Бити џентлмен значи бити истински мушкарац, бити Прави Џентлмен, доћи до одређеног нивоа понашања и живљења који подразумева интегритет и заслужено поштовање. Нешто чему би сваки примерак мужјака који је престао да сиса палац и отарасио се едиповских жеља да сиса кеву требало да тежи.

Посебно код нас на Балкану. А још посебније због постојања руралног мита о Балканцу као мачо Тарзану, јебачу и "фрајеру", који иначе не постоји. Ако игде има мање мачо мушкараца онда је то у нашим крајевима, стога балканци као стереотип уопште и не постоје. Фејк искарикирани шовинизам са примесама пичкопаћеништва се не рачуна у мачизам.

Џентлмен није господин, господин може да буде свако ко искешира довољно за Хуго Бос одело или је спреман да прода бубрег не би ли му италијан фегетлија по мери сашио сако и упарио кравату са гаћама. Да су господа џентлмени, имали би пуну скупштину истих, али нажалост ако би смо скупштину називали по томе ко у њој обитава, могли би комотно да је зовемо и штала.

Прави џентлмен мора да буде оличење равнотеже у свему. Да балансира на десној нози док левом шутира кретена у дупе, у једној руци да има књигу док другом показује средњи прст систему, једним оком да гледа напред а другим да мерка конобарицу. Мора да буде свестрана особа, способна за све али не и спремна на све. То разликује дилеју која покушава да пробије главом зид од џентлмена који заобиђе зид, узме пнеуматски чекић, сруши га а онда се врати и прегази преко њега. Џентлмен у животу ради оно што воли али тиме не угрожава друге, не смета и не смара о томе. Веома је важно не бити смарач, не досађивати својим ставовима када нико није питао за њих, не дробити увек о истим темама и не силити са духовитошћу. То је одлика Правог и ту се добро оцртава она равнотежа што сам је споменуо. Бити наметљив када треба али не стално, имати смисла за офанзиву и дефанзиву, тактичност је џентлменска врлина.

Још пар ствари морам да споменен у вези џентлменовања, једна је веома важна, а то су жене. Истински Прави поштује жене, ту се разликује од Балканца који је и даље заљубљен у своју маму јер она зна да ујутру воли прженице са бабиним џемом и кафу са једном и по кашичицом шећера и најрадије би се оженио мамом или женом која је подобро емулира. Дакле, поштовање према женама је основа односа са њима. И да се не схвати погрешно, да нагласим, поштовање а не лизање дупета ради добијања приступа међуножју супротног пола.
Да би неко био Прави Џентлмен, мора, нажалост тако је, да има само једну жену. Зашто? То је једноставно питање са компликованим одговором. Да би се разликовао од остатка мушке популације и да би остао концентрисан на важне ствари не сме да ландара к'о муда за вепром. Од тога боли глава, није хигијенски а нема ни смисла. Концентрација је важна јер се тако фокус преноси на друге важне ствари у животу, а то жена може да постигне са Правим. А и супер су жене, понекада дају смисла бесмислу, понекада одузимају смисао свему али зато увек, увек пријају.

И задња ствар у ионако предугачкој беседи је поштовање. Поштовање не као усађен рефлекс учтивости који бесмислено подсећа на некадашње идеале и обрасце понашања већ поштовање као одраз здравог разума и културе. Да дам један баналан пример: Уђеш у ГСП, седнеш, до тебе два старца дрве о томе како је омладина искварена, дрогира се и генерално курцу не вреди, онда те један од њих погледа "устај коњу, ја сам четресшесте био на радној акцији" погледом. Е сада, таквој багри не треба устати да му живот овиси о томе, није лепо бити фин према дебилима који те без упознавања окарактеришу лоше, бесмислено је и нимало логично. По мени, не би било културно устати таквом човеку јер реакција на некултуру треба да буде сам још већа некултура, бахатост а ни физичко насиље не би било на одмет. Што опет доводи до једног обрасца којим би џентлмен требало да се води. Ко тебе каменом ти њега никако хлебом него пиштољом или бомбом. Не око за око него глава за једну длаку са дупета. И по мени, то је скроз исправно и поштено. А треба да функционише и у другом правцу, ко теби џак ораха, ти њему два џака ораха догодине када твој орах роди. Џентлмен је бољи према онима који су добри према њему и гори према онима који су лоши према њему.

Толико.

Za većinu Srba jedina veza sa religijom.

Žbljoha je popularizovani izraz najčešće korišćen kod omladine sa prostora BiH, a koji sve više uzima maha i u Srbiji.
Pod pojmom "žbljoha" se podrazumeva fantastično oblikovano žensko telo koje je, nažalost, oskrnavljeno onim što nazivaju "glava" i "lice". Dakle žboljoha je svaka devojka čije telo poredimo sa telom Leticije Kaste i čiju glavu poredimo sa glavom Isidore Bjelice.
Sinonimi za žbljohu su: skrndelj, kalakotra, kangrba, grob....

Najviši čin u srpskoj vojsci.

Čovek koji je ceo svoj život posvetio pisanju facebook statusa.

Svaka druga mašina.

Jedinstvena prilika da vidite šut glavom paštete argete ili kako njeguški pršut izvodi korner. A kao vrhunac marketinške gluposti, emituje se reklama u kojoj alpska kobasica dribla sjenički sir i daje gol pored nemoćne srpske, roštiljske... O sladoledima i slatkim đakonijama da i ne pričam, izgleda da imamo više vrsnih golgetera u potrošačkoj korpi nego na klupi reprezentacije.

Особа која док размишља, размишља зашто размишља.

Kao i svaki slozeni proces i ucenje se moze podeliti na nekoliko faza.

Hrabri kučkin sin. Heroj. Ludak. Ovakvi ljudi rešavaju ratove i kroje istoriju.

Osoba koja ujutru ne ustaje već se воздиже.

Osoba koja živi siromašno samo da bi umrla kao bogata.

Objekat za budjenje lažne nade.

Ako si dobro jebao sinoć, piješ u krevetu. Ako nisi - kuvaš.

Исто што и говно, ухвати те кад се најмање надаш без парчета папира.

Istinitа tvrdnjа, ili grupа tvrdnji, kojа vodi do kontrаdikcije.
Ali u nekim slucajevima je ovako:

Misao koja na prvi pogled izgleda protivrečna, a koja je u stvari duboko tačna i istinita.

Kontraceptivno sredstvo. Kurton. Kondom. Prezervativ.

Od milošte prozvan šešir jer glavu čuva. Pri tom ova rečenica važi i u šekspirovskom četrdesettroznačno-dubokoumnom tumačenju, i u pijani-matorac-sa-skele tumačenju. A povrh svega (gle ironije, baš "povrh"), ima i fizičkih sličnosti.

Prvo što pomislimo kad se ujutro u 6 probudimo za školu/posao.

Urbana legenda o količinskom odnosu žena i muškaraca u Banja Luci.

Brojka se kreće od famozne 12 na 1, pa do mizerne 5 na 1...