Судећи по реакцијама родбине, случајних пролазника, таксисте и раднице у драгстору, највећа мистерија нашег народа која изазива реакције веома сличне изненађењу путара када у сред јануара на минус десет падне три метра снега. Плус 35 је температура која, судећи по нашим сународницима, не постоји нигде у свету. Управо због тога је телевизија дужна да обавести идиоте, да неко којим случајем не изађе из куће у два поподне и легне на бетон испред зграде намазан зејтином.

Случајно немој из куће да изађеш, јавили данас да ће 36 да буде, тако није било одавно, још од пре три дана и плус јесте тако било целог прошлог лета, али јебига, дај да те подсетимо обавезно. И понеси обавезно балон воде ако треба да се освежиш или вратиш насуканог кита у живот.

Идеш на баскет у шест поподне? Па јеси ли ти жвакао батерије, има триеспет степени, а ти ћеш лопту да бацаш у кош? Седи кући и кукај да је врућина, јес да си пуко двеста евра на климу која може да о'лади мању спортску дворану, али немој да је укључујеш стално него једном на сваких сат времена је пусти да дрнда три минута и онда гаси јеботе патак, промаја и хладан ваздух, има леђа да ти се укоче и нокти на ногама да ти окоштају.

Значи данас су јавили да ће да буде 37, то је већ много зајебано, цео степен више него јуче, јавили на ТВ-у да не излазиш из куће осим у случају преке потребе, дакле једино ако ти фале пљуге или кредит за мобилни.

Јавили у петак четрдесет (магична бројка) степени! И то исто никад није било осим прошле недеље и цео прошли август. Заправо, није ни 40, него је 57 степени, ложе нас ови са дневника да не паничимо, да не почну пензионери да се туширају случајно, или којим случајем да отварају прозоре у бусевима. То бре тако није било, то је од бомбардовања, генетски модификоване хране, илумината и броја 11. Сећам се 1834. кад су лета бре била до 25, а увече још прохладно па изађеш у треши у град да се огрнеш кад за'лади.

Мрш бре у пичку материну.

Људи избосне који знају правилно угасити рачунар.

Fudbalski izraz za strateško planiranje minimum dva kola u napred. Po nekoj trenerskoj proceni još u prvom kolu koje sledi, igrač sa jednim žutim kartonom mora da napravi i drugi, kako bi prespavao sledeću utakmicu i bio spreman za mnogo ozbiljnijeg protivnika. Ovakva vrsta strateške igre uglavnom se primenjuje kad se u nizu dobiju najmanje dve slabe ekipe, nad kojim se i sprovodi strategija poznata pod imenom "čistiti kartone". Pored čišćenja kartona vežba se i uklizavanje ali i faulovi na sredini terena ili daleko od svog gola.

Заборавио си ти мене, праунуче. А притисло те са свију страна, видим ја, па реко' ај' да ти се бар у сновима јавим. Није ти лако. Гор' високо, а дол' тврдо. Да ти приповедам како је мени било, можда ти буде ласније:

Беа новембар 1915., у Пећи. Једемо ти ми неки клот пасуљ, суморна је слика, киша нека, бљузгавица, блата на све стране, куса војска у тишини, само говеда гладна ричу. Једе са нама и Војвода Степа, реч не проговара. Добар сам ја са њим био још од '12-те, кад'но растерасмо Турке код Куманова. Приупитам, чисто да прекинем мук:
- Је л' мора, Војводо, баш преко албанских гудура? Арбанаси ће нам главе доћи, а ако нам они не доакају, без 'леба и по мразу, сами ћемо скапати.
- Ама, је л' се то ти бојиш, Јанићије? - упита он.
- Није мене стра', Војводо, но ми се клизају опанци - велим ја њему.

Засмеја се она голобрада дечурлија из ''1300 Каплара'', насмеја се и Степа, а није му до смејања. 'Де си ти још вид'о да Краљ, Влада, Врховна Команда, сва скупштина, 'телигенција и војска једног народа напушта своју Отаџбину ђутуре? Дабоме да ниси вид'о, нећеш ни да видиш. И сад се често упитам, да л' је морало тако? Да л' је то била храброс' или лудос'?

А притис'о Швабурина озго од Београда, притис'о Бугарин од Ниша, па нема се куд. И ако пређемо те планинчуге, шта ћемо после? У туђој земљи?
Не питај ме како сам преш'о Албанију, ни кол'ко смо у Скадру чекали на ''савезнике''. Не питај ме кол'ко сам кила им'о кад стигосмо на Крф. Не питај ме ни кол'ко сам бораца сахранио успут.

Ал' ме питај како узесмо Кајмакчалан и пробисмо Солунски фронт. У нека доба, кол'ко смо брзо продирали, стигне ти моја пешадијска чета Врховну Команду на челу. Препознам још с леђа седу главу Војводе Степе, на коњу.

- Помаже Бог, Војводо! - јавим се ја, а видим и њему мило.
- Шта је, вели, Јанићије? Не клизају ти више опанци?
- Познају терен, одговорим ја к'о из топа. За ову су земљу опанци и прављени!

Знам ја да ни теби данас није лако, и тебе опколили са свију страна, па још и озго притискају. Запамти само једно, праунуче: нема Васкрса без Голготе. Слобода кошта, мили мој.

Ај', у здравље, па се сети Јанићија твога, макар о Задушницама...

Одабереш наслепо пар ципела при изласку из џамије. Одиграш турски рулет и , јебига, изгубиш. Алах све види.

Квалитет превода неке стране песме. Ако је песму, на пример, француског симболизма превео поменути песник, песма неће изгубити ни трунку своје уметничке вредности коју има оригинал. Имаће риму, динамику, исте стилске фигуре, просто се никад не би рекло да ју је писао неки француски боем.

Protokol predviđen u slučaju posete kumova od Boga kako ja volim da ih zovem (Jehova- Bog, svedok - kum). Podrazumeva radnje koje je neophodno preduzeti ukoliko ti dotični zakucaju na vrata sa namerom da uznemiravaju pošten svet.

Epitet za trapavu, neurednu, osobu smotanu van svih granica, operisanu od estetike.

Nešto kao laptop u nizu generacija ljudi na selu kod pravoslavnih Srba. Sem primarne svrhe posedovanja evidencije svetih dana u pravoslavnom kalendaru, ovo predstavlja dnevnik u kome žitelji sela upisuju svoje ekonomske delatnosti, zgode i nezgode, sve u svemu, evidenciju bitnih stvari za domaćinstvo. Najčešće postoji jedan glavni kalendarčić koji se nalazi u posedu domaćina.

Српска масовна весеља: микс фолка, крметине и знојавих званица. Наравно, ту је шири круг фамилије и све се залива алкохолом, те се могу распознати различите категорије својте која под његовим дејством поприма одређен шаблон понашања. Погледајмо неке примерке.

Весели стриц. Пиће: вињак. Иако је иначе надркани сиђош и ватрени хулиган локалног клуба, после квоте од 10 чашица постаје Гудмен, род Мајке Терезе по бабиној линији, увек спреман да ступи у акцију. Клибериће се све време, грлити свакога у епсилон околини и причати вицеве младој на уво. Уз пуно среће може се безбедно транспортовати до произвољне равне површине, где ће остати до јутра. Уз мање среће, испеглаће друштво за столом усред сопствене верзије Ибар воде и то, о ироније, баш на делу "Станииии, станиии".

Фајтер-синовац. Пиће: пиво. Као трезан је тих и миран момак, члан шаховског клуба "Тигран Петросјан трибјут" и колекционар празних лименки. Услед само пар 'ладних БИП-ова креће да ствара срања: гађа конобара пикавцем, показује куму средњи прст умочен у сенф, отима певачици микрофон да би запевао "Ентер Сeндмeн". На крају заврши везан у остави.

Расплакана ујна. Пиће: љута. Кршна домаћица, ауторка више тона лењих пита и масних гибаница, све време шмрца, брише нос столњаком и тихо јеца тако да цела клупа вибрира, јер је све погађа: што је мали мрав нест'о, што је млада много млада, што је она сама протраћила двадесет година са љомбером. После чокања раџе се хвата у коло и удара бригу на весеље.

Деда-миротворац. Пиће: линцура. Једном ногом и штапом у гробу, часна старина после три и по чашице укршта поглед и креће у мисију помирења давно завађене родбине, сада стицајем околности лоциране у истом простору. Прибија их на груди: једног сестрића на партизанску споменицу, а другог на Карађорђев крст и тера да се узајамно извине. После пар неуспешних покушаја креће да мелодраматски куне, помиње иловачу, Светог Алемпија и чича-Дражину лулу, праћен у позадини са "Певај, ујко". Завршава у хитној баш кад послужују печење. После минута ћутања, сервира се и купус-салата.

Кокањар. Пиће: све. Нико му име и колено не зна, а свима као да је однекуд познат. Једе и пије до изнемоглости, куца се са свима, хвали организацију и венчаницу, пева Ипчета на караокама, ваћари деверушу. Буди се испод стола, особље ресторана га ујутру послужује расолом, трезни се до поднева, умива и спрема за наредно весеље у истом објекту.

Зачуђено се избуљити у шокантној новонасталој ситуацији.

Odgovor na pitanje: "Kako je bilo sinoć?"

Znači da nemaš lepe reči za svoje ponašanje. Ni Đani Ćurčić prokleti ne bi imao, a onda znaš koliko je sati. Da je ono čega se sećaš loše, a ono čega se ne sećaš još gore. Da si leš u poodmakloj fazi raspadanja.

Zato što si sinoć šukao vinjak kad da si pobedio na tenderu za "Telekom", a ne treći put za redom pao isti ispit. Zato što je količina dspija koju si sasuo u nosurdu ekvivalentna količini aleve paprike koja ide u paprikaš za sedam osoba. Zato što si pojebao neku kafansku milfaču koja u sebi ima sve poznate polne bolesti i jednu još neistraženu. Zato što su te neki gajgeri salomili od batina, skinuli patike i ubacili te u kontejner kad si se sam k'o kerina vraćao kući.

Kad te je pukla jebena emocija od previše dspija plakao si zorom ćaletu na ramenu jer je Sima ostavio Necu i baba Risku prokletu i otišao kod Eve Ras da ždere i kenja. Tad ti je i majka plakala.

Мала добит, профитић, ћар, заувар. Кад не може баш како ти хоћеш и онолико колико треба, смањиш апетите и задовољиш се понуђеним. Још ако је омудина, џабе, без икаквих улагања - то је вајда још слађа.

Reči kojima ciganka nagovara dete u gradskom saobraćaju da uzme sisu.

Fetiš u nekih žemski. I još jedna od laži kojom hrane mušku sujetu.
Kao, one jako žele da ih baš ti isprskaš i ulepiš im i kosu i lice i posteljinu.
Perfidan način izbegavanja da zakeve, a da nam pri tom ego poraste do plafona.
Uglavnom im prolazi...

Ono što mali bosanac kaže babi kad ga zove na večeru.

Комплимент за протезу од које несуђени власник или власница (из неког разлога, у већини случајева је власница) добија ефекат прегладнелог Ентонија Хопкинса.

Odgajanje mladunaca – najobimniji i najiscrpniji sport kog čovek može da se lati. Pa ipak, i ta strmina ima odmorište – prvenac. U roditeljstvu, prvo čedo ti dodje ono što bi se u kompjuterskoj igri zvalo „skirmish“ ili „playground“; a i ne pristupa mu se mnogo drugačije.

Kao što se prvi mačići (i palačinke) u vodu bacaju, tako smo i mi prvonikli ponosi naših roditelja zgodno poslužili da se isprobaju batine (pa po pristignuću sledećeg deteta bace u zaborav), da se leče kompleksi (sviraj harmoniku, treniraj karate, javljaj se komšijama, idi na fakultet), i da se natenaaane usavršavaju roditeljske sposobnosti uopšte. Ali i pored toga, više nam naša mladja i od nas uspelija slika duguje zahvalnost, nego što nam roditelji duguju izvinjenje. Mi li da vam tabamo staze, pizda vam materina balava!

Odgovor konobara kad mu svi u kafani naručuju praseće pečenje, al` ako može od rebara.

Čuvena kubanska pesma koja je izobrađivana šurnajst hiljada puta od strane raznih šatro umetnika i umetnica na svetu, a postala je čuvena po tome što je njena melodija najlakša za obradu na bilo kom jeziku pa se koristi u sve moguće svrhe, od utakmica, mitinga, pa skoro do sa'rana.

Jednostavno, multiprimenjiva melodija.