bloudžab.
- Molim?!?
- Vidite, to je win-win situacija i za mene i za vas. Vi dobijete Fufija nazad i zadržavate kolekciju tih govana sa limenki, a ja učinim dobro delo i zaradim pušenje.
- Joj, da, ali muž mi je u dnevnoj sobi.
- Nije problem, saček' tu časkom...
.
.
.
- Gospodine, vaša žena se složila kako da me nagradi, ali joj smeta vaše prisustvo.
- E, ja ionako upravo krećem na posao, a ti ako hoćeš možeš na njoj izvršiti i *satanistički ritual uništenja*, a pre toga joj dovesti sve crnce iz Studenjaka što ih srećem u redu na kasi u Intereksu, boli me patka, ali rekoh ti već, pare za to kuče nećeš dobiti.
Cigani su pišali po tome
Oni čekaju u zasedama. Strpljivo, sa svojim malim karama. Natopiće svaki predmet koji dotakne tlo. Našao si loptu u parku? Ne, popišana je. Našao si hemijsku olovku na ulici? Zaboravi, popišana. Ispao ti je telefon? E pa, to pored tebe nije bio žbun već mali cigo i šora ti po Galaksiju caf caf caf!
- Mama, ne tu svesku sa poda, cigani su pišali po tome.
- Sine, kod kuće smo.
Sloboda Mićalović
Девојка коју нећеш јебати.
Пут до кубних сантима њене румене слузокоже зајебанији је чак и од осме мисије са Зерговима у Старкрафт кецу (ако знаш о чему је реч, наду овде остави). Микроскопске су шансе чак и да дођеш до нивоа на коме биваш баждарен од стране аристократског оца јој њеног. Ако ли доспеш дотле, господин Мићаловић, са својим медивл-византијским именом за чије изговарање твоје паорске чељусти немају одговарајућу анатомију, поставиће ти следећи рафал услова које мораш испунити, како би утврдио твоју достојност своје шћери-мезимице:
Да не пијеш
Да не пушиш
Да не гледаш фудбал
Да не псујеш
Да причаш бар 3 изумрла језика
Да имаш месечни приход по члану породице преко 150К
Да имаш 0% изрода у породици
Да си АБ+
Да си крштен
Да си крштен у Раваници
Да ти је аскурђел написао "Начертаније"
Да имаш барем једну Могшину дефку међ омиљеним
Zastavnik
Најлуђи лик у касарни. Он је на крају каријере, види на шта је страћио живот, зна да је касно, прошао воз, то што није хтео да се гузичи још четири године по Војној академији га је коштало две и по собе при додели стана, упола мање плате, а за годину-две и пензије, и константног зајебавања од стране официра који би могли да му буду синови. Доживљена спознаја изазива различите психичке поремећаје.
За дозволу за излазак, најбоље је ипак питати баш заставника...
Заставник А, Смедеревска Паланка - Туретов синдром ограничен на реч "курац":
- И шта курац, ти мени курац, по петнаести пут уваљујеш дежурство, курац, на КПС-у курац. А ти курац, мислиш да ја нисам видео, како ти и онај курац Коле крадете бензин из Пинца курац?
- Господине Заставниче...
- Шта је који курац!?
- Је л' можемо да изађемо у град?
- Терајте се у курац!!!
Заставник М, Сента - делта алкохоличар, задњи стадијум:
- А за Лађом, тудом тудом... Мађарица млаааада... Де сте јебачи...
- Господине Заставниче, је л' можемо у град?
- Само ако ће да јебете пичке. Је л' оћете?
- Хоћемо, господине Заставниче!
- Доообро! Ал' доообро да их јебете да вас запамте! Ништа ниси урадио ако те ХИК, не запамте. У дупе је јеби, о завесу га бриши и истерај је напоље ГОЛУ хехе...
- Разумемо, господине заставниче!!!
- Ај Мађарице свршим ти на лице, ој Зоро Зорицеее...
Заставник Ж, Ниш - Диогенов синдром:
- И тако ја отишо на одмор и они заменили фекалну пумпу, а стару БАЦИЛИ! А реко сам оном педеру да ми таква треба за наводњавање на плацу! Шта 'оћете вас двојица? У град можда?
- Па је л' можемо Господине Заставниче?
- Можете, само прво имате једну гомилу црепова и оне старе олуке што су мењали да ми утоварите у Ладу, питао сам команданта да узмем. И кад се враћате, неко је оставио бојлер поред контејнера на раскрсници, па ми и то понесите.
Simultanka
- Brate, sere te kao da imaš leukemiju! Kada je Mesi u stvarnosti dao gol potiljkom sa 16 metara, kada!?
- Ah, zar zgoditak postigoh ja? Oprosti, ne videh jer kucah SMS i na radiju slušah reportažu o nuklearnoj fizici. A ovo što tebe simultano jebem u PES-u, to mi je usput.
Sablasno
Onako prividno tiho i mirno, ali sa određenom dozom napetosti koja se oseća u vazduhu. Zastrašujuće. Blagi osećaj jeze koji prolazi kroz kičmu i koji natera po koju kap znoja da se slije niz čelo.
Sablasno može biti neko mesto, može biti neka osoba, a može biti i neki momenat.
Sam izraz izveden je od izraza sablast, što znači duh ili utvara.
- Jebote šta je sa vama trojicom? Bledi ste k’o krpe.
- Ma idi bre, jedva mogu da govorim. Ko me natera budalu da poslušam. Osedeću do ujutru.
- Šta vam je bre? Stvarno delujete loše?
- Evo neka ti pametnjaković priča, njegova je ideja bila. Reci mu Đole.
- Au. Pa ne znam kako da počnem. Istripovao sam nešto da siđemo u one tunele, ispod one zgrade što nije završena nikada. Pored parka.
- Ona što je trebala škola da bude?
- Da. I naoružali se mi, poneli prangije i baterijske lampe, pa smo sišli dole.
- Samo si zaboravio da kažeš da smo se naduvali sva trojica k’o konji.
- Dobro, da, naduvali smo se k’o konji. Ceo ket smo spurnjali. Čim smo zakoračili u prvu prostoriju, videli smo par krugova od uredno poslaganog perja nekih golubova i tubu kečapa.
- Pa to je neki klošar dole jeo garant.
- To smo i mi pretpostavili, pa smo krenuli dalje. Idemo mi tako, a ne znam kako da ti opišem, sve je nekako sablasno dole, kao da će iz zida nešto da iskoči i da te zadavi. Odjednom smo skapirali da idemo već dugo napred i da smo odavno napustili taj reon gde je škola. Verovatno smo negde bili tamo ispod puta, što spaja auto-put i stari drum.
- A jeste, znaš gde je to, dva kilometra od škole.
- Ozbiljno ti kažem, dugo smo išli. Odjednom smo u nekoj većoj prostoriji i svuda, gde god uperimo svetlo vidimo krv po zidovima, a Sale je video neke stepenice za dole. Kada nam je pokazao gde su, mi pogledamo, nema ih. Počela frka da nas hvata i mi šta ćemo, krenuli nazad da skupimo veću ekipu kad odjednom nastade haos. Ovaj konj počeo da puca i da beži, meni ispala lampa i ugasila se, a ovaj kreten stoji i urla. Sva sreća da je Sale makar ostao sa mnom inače bi ostao sam u mrklom mraku u podzemnoj sobi sa krvavim zidovima. Brate usr’o sam se.
- Nisam kreten, pucao sam u neku babu koja se odjednom pojavila ispred mene i pretila mi prstom. I Sale mi reče kada smo izašli da je video.
- Pa dobro, nisam baš siguran, sada kad razmislim malo, nisam siguran ni za one stepenice, možda sam istripovao jer je bilo slabo svetlo od lampi.
- A da se niste malo previše naduvali vas trojica, pa nije bilo ni babe ni stepenica tamo a?
- Pa dobro, moguće je to, ali krvavi zidovi?
- Možda je onaj klošar ili narkoman što je jeo golubove malo poremećen, pa je prskao kečap po zidovima a?
- Vi’š moguće. Možda je narkoman ustvari baba.
- To bi značilo da ste vas tri junaka bežali od babe, a ti se je još plus najverovatnije ubio iz pištolja.
- U jebote.
Šizofrenija
АААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААА. Недеља је. Јебем вам матер свима редом. Који сам курац данас Боже мили. Мислим да сам доктор, бела одећа, болница, арматура на прозорима. Морам да радим у лудници, хммм колика ли ми је плата. Ај да одем у визиту, моји пацијенти ме очекују. Затворена врата, АААААААААААААААААААААА ЗАКЉУЧАН САМ.
НЕ, УХВАТИЛИ СУ МЕ. Знао сам да нисам требао убити оног дивног дедицу што је прелазио улицу.. Ко му јебе матер. Говно прелази улицу на магистрали. Учинио сам све што би сваки добар возач урадио, дао гас. У ЈЕБОТЕ, па ја сам возач. Питам се шта ли возим. Конобар, зови мога менаџера, питај га кад ми је следећа трка да БРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРМ БРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРМ.
Менаџер се не јавља ? Зиду јебем ли ти матер неспособну ко ти даде телефон, столица би бољи посао од тебе урадила. СТОЛИЦЕ ЂЕ СИ ЈЕБЛА МАТЕР СВОЈУ, ЗОВИ МИ МОГА МЕНАЏЕРА ПИТАЈ ГА КАД СЛЕДЕЋИ ПУТ БРМ БРМ, ДО ТАДА ИДЕМ ДА ПОСЕТИМ СВОЈЕ ПАЦИЈЕНТЕ. Затворена врата, АААААААААААААААА ЗАКЉУЧАН САМ. Да ли сам ја то у затвору, шта ћу овде ? бела униформа, хмммм. ЗАТВОРСКИ САМ ДОКТОР, одох да видим ко ме треба, можда се неко убио, можда некога треба убити ињекцијом. Ко зна шта се данас дешава. Затворена врата, АААААААААААААААА, ЗАКЉУЧАН САМ. Мора да су ме ухватили. Говна не знају да сам тајни агент кога је послала Ц-И-А. Матер ли им неспособну јебем. Сад ћу изаћи ко Џејмс Бонд и порокати сва говна. Затворена врата, ААААААААААААААА, ЗАКЉУЧАН САМ. Можда сам глумац па глумим лудака, добра улога. Морам напустити сцену и пишати. Елементара људска потреба, чек да нађем писоар. Што су ми руке завезане ? да није мало реално да глумац има лудачку кошуљу. Морам напустити сет и звати режисера. Затворена врата, ААААААААААААААА, закључан сам. А можда сам шизофреник па сам у болници ?
МА ЈООООООООООООООООООООК. Нема шансе. Чек да питам некога.
Затворена врата, ААААААААААААААААААААААААА ЗАКЉУЧАН САМ ...
Smrt tolerancije kod najtolerantnijih osoba
Kataklizma.
Najtolerantniji ljudi su najveće zlo koje postoji, kada im konačno pređeš crtu. Bež' tada k'o đavo od krsta. Kad se mentalni skelet slomi u njih, a ti si za to krivac, budi spreman da budeš podignut metar u vazduh, a bačen 5 u rikverc.
Dobričine imaju taj talenat da mogu da trpe enormne količine govana od random ljudi i da sve to apsorbuju kroz osmeh, šalu, anegdotu ili pivo, inteligentnu ideju i analizu.
Sad, postoji caka kod te sorte.
Za razliku od normalnih ljudi, koji imaju kratak fitilj i prekorače mentalni limit svake nedelje, brzo popizde a još brže ishisterišu i vrate se u mrtvu rutinu, dobričine to rade drugačije. To se skuplja godinama, ponekad čak decenijama, negde pod neki tepih u kori mozga. Nema delete opcija, samo se gura na C particiju, megabajt po megabajt, nesvesno. A kad se hard jednog dana zatrpa do poslednjeg bita, e onda ide zabava.
Ako su normalni ljudi kašikara po pitanju eksplozije, dobričine su onda neutronska bomba. Od nasmejanog brke do ludački nasmejanog brke sa nasumično pokupljenim alatom iz radionice u par sekundi.
Ekstremno trpljenje govana dovodi, logično, do ekstremnog pražnjenja nad govnima, što opet, logično, dovodi do zadovoljavanja neke kosmičke pravde, iako ima haos potencijal da u toku radnje bude napravljeno mnogo prekršaja za dugotrajnu robiju.
Jebem ti ženo majku
Bogotac među psovkama. Nije za svakoga, pošto vrlo često ume da se obije o glavu. Da bi je koristio moraš da budeš izvorni preldžija, gazda u kući inače si najebo.
- Jebem ti ženo majku, kakav je ovo ručak?
- Slušaj pivopevac, nemoj da te zgovnam ovde pored sudopere da te ne prepoznaju otac i majka. Jedi to i ne izigravaj mi tu nešto. Ili nek ti kuva mama boli me kurac.
- Dobro šta galamiš odma...
Jebo ti pas mater
Veoma delikatna psovka koja ima vise znacenja na vise nivoa.
1. Konstatuje se da je otac uvredjenog jedno obicno pseto.
2. Konstatuje se da je majka uvredjenog stupila u protivprirodni zoofilski snosaj sa ocem uvredjenog.
3. I zadnje konstatuje se da je uvredjeni abominacija, polu covek polu dzukela.
Apendix:
U slucaju da uvredjeni ima brace i sestara tacka 3. se automatski primenjuje i na njih.
Sklapanje očiju
Симболичан отклон од свега. Зидање баријере од свијета који те је упропастио. Потез којим дајеш до знања свом уму да си се предао. Склопићеш очи и чекати да се деси оно што мора. Сам. Помирен. Тих... Склопљених очију.
Зашто мртвацу затварају очи? Јер му је све једно. Тамо гдје он путује, ништа се не добија на лијепе очи. Мада, мање је језив са капцима преко јабучица. Нама. Њему је све једно, рекох.
Онај ко те гони не хаје за твоје муке. Било да је у питању жив човјек, било да је у питању онај у твојој глави. Борићеш се дакако. Сви се боримо. Неко до краја живота. И онда изгубиш. Од кога? Лоше мислиш. Смрт је побједа. Нема мука јел де?
Склапање очију је побједа. Симболична смрт. Само, склопљених очију можеш умријети милион пута. И сваки пут побиједити. Оног тренутка кад докажеш себи да више ништа није важно, да могу да ти ураде шта пожеле, побиједићеш. Себе. Њих. Постаће небитан онај коме дугујеш. Нека дође, нек ти поломи прсте. Може. Нећеш марити за звјери које ти походе снове. Нека дођу, нек те престраве. На крају крајева, умро си. Шта могу да ураде мртвом човјеку?
Умро си. Склопио очи. Сад иде финта. Научена из видео игрица. Проста. Отвори очи. Прогледај. Родио си се. По милионити пут рођен опет видиш свјетлост. Чујеш звук. Осјећаш мирис. Умро си а ниси сатрунуо, родио си се а не ниси усрао пелене.
Видиш, магија.
А сад склопи очи, предај им се. Па се опет роди и радуј се, јер живот је радост. Дар. Само је некада тешко, зато учи финте да га зајебеш. Као Џорџ Бест мутаве бекове.
Бест је јебао живот.