Život na autopilotu gdje se njeguje intelektualna inertnost i izbjegavanje odgovornosti za svoje postupke projicirajući ih pri tome na druge.

Покер је најлакше играти са псом:
Када добије добре карте он почне да маше репом!

(Посвећено оним истакнутим појединцима који су се похвално изразили о мом нажалост брисаном стваралаштву).
Еколошка звер. Ловци, који хране дивљач као што сељак тови прасе - с мотивацијом да га поједе - сматрају штеточином вука, који кад нападне тор не мисли строго само на своју пупу, већ закоље који примерак и за понети, јер се читав чопор стара за младунце. А остане и за остале шумске месождере: сви сте, браћо, позвани. Па и овчарски пси ту профитирају.
Звери су човеку привлачне због двеју заједничких особина_
- витешког духа - не убијају противника који се предао (Конрад Лоренц је пре педесетак година добио Нобелову награду за рад на томе. Он Исусове речи: ,,Окрени и други образ'' тумачи као: ,,Предај се'', што није без основа.)
- Друга је чисто анатомска: очи постављене с лица (јер је ловцима потребно тродимензионално видно поље, док је за плен важно да види све около до иза леђа).
Иначе је вук стрвинар, лепо од њега.
Вук је велика звер (а не као што су мени говорили кад сам била мала: као пас. Прво, и пси су превелики. Велика пудла је отприлике као орманче испод судопере, плаши човека.) Вук је 80 х 140, као трпезаријски сто.
Вук је један од предака домаћег пса (види Лоренцову књигу, коју треба да има свака кућа, ,,Говорио је са животињама'', пуна је анегдота, само не о вуку...) Други је шакал. Ово, хехе, изгледа као песница у нос теорији еволуције, која не признаје конвергенцију, могућност да од двеју врста настане једна. Међутим, није баш тако... Шакалски се од вучјих потомака оштро разликују, мада се зачудо добро мешају - види хаос у кинологији.

Zahtev koji pojedine ribe imaju običaj da postavljaju u toku snošaja ili neposredno pre početka istog. Odgovor na ovaj zahtev zavisi od iskustva i hladnokrvnosti trsitelja. Ukoliko je momak zelen, priča koja je do tog trenutka dobro išla može poprimiti dramatičan obrt.

Врста која се у свом изворном облику појавила још пре неколико деценија, пошто је еволуирала из познојугословенског компјутераша, те је одмах изазвала позорност међ’ народом као… хајде да будемо благи – ударена у вугла. У уобичајеним условима карактерисале су је мањак бриге за физички изглед (у сваком погледу), те вишак љубави према нездравој храни и лакшим дрогама, а надасве потпуна искљученост из онога што се догађа у правом животу.

Пак, своје савремене дистинктивне елементе је придобила у претходних 8-9 година, кад је дошло до неуобичајене фузије са другом врстом – српским метросексуалцем. Ово спајање не би било могуће, да зараде у ај-ти сектору нису порасле несразмерно више у односу на друге привредне гране, па је наш ајтијевац по први пут почео малко ипак да брине о себи.

Од типичног масног момчића (о девојкама неком другом приликом), српски ајтијевац се претворио у опасну зверчицу. Зализао је косу, очистио лице, пустио браду, купио свилену кошуљу, најскупље италијанске ципеле и француску колоњску воду. Уједно, кренуо је у теретану, мало се утегао и набио мишићну масу.

За узоре је изабрао разне месије мудобубрежне трговине, попут Истока Павловића и Милана Маглова, те је приграбио њу-ејџ филозофију о томе како је традиционално радно место „аут“, како су криптовалуте „ин“… генерално, о свему размишља на алтернативни начин. Кад иде на посао, вози се електричним тротинетом, а ако му фирма омогући, свака два месеца иде на „тим билдинг“ у разне европске вукојебине.

Но, као сваки скоројевић, српски ајтијевац није остао имун на модерне трендове (да употребимо његов израз, хњохњо), те је у души остао хомо балканикус. Уместо да улаже у нешто што ће трајније збринути и њега и његову породицу, кренуо је у смеру „курве и кокаин“ лајфстајла, што говори у прилог томе да се у његов генетски код можда умешао и ДНК Тонија Монтане из „Скарфејса“. Но, у правом животу, ајтијевац не слуша ни Тонија Монтана, ни „Пуш ит ту д лимит“, а још мање гледа филм нивоа „Скарфејса“. Уместо тога, он слуша оно што се затекне на „Јућуб“ трендинг листи, плус бинџује сугерисане серије на „Нетфликсу“, које имају шест сезона са по двадесет шест епизода.

Пак, кад смо рекли „фузија“, то не значи да се „ајтијевац“ претворио у метросексуалца, већ да се помешао са њим. И даље је то лузер из замраченог ћошка (друга ствар је што је сада тај ћошак цео спрат нове стаклене зграде), који се не интересује за шире друштвене импликације...

Odete na slavu. Krene redom, meze, corba, sarma , pecenje, kolaci i za sve to vreme rakija pa spricer pa pivo i taman kad krenu dublje i bitnije teme, politicka mimoilazenja i zelja za ponavljanjem celog ciklusa zdranja iznova a domacica donese kafu . . . Znate da je svemu kraj i da je vreme da tu utanjenu otuznu tecnost bacite za vrat i pocnete da lazete kako vam se zuri, spava i tako to.
Domacin vas kao zadrzava iz kurtoazije da jos ostanete a vi satro bas morate da krenete.

Sikterusa je dakle domacinski fajront.

Suptilan naziv za laku djevojku koja ubrzo nakon duge i "divne" veze nađe novog momka, koji je prema njenim riječima: "princ na bijelom konju", sve do jednom dok ne pukne i ta ljubav i ona sebi nađe novog "princa" i tako svoje "stvari" nosi od jednog do drugog.

Žena koja se trudi da isprovocira muškarce onlajn ne bi li je ponudili spolovilom, sve u cilju da ih odbije i tako nahrani poljuljani ego. Obično to bude neki nesigurni devojčurak što je u školi dobijao veliku porciju zajebavanja na račun fizičkog izgleda. I tako sve dok nije shvatila da ima vaginu i sada ponosno maše njome.

Za razliku od ženskog trola koji otvoreno nudi vaginom zarad sprdnje sa pičkopaćenicima sajtuša to radi suptilnije. Njen cilj nije ismevanje nego odbijanje muškaraca radi osvete za svaki put kada je ona bila odbijena i kada na nju nisu obraćali pažnju.

Paradoksalno, pozicija koju shvatiš tek kad je svojim očima vidiš.

Retoričko pitanje u kojem se krije krajnje madafakerska spuštalica čiji je jedini smisao podjebancija bez represalija, a zna da ide dotle da "žrtvi" sjebe dan. Vid zajebancije koji je preporučljiv samo sa ljudima koje dobro znate.

Vrtiš te ovo te ono po glavi. Preplićeš, zaplićeš, rasplićeš. Rokneš sebi jedan tretman ćutanja na dva-tri dana. Embargo na uobrazilje što ti se useru u čitav dan. Pa se lepo opet otreseš, cepaš dalje. Jebeš samoodbrambenu patetiku. Tvrdiš, uveravaš, razuveravaš, sumnjaš. Živiš od danas do sutra kao da si danas rođen,a da tek sutra stariš... Kad odjednom, zakove te živa reč. Nema više "zdravo za gotovo". Tad udri brale da misliš, da vičeš, da ćutiš, da se pitaš o čemu ti duša vapi. Ma bre ko te jebe, sad će malo preko tebe da se kotrlja živa reč. Svaka će da te žigoše ko magarca. Izdrži brale moj...

Zlatno nepisano automehaničarsko pravilo.

Ono što baš zabole političara za njegov narod.

Uputstvo za radikalne promene u životu. Sve što ti smeta, ELIMINIŠI!

Muška vidra.

Vozač autobusa.

Omiljena Crnogorska izreka.

Jedna od veoma istinitih životnih mudrosti i jedan od najzloupotrebljenih izgovora za svako sranje koje napravite na poslu. Malo poznat nastavak ove izreke glasi "... k'o ne radi taj i ne greši".

Hrapavo i grubo. Obično se koristi u majstorskom, posebno stolarskom, žargonu za nešto neravno i neošmirglano, a u narodu postoji i izraz *rošavo lice* koji nose oni što nisu slušali roditelje kao klinci nego su cedili bubuljice ili češkali boginje. Elem, nebitno je da li gorepomenuti atribut nosi građa ili osoba jer se u oba slučaja vode kao niža klasa.

Kad ti devojka zabrani pristup vulvi dok ne smršaš. Il ćeš smršati u rekordnom roku il ćeš naći drugu devojku. U svakom slučaju efikasna dijeta.