Dovesti do kratkotrajne anatomske promene na karličnim kostima ženske ili muške osobe (ukoliko je gej osoba u pitanju) nakon veoma intezivnog seksualnog odnosa.

Stanje je uglavnom kratkotajno i odlikuje ga privremen neobičan hod osobe koji podseća na raskrečenost (žablje noge).

Stručna literatura za uzrok ražabljenosti uzima da kreće od nelagodnosti u predelu Perineuma koji je anatomski region izmedju karlice, stidne kosti (pubične kosti) i trtične kosti. Što je najvažnije, ovaj region obuhvata i genitalni i analni region, koji tokom seksa dožive najviše iscrpljenosti i iritacije.

Evolucija anatomije žene, a svakako i erotike.

Nekada davno, u vreme džeferdara, kubura, jatagana, Praviteljstvujuščeg sovjeta, jabaša, subaša, buljubaša, harambaša i inih, sa današnje tačke gledišta slabo razumljivih pojmova, volelo se dvoje mladih. On je bio heroj, jedan od najdrčnijih vojskovođa u Prvom-more, Turci, na kurac ste nam se popeli-ustanku. Fes, brci, utoka za pojasom, peskovit glas, prek, nagao, uz ruzmarin vino, ašik...Hajduk Veljko. Lord Krajine i strah i trepet za obrezanu čeljad.

Da je Hju Hefner kojim slučajem živeo u 19. veku, pozvao bi Čučuk Stanu da mu bude prva plejboj jebena zečica i naslikao je nagu, guščijim perom na pergamentu. Stas, glas, harizma, lepota, pamet i bedra. Prva bedra Negotinske krajine i nezvanično druga od Velike Morave do uralskih vrleti.

Kad god su Veljku ratne obaveze dozvoljavale da uzme slobodan dan ili neplaćeno odsustvo, ljubavnici su se viđali ispod jednog bagrema. Kako pesma kaže, dušek im je bila lucerka detelina, jastuk Veljkov super napucani biceps, edicija ralo i volovi, a jorgan nisu imali jer je bio jul mesec i vrućinčina u pičku materinu. Elem, legnu oni tako i on počne nju da timari po bedrima. Gde se god rukom zaputi, ono bedra. Ne, on je nije hvatao za sisu ili ne daj bože pokušavao da joj surdukne vragolana u nedepiliran i prepun tarzančića čmar (hej, tad su se ljudi zapirali samo o bitnijim praznicima, i to sekvencijalno). Isključivo bedra i samo bedra, ko ovan u krivu šljivu. Mislim, tako poezija kazuje. Makar ova što je prošla oštru legislativu, ne ona hromog Vuka koji opisuje mlade djeve koje proklinju sudbu zlu jer im je pička zarasla ko Amazonija.

Danas, anatomski gledano, pre ćeš zatvorenih očiju locirati crkvu Svetog Petra u Vatikanu, na karti sveta razmere jedan prema zilion, nego naći bedra na telu žene. Nekad su bedra obuhvatala teritoriju južno od sisa i severno od kolena a sad postoje: kukovi, bokovi, guzovi, gluteusi - više vrsta , krsta, unutrašnja strana butina, spoljašnja strana butina, male usne, velike usne, džojstik, čmar, Grinički razdvajač guzice, bikini zona, depilacijska zona, kitov rep zona, donji stomak, gornji stomak, pupak zona. A bedra? Gde su jebena bedra?

Човек који је давно видео да је умереност го курац, и да су то све измислиле неолибералне ЛДП сероње са циљем да нас омекомуде. Ради и мисли само на велико и гади се оних што све мере и пажљиво одсецају.

Pravi domaćin se oseća ugodno samo u vlastitom WC-u. Delom što je iskeširao hrpu love za njega (*vodoinstalateri gomna, a da ne pričam o keramičarima*), delom što je to jedino mesto gde može imati malo mira u ovoj jebenoj kući, da ga ne ometa žena, tašta, čopor dece, Džeki i komšiluk. Ergo, jedino mesto koje muško može nazvati istinski svojim u kući je WC. Tu može sanjariti o kupovini Harlija, staviti pola plate na Čelzi protiv Dinama Zagreb (*sigur brate, javio mi Ristovski*) i prošetati majmuna na lik i delo Čeri DeVil. U WC-u je muž kralj. Svoga WC-a gospodar.

Svi se uvlače. Sam sam se uvlačio nebrojeno puta. Ne poznajem osobu koju u nekom trenutku nisam uhvatio da se uvlači. Često toga nisu ni svesni. Jer je postalo obično. Jer svi to rade, bez pravog motiva, bez ideje, bez ličnog pečata i bez ikakvog predznanja. Jer su počeli da grade karijeru na uvlačenju, jer je postalo društvena norma, jer se svi uvlače svima. Komercijala. Eto to je, jebena komercijala. Nema žara, nema znanja i nema skila.
Ne bezlični čoveče papagaju, siroče modernog doba. Ne klonirani robote, hibridu rijalitija i reklame za deterdžent. Ne možeš se uvlačiti svima. Ne možeš se uvlačiti svakome ko ti nazove dobar dan, ne možeš se uvlačiti iz kurtoazije. Ne smeš se uvlačiti tek tako. Moraš se uvlačiti samo jednom/jednoj. I moraš se uvlačiti u dupe.
Da, da, glasno i jasno u dupe! Dok se uvlače mehanički, poput kakvog bednog radnika na montažnoj traci koji samo šrafi ne razmišljajući, svi su zaboravili zašto baš u dupe. Zašto ne uvlačiti se pod kožu? Zašto ne uvući se u glavu? Zašto ne sklupčati se ispod pazuha ugodno? Zato što je u dupetu istina. Samo u dupetu je borba, patnja i napor. Ne ispod nekog toplog, pederskog pazuha, ne pod mekanom kožom, ušuškano. Samo kroz čmarni kolut vodi put pročišćenja do ponovnog rođenja. Dupe, to je istina!
Dakle, zašto se ljudi uvlače u dupe? Šta je to što najviše formira jednu osobu? Detinjstvo i roditelji. Roditelji. Svaki čovek je pretežno slika svojih roditelja. Od njih uči, upija, skuplja i sklapa svoju ličnost po njihovom liku. Je l' tako? Tako je. Svako treba roditelja. Svako treba nekog na koga može da se ugleda.
Godine prolaze, i jednog dana upoznaš nekog novog i zanimljivog. Nekog ko izdominira u tvojim očima dok su ostalima pune šake kamenja. Njegove/njene reči su mudrost, stav- stena, dela- mitska, misao- istina, govno- promincla. Neko koga slušaš, gledaš i upijaš. Neko na koga bi mogao/la da se ugledaš. I on/ona to vidi, i primi te pod svoje skute. I uči te. On/ona postaje tvoj sensei.
I pomisliš, sensei sve ume, sensei sve zna i sve može. Želiš da budeš kao sensei. Pomisliš, sensei bi mogao/la biti moj roditelj. Bam! Katarza. Kosmička istina udara te po sred čela u vidu božanskog falusa. Sensei će biti moj novi roditelj i izgradiću sebe po njegovom liku! Ali, da bi ti neko bio roditelj.... Mora da te rodi.
Video/la si istinu i spreman/na si da kreneš putem pročišćenja. Spreman/na si da uradiš šta se uraditi mora. Do ponovnog rođenja. Spreman/na si za uvlačenje.

Marija Petrović.
-Sa 11 godina u leksikonu koji kruži kabinetom fizike u lokalnoj OŠ označava Srleta kao slatkog,hihi. ( Srle puši,ima četiri keca na polugodištu i priča drugarima da će ćale da ga vodi na kurve ako da gol za petliće Grafičara za vikend protiv Balkana i to na Mirijevu)
-Sa 14 godina se kara sa Srletom na eksurziji u osmom razredu (ona prva eksurzija što nije izlet nego ima i jedno noćenje).Pre toga je pomešala simeks pelinkovac i siti vodku,napila se i povraćala po hodniku.Videla ju je profesorka mate i onda se uplašila jer joj ćale i muž od profesorke rade zajedno.
-Sa 16 godina vara svog trenutnog dečka Baneta Gedoru sa nekim likom na splavu.Bane Gedora saznaje sa svojim drugarima iz kraja/sa severa/sa juga
prebija dotičnog nesrećnika štanglom ispred Srednje Mašinske a Marija dobija svoj prvi šamar punim dlanom.
-Sa 18 godina definitivno raskida sa Banetom Gedorom jer ovaj ide u zatvor no pre toga uspeva da svojoj kolekciji lakših telesnih povreda doda i ožiljak od ugašene pljuge na sisi.
-Sa 19 godina drugi put abortira.Miću Felnu je mrzelo da ode do trafike po kondom i mislio je da je onaj što je dobio na bir festu prošle godine ,kad je išao da bije neke pičke što su mu cimale drugara, ispravan.
-Sa 20 godina se udaje.Peva Esad Plavi.Bilans slavlja od 2 dana,14 tuča,78 šavova,7 polomljenih šoferšajbni.
-Sa 22 prvi put beži kod roditelja sa klincem.Joca Pijuk zove pijan,preti da će se ubiti lekovima,govori da nikad neće više,da će pre ruku sebi da odseče nego da joj priušti još jedan bekend slajs u vrat jer nije bilo piva u frižideru.
-Sa 24 prvi put zadržana u bolnici.
-Sa 25 drži za ručicu klinca koji već treba u osnovnu i još jedno bebče u onom kengur sranju što se kači o vrat,rukuje se sa Veranom Matićem dok joj facu prekrivaju one kockice što stave kad priča neki pajdoman iz Drajzerove i apeluje na državu da izdvoji još para iz sredstava poreskih obveznika da bi se pomoglo slučajevima kao što je ona, koji su dale životu i zajednici sve a oni njima ništa.

Metod za identifikaciju svakoga ko dođe Bogu na istinu. Nema laži, nema prevare. Kompletan životni dosije, svako dobro i loše delo, svaka psovka upućena Bogu, hlebu, suncu, majci. Sve je zapisano i čeka na naplatu jednog dana.

Postoji i zemaljska verzija kada obično nadmoćniji očitava Oče naš slabijem, razuzdanom primerku u svrhu boljeg proseka na kraju školske godine, ispijanja manje količine alkohola i povraćanja po kući, smeštanja izdrkotine u šaku a ne na tastaturu i slično.

Ono što me nikad nije mazilo.

Postati iskusni seoski jebander nije uopšte lak put, niti je toliko prosto kao što se misli. Zavesti domaće seosko žensko čeljade koje ce pristati sa vama da zalegne u obližnji senjak mogu samo sofisticirane lole sa čitavim nizom prefinjenih i usavršenih osobina, dugo vremena sticanim po seoskim slavama, zadušnicama, a i prenesenim usmenim predanjima sa kolena na koleno. Ukratko, instant tutorijal koji će vas preporoditi u arčitelja mladih seoskih mačketina, u istetovirani lik na njihovim jedrim guzovima i simbol seoske švaleracije da se priča po prelima u narednih trideset godina se sastoji u sledećem:

1. Psihološki stav: Zajeban. Namrgodi se koliko možeš više, seoski jebač nema mesta u srcu za emocije i tugaljivosti. Arči pogledom, pogledom koji govori "žiranti za mene vraćaju kredit, ali bole me kurci, i to ne obični kurac, nego kurčevina". Pljuj na asfalt, bogtejebo! Rakni zelenu šlajmaru, da se razbije o pod kao žele zeka, seljančice to vole. Nikad ne reci ženi da je voliš, umesto toga pitaj je kakvu štalu ima, hoće li njen stari da ti prepiše traktor i priključke, da li joj baba ima kakvih dukata u miraz, nemačku penziju.... Budi jeben da bi one bile jebane. Izlazi po seoskim diskotekama. Nemoj da se smeješ, razbij nekome glavu na početne stihove pesme "Da li da li, da li u galami...". Seljančice to vole. Školu i umetnost ne spominji ni za živu glavu, seljančice bi ti pre nekrofiliju oprostile, bogtenejebo. Seljančice to ne vole.

2. Fizički izgled: Pusti stomatič, uredno ga upakuj u neku Guccxi majicu, sa zmajevima, da svi misle da je pristigla Kineska nova godina. Bilduj, svaki dan. U saksije izlij beton, pa bilduj. Radi hiljade i hiljade sklekova i trbušnjaka. Kupi AirMax trenerku, i izlazi u njoj u
seoski disko, i nemoj imati drugih trenerki osim nje, nemoj ih navlačiti niti ih kupiti. Kupi najbolji telefon, da bi prošao što jeftinije, kupi neki kradeni iz Nemačke. Zaturi ga za pojas. Pribavi fensi torbicu za pod pazuh, u nju natrpaj sijaset kurtona, da se zna da arčis. Seljančice to vole.

3. Motorizuj se: Bez ovog ne možeš biti seoski jebač. Kupi golfa trojku. Crnog, kradenog. Nabudži ga. Stavi mu spojlere, pojačala od 13 hiljada vati, da budeš glasniji od vašara u susednom selu. Što više nalepnica nakači, tu ne možes promašiti jer važi maksima "što više to bolje". Otidji kod komšije Joce Kezmice da ti zatamni stakla za dvadeset evra. Peri auto svaki drugi dan. Spavaj u njemu, živi u njemu. Opremi muzički asortiman, kupi kompilaciju Grand hitova za pičke, DJ Krmka i Seju Kalača za tebe i ekipu.

4. Pristup i prilazak ženskoj: Izbaci kurčinu kad joj prilaziš, utegni tu tvoju nabildanu seksi gusčurdnu u AirMax, podigni trenerku do sisa, da se bolje istaknu. Klati se kad joj prilaziš, namrgodi se, pljuni na pod, prethodno se napij neke šećeruše. Kad pričas sa njom, gledaj u druge pičke. Očaraj je pristupom, evo nekih oprobanih recepata: "Šta je, mala, šta 'oš, a? Jesi zaljubita u mene a, il da te išamaram malo odma', a?",
"Meščini da je tvoj ćaća nama uoči Ilindana pek'o rakiju, a?", "U, jebemtiljeb, ali imaš sisu, mogla bi mleko u zadrugu davati". Nećeš promašiti. Štipni je za dupe predsvetom, najedi se luka pred izlazak. Zagalami, podigni ruku. Istuci nekog cvikeraša, koji je otišao iz sela da studira negde i da se pravi bolji. Seljančice to vole.

5. Ostali saveti: Da si se namirisao Malicijom, mislim da nije potrebno napominjati. Otiđi sa njom na svadbu, napij se da te svi vide, i na kraju traži od nje da te tako pijanog nosi kroz šator. Time ćeš skupiti poene kod seoske ekipe i mlađanih pičića. Zarakijaj se sa njenim starim, pričaj o silaži za bikove, kako je prošli put za Ilindan pala kiša a trebalo kupiti seno, kako cena prasića ovih dana nikad nije gora... Videće da si čovek na mestu. Oženi se, napravi svadbu da je nema u tri susedna sela. Varaj ženu dokle god može da ti se diže. I kad ne može više, opet je varaj. Seljančice to vole.

Srećno u pičarenju, neka te kurton čuva, a pesme Mileta Ignjatovića prate!

Поента. Огољена суштина. Једна реченица која погађа директно у мету. Реченица која се обично прећути.

Постоји у човјеку нека нејасна тежња да прећути оно најбитније. Да говори сатима, али да не каже поенту. Да остане нијем када треба казати круцијално. То почне рано. У младости. Једном оћутиш, стрпаш дубоко у складишту своје подсвијести и заборавиш. Заборавиш? Тешко. Речено се заборавља. Реченом се опрашта. Оћутаном, хм... Оно што ниси рекао никада не заборавиш. Увијек ће ти становати негдје на врху језика. Као проклета душа која лебди између живота и смрти, прећутано лебди између ћутње и жеље да се каже. На врху језика. Тик пред пуштање у етар... али ту и остане. До краја.

Неки људи оћуте своју бит. Суштину свог постојања. Никада је не подијеле са другима.
Желио је да буде пјесник. Да пише за дјецу. Желио је да буде глумац. Да пусти бркове као Зоран. Желио је да живи у Даблину... Оћутао је. Није имао храбрости да каже. Да покуша. Постао је рачуновођа. Не живи лоше. Споља. И дан данас куцка у телефону насумичне стихове, док чека зелено на прометној саобраћајници. Обрише кад стигне кући. Оћути.

Гдје би нам био крај да смо рекли све што је требало? Зар би ми жена била Јована а не Жана да сам рекао? Бих ли живио гдје живим? Да ли би ме и даље сматрали лошим да нисам ћутао?

Оћутано гризе. Оћутано уједа. Крваво. Болно. Вјечно.
Ријечи су да се говоре, осјећаји су да се искажу. Немојте ћутати. Последице изговореног не могу бити горе од оног оћутаног. Шамар не боли. Презир је пролазан. Туга се лијечи. Само оћутано постојано траје. Мори и не да мира.

Зашто сам ово написао? Зато што... хм.

Tri, četiri koraka naglog ubrzanja, nakon što ih štipneš za dupe.

Izlapeti, prsnuti, rastaviti se sa pameću.

Умеће претварања машине интелигентније од вас у циглу.

Dominacija, igrač više. Tvojih pet minuta. Dobro, možda ne pet, ali dva sigurno. Dva minuta u kojima hokejaši beogradskog Taša mogu da nabiju Ajkule iz San Hozea na njihovu trećinu. Dva minuta u kojima osećaš da su ti mudašca dovoljno velika da ribu u lice nazoveš „pičkom“, profesora „kolegom“, a direktora „čirovitim kurcem u šlafroku“. Dva minuta u kojima Ognjen Amidžić postaje Džoni Dep, drinka bez filtera se puši kao kubanska kohiba, a Merak pivo gustira kao suvi martini sa španskom maslinom. Dva minuta u kojima se ljudima predstavljaš kao Baja, Zajebani Baja.

Врло леп и дескриптиван израз који означава спознају, долазак до дуго очекиваног открића. Док слушамо ту реч у употреби, малтене се назире процес сазнавања, и замишљамо наш мозак, како попут пилета у јајету, полако тражи излаз и креће се ка светлости...

Другар који из неког разлога увече у граду не пије ништа, а сутрадан открива детаљне информације о твојој синоћној погибији од алкохола.

Relativna distanca od svega nekoliko metara koja služi za pojačavanje efekta, gradaciju razlike i preuveličavanje generalno.

Ударај ниско да ниже не можеш. Спуст епских размера. Закуцај сељобера да му не остане ништа друго сем да ископа гроб и легне у њега.

OK, nije to toliko loša emisija koliko ide na kurac, od naziva, koncepta, voditeljke i nadrkanih poluzvezda u njima. Ne kažem, i ja zamišljam da vodim Tanju Peternik u rodnu zapizdinu i da tamo ćutimo pred kamerama jer sam mnogo pametan i da kamermana teram da snima potok petnes minuta jer sam ja rod Tarkovskom, ali pošto u neko dogledno vreme neće doći do toga eto malo da pišnem na ovu snobovštinu. Kao prvo termin, neki nedeljni, pred ručak, valjanost, slušaj sine Vladetu Jerotića on je pametan ima 90 godina a vidi kako je vitalan sutra da ideš u biblioteku da uzmeš od njega bilo šta, pa onda ta glupost *tv lica* gde se autorka razotkriva kao klasična snobulja koju ipak pale samo teve lica a šta ćemo recimo s nekim profesorom koji beži od sveta, njega dakle nikad u emisiju Tanja, jel tako a, a on recimo izumo solarne ploče, a Tanja, a? E pa jebo te Vlado Georgiev, znam da to želiš mada on neće, jebaće te Marinko Rokvić, on je teve lice, jebo te Marinko znaš a njegovi sinovi nabili ti klinovi! Pa i ovo *kao sav normalan svet* može li debilnije kao to je tako zajeban život pa se tek ponekad spuste na nivo normalnog sveta majke nam ga svima nenormalne! I sva te debilna pitanja, to kopanje suludih podataka iz života gosta, i to trčkanje za njim poput kera i jadan kamerman obigrava s ove strane s one strane a čeka ga žena kući nervozna, a Tanja sipa li sipa, Marić joj dao podatke iz Udbe, pa onda udri Tanja udri do zore jebi kevu Živanu Saramndiću kolko je sarmi pojeo sa Oliverom Njegom kopaj Tanja Tapija pa ga ubij ponovo, ubij ako ti već ovi leševi nisu dovoljni, udri Tanja cepaj Tanja, Peternek Vesna Dedić Mojsilović Tanja!

Девојка коју бисте волели. Када је видите, не прође вам кроз главу како бисте је брутално таслачили код тенкова на Калишу, него како бисте је мазили, љубили, држали за руку и чували од ветра, да је случајно не однесе тако лепу и нежну.

Заправо, то је особа с којом бисте делили цереалије и јели здраву храну до краја живота. Када помислите на њу, у тренутку осетите јако осећање спокоја. У суштини, она вам је и најбољи пријатељ и неко ка коме хтели то или не морате да каналишете своју љубав.

Но, како то обично бива, живот је нечастива курва, па и бамбијево говно смрди. Тачније, и бамби има ману. Са бамбијем се не јебете, са бамбијем се води љубав. Шта је ту лоше? Па има једна ствар, бамбија не желите да скрнавите свакодневно, већ само повремено, што бамбију не одговара, јер, веровали или не, и она воли курчевину. Тако да упадате у зачарани круг. Ви њу чините несрећном, а тиме имплицитно и себе, јер она није било ко, она је јебени бамби.