Иде ми на живац. Водитељка Евронета , емисије за обезнађивање Србије. Добро, схватио сам, нема од та курца ништа, никад ми нећемо бити у ЕУ, ал мене брине друга ствар, ОСТАРЕ МИ МАЈА водећи емисију, иструну ми дуња у фиоци, својим очима гледам како се претвара у половњачу а био добар пичић, појавиле јој се боре, још мало па се збабила. Мајо слушај ме...
СКИНИ СЕ МАЈО и води гола емисију, јебеш и Европу и све, само један живот човек има, ако треба побегни од свега, није битан ни Сорош који те финансира, ни то што већ десет година добро живиш са сат времена рада дневно, само се ти скини и води емисију гола, остави траг неки јебемуматер...

Скини се Мајо
док смо још млади
јебеш Европу
и сат што не ради...

Majstor glumačkog zanata na kojeg ribe ipak ne vlaže.

Od Benita, preko Džoni Sinsa, pa sve do Neše Manijaka i Dragana Markovića; ima nešto u ćelavim ljudima što nas tera da sa uživanjem primamo njihov kurac.
Još ako je ispod izglancane glave telo zbog kojeg bi i Krang prodao Tehnodrom utisak alfa domaćina je potpun.
On zna kako se tovi vepar. On zna kako se jebu žene. Zna kako se jebu ljudi. On zna kako se prave pare. Kako se deca i penzioneri vode na besplatne ekskuzije i kako se šamara veterinar kad umre noj u zoološkom vrtu.
Jednostavno zna stvari, zna život.
Svojom čvrstom, za razliku od tuđe ruke, zna da češe svrab.

Dečaci do sedme godine kake, a posle sedme godine kenjaju ili seru, po ličnom izboru.
Devojčice do dvanaeste godine kake, a posle dvaneaste godine ne kake.

Čovek koji je uništio više brakova nego drugi svetski rat.
Nekad je bio pevač, a sad cele godine spava i kovčegu i budi se samo za osmi mart kada pravi koncert u areni i peva o tome koliki je jebač i kako obožava sve žene.

Još jedan u moru fazona koji je bio smešan dok ste ti i tvoji ortaci mislili da ste jedini koji ga znate. A onda kad je na taj račun počela da se sprda i tvoja razredna i mama tvoje razredne shvatio si da je smorio, pa ga je preuzeo najveći kreten u razredu, zbog čega si mu izbio zube čitankom.

Jedna od ljudskih dimenzija koja nema veze sa fizičkim. Kad dozvoljavaš da su i Bugari ljudi. Onda kad si ubeđen da ni političarima na vlasti nije lako. Treba brinuti o državi, ej. Kad ti i pedofil zaslužuje pravo na pošteno suđenje. Nisi liberal, samo si spreman da sagledaš stvari iz više uglova i razumeš svačiju priču.

Колективно опијање особа из исте фирме, са истог факултета...

Upitno-odnosna zamenica koja je često inkorporirana u narodnjačkim stihovima na mestu pauze za vazduh.
U ovoj poziciji ona je van svog osnovnog značenja i predstavlja signal, ping, povratnu informaciju koja stiže publici od vokalne solistkinje u kafani.

Jednom izgovoren, ovaj poluuzvik decenijama obavlja svrhu uspostavljanja mitsko-tradicionalne kafansko-svadbarske atmosfere i podsećanja na jedinstvo raspevane družine, iako nasumično sastavljene.

Često je praćen uvodnim uzvikom "Pa kaže".

Patka jedna ostarevši u miru i spokoju penzonerskom svog muža Stojana življaše, magacionera. No tako se naučivši, u svojoj dokonosti, ona izjutra često išla je u ili u Maksi ili u Ideju ili neku drugu trgovinu i tamo mučaše i dosađivaše (zgodnim) kasirkama. Stalno baba i uporno kenjaše. Jednom prilikom kasirka joj pogrešnu šifru otkuca za čaj. Patka, naime, uzela najjeftiniji od trotoarskog bilja a kasirka nesrećno otkucala najskuplji: miks gloga i aronije plus slonova trava s Rčnja. Izašavši iz prodavnice na putu do kuće studirajući račun Patka uvide grešku i vrati se da kasirku kaštiguje i da joj još malo živaca rastrže. No ni slutila nije baba Patka šta se dešava u trobi njezinoj još smrdljivoj na jeftinoću i rapavi papir dupni. Čaj Neveseo Skupi, naime, našavši se u ovom jeftinom okruženju torbinom neopažen izmigolji se van i pade u baru neku, al opet bi zadovoljan kakvom-takvom slobodom. Kad na kasi Patka sva zajapurena da izvadi čaj al nigde ga nema i tako propade joj plan za svađu. Kasirka posle osemhnula se sledećoj mušteriji, oraspoložena. Patka se izvikala na dedu što ne otpušava sudoperu.

Voditelj koji ima neverovatan talenat da svaki zanimljivi razgovor saseče u korenu.

Noćna mora roditelja ziljavih pički. Jer, dok rođenu ćerku mogu izbegavati i ne pojavljivati se s njom u javnosti, psa ipak moraju izvesti u šetnju inače će im se taj pas pokakiti na tepih. Odrastao čovek izgleda tragično kada ga vidite sa psom obučenim u roze haljinicu.

Predstavlja višeminutni deo dnevnika, neposredno pre sportskog bloka, u kome ženski glas vrši analizu (kritiku) nekog skorašnjeg kulturnog događaja (izložbe, pozorišne predstave, opere,...). Ako ste samo običan smrtnik i građanin, nakon izlaganja ove gospođe nemo ćete neko vreme blenuti u TV i pokušavati da sastavite nešto smisleno od one 3 reči koje ste razumeli u njenom celokupnom petominutnom izlaganju..

Он не хаје за храну, па чак ни за новац, он је клошар посебне врсте. Брижљиво анализира асвалт, плочнике, степеништа, јавне површине. Свака напуштена, непотпуно догорела цигарета његов је плен. А таквих буде прегршт на буској станици, где по неписаном правилу возило наилази мало по паљењу пљуге. Или испред локала и продавница, где раднице усред цупкања са шољицом кафе у једној и цигаретом у другој руци, бивају прекинуте потенцијалном муштеријом, те одбацују задимљени опушак.

Он их ревносно сакупља, склапа и монтира целине - цигарете, које после сласно пали. Његови прсти попут витких црва израњају из рукавица и мотају тобако-франкештајна, химеру Винстона, Беста и слим-Карелије.

Зависност јача и шири се његовим телом са сваким подигнутим дуванским патрљком, сакупљање постаје његов лајфстајл. Он живи од журбе других, њихово време препуштено је њему и он га оберучке преузима, обликује и троши. На крају, сам дуван постаје небитан. Никотин је ту само да пружи алиби сакупљању делића одбачене стварности, која постаје његова једина и права сврха.

Budim se u znoju.

Sve ono sam samo sanjao. Osećam se kao kraljevski pingvin koji je upravo proveo dva minuta u mikrotalasnoj na maksimali.

Sve je delovalo stvarno. Nikada nisam jebao, ali mislim da to ovako izgleda, kao u snu koji sam imao. Klub, pičke, muzika, alfa mužijak, piće, droga. Blogerke. Kop. Osam evra po tekstu.

Odlazim da se umijem. Nema vode. Pritiskam dugme na sekretarici. Poruka od Frenkija da dođem u redakciju u Marinkovoj Bari. Brzo oblačim roze jaknu, somotske pantalone i duboke patike na lepljenje. Gledam u novčanik, osam evra. Koji trip. K'o u snu. Do jaja. Kupiću usput Zaza čokoladicu i Rosu. Nabio sam sluške u uši. Pustio sam čuvenu Eltonovu pesmu *sekrifajs*. Navlačim kapu sa kićankom i spreman sam da krenem. Otvaram vrata, a ispred mene stoji neki klinac.

Фора којом родитељи пале клинца који има веће шансе да напише ћирилични коментар на сајту Б92 него да га родитељи воде са собом у госте.

Otelotvorenje besmisla, poezija apsurda, dijalog negde iz čistilišta. Zajebi Beketa, Godoa i ta sranja: ovo je život to nije reklama: slatko je u ovom predvorju pakla - krug je okrenut - raj apsurda, ali pazite, ne sme se dugo ostajati - posle nema izlaza: jednom će neko u onoj stolici krenuti da tone i da tone sve do vrhovnog demona dole: Slavoljuba, koji će, kada pitaju šta činiti sa ovim novim takmičarem, samo promrmljati : dalje! Na večni dijalog s njim!

Voditeljke dijaloga su inače prošle mučnu staljinističku obuku: ponavljaj i ponavljaj i tako muči ispitanika: jednom mu mora nešto izleteti, ako ništa drugo bar duša izmučena.

U svoj nezanimljivosti same floskule, zanimljivo je da je od muškarca čuti nećeš. Oni optuženi da razmišljaju kurcem kurcem ne razmišljaju ništa više nego li šačica presudi umaklih manevrista, ali svoje rašlje u potrazi za lučenim tečnostima ne kriju iza paravana sledbeništva Majakovskog, već prosto u gaćama. A i to samo zato što već ispod 20°C nije svejedno. Međutim, njihova novopridošla spoznaja različitosti od berača cveća i čuvača druge polovine žvake/Mozart kugle/sarme u džepu ipak ih utoliko hendikepira, što u uspostavljanju jedinog kriterijuma da partner za razmenu tečnosti tečnost zaista i luči, u sunovrat padaju sva ostala očekivanja od života kojima ga inače sebično uslovljavamo - jer, zaimeboga, spavati je toliko različito od živeti.

Zašto pisači pesama svoju težnju ka nevremenskom i zarobljavanju visokih perceptivnih sintaksi u ispod nokta svojih života iz svakog svog udisaja sele još i u seks, a zašto krkači praseta ispred televizora i razumevači cikličnosti života odbijaju da svoja nadahnuća i svoje snove uključe u ma koju ćeliju tkiva koje između seksa i promišljanja u osami ritmično raste i truli, ostaje na budućima da odgovore. U međuvremenu, okupimo se nad "kako", jer oni koji to ne iskušavaju, ne iskušavaju ga jer znaju šta je i sebi to ne žele, dok ga preostali proživljavaju čitavim duhom, a strahujući od koračanja stranom puta za manjine - te ne pominjući ga. Strana A ili strana B, diskvalifikacija dogme ploče u celosti odjekuje:
da se ljubi ne ume niko.

Oličenje nebitnosti. Nije super a nije ni heroj ali zato ima jednu moć - nevidljiv je. Ko zna, možda bi zbog svoje neprimetnosti u nekom drugom univerzumu bio dobar profesionalni ubica ili tajni agent. U ovom je, jebiga, statista. Igra na životnoj poziciji levog smetala i treća je postava. U drugom timu. Često ga porede sa rezervnim točkom, osim što od točka ima neke koristi.

E sad, da me neko pita zašto je to tako - tri blage nemam šta bih mu rekao. Genetika? Mentalni sklop? Možda je previše mekano umešen? Da nije stidljiv na čukun babu Radunku? Ili je glavni i odgovorni krivac nemogućnost da se nametne?
Možda ništa od toga, a možda i sve zajedno. Jedno je sigurno - pored takvih *stabala* prolazite svaki dan.

Najveća pritoka reka crnomorskog sliva.