Kolega koga vidjaš samo u ispitnim rokovima, jer obojca niste baš najredovniji na predavanjima, ili je stariji/mladji od tebe pa je već odradio vežbe na kojima bi ste mogli da se sretnete.

Po Bog zna koji put izlazite isti predmet, opet nespremni, nadajući se da će uleteti zadatak koji znate. Ti znaš jedan tip zadatka, a on neki drugi. Zajedno i vredite za neku šesticu.

Prekaljen u mnogim bitkama, rutinski odradjuje još jedan ispit, dok gomila klinčurije ushiceno skakuce okolo i maše sa skriptama.

Ne znaš kako se on zove...niti on zna kako se ti zoveš. Imena su nebitna...nema potrebe za upoznavanjem kad se obojca već odlično poznajete. Obojcu vas muče iste muke. Nema potrebe za pričama tipa "koliko vam je ispita ostalo" i "šta bi moglo da dodje u ovom roku". Jedan pogled i sve vam je jasno.

Ona je ovo, ona je ono, ali tebi - ona je sve. Drugi je pljuju - ti je braniš. Drugi je ne podnose - ti je obožavaš. Svidja ti se... Mnogo. I previše. Lud si za njom. Za trenutak pored nje dao bi deset godina pored bilo koje druge. Sve one su tako... a ONA je ipak tako...
Ali, ti si njoj drug. I ništa više. Samo još jedan običan drug, a ona je tebi... prosto sve. Tako je bilo, tako će ostati i to te boli, grize, kida iznutra. Ne jedeš, ne spavaš, nemaš više ni inspiraciju da definišeš nešto na Vukajliji.
Preostaje ti samo da pokušaš lečenje narodnim lekom za sve...

Ne baš najomiljenija devojka u vašem društvu. Za druge samo prepotentna likuša, biće koje nije vredno pažnje, a za vas je zapravo sve. Jedini koji može da istrpi njene hvalospeve, da se nasmeši, ne zato što je duhovita, nego zato što znate da je i ona ranjiva. Da njena potreba za pažnjom proizilazi iz straha od samoće, koje je i vama dosta. I tako se smeškate, pomalo njoj, pomalo sebi, znate da je ona upravo osoba kakva vam treba, ali avaj... Valjda nije suđeno, pa vas nekako nenamerno povredi, da i njoj bude žao, ali opet ona se boji osećanja, ona ima najlepši osmeh, ali uvek nekako tužan. I onda samujete, ne želite drugu, a i da želite verovatno je ne bi ni bilo. Ponekad zazvoni telefon, znate da nije ona, a opet nadate se, pa nekako i ne žurite da se javite. Šetaš tako neobrijan, neočešljan, na neka mesta kojima inače prolazi, a znaš da je nećeš ugledati, da neće doći da ti odagna tugu. Posle nekog vremena, šetate sa drugovima, kada slučajno naiđe ona i prođete tako oboje šuteći, sa tužnim osmehom. Prijatelj vam zamera što još patite, a samo vi znate da je ona dobra, ali mnogi to zapravo ne shvataju.

Kada sereš često i retko.

Program emancipacije pušača kao odgovor na uznemirujuće poruke upozorenja na kutijama cigareta. Neki pušači su razvili sposobnost da apsolutno ne obraćaju pažnju na ove poruke dok drugi imaju razrađen sistem odgovora:

Кинематографкси феномен у којем је уложенa огромна и непроцењива доза стрпљења, способности, труда и успеха.
Главни актер овог астралноортодоксног догађаја је наш легендарно прослављени редитељ Здравко Шотра.

Наиме, Шотра је пре свега један стрпљив и врло паметан човек, који у свако своје нове остварење улаже ненормалну енергију и снагу како би све на крају испало савршено.
Шотра има своју самосталну идеалогију која је јединствена у свету режије. Филмови пуни романтике, описање љубави, нежности и љубавних остварења. Једноставно је немогуће замислити филм у којем Шотра износи радњу хорор филма.

Па многобројним кинематографским остварењима, можемо да створимо неку нашу слику у глави како би изгледао један Шотрин договор и кастинг пред снимање филма.

Ненад Милосављевић. Матори хипик, бивши СПС-овац, човек који је сањао стару љубав, помогао православљу да дође са југа, и помогао обнови више, исто тако православних манастира, од великог Матеје Кежмана. Воли да гледа женске неким другим очима, онако како не треба, а прича се да је њему заспала Војводина, иако је је из Ниша.

Оно о чему се мање прича је то да је Неша прљави матори педофил. Добро, не баш ранга Жике Тодоровића, он већ натачиње бебе, ал сигурно је за два круга оставио Дамблдора и Ацу Поштара. Срео је тако на својим путовањима крајем двадесетог столећа неко девојче које дрско имаде година колико Котор векова. Наиме, водећи се чињеницом да се Котор под тим називом помиње тек од епохе Немањића, Неши је прстима шапутало и уснама га миловало дете од неких осам година, а за то се мардеља, за то се мардеља чак и у Јапану.

Ako pogledate sa druge strane, naći ćete Bajagu.

Не може свако ћутање да буде ћ у т а њ е. Само посебна ћутања могу да заслуже назив и статус ћ у т а њ а.

Није то оно кад ти ћутиш јер немаш шта да кажеш, или те је неко наљутио па ти сад ћутиш љутито на њега. Ни оно кад ћутиш јер ти је тако дошло, штосеонокаже - спокојан си ваљда због нечега (пише у тамо неким часописима да тако ћуте блиски људи, особе које немају потребу да стално затрпавају једно друго теоријама и ставовима, занимљивостима и ексцерпцијама из властитих прикљученија), и онда ти безбрижно ћутиш, а у себи ћарлијаш (а овако пише у неким збиркама поезије, ваљда је и то неко паметан смислио и међ народом раширио).

Дакле, то не. Ово ћутање - ћ у т а њ е - развија се полако и наравно ћутке.

Почне да клија у оним тренуцима кад ти нешто падне на ум, а што на ум - то и на друм, па хоћеш и другоме то да кажеш, да му покажеш и поклониш комад, бар кришку, себе, па да заједно наставите кроз мисли и реченице, обогаћени и зближени трансфером поклоњених комада сопствености.
И, шта се деси? Налетиш на зид. На бедем. Или на шанац. На јарак. На јаз несхватања и неприхватања понуђеног, чак презривог одбацивања. Ништа. Ти прећутиш.

Други неки пут пожелиш да другоме, теби наизглед блискоме, саучеснику у раси, средини и моменту, опет пружиш чест својих можданих трудова, можда и да му разбистриш поглед на васколики овај божји пашњак, да му словом злонемислећим укажеш да није све тако као што он дума, да је боље да престане са неплодношћу и трулошћу својих дана. Опет зидина, опет провалија. Испаднеш чудак. И прећутиш.

Неки тамо пут, падне ти опет нешто на ту твоју памет (која је ареал, очито, веома склон падавинама и оборинама - кажу тако на прогнози након дневника, и наведу колико је пало милиметара ту, а колико тамо), и ти заустиш, да се у глас претвориш. Е онда ти напокон испаднеш паметан, па затвориш уста. Шкљоцну зуби, и ти прећутиш.

И би добро. И како ти се затворише уста, отворише ти се очи. И ти схвати да је ћутање твоја мембрана, твоја келија манастирска и твој карантин (овако се каже и у некој познатој нумери, кад овај један хоће да заборави неку своју љубав, шта ли је). Да је боље да ћутиш и прећутиш. И тако се у теби то ћутање стврдне, или окошта, свеједно.

И то не би био проблем да си ти срећан што ћутиш. Али, ти хоћеш да кажеш. Нећеш да ћутиш. А ћутиш. Јер је тако добро. Јер нема ко да те заиста чује.

Osmišljeni da bi čoveku uništili život. Zbog njih gubiš posao. Zbog njih gubiš prijatelje. Zbog njih gubiš porodicu. Zbog njih gubiš voljene osobe. Zbog njih gubiš glavu.

Nemamo leba da jedemo, ali zato imamo principe. A oni koče napredak. Koče evoluciju. Principi se suprotstvaljaju opstanku najjačih. Principi se drže retardiranih ideja i ideologija i guše sreću. Ni jedan čovek koji se tvrdoglavo drži svojih principa nije srećan čovek. Gde počinju principi, tu se završava život. Na principima bujaju tuga, čemer i jad. Principi odvode u krajnost u kojem vlada mrak.

Kinezi su videli simboliku i životnu filozofiju u stabljici bambusa. Savitljiv, mudro dozvoljava vetru da ga povije čak do zemlje. Ali nikada se ne lomi. Zato će kinezi uskoro vladati svetom, a mi ćemo da pušimo kurac.

Прилог који указује на начин како је нешто ударено. Придев који после тога објашњава стање тога што је ударено. Првенствено се односи на равне површине (типа зид) али једнако мож се користи и за све остале ствари и за људе. Наиме према познатој легенди Свети Сава је у току једне од многобројних рација кућа српских сељака одлучио да одвали део зида људима да им уђе сунчева светлост. Наравно, ако сада замислимо светитеља који са штапом ходочасти у мантији, док по могућству штапом шуне по којег кера кад му се приближи, једина могућност на који начин је то могло бити урађено је следећи: Свети Сава ненајављено упада на гајбу и пита људе да ли могу да отворе прозор јер је шатро загушљиво. Пошто га они питају, шта је то, он баца штапину, задиже мантију, залеће се на произвољно одабран зид и собаљује га ногом, тј. сандалом на босу ногу у то време, док људи гледају у шоку. Онда им каже: ево ово је прозор! Е сад дал је то прозор или није реците сами, ал да светосавски одрађено, то стоји!

Bubuljica koja izraste posred čela.

Mi muškarci, da se ne lažemo, nismo naročito izbrljivi kada se radi o pukom polnom opštenju sa ženskom populacijom. Jebali bi sami sebe, samo kad bismo mogli da dohvatimo. Znači nema onih gluposti znamo se samo 5 minuta, ne krešem se na prvom sastanku, niti na javnom mestu, ne privlačiš me fizički, imaš spojene obrve, imaš prst manje na levoj nozi... Ma kak'i to. Samo upri, pa koliko izdržiš. Znači 3-5 minuta.

E, verovale ili ne i mi imamo nekakve kriterijume. To niste znale, a? Mislili ste da svaka rupa nađe zakrpu? Sad malo strepite da ne umrete same u stanu okružene gomilom mačaka? Prpa, zar ne?
Nema potrebe. Broj rupa koje ne nađu zakrpu procentualno je srazmeran broju Vukajlijaša koji nisu jebali. Znači 0,01-0,3%. Tako da, ukoliko ste bez nekih vidljivijih fizičkih mana (nemate pola glave ili imate palamar), naslovna rečenica, koju izgovara muška osoba željna pičetine, će vas zaobići u širokom luku.

srpska sahrana

Tip koji pogleda jedan dokumentarac i onda je spreman da se pretvori u Hajda iz veselih 70-ih i da celom svetu objašnjava pravu istinu koju su oni suviše slepi da vide. Na nekoj objektivnoj skali iritantnosti (od 1 alimpićke do 10 alimpićki) veselio bi se na čelu iznad mtv bendića koji furaju crvene kravatice a tik ispod onih šarenih reklama za ajpod i jebene AliMekbil. Doduše ruku na srce nećete ga na prvu prepoznati među svetom jer je mirne ćudi i uljudan sve dok ne provali da niste kao on latentno lobotomisani od strane Pitera Džouzefa i Zeitgeista i da ne kapirate da oni u stvari noću Amerima stavljaju čipove između prstiju i da im ispaljuju gudru iz satelita u supu, tada će mu iskočiti žila besa na čelu i biće spreman da vam satima prducka o pravoj istini, ljudima iza zavese, i tome kako treba da ugasimo televizor i upalimo mozak i da ne kupujemo naftu jer od tih para teraju Mijanmarsku decu da prave patike.

U kategoriji onih koji zaziru od jednog ekstrema, pa zato odlaze u drugi ali beskrajno gluplji, Cajtgajst revolucionari su ipak male mace u odnosu na hipike, arafatkaše, zalagače za prava životinja i aktiviste za da se deca ne biju već da se vaspitavaju nežnim rečima i milosnim pogledima, sve zajedno idealne kandidate za jedno krstarenje sa startom u Duizburgu a ciljem u Grebenu Lorilaj.

Iz svega ovoga se izuzimaju fanovi Digitalnog anđela, kojima je taj film ipak neko najverovatnije slučajno poturio između Nodija, Fifi cvetića i Dore čizmice.

Једна од нижих лествица у медијском систему Србије. Мало изнад новинарске секције у локалној основној школи. Њена сврха је да извештава о дешавањама у месту у којем се налази, као и да једном недељно репрезентује ретроспективу догађања из оближњих села и месних заједница. Егзистенцију тих телевизија омогућава пар реклама које плаћају власници локалних угоститељских објекта или занатских радњи, као и део општинског буџета, углавном онај намењен за културу. С обзиром на квалитет програма, који је раван квалитету хоуммејд индијског порнића, не привлачи велики број гледалаца. На тај начин је детерминисан профил људи који ради на овим станицама- незаинтересовани или луди. Ако ниси луд или незаинтересован, временом постанеш.

Univerzalno sredstvo.

Gosti na bilo kom poštenom slavlju. Pojave se bučno i brzo, opustoše sve što može da se jede i pije, ruiniraju objekat i ostave domaćina da razmišlja o svojoj tužnoj sudbini i posledicama prolaska horde.

Oduzeti svom klincu najnoviji CD Šake Polumente i olupati ga o astal, a malom zabraniti da sluša takvu muziku. Potom otići, naći Šaku i njega olupati o astal. I Dadu, ako slučajno naiđe. I sve u pičku materinu.

Лик који је класична џиџалица, може се рећи солидан кошаркаш и полу шмекер. Јебему матер, оде у јебени НБА, и смува фазон, најјачу пичку на планети и притом заради шоу пара. У неком праведном универзуму цирко би са Короманом и Сашом Илићем на Фристајлеру, игро за Хемофарм и имо рибу деведесето.