Govno
Telesna izlučevina koja uvek, ma čime bilo maskirana, ostaje to što jeste- smrdljiva, odvratna fekalija.
Noću ili danju- govno je govno. Zimi ili leti- govno je i dalje govno. U izvornom obliku ili posipano šećerom u prahu, poliveno šlagom, sa trešnjicom na vrhu- širi smrad, odbojno je i tera na povraćanje jer je i dalje samo jedno najobičnije govno!
''...šta sereš kretenu, Toma više nije radikal, sad je naprednjak! Znaš bre ti koja je razlika između radikala i naprednjaka?! Nebo i zemlja bre!''
Ruralna tigrica
Domaćica u ''Tigrovim'' gumenjajkama. Hot i seksi za samo 1200 RSD s PDV-om.
Mo'a bejbe i ja već godinama imamo lateks fetiš kad krenemo u štalu.
Borilački klub "Vukojebina"
Пробудиш се у басу, на факсу, код рибе из центра, на клупи у парку. Пљеска, пица, мешано, опет пица... Пропустиш ноћни, ухватиш јутарњи. То је твој живот и он одлази минут по минут. Пробудиш се опет на почетној станици. Ако се пробудиш у право време у центру града, можеш ли се пробудити као нова особа?
Одговор је јасан: НЕ МОЖЕШ јер живиш у вукојебини!
Ти си свој патетични троцифрени ноћни...
Čudni su putevi božiji
Univerzalna džoker replika svakog vernika kada god mu ukažete na nekonzistentnosti između crkvenih učenja i realnog sveta, a ovaj nema nijedan argument zasnovan na logici.
-A kako to da, dok je cela planeta bila neobrazovana i nepismena i sve se prenosilo usmenim putem, bog se svaki dan pojavljivao kroz čuda, a otkad su ljudi postali pametniji, nešto se primirio?
-E... Čudni su putevi božiji...
-A ako uzmemo da je pet posto sveta pravoslavno, a nije ni toliko, to znači da svega pet posto uopšte u startu imaju bilo kakvu šansu da se spasu i stignu raj, a devedeset pet posto ljudi su u startu zakucani sa tim da će večnost provesti u najgorim mukama?
-Da.
-A Bog bi trebalo da bude dobar?
-Bog jeste dobar.
-Pa ko dobar bi devedeset pet posto čovečanstva poslao kod rogatog sadiste samo zato što su se rodili kilometrima daleko od najbliže pravoslavne crkve?
-*pauza* Čudni su putevi božiji...
Raklja
Šo reče Stankela, mesto randevuja prečke i stative. Ono, sigurno da ima neku čar kad daš evrogo u raklju na primer dropkom, a goša neverue.
Evo recimo kacam igro za Parisen Žermen protiv nekih Mađarština, misim da se zovu Videoton ( zipa slučajeve šo su dali ime klubu, mogli su ga nazovu Ulicakrov, nevera)
Nači prolazim jednog, okrećem se kažem čmokaj ga Husaru, i onda znači sigurno lomim još jednog metodom biciklica i već sam negde ispred šesesterca. E pazi sad ovo, saću vam pokažem, samo ne mogu sad u Paćotiju, tad sam nosio novu kopu - Najku, naš kaka kopa lagana ko čarapa i još blista, očetko Pantela pre meča.
I stojim ti ja na ivici šesesterca, sigurno nek to bude ivica ove Diana unikatne tapiserije, rolnem loptu Adidas Fivernova i uvatim je spoljnom - udarcem vrste efe i pravo u raklju. Goša u faznu stoji pomičnosti bez. A sutra u Lekipu naslovi tipa: “Pantela pokvario Video(ton)”, “Pantela, što opet u raklju? ” i tako, al neće Pantela da se hfališe. Evo, nek novine pokažu, slučajno pono.
A naače šo mi došo posle poslednjeg sudijskog zvižduka njihov levi bek, neki covpa mali prljavi zbrčićima smešnim nekim i kao: Pantela aj daj dres. Ja ga gledam, de da dam original od Najkea broj desetka razumeš za Homu neku il neki takav kurac. Al aj dao sam, Pantela je dobar čovek.
Aj sad Sveti otac, duhovi i braćala sigurno. Ameno!
Sito i rešeto
Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.
Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето
Cena slave
Jedini namet na vilajet koji Srbi plaćaju sami sebi, pri tom se ne buneći.
- Meso ili riba: 150 evra
- Brlja, vino, pivo: 120 evra
- Supa i sarma: 70 evra
- Torte i kolači: 60 evra
- Predjela i zezancije: 50 evra
- Razni drugi troškovi: 50 evra
- Mamurluk, glavobolja, stomačna kiselina i potonja besparica: neprocenjivo...
...ko konj
Najčešća komparacija u srpskog naroda. Šta god da se dešava, to se uvek poredi sa konjem, iako u 91% slučajeva nema veze sa konjima.
Pada kiša ko konj.
Crta ko konj.
Svaki dan ide na svirke ko konj.
Zima loše utiče na Jocinog mladjeg brata, koji boluje od leukemije ko konj.
Kada "velike nade" završe na mješalici...
...тренутак који се деси људима који су били унапријед етикетирани као они који ће да направе "велике ствари",макар у свом животу,а можда и у туђим,већином због исхитреног потеза који направе,или због слиједа несрећних догађаја који их тотално уназаде...
Јован,36 година,ученик генерације у основној школи,ученик генерације у Гимназији,пред упис на факултет прорадила јуначка прађедовска крв у његовим жилама,добровољно оде да брани вјековна огњишта својих предака,нејач свога народа...рањаван двапут...послије рата долази кући,стара мајка нема шта да једе,изгубио оца на бојишту,иде да тражи посао...проналази само грађевину...данас његова два друга А.С. и М.Ј.,некада били међу најгорим и најпроблематичнијим ученицима у Гиманзији, су "успјешни бизнисмени",који су се бавили "другим" стварима док је он војевао...А.С му је шеф...М.Ј. је купио диплому и постао уважен академски грађанин...Јован је од "велике наде" постао радник на мјешалици...
-----------------------------------------------------------------------
Никола,26 година,вуковац у основној,одличан ученик у средњој,све до 4 разреда,када напада професора којег је затекао у покушају силовања другарице из разреда...при нападу професору разбија нос и јагодичну кост,такође љекари професору констатују тежи потрес мозга и напукнуће лобање...Николу избацују из школе...мајка му доживљава срчани удар ,а отац га не слушајући његове разлоге избацује из куће (послије годину дана,када је из другог извора чуо праву а не професорску причу,моли сина за опрост,НЕ ДОБИЈА ГА!)...Никола се у 19-тој запошљава као радник грађевинац,данас ради на мјешалици...настрани професор и даље предаје...
-----------------------------------------------------------------------
Славиша,33 године...био најперпективнији кошаркаш у својој генерацији...рано је остао без мајке...на једној утакмици тренер противничког тима му опсује мајку,на шта Славиша дјелује инстиктивно и "тренеру" задаје нок аут...бива доживотно дисквалификован са свих "позиција и функција" у баксету...У својој 22 почиње радити као физички радник ,данас ради на мјешалици...
------------------------------------------------------------------------
Милан,25 година...одличан ученик у основној,просјечан у средњој...важио за изузетно интелигентног и реторички поткованог саговорника....предвиђала му се блистава правна каријера...када је видио ко све уписује и завршава факултете,смучила му се цијела ситуација и категорички га је из ината одбијао уписати...у 20-тој се запослио као "физикалац"...данас ради на мјешалици...
Nova srpska avangarda
Представници овог покрета су фудбалери окупљени око Јелен супер лиге и нижих рангова такмичења. Нову српску авангарду карактерише одбацивање традиција европског течног и јужноамеричког лепршавог фудбала као и сваке могуће мешавине тих традиција. Ови фудбалски уметници осећају презир и гађење према афричким и азијским тимовима који се труде да имитирају већ поменуте традиције.
За Нову српску авангарду својствено је негирање природе позиције фудбалера, односно места које играч заузима у тиму. Бекови без центаршута и крила без агилности. „Десетка“ са техником једног дрвосече. Нападачи који имају осећај за аут, док они неуспелији имају осећај за гол-аут.
Најпознатији правац у оквиру Нове српске авангарде је везаризам чији су заговарачи везни фудбалери који за циљ имају фантастичну идеју о постизању гола користећи искључиво пасове уназад.
Ако сте се запитали некад зашто се више улаже у фудбал, а не рецимо у кошарку која даје много боље резултате, сада вам је јасно да ова држава подржава културу, конкретно у овом случају - изванредне уметничке напоре.
Rus
Ono što Srbin želi da bude kad poraste.
Piće više nego što kao Srbin može.
Grejaće se više nego što kao Srbin može.
Jebaće Amere mnogo više nego što kao Srbin može.
Pisaće na ćirilici mnogo više nego što kao Srbin može.
Duže će voziti kršine nego što kao Srbin može.
Imaće veće ekološke katastrofe nego što kao Srbin može.
Ratovaće više nego što kao Srbin može.
Samim tim, ginuće više nego što kao Srbin može.
Učestvovaće u više loših američkih filmova nego što kao Srbin može.
Imaće više miliona sunarodnika nego što kao Srbin može.
Moći će da zajebava susede mnogo više nego... Moći će da zajebava susede.
supercalifragilisticexpialidocious
Магична реч која мења живот, ако је веровати Мери Попинс!
Кафана:
- Ал је лоше пиво
- Тебра само кажи supercalifragilisticexpialidocious и ондаш да видиш!
- supercalifragilisticexpialidocious
- У јеботе млеко са спидом!
Банка:
- Колко сам рата још дужан?
- Још 4 по данашњем изводу
- supercalifragilisticexpialidocious а сад?
- 11
Кладионица:
- Само још један го молим те supercalifragilisticexpialidocious
- И небо се отворило, Десептикони спалили стадион!
РТС реприза серије:
- Мама када ће крај серије ...
- Не знам ал supercalifragilisticexpialidocious
- Ron Jeremy in action јееее
Школа:
- Ма знао сам професорка!
- Јеси ал за 2
- supercalifragilisticexpialidocious
- Што је вруће морам скинути брусхалтер
Sa Kosova
Изузетно зајебано порекло са нотом мистике.
- Пи, брате, каква ти је ово брљчина, отровах се!
- Брате, то ми је стриц донео са Косова, то је из манастира.
- Аааааа... (и фарбани метил се претвара у вековно национално пиће)
- Шта ће ти ова наива на зиду, мајке ти, откад ти то волиш?
- А, платио сам то 500 евра, то је насликала слепа баба Помаранџа...
- Видим да је слепа...
- ...она је са Косова.
- Аха... (и цртеж глава са ногама на нивоу блока бр. 4 се претвара у верну слику духа наших народних сабора кроз векове)
- Еј, ти познајеш ону будалу тамо? Реци му да не ломи чаше и инвентар, позваћу му обезбеђење!
- Немој, брате, он је са Косова!
- А, стварно... (и аутентична сировина са D&G мајицом и позлаћеним ланцем за Ладу Риву 2107 се претвара у напаћеног интерно расељеног потомка Лазара и Милоша који је оставио своје вековно огњиште)
"Nemoj da ti ja" humor
Генерички, па, 'ајде да кажемо, хумор, за двоножне парамецијуме лишене било каквог смисла за исти.
Форма конверзације која се само због недостатка одговарајуће категорије сврстава под хумор. Хијерархијски толико ниско, да му "на курцу те носам" и "мама твоја" хумори лупају шамаре зато што смара.
Једини разлог неумирања нечег овако неинспиративног и глупог је тај што је овакав хумор најчешће коришћен од стране ауторитета или харизматичне особе, при очајничком покушају ако не духовитости, а онда шаљивости, те готово увек изазове покоји улизички кикот или не-претерано-негативну реакцију, настављајући тако своју бедну и иритантну егзистенцију.
- Текст ове идиотске песме на коју свршаваш охрабрује неодговорно алкохолисање, подржава употребу тежих дрога, притом имплицирајући да свако ко...
- Ало филозофе, немој да ја тебе мало... проимплицирам, шчуо!
Todorci
Demonski konjanici iz slovenske, a samim tim i mitologije Srba koji tada još uvek nisu primili hrišćanstvo. Ne polu čovek- polu konj već polu čovek- ceo konj, tj. konj i jahač su jedno biće a taj jahač nema svoje noge nego raste konju iz leđa. Pokvareni i zli gadovi koji noću jure ljude i uživaju da ih kasape mačevima, gaze kopitima ili ih raspore i zapletu im creva zbog toga što nisu poštovali određene zabrane i običaje na koji su ih izlapele čukunbabe upozoravale. Iza njih jaše njihov ćopavi vođa na ogromnom konju, Veliki Todor, koji je danas poznatiji kao Sveti Todor i koji nosi veliku sablju i kalpak preko lica koje niko nikada nije video. Važno je i znati da su najaktivniji u toku Todorove nedelje. Nikako ih ne mešati sa onim pičkama kentaurima.
Čukunaba: Sine gde ćeš u toj jakni roze? Ne sad da nosiš roze kad je Todorova nedelja, znaš koliko on mrzi te šljašteće boje! Todorci će da....
Čukununuk: Ma teraj se bre baba u tri lepe i ti i tvoje izmišljotine, smorila si ženo! Alo! Ovo je dvadeset prvi vek, ova jakna je fensi i ribice se na ovo sada pale a ne na pletene prsluke! Vozdra!
Pola sata kasnije unuk leži nasred puta iskasapljen, izgažen kopitima i upredenih creva a na asfaltu njegovom krvlju ispisane stoje reči 'JEBALE VAS VIŠE TE PEDERSKE BOJE I SAVA IZ KIKINDE!'
Je l' si igrao Nintendo kad si bio klinac?
Суптилан начин да питамо саговорника да ли је дерпе. За разлику од Сеге, која је шаком и капом објављивала игре у којима су пуцале кости, крв и лимфа шикљале на све стране, а понекад богами севнула и по која сисица или пак батак, Нинтендо се оријентисао на фемили френдли издања у којима играч контролише гадне, мале, пуфнасте, асексуалне креатуре које скакућу по геј облацима и сакупљају геј звездице и деле шећерну вуну са својим геј другарима и немају кичму. Због недовољног излагања насиљу и осталим кул, тестостероном набијеним садржајима у раној младости, клинци одрасли са Нинтендовим гејмпедима у рукама у знатном броју случајева развили су склоност ка читању књига у издању Самиздата Б92, слушању прогресивног хауса, шурењу у плинару и похађању Прве београдске гимназије.
Педерске пословне потезе компаније Нинтендо, предвођене косооким хибридом императора Палпатина и Миње Суботе, Шигеруом Мијамотом, кићење туђим, пре свега Сегиним, перјем, крађу патената и остале корпоративне свињарије не вреди ни спомињати. Свој геј имиџ, који је марљиво градио деценијама и на којем би му позавидео чак и онај плави фегет из групе 187, Нинтендо је задржао до данашњег дана, производећи конзоле као што су Wii, NDS и недавно најављени Wii U, за који се верује да ће бити толико геј да ће обрнути поларитет магнетног поља Земље и довести до масовног помора ајкула.
-Матори, диви ону раву! Отрсио бих је као покојни Слоба Славицу Ђукић Дејановић после Трећег конгреса СПС-а!
-Добро бре, стоко нерафинисана, докле ћеш тако да причаш о девојкама?
-Шта трипујеш, матори, одавно Славица није девојка, израсла је у солидну бак...
-Знаш ти добро на кога ја мислим. Мислим на сваку девојку коју си видео откако си данас изашао из куће, на сваку девојку која је икада прошла поред тебе, а о којој си вероватно помислио само како би је, парафразирам: „Зговнао курчевином, опрљио јој сенфару и нафиловао вулву свршотином као четници Бошка Буху оловом.” Знаш, и оне имају осећања.
-То су ноторне лажи! Никада не бих поменуо Бошка Буху у том контексту, риспект за човека.
-Жене, оне су много више од пуких сексуалних објеката. На пример, ова Ковиљка коју сам упознао у школи салсе, она...
-Мислим, реално брате, ја сам у његовим годинама дркао на Ксенџу и лепио слине испод столице, а он је бацао бомбе на Швабе, бранио отаџбину... Него, пусти сад то, реци ми, јеси играо ти Нинтендо као клинац?
-Јесам, што?
-И највише од свега си волео Зелду и Кирбија, је л' сам у праву?
-Јеси. Откуд знаш?
-Ма оно, лупам... Е, а баш си лепо уклопио арафатку и ту мајицу са Че Геваром.
Pavle Vujisić mod
Стање духа, трансцендентална раван ума, кулминација доброг расположења, нирвана алкохоличарске професије, клистир злих мисли. Стање које је Ричард Бартон тражио трчећи го по српским ливадама, циркајући шљивовицу на екс и берући беле раде попут босанске шипарице на великом одмору. Да је Далај Лама поклоник чашице, врхунац медитације би му био баш овај људски мод. Авангарда свим осталим кул испичутурама, холивудским или белосветским. Сви су они дркали курац на то како Паја држи чашу и меневрише својим стомаком разгрћући пијане ђилкоше, не би ли дошао до певаљке и уделио јој коју новчаницу међу заруменеле, усјајеле сисиће. Пушити цигарету онако како Хенри Фонда никада није могао ни да замисли. Бити лаф у срцу и у глави. Одбити било шта осим светог тројства кафане, лимене пиксле, каро стољњака и ОНЕ чаше. Хладнији од леда, па ипак темпераментнији од молдавијског макроа. Бити убер човек, способан да попије више него што други наручи. Отварати пиво оком, количину мерити у гајбама, при справљању шприцера рачунати да је увек зима. Једноставно, бити џек, а не трудити се иоле.
-Брате, морам ти рећи, онај твој рођак је луд човече, никада се нисам тако провео са неким кога не познајем.
-Их, брате, па моја крв.
-Дај, не сери, шта ти имаш са њим, човек је синоћ укључио Пајин мод, а ти си био ко и увек у свом фазону, нити пијеш нити сукње скрнавиш.