Američka kompanija za proizvodnju i distribuciju pornih filmova.

Način na koji tinejdžerka rukuje crnačkom kobajom.

Kad nađeš dobar GIF i smisliš super tekst i uđeš na Vukajliju...

Одувати некога у дебати. Откад је баба уништила глупу новинарку, израз симболизује брутално реплицирање и доминантност у расправи вредну једног Демостена или Цицерона.

Političari iz demokradske stranke. Kažu da vole da kradu, al' to je neproverena glasina... Inače vrlo fini, pristojni ljudi. Ne daju da se prodaje neispitano mesto, voće prodaje po preskupoj ceni, a u parlamentu teško možete naći dostojanstvije govornike.

Karanje u ratama.

Bar jednom ste videli demona nižeg reda koji je zaposeo dete između 4 i 7 godina, pravi nestašluke, pravi sranja, nekulturno je i razmaženo... Najčešće objašnjenje roditelja (i pokušaj skidanja odgovornosti i izbegavanje priznanja da su totalno podbacili što se vaspitanja tiče) je da je dete nestašno... Dete nestašno na enti sa jasnim socijalno-psihološkim defektima je ustašno. Kada ustašnom detetu Fredi Kruger dođe u san, posle toga uzme bolovanje tri meseca minimum. Izraz potiče od paralele : nestašan / ustašan = prosečan propalitet sklon kriminalu i nasilju / ustaša kome je dan propao i pada u depresiju ako nije osakatio, mučio i ubio bar desetak ljudi do tri popodne.

Прекршити све норме прихватљивог понашања и узети ствар у своје руке. Израз који је најподеснији за оног малог и невидљивог човека који је решио да мења свет око себе, па добио по пички од надлежних.

'Де ћеш пош'о синовац?! Не мож', то тако, м'рш на радно место!

Sinonim za luzera, propalog čoveka, zaboravljenog asa, neuspelu osobu sa nerealnim ambicijama. Nekad je bio komandant nekakvih opskurnih Belih orlova, predsednik opskurne stranke, glavni i odgovorni urednik raznoraznih opskurnih časopisa koji su se gasili nakon samo par brojeva... svoje trenutne godine (pedesete) provodi konstantno na fejsbuku, pišući gomilu frustriranih tirada o svetu koji mu nije dozvolio da se ispolji i ostvari. Ne mogavši da igde drugo uspe i pokaže sposobnost (koju ne poseduje), Dragoslav Bokan kači hrpu svojih tekstova na fejsbuk, željno čekajući lajkove kao jedina realna priznanja koja su mu preostala. Briše i blokira svakoga čije mišljenje se makar malo razlikuje od njegovog, iživljavajući tako neostvarene fantazije o slavi, vodjstvu i autoritetu. Nesposoban da se nametne bilo kome u realnom životu, taj kompleks leči na društvenoj mreži. Feminiziran, bradat, napadno debeo, zapušten, tankog, ženskastog glasa i manira, lišen bilo kakve harizme - jedino na svom fejsbuk profilu, kroz lajkove i pohvale nekoliko desetina (uvek istih) zaludnih prolaznika, hrani svoje nerealne fantazije i postaje ono što u realnom životu nikad nije mogao, ni uspeo. Autoritet.

Екипа проћелавих, паучинасто-брадатих, добрано забајателих студената филозофије. Последњи пут полагали ономад после статирања код Оливере Ковачевић у Клопци. Природно станиште је Студентски парк, уз обавезну двојку Апатинског, пљуге савијаче и кењање без граница. Омиљена реч им је естаблишмент. Домороци. Не јебу.

Japanac poljskog porekla. Rođen u Krakovu, visok, krupan i jak, nalik Gortatu. Otišao u Japan kod mame sa 8 godina jer je zapišavao državnu imovinu, tj. njihov čuveni wc. Tamo se fino snašao i, do devetnaeste godine je išao u školu i bio odličan đak. Sve bi bilo tako savršeno da mu svaki drugi vršnjak nije skakao po živcima.

Sa 19 godina je otišao u Škotsku, jer mu je bivša devojka pretila smrću zbog njegove nezainteresovanosti za seks. Tamo živi i radi kao zamenik direktora FK "Dalilud Siti".

Veoma je impulsivan i lako ga je iznervirati. Međutim, nije nasilan i sve pokušava da reši mirnim putem.

Друштвено прихватљива курчина.
Кита са китом цвећа.
Џамутка са кошуљом и пуловером.
Гаргија која се уредно јави вашој мамички.
Све у свему, да није курац, звао би се Мирослав.
Али он НЕ ЈЕБЕ.

Floskula koju uglavnom koriste stariji ljudi kako bi klincima indirektno stavili do znanja da, iako sada vode miran i idiličan porodični ćivot, to nije oduvek tako bilo, bili su i oni nekada mladi i razuzdani, ali posao, žena, deca, jebiga, morali su kad tad da se smire i skrase i uplove u mirne luke bračnih voda.
Ipak, predanja o događajima iz njihove mladosti ostaće večno da žive u pričama i prenosiće se generacijama s kolena na koleno.

Ako druge ljude zmije u džepu ujedaju, njegova otkida ruku do ramena.

Analizom ponašanja gostiju u kafani moguće je izdvojiti nekoliko tipova ličnosti:
1) Oni koji imaju i ne libe se da potroše
2) Oni koji imaju rijetko, ali kad imaju - ima cijela kafana
3) Oni koji imaju malo, ali okrenu povremeno bar jednu turu i
4) Oni koji nemaju, ali se zato šlepaju uz neke od prethodnih tipova.

Ćiril Stipsa je kombinacija prvog i poslednjeg. Ovaj mutant obučen je po poslednjoj modi, vozi makinu, ima gedžete sa poslednjeg sajma u Barseloni, ukratko - bogat kao Krez.

Ali, darežljiv kao Dino Merlin.

Predanje kaže da je jedan takav tihim glasom konobaru naručio litar-litar. Istog trenutka u kafani je zavladala grobna tišina, šanker se onesvjestio, ciganinu sa violinom je iz čista mira ispao zlatan zub, a odžačar je žurnim korakom krenuo da uplati životno osiguranje.
Onda su shvatili da se Ćiril šalio.

Pije kao smuk, ali tuđe piće, veseli se uz muziku, ali nema svoju pjesmu, ovo stvorenje ime duguje liku iz kanadske crtane serije "Rakuni".
Pristaje mu, zar ne?

Fraza kojom samoproklamovani gospodari kuće pokušavaju nametnuti svoj alfa-mužjak status lepšoj polovini.

Krajnji pokušaj izvlačenja iz govana. Vapaj koji bi trebalo da smekša i najbezočnijeg koljača trećerazrednog moldavskog horora.
Čekaju čoveka kući, nije red da se sikiraju. Evo, pogledaj slike nejači: petoro sitne dece, žena, baka. Dobro, baka je poluteška kategorija, nije baš nejač, ali poenta je jasna.
Jedno pomilovanje, ako može.

Električarsko-majstorski sleng za nekog koji se gubi na momente, ima tikove ili jednostavno nije vinklovan u glavu.

Мекана особа порозне конституције, како моралне, тако и карактерне. Клизав му је стисак, а плачан поглед. Преседи физичко, гузи се на социологији. Змија у недрима, глиста у души.
Штоно кажу, и реке се криве када иду линијом мањег отпора, а камо ли људи.

Румунескна карикатура кукавна човека. Испод скута пије ладно вино.

Ne, nije štamparska greška. ŽenetIna se piše baš ovako i izgovara sa crnogorskim akcentom.

Posebna kategorija žena. Po karakteru i de jure gora i od babe na kasi "Maksija" i od debelih žena u gradskom prevozu. Neuspešno kalemljena Zorannah na Natašu Kandić čiji je rezultat nešto stvoreno da zagorčava život svima i rađa potomstvo tipa mlađanog nam Živojina.

Od malena naučena da svi njoj moraju da daju prednost, da ima pravo na sve što poželi i da to mora da dobije. Da može da parkira gde hoće, svi moraju njoj da se prilagode. Da može da ide preko reda, redovi su za plebs, ne za nju. Da za nju pravila i društvene norme ne važe, njen komfor je najbitniji. Ako još sa sobom vodi mladunce, plod uterusa joj nasušnog, pa jebeš umiruće u ambulantnim kolima koliku prednost ona ima. Sačekaj marvo, da ja laganim korakom pređem preko pešačkog prelaza i svoje mladunce odvedem na časove violine i baleta. Jer ona u svom selu to nije imala i tajo nije hteo da je dadne na te gradske kurvaluke, al' oni će nadoknaditi. Sad je pobegla od taje u grad i samostalna je i moderna. A i žgepčad će iskoristiti kada joj zatreba. Za bilo šta.

Nema kod nje ni solidarnosti ni empatije. ŽenetIna se hrani životnim sokovima svih oko nje, prvenstveno mužića joj koji lagano kopni sve dok u šezdesetoj (ako je doživi) ne prolupa totalno i u trenerci i papučama krene po komšiluku da pokušava da se socijalizuje sa ljudima koji su ga odavno prezreli zbog ženetIne mu.

Kada ostari postaje ona baba što uleće na prazno mesto u busu i pola sata popunjava blanko čekove na kasi za pola litre mleka i dvajz deka kafe. I nikada ne ponese naočare. Da bi svi nju morali da čekaju. Jer ona ima prednost. Crknite paori!

Devojka koja možda nema dečka, ali zasigurno ima pojačanu proizvodnju estradiola, koja dovodi do lučenja vlage i želje za oslobađanjem oksitocina. U narodu poznata i pod imenom rukometašica.