Luiđi
Особа која је тотално небитна. Тринаесто прасе. Задња рупа на свирали. Ринго Стар. Вечито у сенци неког Мариа.
Луиђи је често добар према свима. Девојкама купује Милка пралине.
Али не јебе.
Док Луиђи плеви гербере, Марио пампрчи 'талијанске цаве и сјебава змајеве. Луиђија нико не воли. Луиђи је сам. На са'рану му ни поп неће доћи, јер ће бити код Мариа на гајби, шикати кокс и триповати од шрума.
Луиђију се ни кер на гроб посрати неће.
Indijski okršaj
Veoma učestala i iritantna pojava u indijskim serijama.
Naime, da bi se pokazala dramatičnost situacije, koja je pritom sve samo ne to a u kojoj se dva ili više šokiranih aktera nalaze, kamera zumira lica jednog po jednog iz više navrata u trajanju između 30 sekundi i 2 minuta.
U toku cijelog ovog čina, piči dramatična indijska muzika
Anandi: (*šokirana*)
Baba: (*vata se za glavu*)
Jagdiš: (*zinuo ka' tele*)
Anandi: (*počinje da plače i klima glavom lijevo desno*)
Baba: (*zinula i podiže pogled naviše*)
Jagdiš: (*zinuo još više*)
Anandi: (*vata se za glavu i počinje da vrišti*)
Baba: (*spušta glavu i kreće da plače*)
Jagdiš: (*sada već zinuo ka' pička i naziru mu se prve suze*)
Šiv: Da, dobro ste vidjeli... Prosuo sam punjene paprike u kantu za smeće.
Internet ime
Врхунац конспиративности. Маска испод које се бориш за своје идеале, за своје ставове на бескрајном пространству светске глобалне мреже.
Мислим, наравно да нећеш ставити своје право име! Шта треба, да те нађе сутра БИА, ЦИА, Ватикан? Ванземаљци? А ти си бре од пресудне важности за ову планету и нови светски поредак! А исто не би било згодно ни да Sara_97_nusnkwpvksnamb сазна да се заправо дописује са оним чудаком са 6. спрата, мислим да би 20 година разлике могло да се испречи вашој необузданој љубави. Нити би било лепо да било ко сконта да волиш Елтон Џона... Не разумеју они ту уметнос', посумњаће нешто бре!
- Име и презиме?
- енемиофтхефреењорлд!
- Дечко, јеси добро ти? Не можеш да се учланиш у библиотеку са надимком!
- Није то надимак, то је моје уметничко име, сад пиши курво!
- У бре, што си незгодан. Адреса?
- мишафудбалер96@јахоо.цом
- Јесу тебе испустили на главу или на дупе кад си био мали? Јер ни једним ни другим не умеш да размишљаш.
- Оћеш праву адресу па да ме нађеш, да ме пријавиш? Да дођеш да ме покрадеш? Да ми мурија виси на гајби 24 сата, да ме прислушкује Ватикан? Е па неш' колега! Паљба!
- Ај напусти локал шабане, можда јесам библиотекарка ал' ћу да те налупам ко ове печате, 'ти јасно?
- А немој тето молим те, морам да прочитам Хајдуке за лектиру.
Yugo
Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.
Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...
Ali...
Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.
Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu.
U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.
Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.
Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.
Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.
Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.
Živeo Jugiša!
Hleb naš nasušni
Основа сваког српског оброка. Сув леба. Полубели. Шупљикав. Лебац ражени. Погача. Црни. Лепиња. Врућ. Намазан. Сомун. Векна. Од јуче. Препечен. За попару. Буђав. Свињама.
За леба данас мора да има, а за слеба ћемо се већ снаћи.
Радивоје је мрмљао нешто себи у браду. Никад није добро кад треба да дође у град, ни овога пута није изузетак. Несносна врућина му није причињавала задовољство. Оштра, седа коса је била мокра од зноја, на крајевима који стрчаху испод шајкаче. На путу од општине до аутобуске угледа малу продавницу и реши да отресе једно ладно зидарско. Увек је узимао јагодинско, јер га је чича са слике подсећао на деду. Пребра по чакширама и нађе две згужване стодинарке. Плати једном од њих за пиво, па седе на оближњу, пуким чудом, функционалну клупу у хладовини. Скиде шајку и тежачким, од рада испуцалим дланом, обриса чело, прекрсти се, просу мало из флаше, те натегну добар гутљај. Док је подригивао, крајичком ока спази клинца како излази из зграде преко пута. Мали је износио ђубре. У провидној кеси, старцу западе за око више од пола векне хлеба. Очи му заискрише.
Зар хлеб наш насушни?
Сети се како је јесенас зајмио паре за нафту да пооре, таман кад узе гориво, паде киша, па је чекао да ''цедне'', онда је три дана извлачио стајско ђубриво, договарао се са агрономом дал' да прихрани ''Каном'' или ''Урејом'', па је дрљачио, па је каснило семе у пољопривредној апотеци, сејао, повлачио, па прашачио, дотрајала задња гума на трактору. Зимус паде голем снег праћен јаким мразом, мислио је: 'измрзе све', ал' јок, удари велика киша око Васкрса, поплави, ал' опет би добро, онда наиђоше жеге, па се баба и он молише Богу и Светом Илији да их град заобиђе, па је јурио премије за млеко да има чиме комбај' да плати, па га је комбајнер завлачио две недеље док је овр'о, а принос бе'а танак, па док је отер'о жито у амбар и истоварио да се просуши, одвез'о у задругу да га да по неипслативој откупној цени... Данас је платио порез да му извршитељи не би запленили трактор. Јер шта је он без трактора? Од свега му је остала још једна згужвана стодинарка за локал до куће. И дуг од 400 евра. Утрошено време и рад се не рачунају. О живцима да не говоримо. Уз курац му мука.
После баченог смећа, клинац прође поред Радивоја гледајући га са подозрењем. Минут касније изађе из продавнице носећи свежу векну хлеба по цени од 44 динара. Радивоје помисли да малом опсује и тетку и бабу, али се уздржа. Само добаци:
- Синко, гре'ота је 'леба бацати.
Мали га није ни регистровао, а и да јесте, не би растумачио. Јер нема ко да му каже и објасни. Деда му се давно доселио у град и пљунуо на сеоски живот, а ћале му је већ градска фаца, рокер. Он само зна да је хлеб 44 динара. Свакако је дечко журио да се логује на ЦС сервер, чека га буљук другара из разреда да поврате Косово...
Тако то уређене државе раде. Леба и игара.
''Оче наш...''
Švecka
Шта је, морала Јуровизија у Швецку доде па да чујеш за њу, а?
Наш ти да сам ја тамо боравио? Дабоме да не знаш!
Павијан покојни се закачи с ликом неким, разумеш, и онда морали да палимо. И де ћемо, Киза покојни имо неку шему за Швецку, узми сошку и пали из Југе.
И стигли ти ми тамо.
Земља ко земља, ал одма ме сморили они бледуњави педерчићи и оне ружне женетине. Причају шатро да се тамо добро живи, као нађеш шљаку чим запалиш и те форе. Лажу бре! Петнес дана ми тражили шљаку, неће Снус те запосли ако чује одакле си, разумеш? Јонда се Киза снађе за неки ноћни клуб, убаци нас тамо као секјурити. Ма није било проблема, оно све фин народ. И оне се швецке жене ложиле на нас, разумеш, ал ко у то думочи! Нашо ја једну нашу, Босанка, разумеш, и код ње се увалио на гајбу.
Него ми гледамо: Што ми бре да радимо за њих? И кренемо ми полако заштиту да им уводимо, разумеш, као добар дан, добар дан, не праве они проблем. И држали брзо цео крај један у Гетеборгу, ма нико проблем да направи. А кинтаааа, само капље!
Ту ја ову моју Босанку откачим, бежи реко, крај и те форе, она полудела! И одем у хотел са једном Кубанком азиланткињом да живим, та је била мрак! Кад неам шљаку око заштите, само са њом цео дан и ноћ, разумеш?
И било нам добро, живели ко бубрег у лоју, нема ко да нам смета, ми се ту повезали и са Ђомлом што држо остатак града, ма мица тракалица бре, разумеш!
Ал дођу пубови једно јутро по мене у хотел. Лупају они, ја не отварам, развалили врата, мене одма на патос, разумеш, ја њима "Шта је, пандурчине, мора вас десет на једног Оловку!" И приведу они мене, фина им и милиција била, да не веруеш, господа бре! Не ко ови наши клошари да те одвале од батина! Јок, дају ти цигаре, кафу, узму ти изјаву фино, испитују, ал све културишка, па дал ти треба адвокат и те форе. Ја гледам, неверуем, разумеш! Питају дал си ти рекетиро Јевреја маторог, па Бјорна, разумеш, ја све као нисам, немате доказе, ал ме задржали у мардељу.
Одма сутра на суд, ја као нисам и нисам, и мој адвокат немате доказе, ал они доведу сведока, кад оно - ко је сведок? Гледам и неверуем! Она Босанка што сам јој дао педалу кацам дошо до пара! Решило женско да ме сарани!
Ал адвокат мој био добар, све је пита има ли она доказе, па дал је љута на мене, и то, и извуко се ја. Ал нису ни они блесави, видели Снуси колко су два и два, разумеш, и истерали ме из Швецке на десет година јер сам био онај... Илегалац!
Вратио се онда овде, разумеш, пун пара од шљаке, свако вече на сплавове, народњаци, лудило! Него прође и то, ал ајд сад...
Ал добро сам ја и прошо, разумеш! Ови Киза и Павијан што остали тамо, неки дошли што почели да раде и бело, почистили целу екипу за петнес дана! Ја ту мало шљако, после пао, сад животарим помало, шљакам на ситно, није лоше, живи се, разумеш!
Швецка... Е, слепци једни! Ви то само на телевизији можете да видите!
Dečije pesme
Подстрекачи рађања, развоја и битисања болесних умова. Клице перверзија, порока и различитих психоза. Нико у њих не сумња. Наизглед безазлени, весели текстови уз које деца плешу и које радосно певају. Али...
1. (Полигамија)
Бубамарац мора време губити
И све бубе редом љубити
Буба Дару, буба Клару, буба Бару...
2. (Наркоманија)
Узми велики ексер
сачекај да падне вече
...
Узми велики ексер
и радошћу наоружан
закуцај сваки свој осмех
да никад не будеш тужан!
3. (Педофилија)
Неко воли певање,
неко воли свирање,
а ја волим, извините на изразу, цинцулирање...
Цинци линци, драги клинци,
ја не желим да вас дирам
желим да вам (вас) цинцулирам
моја главна занимација
то је ситна цинцулација...
***
...обично комарци, долете и оду,
а у међувремену неког и убоду!...
4. (Патолошки страх од губитка невиности)
- Лептирићу, шаренићу, ходи мени амо
ево имам лепу ружу, помириши само!...
- Ја бих дош'о ал се бојим какве игле клете,
стиснућеш ме, пробошћеш ме, онда збогом свете!
5. (Монотонија сексуалног живота, са примесама мотива мртве драгане;)
Ђиха, ђиха четир' ноге,
све четири круте
ђиха, ђиха ми идемо на далеке путе...
...Раго једна, баш си лења, зар те није срам?
Ако нећеш ти цупкаш, ја ћу цупкат сам!
6. (Коцкање)
Коцка до коцке коцкица
Кроз простор и кроз време...
...и тако дан за даном...
7. (Групно задовољавање)
Десет љутих гусара дошло у мој кревет
Један пао с кревета остало их девет...
...једног сам успавао остало их осам...
...један пао у несвест остало их седам...
...се попело на брест! ...пао на главу, остало их шест!
У сваком погледу, ја их се не бојим
ја дишем дубоко и гусаре бројим...!
AJAX
Grčki junak koji je kao mlad igrao fudbal u Holandiji, a pod stare dane razvio maniju čistoće i umro pijući deterdžent i paranoično mrmljajući sebi u bradu "Bolji sam od Ahila, bolji sam od Ahila... I od Van Bastena sam bolji... Mister Proper je pička...".
Brejvikova odbrana
Totalna suprotnost Miloševićeve odbrane, dok se tamo okrivljeni trudi da umrtvi slučaj, ovde imamo situaciju gde okrivljeni pokušava da sve oko sebe što pre ubedi da je lud, čak šta više, ponašanje okrivljenog evoluira od ludog ka još luđem iz pitanja u pitanje. Polako ili sigurno, okrivljeni dovodi sve oko u pitanje da li su i oni sami normalni. Odbrana radi po principu što luđe, to bolje.
Sudija: Gospodine Brejvik, čuli ste optužnicu, izjasnite se.
Brejvik: Trava je zelena, traktorista tera kombajn po minskom polju, ja sam KOSAČ, ja sam samo KOSAČ, Boban mi reko da sam KOŠAČ, dece mi imoje, perike, svuda oko mene perike, krmeljiv čovek sa perikom, gde su mi SLINE, nemam SLINA, uvek sam imao SLINE, Oću da guram stolice, ove stolice nemaju točkiće.
Sudija: Gospodine Brejvik, uozbiljite se.
Brejvik: Mali ker, mali ker, kobaja, velika kobaja, čupam nokte, svima čupam nokte, jebem Angelu Merkel, JER SAM TAKO U MOGUĆNOSTI. Poslaću joj Đoluba da joj kaže da sam u mogućnosti, krava, seda krava, Veljina krava.
Sudija: Kakva krava gospodine?
Brejvik: Ma ona Del ponte.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
Otac: Sine, gde su mi pare iz pantalona?
Sin: Neam pojma ćale. Do sada sam ovaj, kosio travu u dvorištu.
Otac: Alo Brejviče, ti ostavim jedan avans pa da razmišliš još jednom. Ti kosio travu, pu pička ti materina!
Mića Surla
Legendarni manijak sa Kalemegdana. Poslednji romantik u svojoj "profesiji". Čovek koji je izazivao zgražavanje tadašnjih srednjoškolki a u isto vreme oduševljenje penzionerki.
Njegov indetitet (sem nadimka Mića Surla) je i dan danas ostao nepoznanica. Postoji mnogo nagadjanja i teorija u vezi njega, najrasprostranjenija je ona da je Mića Surla bio samotnjak sa Dorćola koji je voleo druženje ali nije znao kako da pridje ljudima, dok je druga popularna verzija da je on u stvari ugledni lekar iz Doma Zdravlja Zemun, kome je bilo dosadilo da on svima gleda surle, pa je rešio da pokazuje svoju.
Jedino sigurno je to da je Mića Surla poput pravog super heroja otišao u legendu ne otkrivši svoj indetitet.
Mića je bio prepoznatljiv po svom dugačkom teget mantilu, papučama, belim čarapama i ruži koju je uvek nosio u ruci.
Ordinirao bi u kasnim satima Kalemegdanskim parkom i prepadao gospodje, bilo starije ili mladje, on je bio dzentlmen koji nije žene procenjivao na osnovu godina, otvorio bi svoj mantil, uzviknuo " gospodjo vidi surla", zatim bi nestao u mračnoj noći.
Super heroj 60-tih i 70-tih godina dvadesetog veka. O njemu su se pričali mitovi poput onih da je Mića uspeo da "pokaže surlu" čak sedmorici milicionera u razmaku od 5 minuta i 50 metara, a da ostane neuhvaćen. Takodje je poznata priča o gospodji ispred koje je Mića izleteo, pokazao surlu i počeo da beži. Nažalost gospodja je bila atletičarka pa ga je pojurila i saplela, Mića je pao direktno na surlu, pogledao je sa bolnom grimasom na licu i izustio "sram vas bilo gospodjo, kome sad da pokažem ovako posečenu i odranu surlu".
Sve u svemu uporedjujući ove današnje manijake sa nekadašnjim romantikom Mićom Surlom, dodje se do zaključka da Beogradu nedostaje jedan autentični manijak od kog neće niko strahovati, jer on nije ubijao, silovao, pljačkao i nanosio patnju. Mića bi jednostavno pokazao "poentu" i nestao bez traga. Gledajući današnja dešavanja i novinske naslove, koliko god to paradoksalno zvučalo, Mića je bio dobra prilika za udaju, naspram današnjih mladoženja.
Mića je bio i ostao simbol jedne generacije, neki su ga slavili, neki su ga tukli, ali Mića je ostao isti, neiskvaren i pošten. On nije imao skrivenih namera, on je samo želeo da pokaže svoju surlu!
Razgovor dve komšinice:
Pogledaj ovo molim te, ubio devojku, silovao , trgovao ženama... Jebeš mi mater pored ovih danas, žao mi je što nisam zaprosila Miću Surlu, pa on je bre bio premija, kad pogledaš ovo!
Kalkulisanje
Sportska veština u kojoj su Srbi svetski prvaci i koja u svakom sportu u kom se takmiče zamenjuje znanje, veštinu, fizičku spremu, taktiku i borbenost.
- Čekaj, ako mi pobedimo Hrvate, a Belgijanci igraju nerešeno sa Makedoncima, onda u sledećem kolu mi moramo da igramo barem nerešeno sa ....
- Ne, ne, ne, mi moramo da pobedimo Kroate sa bar 3 gola razlike, ali da damo ukupno 7, a u tom slučaju Belgijanci mogu i da tuku Makedonce, ali sa najviše jednim golom razlike i da ne daju više od 3.
- Stani, a ako mi igramo nerešeno sa ujacima?
- Onda Makedonci moraju da dobiju Belgiju sa 13 golova razlike, a mi onda moramo da tučemo Vels barem sa 5 golova.
- Momci, šta mislite da počnemo trening? Mislim, sutra igramo odlučujuću utakmicu, odraće nas ako prsnemo na Maksimiru.
- Čekaj, šefe, razrađujemo strategiju.
- Je li, šefe, je l` sam ja dobro shvatio ovo što mi pričaju? Ja, znači, sutra moram da primim 3 gola minimum, ali tek kad damo 12 komada?
- Jeste, ali samo ako Velšani izgube sa 4 razlike, ali ne brini, ja ti javljam sa klupe kad da počneš da primaš.
Kenja te ko Marka Jarića
Лик који је класична џиџалица, може се рећи солидан кошаркаш и полу шмекер. Јебему матер, оде у јебени НБА, и смува фазон, најјачу пичку на планети и притом заради шоу пара. У неком праведном универзуму цирко би са Короманом и Сашом Илићем на Фристајлеру, игро за Хемофарм и имо рибу деведесето.
Негде на рулету..
-Све на дваес' три.
-Брате ти си луд, до првог немамо динара ако ово пукнемо..
-Опаааа!
- Који си Јарић, НЕВЕРА!
