Sve je to od lošeg vina.

Светло плава шуља, односно кошуља, кратких рукава. Као посебан тип шуље се издвојила захваљујући заштитном лицу др Војиславу Шешељу, који ју је поносито носио обарајући рекорде у пичкарању са студентима, јавним претњама утоком и позивању на освајање Вировитице.

Данас исти одевни предмет фурају шофери Икарбуса на међусеоским релацијама, маторе баје са брчићима које још раде у државним фирмама и чланови су непостојећег синдиката, плус још по неки примерак озраченог и изгубљеног омладинца који се није извук'о.

Иза ових врата, у згради која се налази у најлепшем делу Београда, насељу Неимар, живи гђа Христић. Гђа Христић, својевремено преводилац, публициста, пиколиста великог оркестра СХС-а и мачевалачки шампион, осма је генерација која насељава ово здање у срцу града. Супруга академика Пајића и мајка Сташе и Андреја, сликарке и наркомана.
:Зврнддддд:

Посебан облик култа личности карактеристичан за наш народ. Веровање да је управо онај државник који није више међу живима био најбољи и најспособнији да води овај народ, а да је после њега све кренуло низбрдо. Као кромпир - све што ваља је под земљом.

Mogućnost da tvoj glas neutrališe neko ko ovo ne ume ni da pročita.

Niz besmislenih pitanja vezanih za njanjave baladice Govnara od Panonije, na popularnoj onlajn igri Konkviztador, forsiran radi nabijanja negativog skora ljudima koji nisu ljigave ljušture. Kada bi neki zalutali surfer iz recimo Andore pomoću par pogrešnik klikova nabasao na našu verziju kviza, pomislio bi da pored elementarnog znanja iz prirodnih nauka, nacionalne istorije i književnosti, građani Srbije moraju biti upoznati sa dogodovštinama iz čemerne, nelordske mladosti ćopavog smrada koju je ovaj opevao i "gosti kod Bulića u Biserima nivo" baronijama pokušao da načini zanimljivom. Pa ispade da je lik vojvođanski Homer, jebem mu majku stvarno.

Ide ti onako lepo i lagano, zab'o si Pčinju i Lepenicu, pritom držiš gore sever, i mora da izleti pitanje tipa: " U baladi o Vasi sa čardaš nogama, ko je Banetu dobrom sinu zaklao petla, izlomio bagrenje i skin'o provincijalku?" ili " Šta se kuva u kazanu Arpada Šasije dok Šiki Futog vozi Balaša tristaćem na Štrand?". Organizator i kolovođa pri ovom agresorskom činu je izvesna, navodno sentimentalna i navodno ženska persona koja se krije pod pseudonimom Walery. Tvrdoglava rospijetina ne odustaje iako već dve godine klikćemo da nam se sviđaju njena pitanja, i da ne treba više da ih šalje. Predrka li ga na Đorđa više nesretnice? Nije ni čudo što 80 posto učesnika igre ima želju da ti namaže zadriglu facu krvavim govnima, ti puknuti hemoroidu od žene.

Inače sam budna dok primam vepra.

Неки то воле вруће.

Сељак. Шабан. Сељобер. Љаљан. Најчешће онај свеприсутни.

Jebu se

Mudro pitanje kojim slobodno barata delilac pravde, iskonski zaštitnik sportista serbskih, kojim ih brani od bezdušnog, Sotonom zaposednutog kritičara našeg mentaliteta. Onog mentaliteta, prethodno sasvim očigledno ispoljenog na sportskom borilištu. Opciono se dopunjava visoko-inteligentnim, sarkastičnim komentarom sa funkcijom odgovora - "verovatno ni u svojoj ulici/selu/gradu".

Jer, ko se drznuo da u negativan tonalitet oboji svoj iskaz, u kojem pominje heroje Milorada, Novaka, Delfine, ili druge srpske svece u kontekstu nedostatka kapaciteta mošnica u osudnim momentima, mora biti na zemlju spušten od strane apostola, uz pomoć ovih britkih reči.

Safe mode života.

Čovek koji će se ozbiljno smoriti kad bude umro ni od čega.

То јест – женщина.

Непатворена жена, есенција женскости. Права, исконска, трве жена, она за којом си трагао, о којој си читао ономад још кад си као сувашни и идеалима запојени пубертетлија тек почео да истражујеш шта је то што одваја „нас“ од „њих“ и шта су то „оне“ и какве треба да буду а каквих их све има.

Оличење женствености којој, све и да хоћеш, не можеш да се одупреш, сублимација женскоће коју не сматраш иритантном и напорном него природном и напросто неодољивом, женско у свом најчишћем облику, платоновска идеја женскога. Жена коју мораш да имаш, жена која, у ствари, има тебе. Женщина не лови јер је то мушки посао – она скупља, као у најраније доба људског развитка; она је скупљачица мушког интереса, страсти, обожавања и жеље. Женка, у свом најчистијем виду. Женщина је плодна и плодотворна, примачица и давачица – наравно. Али она кад прима, ти си тај који се примио, она кад даје – ти си тај који је поклонио. Читавог себе. Женщина те воли онако како је то (замишљаш ти) у најсавршенијим начелима прописано, женщину ти волиш изван и изнад сваких закона и прописа. По својим моралним особинама, духовној снази и чврстоћи принципа – женетина. Од тебе тражи да и ти будеш људина да би је заслужио и одужио јој се за њено бивствовање у твом животу, за њено женствовање са твојом мушкости.

Па ти види је л' можеш и је л' знаш. Ако је икад пронађеш, наравно.

Terapija za obraz.

Очувана, негована жена са годинама изнад 40. Права правцата милфача. Изузев подбрадка и шака, ни по чему се не разликује од двадесетогодишњакиња.

Osmišljeni da bi čoveku uništili život. Zbog njih gubiš posao. Zbog njih gubiš prijatelje. Zbog njih gubiš porodicu. Zbog njih gubiš voljene osobe. Zbog njih gubiš glavu.

Nemamo leba da jedemo, ali zato imamo principe. A oni koče napredak. Koče evoluciju. Principi se suprotstvaljaju opstanku najjačih. Principi se drže retardiranih ideja i ideologija i guše sreću. Ni jedan čovek koji se tvrdoglavo drži svojih principa nije srećan čovek. Gde počinju principi, tu se završava život. Na principima bujaju tuga, čemer i jad. Principi odvode u krajnost u kojem vlada mrak.

Kinezi su videli simboliku i životnu filozofiju u stabljici bambusa. Savitljiv, mudro dozvoljava vetru da ga povije čak do zemlje. Ali nikada se ne lomi. Zato će kinezi uskoro vladati svetom, a mi ćemo da pušimo kurac.

Велика скупина људи. Разјарена маса. Феномен због којег ће повучени банкарски службеник, показати своју мрачну страну и дивљачки искалити свој наталожени бес. Маска која сакрива кукавичлук, маса у којој је једно лице камуфлирано стотинама других. Једно лице, чији се идентитет губи, бесни заједно са стотинама других лица, чији одрази такође нестају, постају део контура руље.

Бес руље настаје због беса индивидуалца. Индивидуалца, који је као и своји безлични саборци, само "тројка херц" у склопу огромне куле од карата. Надахнут осећајем подршке и припадности, који често недостаје људском бићу, појединац прати оних пар лудака или јунака, који започињу песму линча и раскола. Да није тих лудака или јунака, не би се десиле кључне револуције, са друге стране не би хиљаде престрављених војника зајуришало у смрт. Слободан Милошевић и његови људи, не би сишли са власти.

Изгубљена утакмица, национализам, педери, дерби, Косово, све је то балон чија је намена била да пукне. Прави разлог, због којег улице горе, је унутрашњи проблем појединца, његов осећај недостатка љубави, друге половине, осећај безнађа и слабости, разни разлози постоје. Појединац, немоћан да се било коме лично супротстави, осећа се сигурним у маси и пљује свој гнев.

Године пролазе, лепи тренутци бледе из наших сећања, а трауме, чак и оне најбаналиније, остају ту и стружу нашу подсвест.

Situacija u kojoj ti devojka dozvoli da osetiš samo malu porciju svega onoga što ona ima i što će ti dati, samo ako budeš uporan i strpljiv.

Ustaneš ujutru, skuvaš kafu, otvoriš paklu i shvatiš da ti je neko popušio poslednje dve cigarete.