- Јес ти оно, беше, спавала са Шомијем?
- Аха. Штавише, спавао ме је и у дупе.

Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:

Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето

-Ljubavi, nisam znala da si gej.
-Molim!? Odakle ti to?
-Upravo ti je Nikola poslao poruku da želi da ti večeras popuši kurac.

-Da se ti možda ne sećaš gde su mi ključevi od bicikla?
-Ja mislim da si dao kumu kad je krenuo da kuva kafu.
-Daj bre Žiko ne zezaj me, znam da su mi bili u džepu.
-Ti ne znaš šta pričaš, uletvao si se ko šumska inspekcija od tri člana!
-Ha vidi ko mi kaže, ne znam samo ko je pola sata kašikom hteo da zapali cigaru!

Sinoć sam joj palamarom produvao auspuh, sad može da gurne komodu u prkno i još da zviždi na vetru.

Mala, zašto kačiš svoje sise decxko!?

Zašto pišaš u šteker decxko!?

Sunce, zašto tako greješ decxko!?

Zašto si dao minus decxko!?

Пола четири, пред зору.
Улази лик у банкет салу, где је сину организовао прославу осамнаестог рођендана. Музика трешти из више праваца, из угла, са плафона из клозета, чини ми се и из подрума.
Гледам около и све не верујем...

Јуноша окружен неким голишавим куравама, нису му другарице сигурно. Или му нису долазиле на рођендане у основној, па их не познајем. Најмлађа је старија од њега најмање петнаест година. Кажу да се зову ансамбл "Локице". Ону плаву што му меша дупетом у крилу знам из предузећа. Разведена фотокопирка, облачи се ко пензионисана порнићарка, а тако се и понаша. Кажу да је директор покупио на путу, стопирала из Зрењанина, остатак приче се зна. Хвала му на њојзи.

Неки клинци наватали музиканте, па терају бегешара да им свира риф из Smoke on the water. Циго бечи очи и пита : - Јел може "Калашњиков", не знамо ми те нове техно ствари.

Жена је остала као да пази на децу, пијана ко ћускија, дрпа се на рецепцији са неким крканом. Има два метра у вис и метар преко леђа. Културно се накашљем да не прекидам конверзацију, можда човек не воли кад га прекидају у разговору. То ми је школски, каже. Из које школе мајке ти га набијем, кад си се удала са шеснаест лета за мене. Слагала, није трепнула.

У клозет да пишам, све кабине или заузете или засране и исповраћане. Двоје се кецају у лавабоу, познам Милкиног малог. Само прођем, да не ометам момка. Станем мало издаље да олакшам бешику у последњој кабини, таман кренем да жуборим. Кад из гомиле гована око шоље проговара мени познат глас.
- Чекај зете да се мало макнем у страну.
- Шура!!! Јебо те Рим, па шта'ш ти у говнима? Јесам те оставио да пазиш да нема ломова и да се деца не побију, а нађем те засрана и запишана ( јебига, нисам могао да зауставим, кренуло од секирације). Сипала му деца дрогу у пиће? А да ниси ти можда хтео да понапијаш омладинке,а ? Ко ти јебе матер ненормалну. Оставим говно у говнима, таква им је сва фамилије, куд сам их и нашао. Окренем се да потражим шефа персонала, да подвучемо црту, мислим рачун.

Добро вече - добро јутро.
Мени је смркло, роле. Какво црно јутро. Де види колк'о ће ме коштати до краја ово?
Дедер рачун.
Даде ми рачун. У неком кожном роковнику, културно, нема шта.

- Јебем те Кустурице!!!!
- Знате господине, салу, пиће и храну сте платили унапред, али овај лом неко такође мора да плати.....
- Јебем те Кустурице!!!!
- Не разумем, господине.
- Не разумем ни ја. Све чекам да Кустурица однекуд искочи и викне : РЕЗ! Па ово је андерграунд, дом за вешање и трст виа скопље заједно.

- Коју си ти школу завршио Џармене?
- Па, ја сам ти кампањац Ахмете. Камп за обуку терориста Афган Кахаде, класа '07. Високе струковне студије, 4 степен. Сад конкуришем за мастер на одсеку за ауто-бомбе.

faza 1: Poricanje-Opusteno, nema toliko mnogo da se uci.
faza 2: Bes-Pu Milane 'bem ti sitno zito, sto nisi poceo ranije.
faza 3: Razmatranje-Ako ucim po stranicu na 10 min, za ovih 1873 stranica ce mi trebati....
faza 4: Depresija-Jaooooo, nema dovoljno vremena.
faza 5: Prihvatanje-Svejedno sam najebo, idem da spavam...

-Eee, vidi ga moj Nidža, ovde nosi mašnicu. Uvek je voleo da se oblači kao devojčica.
(devojka se smeje)
-Kevo, nemoj molim te! Evo ićiću na pijacu, zalivaću ti muškatle, samo nemooooj molim te....
-A ovde sa godinu dana je pojeo malo kake. Ne znam što je to radio, ali mislim da mu se dopalo. Malo ne paziš na njega, a on odma liže pelenu.
(devojka se grohotom smeje)
-Šta sam ti bre uradio? Što me mrziš jebote?

Pismo iz Toronta

Dragi naši,

Ne možemo još da konfirmamo naš dolazak ovog leta, ali, kako sada stvari stoje, izgleda da ćemo morati da kanselujemo tikete koje smo bukirali, jer nas ubi morgidž za taun haus što smo skoro kupili. Doduše, za tikete imamo, ali ne možemo da skupimo za prezente svima vama i ostaloj familiji, a bez toga ne ide da dolazimo jer nećemo da nas smatraju za neke bamove, kao što su pričali za Đoleta i njegove kad su svojima doneli po 100 dolara, kako su čip i kako ništa nisu uradili u Kanadi. Mi tako nećemo. Ili dolazimo kao gospoda ili nikako. Zato smo se i dogovorili da sejvujemo što možemo više i da sve odložimo za sledeći vakejšn.

Inače, mi živimo dosta dobro. Ja radim ful tajm i jos dva part tajma, a Zorica je našla i treći part tajm (preko vikenda), ali smo dobro uskladili šihte pa možemo da se viđamo svakog drugog vika. Možda je to malo nezgodno za Rebeku, ali njoj plaćamo dej ker posle škole, a odatle je uzima bejbi siterka i dovodi kući na spavanje. Ona, iako je mala, razume da mi ovoliko radimo za njeno dobro i da ovako mora da bude sve dok ne otplatimo morgidž. Svaki fri tajm koristimo da budemo sa njom, pa smo je tako last samer (ili to beše pretprošlog) vodili ceo dan na lejk. Kupili smo joj i hot dog i ajs krim i od tada stalno svima priča kako joj je bilo bjutiful. Ja imam dosta posla oko taun hausa (katujem travu, čistim atik) i nekako ugrabim par sati dnevno da sređujem bejsment jer hoćemo da ga rentamo i tako povećamo inkam.

Kao što vidite, da je lako - nije, ali kad je čovek hard vorker i ako dobro isplanira skedžual može sve da uradi. Ja sam lepo doterao liniju na 130 paunda, pa mi se neki naši dušmani odavde podsmevaju da sam se osušio zato sto mnogo radim i spavam samo četiri sata, ali to je samo zato sto oni mnogo dželos na mene, a i ne znaju da ja uvek ugrabim bar 45 minuta da dremnem u sabveju. Čoveku više i ne treba, a i to je samo privremeno (25-30 godina, dok ne otplatimo morgidž) a posle ćemo da uživamo. Sve je lako kad imaš svoj target.

Čuo sam da Đole i ove godine ide za stari kraj. Može se njemu kad već deset godina čuči na velferu i još vozi picu za keš, a žena mu otvorila bjuti salon u stanu pa ove naše guske navalile ko nezdrave da rade her kat. Ali, šta im vredi kad ne znaju da invest nego sve spiskaju na putovanja i neke druge stjupid stvari. Zato će ceo život da budu golje i da rentaju apartment, a mi imamo properti i sejving akaunt u banki. On stalno mejk fan od mene i priča okolo kako sam ful i ne znam da živim, ali polako, zaigraće mečka i pred njegovim apartmentom (koji renta). Ja sam već obavestio revenju Kanada o njegovim biznisima, pa ću da ga pitam kako se živi kad bude počeo da plaća taksu za sve ove godine.

A to što on misli kako mi ne znamo da živimo, malo se prevario. Skoro svaki satrdej uveče ja i Zorica popijemo kejs piva (onaj mali od siks). Doduše, ona popije samo jedno zato što mora na najt posao od devet, ali se zato ja rileks i smažem sve ostalo jer u sandej radim tek od osam ujutro. Zato, kad ga vidite nemojte ništa da mu verujete šta priča jer on nije čovek za rispekt. To je rizon što vam nisam poslao pare po njemu, jer znam kako će da kaže da sam čip i da grabim samo za sebe. Vi znate da to nije zbog toga, nego zato što sam temporari šort, ali i to je samo dok ne otplatimo morgidž. Posle ćemo svi da uživamo.

Sa našim ljudima se ne družimo puno jer oni uglavnom vole da koriste one koji su nešto uradili u životu, a neće da rade i ostvare svoj sukces kad im ova zemlja već daje čens. Dobar sam samo sa jednim kolegom koji radi sa mnom u fabrici i vrlo je polajt jer mi uvek donosi novine od juče (srpske na ćirilici) pa mogu da se upoznam sa svakim iventom. Ja sam se nudio da mu dam kvoter, ali on neće ni da čuje. Mnogo fini džentlmen. Iz tih novina i vidim kako se živi kod vas, pa sam doneo konklužn da i nemate baš mnogo čime da budete praud. Pritisla nemaština i svi kukaju da im stigne help od nas koji krvavo pravimo svaki cent.

Zato sam i mislio da vam sadžest da prodate to tamo što imate i dođete ovde, jer bi svima bilo bolje. Pare bismo uložili u morgidž, a dosta bismo sejvovali i na dej keru i bejbi siterki jer biste onda vi tejk ker o Rebeki. Vama bi ovde bilo mnogo najs jer je u našem nejberhudu jedan veliki i lep park gde možete da sedite po ceo dan, a kad je vinter mi obavezno zagrejemo living rum na 18 stepena i milina jedna. Bedrums ne grejemo jer je to cist vejst, a i zdravije je ovako.

Što se zdravlja tiče, mi smo dosta dobro. Zorica se malo žali na kičmu jer na jednom džobu u verhausu vuče pakete od 90 paunda, a posle kad ode na drugi u mit plent ubije je ladnoća iz frizera, pa kaže da ujutru ne može da se ispravi. Ali to je samo temporari - do podne, posle toga ide ko nova. Ja se pomalo brinem i rekao sam joj prošle godine da ide kod doktora, ali ona nikako da nađe tajm. Kaže, treba mnogo da se čeka u vejting rum, pa kad to pomnožiš sa njenom satnicom od sedam dolara ispadne stvarno mnogo, a mi nemamo mani za bacanje. Ja se ponekad osećam dizi, naročito kad završim onu šiftu od midnajt, ali to nije ništa sirijus. Svako jutro uzmem jedan mafin za brekfast i posle mogu da radim još toliko. Najbolja stvar koju sam uradio je što sam bacio cigaretes jer su na televižn rekli da su mnogo bed za zdravlje, a i dosta nam je išlo iz kućnog budžeta. Jedino još pomalo suspekt u Zoricu jer sam fju tajms osetio smok u batrum pa mislim da još uvek sikretli puši. Ali, neka je dok je ne uhvatim na delu, a onda će da joj zvone uši tri dana.

Razmišljamo i da uzmemo novi kar, ali kad smo videli cene ostavili smo to za fjučer, jer je toliko ekspensiv da je to strašno. Još možemo da juzamo ovaj naš stari, samo moram malo da zagitujem ruf jer se Zorica stalno žali kako joj curi voda za vrat kad je rejn. I Rebeka kuka da uzmemo nešto novo na liz jer je šejm od drugarica kada je vide u čemu se vozi, ali ne zna dete koliko treba da se sejv za ne daj Bože i da mora da se pazi na svaki cent. Normalno, onaj Đole kupio novu Tojotu i pre neki dan se dere ko seljak da ga svi čuju: "Zemljače, dođi da te malo provozam da vidiš šta je mašina". Vozaj se ti, vozaj, mislim se ja, a kad ti dođe mantli fi i inšurens nemoj da dolaziš kod mene da ti borou pare. Uopšte ne razumem te ljude što ne znaju ništa da sejvuju i koji ne znaju da ovde vrediš onoliko koliko imaš na akauntu. Samo se plašim da će da im bude tu lejt kad saznaju.

Mada, da budem onest, nekad mi padne na pamet pa se zapitam ko je rajt - ja ili Đole? Kad ga vidim kako je smajli svaki dan iako nema ništa, zapitam se da li vredi što mi toliko vorking hard i šta će da bude za koju godinu. Ali onda se setim koliki mi je morgidž i da nema rest dok se on ne isplati pa više o tome i ne mislim. A posle, kad to finiš, onda ćemo svi da uživamo.

Rebeka je veri gud i smart kid, samo ponekad ne možeš da joj objasniš kakav je ovde život i koliko čovek mora da bude kerful, jer za čas može da ode u bankropt, a onda ode i taun haus i sve što si stekao. Traži, recimo, ponekad picu za lanč ili mek donalds, videla od druge dece, i plače što joj Zorica svaki dan šalje u školu hleb i džem. A džem baš onaj lep, houm mejd, sami smo ga pravili od bresaka što smo last samer nabrali na jednoj farmi. Ali ne vredi. Ne možeš to da eksplejn detetu, pa to ti je. Zorica se ponekad sažali pa joj kažem da će tako samo da je pokvari pa ćemo muku da imamo kad bude groun ap. Šta će tek posle da traži? Možda čitavu biciklu!!??

Sad je uhvatile neke mušice pa kaže kako sve njene drugarice idu na pijano, pa hoće i ona. Idi bre dete, mislim se, samo mi još pijano treba. To je ovde ekspensiv da se smrzneš. Pa gde su pare za tičera, za gas, za notne buks... Koštalo bi me tu mač. A opet, ne možeš baš detetu ništa da ne pružiš. Ne može ni ono mimo sveta. Zato smo stavili na kalkulator i odlučili da je damo u srpsku školu. To je mnogo jusful, jer ona ne priča naški i to je za nas mnogo pejnful. Jer šta je čovek bez svog lengvidža? Zero! Srpski mora da se čuva jer smo bez njega komplitli lost. Zato će Rebeka od jeseni u srpsku školu, a ja sam se već dogovorio sa tičerom da mu rentam bejsment, tako da ćemo da platimo samo manji part. Mada mi ne bi bilo žao ni da platim sve kad je to u pitanju. Srpski je za mene svetinja!

Na kraju, sa old best, pozdravljaju vas vaši iz Toronta.

Pitanje: Koja je za vas najgluplja pesma?

1)Osoba A: Pa, ona, bre..."Lijevo, desno, desno, lijevo, tesno mi Sarajevo!"
Anketar: A, kako to?
Osoba A, očigledno kivna na komšijske narode: Iskazuje čist muslimanski hegemonizam, tesno mu Sarajevo, pa bi teo da ga proširi, nabijem ga!

2)Osoba B, očigledno šahista: Uf...svakako ona od Seke "Menjam pijuna za kralja..."...vidi se da žena ne zna da igra šah. Pesma mi vređa intelekt.

3)Osoba C: Za mene je najgluplja pesma "Krivo je more!"
Anketar: Zbog čega?
Osoba C, očigledno car: Pa, brate, kako more može da bude krivo!

1. Ličnost nedelje: Zac Efron, san mnogih tinejdžerki širom sveta…

2. Interwiev: Miley Cyrus aka Hannah Montana
odgovara na vaša pitanja bez dlake na jeziku i priča o svom najnovijem projektu!

3. Blamovi

Jedan dečko mi se već duže vreme sviđa. Idemo u istu školu. Na velikom odmoru mi je slučajno ispala viršla iz zemičke i on i njegovo društvo su
mi se smejali, a ja sam uplakana otrčala u WC i odlučila da se najkasnije do kraja nedelje premestim u drugu školu.

Sexy blondie, 14

Jednom smo ja i moja najbolja drugarica šetale parkom i slučajno srele moju simpatiju i njegovog brata. Sele smo na klupicu da pojedemo sladoled,a kada su oni prišli ustala
sam da se pozdravimo i tek onda shvatila da je klupa bila sveže ofarbana. Na mojim novim trendy farmerkama pojavile su se 3 zelene linije od farbe, a oni su se na sav glas smejali. Čoveče, koji blam!! Mislim da ću se ofarbati, promeniti broj mobilnog i preseliti u drugi grad!

Goticharka,16

4. Adrese poznatih, pišite im obavezno:

Beyonce Knowles
P.O. Box 710450, Houston TX 77210-0450,USA

Jessica Alba-c/o, 10/210-555 Brooksbank Ave
North Vancouver BC V7J 355, Canada

5. Posteri: Katy Perry, Jonas brothers, Lady Gaga, Dulce Maria RBD + exkluzivni dodatak za naše slatke čitateljke, poster ( u delovima) Justin Timberlake u prirodnoj veličini, u ovom broju 4/15.

6. Tekst pesme koju ste vi tražili : Taylor Swift – Love story

Romeo save me I’ve been feeling so alone
I keep waiting for you but you never come
Is this in my head, I don’t know what to think
He fells to the ground and pulled out a ring
And said
Marry me Juliet you’ll never have to be alone
I love you and that’s all the reason for
I talk to your dad go pick out a white dress
It’s a love story baby just say YES
Oh, oh, oh
Oh, oh, oh, oh

7. IN/OUT ovoga meseca:

IN: maskara u boji, voćni jogurt, sjaj za usne sa šljokicama, kafenisanje sa drugaricama, plitke farmerke sa cirkonima, japanke sa štiklicom, SMSovanje, kurs trbušnog plesa i časovi joge, feng shui, čipkaste gaćice, shiny look...

OUT: muvanje likova preko drugarice, bezanje sa časova, konjski rep, dijete, nezdrava ishrana, tračarenje, teške minđuse koje vuku uši…

8. Let's talk about sex!

P: Da li mogu da se otrujem ako progutam spermu?
Tina-woji-Billa, 16
O: Ne, to je potpuno netačno... pozz

P:Da li je test iz apoteke 100% pouzdan? Molim vas, odgovoriteeeeeee!
Emo girl, 14
O: Ne, test često greši... možda bi bilo dobro da popričaš sa ginekologom o tome….
ćaos!

P: Smuvala sam se sa sestrinim bivšim dečkom, jer nisam znala da joj se još sviđa.
Sada mi preti da će mi zagorčati život, šta da radim? PLEASE HELP ME!!!
Swatka Tea, 15.
O: Draga Tea, najbolje bi bilo da popričaš sa sestrom u 4 oka... Nadam se da ćete se pomiriti... kissić

I još neka pitanja:

Da li mogu da pomerim dejt?
Hoće sa mnom da spava - da li da pristanem?
Mislim da mu se ne sviđam, okreće se za svakom devojkom na ulici!
Koliko duboko treba da ubacim tampon?

9. Strip

Urbana devojka na selu, 5. deo

Kaća posle 2 nedelje na selu upoznaje preslatkog mladog farmera Životu i započinju strasnu vezu... sve dok im njegova baba Koviljka ne stane na put!

10. Nagradna igra:

15x fancy lančić za nogu
10x trendy ruksak
3x cool parfem
2x pink iPod sa “Swarovski” kristalima

Glavna nagrada: Vaučer od 30.000 din za kupovinu u “Zari” i “Mangu”

11. Još uvek tražimo dvojnicu Britney Spears!

Drage čitateljke, šaljite svoje fotografije na 5566, i mozda ste baš vi Britneyina dvojnica.

Ko pobedi dobija potpuno novi styling, totalno otkačenu frizuru, profesionalni make-up, fancy krpice iz “Terranove” i “Ooops-a”, “Dve šmizle” nakit i najbitnije: piercing na pupku, koji vi izaberete!!

Zato, ne gubite vreme! Do sada su u užem krugu:Silvana Prčivragović iz Lebana, Nina Čačija iz Beograda, Elvira Ćufta iz Donjeg Brijanja, Svetlana Ceca Milinković iz Kokinog broda i Jorgovanka Guzina iz Puste reke.

U sledećem broju: Mala škola ljubljenja
Muškarci: ON KAŽE / ON MISLI
Poster u delovima, Justin Timberlake 5/15
Velika SEX anketa, 6000 muskaraca nam se poverilo
Urbana devojka na selu, 6. deo
mnogo poklona, postera, modnih saveta i raznih iznenađenja!
See you in June!!!

- Da li gledate reklame? Da, ne propuštam. Kada ono beše idu, sredom u 18h?
- Na šta vas asocira slogan No Sleep? Hm...na ćaletovo hrkanje.
- Šta pomislite kada čujete - Muškarci znaju zašto? Pomislim da će me ubiti razularena horda feminiskinja.
- Koja Vam je reklama najodbojnija? A koji je VAMA deterdžent najjeftiniji?
- Koja vam je reklama najsimpatičnija? Ona koja se nikada ne prikazuje.
- Da li Vam je bliskiji slogan MTS imate prijatelje ili VIP - Vaše reči vrede više? A da li je Tebi bliskije da ti kažem - Karaću te u bulju ili - U guzičku će te jebem?

Dragi dnevniče,

ovo je peti dan kako smo u Antaliji. Sunce bije. Trava zelena. Lopta okrugla. Šef naređuje. Ekonom pijan. Skauti zgranuti. Mi trčimo. Ja mrzim kondicione pripreme. Više volim futing. Sreća je što imamo bazen. Al se ne kupamo u njemu. Igramo sony. Krivonogić čita "Kuvar" jer je najpametniji i stalno filozofira. Danas je Levonogić dobio novi nadimak -> Joja. Hitronogić je duhovit. Svaki dan priča viceve. Mi ostali gledamo "Selo gori, a baba za Šešelja", jer volimo narodni humor. Ja sam danas drkao tri puta. Karantin.

Do sledećeg pisanja!