Osvejednavljanje
Dolaženje u „svejedno“ stanje. Nešto kao otvrdnjavanje. Okoštavanje. Nagomilavanje „svejedno“ misli u tolikom obimu dok ne stvore debeo i nepropusan zaštitni sloj, epidermis sasvim specifične vrste i geneze, uglavnom potpuno nevidljiv svome nosiocu, jer čini život toliko lakšim, pritom, ispunjavajući tu svoju osnovnu funkciju, čineći i sebe bezmalo nevidljivim, tako da u suštini i ne možeš da ga shvatiš kao stalnog saputnika i pratioca tvojih umnih (ne)aktivnosti.
Prvi put kad navučeš „svejedno“ omotač, onaj prvi, tanušni sloj, koji te štiti od onih sitnih uboda svakodnevne stvarnosti, ništa nije prirodnije od toga da ga doživiš kao melem za toliko puta izbodenu, svrbljivu, peckavu i iziritiranu kožu. (Mentalnu kožu, da naglasimo za one već višestruko namazane jedinke.)
I kako onda da se ne navučeš? Kako da se ne ogrneš još jednim, pa još jednim i još jednim zaštitnim filmom, kao kod onih gorkih pilula prevučenih glatkim slojem, zbog kojeg spasonosni medikament sam, bez tvoje volje, juri u tvoju već trulu utrobu? Kako da ti postane svejedno to što imaš neponovljivu priliku da ti bude svejedno, za sve i svakoga? Kako da ne poželiš da ti bude sve svejednije za čitavu tu amorfnu masu senzacija i emocija koje iz dana u dan nastoje nasilno da prodru u tvoj blistavi um? Kako da ne počneš da svakom česticom uživaš u svejednosti, zar tamo-neke-istočnjačke religije upravo to i ne proklamuju? Zar je uopšte išta bitno?
Pa i nije, brate, u pravu si. Svejedno je. Svejedno je i to što oni tamo na vlasti za doručak jedu tvoju platu, za ručak tvoje zdravstveno, a za večeru tvoje penziono osiguranje. Svejedno što i nakon završenog faksa ne dobijaš posao ti, nego znaš onaj mali od onog premijerovog vozača, e pa od njegovog omiljenog mesara nećak. Malo mumla kad govori, i pričaju da je nepismen, ali je u stvari samo disleksičan. A tebi su svakako obećali da ćeš da budeš asistent, tako da svejedno. A da, u stvari će ona silikonska ličinka sa smanjenim opsegom vokabulara ali bogatom kolekcijom gestikulacionih i ko zna kakvih još spazama ipak postati asistentkinja na onom predmetu što si ga onomad rasturio. Ma nevažno.
Svejedno je i to što si dobio pasoš, i sad možeš da gledaš u njega dok se boje na onom čipu ne rastope, jer nikud nećeš ni mrdnuti, otkud ti kinta, a i zašto bi uopšte išao tamo preko, sve je svuda ionako isto, zar ne? Dosada danas, smor sutra, ništavilo u Aziji, praznina u Kolumbiji – svuda isto.
Svejedno je i što te je riba ostavila jer ti je bilo svejedno hoće li te ostaviti ili ne. I što je tvoj brat uz onaj invaliditet druge kategorije dobio i sina sa Aspergerovim sindromom. Svejedno ti je i što se sve na ovoj planeti urušava, mislim koga zaboli i za kolonizacijama novog doba, nuklearnim ispadima i ekološkim katastrofama?
Jedino je važno da ništa nije važno. Tvoj um je prazan i očišćen od trivijalnosti. Praznoumlje.
Rob navike i strogi poštovalac propisa
Doći će niotkuda, u šarenoj letnjoj haljini, kovrdžave crne kose. Pogledaće ga direktno u oči, i nasmejaće mu se.
Gledaće se tako neko vreme, ona nasmejana, on zbunjen i najzad će joj prići. Zagrliće je. Zagrliće i ona njega. Šapnuće joj “ne mogu” i zabiće joj nož u stomak. Spontanost će za trenutnak poskočiti, i pogledati ga širom otvorenih očiju. Zariće joj još jednom nož na drugo mesto, okrenuti ga u krug i izvaditi. Gledaće ga i dalje, i neće verovati šta joj se dešava. Pašće na kolena. On će zakoračiti unazad i šutnuti je u glavu. Pašće na leđa. Zaskočiće je, uhvatiće nož obema rukama i zariti ga joj u grudi. Spontanost će grcati, staviti ruku nežno na njega u pokušaju da ga zaustavi. Zabiće još jednom. Spontanost će početi da se guši, da plače, da cvili. Držaće mu ruke na ramenima u nadi da će je to spasiti, da ga može odgurnuti. Još 20 puta. Pašće ruka. Nastaće tišina. On će ustati, gledaće spontanost kako leži u bari krvi, uhvatiće je za kosu, podići, i polagano, nožem, iseći će joj glavu. Popeće se na stolicu, baciće tu izobličenu glavu na posmatrače, ispraviti se iznad svih, krvave odeće i reći:
***“Khm Khm. Molim za malo pažnje! Ako možete svi za trenutak da dođete ovde! Vi pozadi, molim vas ostavite za trenutak piće i priđite. Po planu smo došli do vrhunca oveog našeg okupljanja. Kao što smo se dogovorili, timovi i pravila ove igre to jest kviza koji ćemo danas igrati ili da tako kažem kvizirati haha, se nalaze na papirima ovde na stolu. Molim vas neka svako uzme po kopiju. Tamo da. Kviz će sadržati tri discipline, lepo objašnjene u tom dokumentu. Malo su komplikovanija pravila tako da pročitajte pažljivo, pa da počnemo… I da, da se našalim malo, nemojte mnogo piti, pošto tako dajete više šansi protivničkim timovima da osvoje bombonjeru, haha. Hvala.”***
Nategnućeš još jednom pivo. Koleginica će otići u njenu grupu za kviz. Ti ćeš u svoju. A skroz je bila zanimljiva diskusija. Nezainteresovano ćeš blejati i cirkati pivo ostatak večeri dok koljači pripravnici u tvom timu zdušno bockaju leš i šutiraju glavu spontanosti koju je glavni koljač bacio. Za trenutak će ti se učiniti da je možda zanimljivo da bocneš jednom i ti, ali nećeš iz principa.
Ovaj sadista je onaj čovek koji kaže “Ja već 15 godina letujem sa ženom i decom u Bečićima i volim to. Volim 10 dana da imam sve isplanirano i kada mi je svaki dan isti.” Ovaj sadista je onaj čovek koji se momentalno unervozi kada mu kažeš da imaš iznenađenje za njega. Sa njim je moguć ovakav razgovor:
***
-Oćeš na pivo večeras?
-Ne mogu večeras imam nešto isplanirano.
-Dobro, može sutra?
-Sutra perem veš, ne mogu.
-Čoveče bre nisam te vido sto godina, ajmo negde na piće. Kad možeš?
(Čačka telefon. Spontanost ga mazi po obrazu. Uzima telefon i udara je po glavi dok ne umre.)
-Mogu u sredu, 17. Maj, od 19-20. Jel ti odgovara da te upišem?
-E baš tad ne mogu, isplanirao sam baš tad da zalivam petunije. Ajde drugi put kad se vidimo.
***
Drugi put ćeš ga izbegavati.
On nosi braon. Stalno. Eventualno pleteni prsluk preko košulje. On sluša klasičnu muziku. Eventualno džez. Kad hoće da poludi, pusti Bijelo Dugme. On prezire sve što je mlado. On ne voli nepravilne oblike. On ne voli šareno. On se ne kocka. Nikada, ni sa čim. On ne pije. On ne puši. Za njega je trava droga. On ne jede masno, slano, slatko, kiselo, ljuto ili gorko. On će se zgranuti na bezobrazan, rasistički ili generalizujući šaljiv komentar. On uvek čeka zeleno. On priča "da, da, mhm, da" kad mu nešto pričaš. On stoji pravo. Uvek. On trči kao balerina. On je uvek potšišan, obrijan i čist. On se čudno smeje. Veštački...
On mrzi spontanost. Ubio je milion njih. Najstrašnije.
Ako volite da se družite sa spontanošću, izbegavajte ga. Ubiće je.
Ako ne volite, vrlo je verovatno da ste vi ovaj ubica, a da toga niste ni svesni. A nije vam ništa skrivila.
Sadisti.
Definicija napisana za Mizantrophy
Krdža i Radža
Srpski yin i yang. Prema predanju, apoteoza se dostiže kombinacijom ove dvije svete supstance koje posjeduju moć uzdizanja umne svjesnosti do stanja Boemstva i dostizanja tačke mrtve inspiracije.
Pasus preuzet iz dnevnika Sidarte Gautamanovića, koji je prema predanju svetog Krčmarskog Kodeksa jedini uspio u uzdizanju iznad sfere smrtnosti pomoću svjesne moći uma i konzumiranjem svetih supstancija koje sačinjavaju nedodirljivu sferu Boemskog Života.
(Rukopis veoma nečitak)
- Jedna krčma u planini, time unknown -
Nirvana je blizu, nakon svih ovih godina osjećam da je mom traganju konačno došao kraj. Vođen Božjom rukom na svom životnom putu, stigao sam konačno u Jedinu Krčmu. Trud se isplatio, Svete Supstancije čekaju na mene.
(Dnevnik dopunjen ovim dijalogom od strane Gautamanovićevih sljedbenika)
-O Veliki Krčmaru, spremni smo*. Nakon godina i godina meditiranja i iscrpljujućeg konzumiranja konačno smo postali dovoljno zreli i spremni za finalni užitak.
-O klijentelo poštovana, Bog mi je svjedok kada kažem da se rijetko viđaju hodočasnici sa jetrom od čelika i gvozdenim plućima, kao što su vaša. Iznesite Krdžu i Radžu, i pustite Tomu Zdravkovića! (Onomatopeja - udarac gonga)
Sidartu Gautamanovića smrtno oko više ugledalo nije na ovom svijetu, iza njega su ostali samo isječci iz dnevnika koji su poslužili kao osnov za stvaranje I Krčmarskog Kodeksa.
*Napomena - Sidarta Gautamanović sebe oslovljava u množini jer govori u ime svoje duše i svog tijela koji su, iako bezvremenski spojeni ipak djelovi različitih sfera bivstvovanja.
Antiheroj
Не, антихерој није главни негативац, безосећајно створење, психопата или неко сличан. Јер да би лик постао антихерој, он мора да носи неку поруку, мора да има неко сопствено виђење света, и мора да има добар разлог за то да ради и да му то причињава задовољство, а да притом нема другу корист од тога. Наравно, да његово деловање буде у складу са моралним кодексом, који додуше само он разуме, али без обзира.
Представници ове групе, који мени први падају на памет су свакако Антон Чигур и Патрик Бејтмен. Једноставно, то су људи који у себи носе све особине овог света, у неку руку, достижу нивое полубогова и постају неухватљиви и невидљиви представницима "правде". Они не губе. Бескомпромисна интелигенција сјебаног мозга их доводи до нивоа култа и задржава их ту. Једноставно, не можеш да их мрзиш. Било да даве проститутке док слушају Витни Хјустон или Фила Колинса, пуцају у све живе или људима дају шансу да баце новчић. Покривени велом животне ироније и сарказма делају у полумраку и никога не остављају равнодушним.
Такође, антихерој може бити само пародија на хероје, било парвелове, било на неке друге, али притом мора бити урађен са стилом, тако да кроз све своје деловање показује апсурд борбе за "бољи свет", апсурд херојства и осликава прилично бедну страну друштва. Суперхик.
У свакодневном животу их и нема толико, или их има у много блажем облику, да то прелази у домен заједљивог старца који сере по свему, људе који знају да дају смислену критику и то раде са задовољством, до ироничних и саркастичних дркаџија који једва чекају да покопају некога, у интелектуалном смислу, нешто као Грегори Хаус.
1 - Добар дан, јесте ли заинтересовани...
2 - Не.
1 - Кажите ми шта вам треба.
2 - Ништа. У ствари, дупли Џек са ледом и кесица цимета ако имате.
1 - Господине, ово је Вумен Сикрет, имате мар...
2 - Ма немој ми рећи.
1 - кет доле низ улицу, 300 метара одавде.
2 - Немој ти мени 300 метара одавде, имаш ли то што сам ти тражио?
1 - Немамо, и бојим се да ћу бити принуђена да зовем обезбеђење ако не изађете из продавнице.
2 - Слободно, у ствари, немој, чекај. Имам још једно питање. Јебеш ли шта? Или је л' те неко јебе, да формулишем тако, учтивије.
1 - Господин...
2 - А је ли, колико су ти ове танге са трегерима? И купује ли ико то?
1 - То су строго поверљиве информ...
2 - Ахам, а је л' да ли би могла да их обучеш, да видим како стоје, да знам вреди ли их узимати за моју чиваву.
1 - А?
2 - Немој ти мени а, чивава лаје.
1 - Господине, зваћу об...
2 - А да, заборавих, ово је пљачка.
1 - Молим?!
2 - Шта молиш? Дај ми три велике кесе и...
1 - Ево, ево, уф, истрешћу вам целу касу.
2 - Немој да се трудиш, не требају ми паре.
1 - Него?
2 - Запакуј ми тридесет пари назувица и стотинак гаћа, од тога минимално 28 буду танге, и нек спектар боја буде што шири, 32 нек буду боксерице, не не не те, оне бабске ми требају.
1 - Али господине, немамо те бабске...
2 - Каква је бре ово радња? Ништа, онда скидај своје, оцртава ти се испод тих панталона да носиш ове што чувају и бубреге и јајнике, а богами и грло. Такође, као одштету, мораш да ми даш и нешто по свом избору. Али пази се ако ми се не свиди.
1 - Добро, добро, ево...
2 - Узгред, хоћеш жваку, остале су ми само две?
1 - Нека хвала...
2 - Погрешан одговор, сад се лагано сагни и приђи...
1 - Јоооој, мајко мила... Куд ја баш? Што не Миа, она ради у другој смени.
2 - Полако крени ка мени...
1 - Ево, ево.
2 - И без кукања.
1 - Добро, само полако, немојте се нервирати, све што кажете.
2 - А сад устани.
1 - Молим?
2 - Не узимај га...
1 - Јесте сигурни.
2 - Да.
1 - Стварно?
2 - Понудиш им курчине и не можеш да их одвратиш од идеје, о боже...
1 - Ево устајем.
2 - А сада погледај ка оном прозору...
1 - Гледам.
2 - У ствари немој да гледаш, нема тамо ничега.
1 - Не разумем.
2 - Спрдао сам те све време. Ова киша напољу, па сам 'тео да се склоним на кратко. Ај здра'о.
Žurka, žurka
Узвик особе која константно покушава да направи провод од хаос лоше журке.
-Ајмо људови!
-...
-Журка, журка!
-...
-Јеа, удри!
-...
-Журка!
-Пуши бре курац више, зови неке рибе па ће бити журка!
Hodajuća propast
Лик који самом својом појавом сјебе неку ситуацију. Недао Бог да каже нешто...
Мува лик рибу...
-...знаш,ја не волим момке који пију.. А ти? Мислим,јел волиш да пијеш?
-Ма јок,има пар месеци како сам окусио неки алкохол.
У то се појављује ходајућа пропаст.
-Е,матори,оћеш пиво? Само пази да се не олешиш као прошлог викенда.
Риба се окреће и одлази,не одазивајући се.
-Па добро јебем ли ти маму у пичку неспособну ретарде хендикепирани! Видиш да мувам!?
-Извини брате. Само сам те штитио да не направиш опет неко срање онако пијан...
-Имаш три јебене секунде да ми се изгубиш са очију или ћу те заклати!
Kao da su ga tri kurve dojile
Тај је рођен два дана прије лисице.
Нема те ситуације у којој се неће снаћи, јер из мртве кобиле живо ждријебе вади.
Лукавост је његово друго име, уколико покушате да му продате муда за бубреге, ви ћете завршити да мудима, а он са парама, а да нисте тога ни свјесни.
А: Шта има за ручак?
Б: Има боранија.
А: Ау, ујна, ја сам алергична нешто на те бобичасте ствари, али ајде, појешћу. Имате ли онај Пресинг? Требаће ми... Како сам прошле недјеље јела дивне виршле, баш их волим.
Б: Па оћеш ли виршле?
А: Ма не бре. Нећу да те мучим, појешћу боранију и попит' један Пресинг, чисто да не добијем гушење. Карнексове су најбоље. Пилеће.
Vatevrmen
Super heroj radničke klase, al' bogme i neradničke. Jednostavno, junak, veliki junak, ali samo za sebe.
Pomoći će bližnjem u nevolji, ali samo pod uslovom da mora da pomogne iz nekog razloga, dobra volja kod njega je razvijena kao šarm kod debelog prodavca prasića.
Za sve ostalo - mrš u kurac bre! Ako vidi pred kućom da se šibaju neki idioti, počešaće se po mudima, uzeće kokice i gledati. ZAŠTO? Zato jer jebeno nije njegov problem što se idioti mlate pred njegovom kućom, nek' sami rešavaju svoja govna.
U principu, Vatevrmen je vrlo inteligentna osoba sa urodjeno visokim nivoom sarkazma. Smiren i staložen, čeka svoj momenat da ga utrpa nesudjenoj žrtvi. Bilo verbalno, ili analno, zavisi od situacije.
Ne previše ambiciozan, zadovoljan onim što ima, mada smatra da bi uvek mogao bolje - samo da hoće. Ali dok mu egzistencija nije ugrožena do tačke kada mora da pomeri bulju, to se neće dogoditi. Kao snajperista, odlagaće pomeranje iz svoje super pozicije, sve dok ne skonta da će najebati ako ostane tu.
Zakopan u svoju rutinu kao vombat u pećini, nema nameru da iz nje izlazi, osim po hranu i pivo.
Jednostavno, Vatevrmen je heroj svakodnevnice. Neki bi rekli nakon svega, anti-heroj! NE! Heroj! On nije zao, samo ga boli kurac za zlobu koja na njega ima 0% uticaja.
Pošto volim da serem u poeziji više nego li u prozi, ja sam sastavio Rambovsku numeru na ovu temu da bih vam bolje dočarao ideju ove definicije. Ko će da mi zamera zbog toga - pogle' naslov.
Kad pitanje je posla,
tu sam vrlo postan,
biram samo najbolje,
jer nikada ga ne bude.
Štekam se na kauču,
furam jednu papuču,
nadrkan k'o Pikaču,
jer pukao sam kladžu.
Ja sam lord, ja nisam paor,
Sisam čaj i gutam meze,
gledam Srem i mrtvi Javor,
jer ukinuše nam Engleze.
Trebao sam fudbal drati,
al' mi nije dala mati,
sad stičem radne navike,
na poljima paprike.
Znam da ne bi trebalo,
da skirmišujem verbalno,
al' promili čine čuda,
jer naleveluju muda.
Jer ja sam Vatevrmen,
superheroj raspad klase,
vat ju kent du, aj vil en aj ken,
da prdnem u busu, ukradem ti prase.
Ja sam Vatevrmen,
smrdim jer odbijam pederske kreme,
ja sam Tupak, Ipče i Šejn!
I bole me djole za vaše probleme.
Devojku nemam jer me ne zanima,
umesto toga, sapunjam ga satima,
odbijam grad zbog fensera i smradina,
sisajte tuki, bre, ja budžim paladina.
TV mi jednu radost daje,
koju radim pritajen.
U skupštinske sate,
posmatram primate.
Došlo je vreme,
da uvažim probleme,
da su deo mene,
i akcija da krene.
Posao da nadjem,
i meso malo mladje,
da ne sprdam kondome,
praveći balone.
Stiže signal mi od svesti,
propustio sam čitanku,
zemlja Srpska će me stresti,
k'o ciganče napolitanku.
Jer ja sam Vatevrmen,
loš za saradnju, priglup za šverc,
vat aj dont vont tu, aj em kaz aj'm lejm,
ambicija u brzini level: rikverc.
Priručnik za gitariste; Kampovanja i ostale manifestacije
Pošto postoje neverovatne zablude i nerealni mitovi o gitaristi na kampovanju, ova definicija-priručnik bi trebala da bude sveto pismo svakom budućem kamp gitaristi koji se upusti u to, sa ciljem da bude neko i nešto.
Reality check, pisan iz ličnog dugogodišnjeg iskustva u ovoj ulozi, kaže sledeće:
1. NEĆEŠ JEBATI;
Što pre ovo shvatiš, bolje. Ti nisi tu da jebeš sine, ne, ti si tu da sviraš raskrvavljenim prstima Ostani djubre do kraja dok drugi jebu maloletne tatine ćerke po ispovraćanim šatorima i okolnom žbunju. Ovo je možda i najbitnija stavka, jer, ako si pošao na kamp sa gitarom i ciljem da ti ona nabavi pičke, ima da se razočaraš kao Nikola Kojo kad mu sjebu Spačeka.
Upamti ovo. Ti si mašina, samo ćeš dobiti možda koji ćevap ili belo meso kao nagradu, pare nikako, osim kovanice u glavu, ako ne sviraš kako valja, a pijanim čikama se to ne dopada.
Ovako:
Prilazi ti mini krdo devojaka sa par momaka, pitaju te jedno od sledećeg 99% :
- Eeeeej, je l' znaš:
A - Ostani djubre do kraja?
B - ko me ter'o?
C - Crni leptir?
D - Moji su drugovi?
E - Krivo je more?
F - Kad sam bio mlad?
G - Kao mornar?
I kao kritikal, jednu od engleske ponude;
H - Wonderwall / Heavens doors (obično ne znaju dalje)
Absolutno je imperativno da ih znaš! Ne zbog sebe, već zbog njih. Seti se, ti si tu zbog njih poneo gitaru, zar ne? Onda zabavi marvu. Ako marva hoće to, daj im to! Kad se svi odvale ili zaspu, sviraj onda sebi Dimu Borgir, Elis in Čejns, Pero Deformero, šta god hoćeš, tad si na prinudnom odmoru, dok ne krene runda 2, ali dotle si proprety of okolna stoka.
Od Azre do Zabranjenog Pušenja. Moraš. Živiš ovde, to ti je u krvi, hteo ili ne. Niko te nije pitao hoćeš li. Moraš. Upamti imperativ. MORAŠ. U slučaju da se ne slažeš, idi na kampovanje bez znanja domaće muzike.
4. IZVLAČENJE;
Smorio si se, vrtiš iste pesme 40x, kenja ti se, hoćeš da jedeš? Zajebi. Rečima nikad nećeš uspeti nikoga da ubediš da moraš da napraviš pauzu, pogotovo pijanu stoku, jer promili ne haju za tvoje probleme, već samo za njihovu konstantnu radost, a ti bi da rušiš sneška.
Jedini način da nekome objasniš da moraš da odmoriš je da pokažeš prste, one kojima si drao žice proteklih 5 sati. Marva sa gadjenjem reaguje na urezane žice u jagodicama i tada im receptori za dedukciju prorade i skontaju da moraju da popuste malo. Za sve ostale izgovore će ti naći kontra argument, ovde mogu da ti popuše, i daju ti da jedeš na miru.
Ako si uspeo da implementuješ gore navedena pravila u svoju svirku, čestitam, postao si pravi kamp gitarista! Sviraš dok drugi karaju, tebi lepo, bacio si Krivo je more na repeat refrena da niko ne skonta, malo pevaš - malo jedeš, skinuo si i Šobića za nedajbože ako nalete patriote sa juga, kompletan si, jebote, to je to!
I kao mali dodatak - NIKAD, ponavljam, NIKAD ne sviraj ni jednu pesmu, sve i da je znaš najbolje na svetu, koja ima elemente nacionalizma, jer nikad ne znaš ko je u šatoru do tebe. Jer bi mogao da saznaš.
Srećno!
Kovalski
Osoba u društvu koja je najbolje obaveštena.
-Tih bre, što je prazna diskoteka večeras
-Gostovala sinoć Ana Nikolić, kažu bilo puno, pa se ljudi istrošili, zato je večeras ovako slabo
-Aha, nego šta li Barsa uradi večeras
-Pobedili 3-1, Ćavi, Mesi i Vilja dali golove
-Ekstra, igrao sam na njih, jao, vidi ove 3 ribe što uđoše
-Vidim, znam ih
-Kovalski, izveštaj
-Ova plava je sestra mog školskog druga, manekenka, u ozbiljnoj vezi, crnka levo se kreše sa sinom direktora fabrike, a ova crnka desno je slobodna
-Odličan posao Kovalski
-Ali je takođe i lezbejka
-E do kurca
Akteri reklama za smoki, čokoladice i tako neke tinejdž grickalice
Izuzetno pažljivo, po za sada nepoznatim standardima, birana grupa tinejdžera koja bi trebalo da predstavi kako izgleda život jednog prosečnog srpskog klinca, kao i njegovu radost kada se sretne sa dotičnim proizvodom. Međutim.
Ni traga od toga. Reklame su kopirane direkt iz Amerike, ne same lokacije, jer nisu snimane na Menhetnu ili u srcu Londona, nego su stvarno snimane kod nas, ali tu sve što je realno prestaje, a pojavljuju se čudno čupavi klinci obučeni u neke dukseve na kružiće i razne gluposti, gomila skejtera iako klinca na skejtu nisam vid’o cirka deset godina, Džastinbiberoliki klinci sa istom onom devojačkom frizurom i plačipičkastom facom, kakvi ne bi opstali ni trideset sekundi u prosečnom odeljenju sedmog razreda u našoj zemlji i na kraju je sve to začinjenom nekim malim crnčićem, koji ne vozi skejt, ali ga uvek zagrli neka klinkica koje sve, uzgred budi rečeno, izgledaju potpuno normalno, osim što ih nalaze sa nekim najnevinijim seks-ću-imati-samo-sa-drugaricom-i-to-u-četrdesetoj facama.
Naravno, ovaj tip reklama ne bi bio potpun bez nekog tehničkog dostignuća koje je trenutno u trendu i njime se slikaju, uvek perfektno, ludo, flafičasto namešteni kada onaj koji slika i deluje totalno gej, škljocne.
Smoki je smoki i ješću ga kakva god da je reklama, jer zakiva kol’ko je dobar, a vi što pravite čokoladice potrudite se da te čokoladice budu malo ukusnije i uložite kintu na tu stranu, a ne na ove baršunaste reklame o nekoj nepostojećoj generaciji Emo-gej klinaca u Srbiji jer kao i kod piva, ako vam je proizvod sranje džaba vam reklama.
Blago našminkana, odmorna klinka se kao budi u krevetu. Na zidu je par postera, Džastin Biber naravno, tu je neki maneken koji je dig’o jednu ruku, stavio je onako iza glave na teme i flešuje nadrkano svojim obrijanim pazuhom. Tu je i Nole na zidu. Urla. Opet je jeb’o Nadala.
Na stolu je lap top, fejzbuk upaljen naravno. Počinje pesma „Mladiću moj“, ali neka malo izmenjena verzija. Ona ustaje, pogleda u ekran i vidi da ima poruku od Džastinbiberolikog klinca sa slikom na kojoj namiguje. „Leti, leti leti SMOKI“. Fora slogana je kao u tome što je leto, pa kao leti i to. Pravi začuđenu facu i u tom trenutku soba se malo zamrači. Dotrčava do prozora i vidi nešto ogromno kako leti. Hvata neki tač-skrin telefon i izleće napolje gde je onaj klinac sa fejza već čeka, znajući da će da izađe i kreću da trče za neidentifikovanim letećim objektom. Pored njih proleću dva mnogo kul klinca na skejtovima, duge kose, uredno sređene kod Mikija Panjkovića i rade neke forice koje u Americi rade već u predškolskom. Trče dalje, kada se pojavljuje mali crnja, al’ ne neki onaj normalni niger crnja, već neka kokos verzija, skoro beo, vilenjačkog izgleda, obučen šljampavo. Pozdravljaju se sa njim, onako crnački sa nekim kao pokretima glupim i tu dotrčava još jedna drugarica ista kao i ova s početka, al’ ima kosu druge boje. Kreću svi zajedno da trče.
Sada tu trči pedeset nekih takvih klinaca. Prate senku i gledaju gore. Neki klnci voze rolere, jedan je na trotinetu, a tu je i onaj emo-gej klinac, slika ih sa tabletom, proleće neki klinac na skuteru, ima šal koji se viori i vozi neku klinku istu k’o one dve samo ima majicu druge neke boje. Proleću pored babe i dede koji sede na klupi i rasteruju im golubove koje su ’ranili i onda ih oni gledaju nekim prvo blago prekornim pogledom, pa se ipak nasmeju. Na mlađima svet ostaje.
Odjednom leteći objekat staje. Kamera se lagano podiže i tu shvatamo da to leti ogromna kesa smokija. Čuje se karakteristični zvuk otvaranja kesice, smoki počinje da leti na sve strane. Niotkuda se pojavljuje neki DJ koji je izgleda na leđima vukao svu tu opremu, svi počinju da igraju uz neki dens-haus u pokušaju izmešan sa „Mladiću moj“ (nije pesma o Ratku Mladiću prim.aut.), glavni akteri đuskaju do jaja, posebno crnja. Čak i baba i deda kojima su rasterali golubove igraju u stilu šezdesetih. Čuje se hrskanje smokija.
Smoki, ne da ti d’odrasteš.
Grandovo narodno veselje
Весеље које је исто сваке године. Препуно алкохола, хаљина од сома евра и Џеја који пева '' Калашњиков '' тачно у поноћ.
20:00 - Снимање треба да почне. Џеј је у купатилу, трезни се. Лукас тек пристиже, не може да убоде врата.
20:30 - Пристижу старлете, го - го играчице, Ћира, Цакана и Брена. Лепа Лукић долази из кладионице.
21:00 - Џеја износе на бину. Прича неке вицеве, и сам се смеје својим форама, док Ћира пева '' Феноменоменално'' . Саша Поповић пизди. Лепа треба да пева '' Срце је моје виолина'' , али још касни јер Барса није дошла 2+I.
21:30 - Лукас је коначно ушао. Носи цвике и једина је особа која се смеје Џеју.
Лепа је такође стигла. Херта дошла Х.
22:00 - Сви се диве Брениној хаљини од перја, источно - сибирске морке.
22:30 - Џеј је у екстази. Лукас се ваља по бини. Брени отпада перје. Поповић пизди, јер је нестало алкохола.
23:00 - Ћира опет пева '' Феноменоменално '' . Лепа тугује због Барсе, Дарко Лазић је у бекстејџу, једе сепра.
23:30 - Стигла тона алкохола. Посебно за Џеја, посебно за Лепу. Ћира добио по пички због извођења једне те исте песме.
00:00 - Одбројавање је завршено. Конфете лете на све стране. Џеј пева '' Калашњиков '' на измишљеном језику. Поповић се смеши и трља дланове. Брена је отишла за Мајами, а њена двојница ности исту хаљину, само од вештачког перја. Ћира је на ВМА, Дарко Лазић не престаје да крмља, Лукас се изгубио, Лепој дошао тикет. Срећна Нова Година.
ЗА ГРАНД!!!!!!!!
Ponavljanje neke reci dok ne izgubi smisao
Sigurno se svakom nekad desilo da neku rec izgovori vise puta i da mu nakon toga ta rec postane dosta cudna i neobicna.
Lim lim lim lim lim lim lim lim lim lim lim lim lim lim lim lim....Sta je lim?
Prepeličja jaja
Vrhunac nečijeg izvoljevanja. Poslednja stvar na listi želja, kao ona iz crtaća koja se proteže u nedogled, čija dužina teži beskonačno, slično koloni u Srbiji kad se deli fino upakovano govno za dž.
- Matori, možeš mi kupiš skripte iz BSVS?
- Nema frke.
- A kad već ideš do faksa, pitaj za vanredni rok.
- Važi.
- E, i molim te, kupi pljedžu kod matorog u povratku.
- Dobro.
- Urnebes, kupus, kečap, majonez.
- Idem.
- Ček, ček, svrati do kladže i uplati mi ovo.
- Ok.
- I ako nabasaš na Micu sisu, reci joj da svrati. Suva kurca sam već metar dana.
- Brate...
- Ustvari, evo ti njen broj. Pozovi je.
- Oćeš i da je izjebem za tebe?!
- Ne moraš da se mučiš. Reci joj da ponese onaj stativ. Ovaj put bez kamere.
- Još nešto?!
- Ne. Ustvari... Plati račune za stan, svrati po brokoli do pijace, pozovi moju kevu i reci da sam pao ispit što sam polagao prošlog aprila, vrati dug babaseri 100 kinti u birtiji, izvini joj se za govno na pločicama i izvini se u menzi što sam se ispeglirao na radnicu. I nemoj da zaboraviš...
- Neću nikako!
- Kupi crno beli hleb od heljde sa esencijalnim uljima i suncokretovim semenkama, ali da bude svež!
- Oš možda i prepeličja jaja?!
- Tvrdo kuvana.
- Idi u svoju sobu! -
' Go to your room! '
Verovatno najstroži vid ukora/kazne koji su kadri da smisle prosečni američki roditelji. Tako je barem u njihovim serijama i filmovima a nemamo baš nekih većih razloga da sumnjamo da je i u pravom životu drugačije. Elem, slanje grešnog deteta u sobu, nezavisno od onoga šta je ono tačno, kako i gde uradilo ( obično je u pitanju pocepano zadnje sedište neke stare korvete ), spada u, kako se čini, najozbiljniji i najteži deo vaspitavanja malih amerikanaca tj. konačnog bolnog roditeljskog prihvatanja da im čeda, podgojena i sirota, nisu savršena. To saznanje obavezno sa sobom povlači brojna grupna savetovanja sa porodičnim psihijatrom kao i česte zajedničke izlete ( na primer, u tržni centar ) kako bi se, navodno, što lakše prebrodila trenutna kriza u odrastanju budućih naslednika. Školovani američki psihijatar će, naravno, uvek reći da se te stvari rešavaju same od sebe i da deci treba dati potpunu i ničim ugroženu slobodu. O eventualnom fizičkom kontaktu, jasno, nema ni govora – naime, očevi IPAK sačekaju da im ćerke napune 18 godina za to. Iz svega ovoga proizilazi da kada odrastu, mali Amerikanci postanu tako veliki zlikovci da im na celom svetu nema ravnih. Međutim, najvažnije je da su odrastali u zdravim i normalnim porodičnim uslovima...kopilad.
Nju Hejven, država Konektikat
- Mama, tata...Ja imam nešto da vam kažem...
- Reci Džesika, dušo. Slušamo te...
- Pa, ovaj...znate...Ja sam danas slupala korvetu koju ste mi poklonili za 15-ti rođendan pa sam izgubila svoju MasterCard karticu sa neograničenim limitom; pa nisam išla u školu već sam bila kod drugarice Džoudi pa mi je njen tata dao da pijem pivo i milovao me između butina; pa se meni to dopalo pa sam spavala sa njim; pa sam u povratku kući na putu naišla na nekog krupnog crnca koji me je zamolio da ga povezem pa sam ga povezla; pa sam stavila njegov penis u usta i veći je nego onaj od Džoudinog oca.
- Go to your room, Džesika i razmisli dobro o onome što si učinila...!
- Ok. Kad će večera – I 'm kind of hungry...?
- Zvaćemo te da siđeš, Dži...
Beograd, država Srbija ( sa Kosovom, naravno )
- E, ćale, slušaj...
- Šta je, bre, džukelo...?!
- Ćale, ovaj...ne znam kako da ti ovo kažem...mmmmhm...
- 'Ajde, bre, šta se izmotavaš?! Je s' don'o ono pivo što sam te posl'o...?!
- Pa, ovaj...jesam...al' , jebiga. Slučajno sam razbio jednu flašu, ćale...Mis'im, izvini, stvarno nisam namerno, keve mi...!
- Ženoooo!!! Donesi mi brzo ONAJ kaiš, sa ONOM kopčom!!! Ovaj mali nam je opet napravio štetu!!! Saću ti jebem milosnu mamicu ja...!
Dovođenje na slavu
Srpski old skul test ljubavi, definitivan i kapitalan korak dalje u romantičnoj vezi i ozbiljan znak da bi dve familije mogle uskoro da se oprijatelje. Gest junoše koji devojku odvaja od svih drugih šema i kombinacija i stavlja je u centar bar onog što je iole ostalo sveto nama Srbima, a sa njene strane znak istinske zainteresovanosti i hrabrosti - ko bi zbog drugog razloga izdržao snajperisanje izvršnog konzilijuma tetki i ujni, babino nazivanje snajom i štipkanje za obraz, lukava strikova pitanja o lozi prezimena u okviru interne udbaške provere je l' iz dobre kuće i kako stoje s imetkom, i đedovo pitanje jesu njeni onomad bili za Đujića ili za onu črvenu gamad.
Ako prođe test srpske slave, to je već materijal za ženidbu: prvo, jer te familija voli, tvoji su iako su daleko od savršenih, i žele ti sve najbolje, jer, jebiga upremili su rakiju za tu svadbu već iste godine kad si se rodio, a drugo - bogami, to je onda žena mnogo jakih živaca i neviđenog strpljenja kakva čoveku kroz život može biti i ljubavnica, i prijatelj, a bome i jatak.
Što se ne smuvaš sa Marijom gotičarkom, prelepa je cura, pametna, slatka, a neko reče da su te gotičarke uragan u krevetu, naravno ako ti ritualno ne odseku kurac i stave u teglu s krastavcima...
Sve je to tačno, ali.... Kako ja to na slavu da dovedem?!
Okrenu se i ode
Najšmekerski, uberkul, jednostavno polubogovski način za završetak određene radnje. Bez ikakvih komentara, skoro bezosećajno, lagano, sa dozom misterije, napuštanje mesta događaja.
- I tako ja izduvam 300 kinti kad je palo crno. Iznervira se k'o haški sudija kad mu pomenu Šešelja. A pored mene lik osta' bez 40 soma.
- Au! Jebote! Taj mora da je bar stolicu razbio.
- Jok! Lik samo zapali cigaru, okrenu se i ode.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Istovaramo ćale i ja juče iz kamiona novo centralno grejanje. Teško k'o đavo. Krene ono da klizi sa prikolice, malo fali da nam odseče noge kad uleti neki lik podiže sve i spusti pored.
- Izvuk'o vas čovek. Jesi ga bar častio pivom?
- Hteo, ali nisam ni stigao. Istovari čovek, okrenu se i ode.
A ja ne budem lenj!
Ovo obično kažu osobe koje rade neke stvari na koje ih niko nije naterao, a za koje misle da su krucijalne za opstanak univerzuma.
-Cimeru,pa kakvi su ono posteri u mojoj sobi?
-Primetio sam da ti je soba malo beživotna, a i ti si mi nešto ufitiljio. Pa ja ne budem lenj, iskopam tu nešto i zalepim!
-Pa da brate, ali poster Borusije Dortmund sezona 97-98 i originalne postavke serije 'Zvono kao spas'...I otkud Jelena sa dva L i Đorđe David na istom posteru?
-Zdravo,komšo! Znaš onaj novi što se uselio u sedmicu? Na prvi pogled fin. Meni malo mrčkav. Ne budem lenj,raspitam se kod Bože u SUP-u...ispostavi se da je bio 20 dana u Maroku. Šta on tamo traži...Ili prodaje naše tajne Marokancima, ili švercuje neke opijate!
-Pa konsultuj Vikiliks, garant ga spominju.
-Znaš onu što smo vid'li u klubu, a nisam smeo da joj priđem. Ne budem ti ja lenj, učlanim se u grupu 'Tarzanija klub' gde smo bili. Pogledam slike za datum taj i taj. Vidim sliku njenu s drugaricama, drugarica tagovana, ona nije. Udjem na profil drugarice...3450 prijatelja. I jedan po jedan, nađem ti je ja tu oko 2h...Jebi ga preziva se Žariprčić.
- ...