Suprotno od alfa mužjaka. Štreber bledog tena, neretko sa đozlucima. Svuda ih nosi sa sobom. Po svoj prilici je edipovac. “Biće kako mama kaže”, misli on u sebi. Ne skida se s neta; on je hodajuća vikipedija. Uglavnom sluša new wave, indie. Nekako obožava Dorijana Greja. Kada ga vidiš u izlasku, poželiš da mu zapevaš onu od Idola: “Retko teee viđam sa devojkamaaa”. Jer, on sa ribama jednostavno ne ume. Prezire sve mediokritete, a gotivi samo ono “kvalitetno”. Dakle, kvalitetna muzika, kvalitetne knjige, kvalitetni filmovi. Idealista je i zato često upotrebljava glagol “iskristalisati se”. Pastelne boje su mu omiljene.

Bangavi narcis… Ne treba ti.

Nema dalje, postao si čovek, sprcao si dovoljno godina u dupe, zarađuješ za sebe, plaćaš svoje račune.

Jednoga dana, ona dolazi, nenadano, pojavljuje se u tvom životu, i tera te da shvatiš mnoge stvari.

Ona će biti majka tvoje dece.
Nosiće tvoje prezime, jedina koja može imati tu čast i privilegiju u moru riba.
Nemaš položeno, ali znaš da voziš, ona to zna da ceni ceni, i zato voli te takvog kakav jesi.

Svestan si da nisi najbolja prilika, da nemaš para, kola, stan i sve ostale finese, koje "krase" mamine i tatine sinove. Ali zato imaš osećanja koja gajiš prema njoj, i svojim postupcima, nadoknađuješ materijalne nedostatke.

Zbog nje se budiš sa osmehom. Zna da kuva, da te nasmeje, razume te.
Zbog nje si u stanju sve da odjebeš.
I znaš da ona to zaslužuje.

Laskavo zvanje koje su neki ljudi stekli na isti način kao što je i stonoga dobila ime.
Ne zato što ima 100 nogu, već zato što veliki broj ljudi ne ume da broji preko 16.

Јесте, роде, опустио си се ти много. Отаџбина те тражи. Већ више од 10 година живиш у благостању, мало ли је? Требаш држави. Не може она само да даје, мораш нешто и да вратиш. Да се разумемо, свака држава даје, али наша је посебно издашна.
Јел те је увек саслушала кад ти је нешто требало - јесте. Ако си бесан - демонстрираш, по киши, зими, врућини. Држава те пусти та се изакаш, а и здраво је бити на отвореном простору, она брине за твоје здравље.
Ако си се којим случајем разболео, ништа не брини, држава ти да твог личног доктора, дотуриш 300-400 еврића, бог да те види. Лекови обашка. Па где то још има?
Требају ти исправе? Никаквих проблема нема, једне ноћи чекаш за број на листи чекања, друге ноћи чекаш да те пронађу на листи чекања и већ следеће четири ноћи уредно чекаш. Шта, ти би то као боље организовао?
Хоћеш да се образујеш? Изволи синко, негде скупо, негде мало скупље, али зато ће диплома имати дупли рам да боље скупља прашину.
Посао ти треба, кажеш? Све у своје време, синовче, проживи док си млад, да те не пита старост где ти је била младост.
Имаш децу? Па чувај их онда. Јел треба држава да ти прави обданиште само зато што је теби било лепо, па ниси хтео да га вадиш?
Радиш, а мала ти плата или је нередовна? Једно по једно, важно је да ти имаш посао. Јел знаш бре ти која је криза? Мислим, нека јесте, зар не?
Касне пензије, деко? А где, па ти, журиш, да те пита човек? Да нећеш у гроб да однесеш?
Још увек ниси задовољан? Па јеси гласао? А, јеси? А што се мешаш у оно што не знаш? Чика Сима то свакако зна боље. Земљу треба да воде људи искусни, са резултатима. Јок, ајде да доведемо неке штребере и пицопевце који не знају ни где има добра јаретина под сачем? Не иде то тако, земљаче.
Не ваља ти овде? Молим, широко ти поље, тамо само тебе чекају. А иако успеш, опет ћеш требати чика Сими, јер он воли своју дијаспору, мада су ови шкрти за кинту, не питај. Као да су ови овде сви луди што плаћају акцизе, порезе, прирезе, ТВ претплате, камате на камате и слично, па они треба да дођу из белог света да нам соле памет. Батали те приче, такав нам ни не требаш. Не разумеш, а? Uncle Sam needs you, шта се правиш блесав!
Е, тако. Зато се никада не питај ште је Отаџбина теби дала, већ колико си ти дао њој.

Дакле, синко, спремај се. Не треба да те занима где и за шта ратујемо, твоје је само да погинеш к'о човек. Јер, за који мој, и живиш?

Ненадјебиви ниво поштења. Никад није помислио да зајебе неког, а камоли да украде или нешто горе.
Наиме, Михаел Лаудруп, легенда данског фудбала, није желео да наступа на Европском првенству 1992. које је његова репрезентација освојила, јер је сматрао да тамо не треба да се нађе Данска, већ репрезентација тадашње Југославије, која га је испушила због санкција. Тиме је себи зацементирао место на врху листе поштењачина. Алал му курац и свака му дала.

Najčešći razlozi i opravdanja za neiskazivanje osećanja prema drugarici. Razlozi koji nam, je l' te, blokiraju muda.

Znate se dosta dugo, ali poslednjih godinu i nešto ste počeli da se družite intenzivnije. Privukla su vas zajednička interesovanja, muzički ukus i netrpeljivost prema svemu što ima veze sa Balaševićem i Vokrijem. Vremenom se spisak onoga što vam je zajedničko proširio, pa bi ti sad malo i da produbiš vezu (i još nešto sem veze). E, sad, ako si apsolvent nejebice sa podužim stažom (a sva je prilika da jesi, jer u suprotnom reči iz naslova ne bi ni bilo u tvom rečniku), sva je prilika da patiš od hroničnog nedostatka samopouzdanja, koje je, je l' te (da parafraziram Mešu Selimovića) nemoćno kad se rodi, a strašno kad ojača. To je rak-rana koja, ako se redovno hrani mudoblokatorima, može da nabuja poput amazonske prašume i zauvek spreči dve bedne klice koje se nalaze u tvojim mošnicama da klijanjem formiraju dva čvrsta i postojana kamena, suštinsko obeležje muškosti. Tvoje vežbe pred ogledalom da imaginarnoj drugarici na lep način i uvijeno u oblande saopštiš istinu, koja u izvornoj verziji glasi "Dosta smo se više šetkali u fazonu Snežana Dakić-Boško Jakovljević, želeo bih da ti restauriram vulvu ili, što reče jedan cenjeni autor, da te jebem kurcem u pičku", završavaju se patetično kao prvi pokušaji Cicerona da opiše političku situaciju u Rimu, ili još gore, kao pokušaji Forlana da postigne svoj prvi gol za Mančester. Još jednom su kličice ostale u prašini. Zašto? Zato što su mudoblokatori metastazirali.

Повиновати се стандардима данашњице. Навијати за Звезду или Партизан. Ићи у Грчку на море. Смувати прву рибу, која од ортакиње затражи ваш број. Пласирати изанђале фразе из домаћих филмова, као оригиналан хумор. Држати у именику бројеве гомиле људи, које никада нећете позвати, нити ће они вас. Носити "нормалну" одећу. Гледати РТС, стварати одавно створено, и трошити одавно потрошено. Пљувати иза леђа, док се вама иза леђа пљује. Журити на последњи "дневни" аутобус, терати у курац циганче које проси, прелазити на црвено када нема мурије. Стартовати рибе када удари пиво, готивити само немачка кола, седети на клупи само ако није влажна. Ићи на други час, јер на првом не уписује, шацовати раскокане женске гузице у врелини летњих дана. Бити насмејан, по потреби дрзак, пуцати тикет због само једног меча. Користити виљушку јер су дошли гости, уваљивати туки пријатељу у женском друштву, ради његове елиминације. Гласати за десницу, а у друштву величати демократе, шишати се на кратко како доликује, слушати хаус, носити беле патике.

И тек тада нећете изазивати њихов презир. Постаћете само још једна кап, у том бескрајном виру људи. Нико вас неће само кратким погледом одбацивати, због расцветалих крајева ваше дуге косе, и чудног натписа на мајици. Причаће са вама као са себи равним, неће бити тог страшног терета. Тог страшног терета, због којег при уласку у просторију у којој седи десет непознатих људи, бар десет ће вас замрзети, а да нисте још изговорили ниједну реч. По први пут ћете себе почаствовати сјајем из плавих очију непознате девојке. Ходаћете улицама слободно, неприметно, добићете оно што сте одувек и желели, тај јебени мир, који имају други.
Запитаћете се, зашто сте уопште пркосили свему. Из табора "оних других", прећићете у табор који сте мрзели, табор "оних".

Једна, без сумње, бистра особа која је у својим тинејџерским покушајима да се издвоји од остатка масе отишла мало даље. Није се у потпуности извук'о. Неомражен, али неприметан и никад позиван када је требало да се пљуга иза школе, решио је да оде корак даље бавећи се стварима које представљају тоталну непознаницу његовој околини.

Било шта што би евентуално заинтригирало остале и њега угурало у центар пажње је долазило у обзир, али мало кога је интересовао бруто домаћи производ Никарагве и огроман проценат заражених ХИВ-ом у Централноафричкој Републици. Ко их јебе што не купују гумице, причали су. Енглески сви знају, а и шпански. И баба га научила поред Љовисне. Норвешки је добар, примамљиво звучи. Богата земља, снег, плавуше. Међутим, паде и то у воду, чим су кренуле критике о губљењу времена и "За кад ће то да ти треба, ни српски не знаш". А ионако је било зајебано пребацивање из директног у индиректни говор и смештање прилога "ikke" у разним реченицама.

Дигавши руке од наука, баца се на уметност или тако неки ђаво. Хипстеризам је кул, ал' фрка од ћалета. Видео би неке зелене уске панталоне и одмах посумњао свашта, а човек је академац Универзитета Ломоносов. Гот звучи примамљиво. Обучеш црно, лакираш нокте, пичиш неке металике па нека гледају љомбери. И треба да гледају. Ал' онда све то види кева па сазове фамилијарну конференцију где ће расправљати о најефикаснијим методама извлачења детета из секте и лечењу болести зависности, прецизније наркоманије.

Зато је ту стари добри спорт. Фудбал је увек популаран. Лепо је пратити га и бити упућен, али сви знају за Реал, Арсенал, Бајерн и остале великане, а тек није кул бити навијач Манчестер Ситија. Јебеш ти то. Сад је ту инернет и разни канали који преносе свакаве пизде материне па ће се наћи нешто што је "андерграунд". Изгуглаће се ако треба и трећа лига Албаније за ратне инвалиде па нека се чуде. Не навија за Барсу, а није ни несврстан. Издваја се.

Секс шоп.

Boli te kurac, ne moraš prati noge, nigde se nećeš izuvati, iz škole pravo kući!

Odraz vremena početaka. Nemi i crno - beli film. Kada se govorilo onda kada se imalo nešto za reći. Kada su misli bile čitljive iz oka, iz pokreta, mimike ili gega i kada su iste zaista bile crne ili bele, lako razabrate, lako proniknute. Ljudi su se dijelili na dobre i loše, umesto današnjih sivih.

Čaplin je ideal. On je onaj koji ne želi da prianja svetu, da se povinuje. Stvaralac skitnice, po sopstvenom liku. Sitan čovek, velikih pantalona, uzanog tukseda, ogromnih cipela, i opet malog šešira, uz štap i brkove čini gomilu kontradiktornosti koje on čini skladnim do savršenstva! Perfekcionsta zna da savršenstvo ne postoji, ali proglasiće Čarlija limesom.

"Sjajan komedijaš! Obožavam Čaplina, plačem od smeha", reći ćete. Čarli je klovn, komedijan, lakrdijaš ako hoćete, ispuniće vam vreme i približiti usne ušima i sada, toliko godina otkako ga nema, da i vi nekad čujete iskren i nekontrolisan zvuk sebe ne brinući kako će odjeknuti.

Ljude je najteže nasmejati. Njemu je uspevalo da čitavoj planeti zagreje srca. Postojao je kao suprotnost drugom čoveku sličnih brčića, sa kim je delio popularnost. Crno - beli svet, zaista.

Danas, kako vreme prolazi a ja starim i bolje spoznajem svet, shvatam Čaplinovu tragičnost. Njegov osmeh, to je razigrani, nesvakidašnji, skoro neprirodni osmeh klovna čiji je cirkus svet, a audijencija sav narod. Njegove oči su bistre, plačne, njegovo srce osećam u sopstvenom dlanu pri svakom pokretu tog malog tela, nezaštićenog, nesviknutog na svet i na ljude...

A pokreti su poezija. On svakog udostoji podizanja šešira. Krivog štapa, bušnih cipela, pohabanog kaputa i pocepanog cilindra, sa limenom tabakerom punom opušaka od cigareta, sa podsmehom iz očiju prolaznika, on ne odustaje od sebe, od svog puta i načina. Čarli ne pokušava da bude kao oni, on je takav kakav je, i svesan sebe, skitnice i propalice koji je nedostojan ljubavi i poštovanja! I pored toga, on će dati poslednji peni slepoj devojci za cvet. Dostojanstveno će odbijati da mu drugi plate večeru iako mu prete batine...

Pravoj ljubavi nije važno da li je uzvraćena. Zato je i prava. Bistra i nehajna. On zavoli brzo i lako, a opet jako i zauvek. Zauzvrat, ne očekuje ništa... Jer zna, ljudima je ljubav mala, a on sem nje, nema šta mnogo da ponudi. Novac dođe i ode. Potreban je samo da čovek preživi. Da, samo. Jer ono što čini čoveka nisu bezvredni papiri koji danas ni krivi ni dužni znače sve ono što u čoveku postoji ili ne postoji samo po sebi.

Maniri i šarm, gegovi i humor, iskrenost i poštenje, nadasve ljubav, sve upakovano u skromnost, dakle sve ono od čega je satkan taj tužni pajac velikog srca, koji je bio previše svesan lošeg u ljudima, ali koji im je ipak dao celog sebe.

Čaplin je smešan samo u slučaju kada nisi on... Čaplin i pored zakrpe na srcu koja je veća od neranjenog dela, hrabro ide napred. Život je kratak, što čini svaki trenutak dugim. On se tuče sa jačima od sebe da bi odbranio slabijeg, dete, psa ili ma kog...

Zagledaj se nekad u njegov osmeh i oči, u njegove cipele i štap, u linije na njegovom licu. U ljubav bez stražnjeg izlaza i plana, i očekivanja. U njegov sopstveni svet radijusa njegovog koraka... Onda zagledaj u sebe. Ako pronađeš nešto od toga, pa ma kako sićušan trag to bio, ti si dobar čovek.

Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.

Tijelom nabildanim od višednevnog iznošenja ćutuka iz šume sa jedne, te znanjem biranja riječi sa druge strane, ovaj muškarac uzdrma mlađana srca rasnih i spremnih ženki olako k'o krava Šarulja kad uleti u komšijine ku'ruze. Za njega se može reći da pripada grupi velikih seoskih jebača, muškarca koji kad se pojavi na prelima uz kazan izazove kod obdarenih seljančica poremećaj u glavi i enormnu želju za koitusom koju žele da utale beskrupulozno lomeći njegovu nabreklu stožinu.

On je mačo muškarac kojeg svaka žena, vidjevši ga na prvi pogled, želi za sebe. Nikada nije bio ženskobara, niti se vodio idealima društva zapadnih zemalja koji furaju stil feminiziranih, bledunjavih muškaraca, nego je kao pravi domaćinski čo'jek žario i palio ženskim srcima i neumorno ih uzgonio k'o beduin svoje kamile uz pustinjske dine. Za njega postoje tri glavna cilja: dobro pojesti, dobro popiti i dobro otrsiti. Ne koristi kabanicu, jer se nikada neće prevariti, pa napuniti neku razuzdanu provincijalku koja vapi za krutim sredstvom. Ne, on se ne pali previše, svejedno mu je ko leži ispod njega, bitno je samo da je mesnata i da se može uhvatiti za bolju dojku, te iz tog razloga često mijenja žene k'o svjećice na protrulom Stojadinu.

Суптилна операција.

Све што је потребно је један човек. Сместимо га у фотељу наспрам кутије која испушта кич и шунд у акустично-визуелном облику, трансформишимо есенцијалне егзистенцијалне проблеме у имагинарне, дајмо му хлеба, игара и слике других људи који грцају у сопственој немаштини на муљу сталешке лествице.
Сад мало музике, зурле и кобаје. Софт порнографију у три часа поподне. Сцену људи који се греју палећи књиге.

Мобилни телефони, плазма телевизори, виле, Дедиње. Модни жири који јавно понижава свеже лоботомисану девојку из провинције. Парче разнетог уда америчког војника. Косово, једноличну хорду парламентарних зомбија огрезлих о новчанице, белог оковратника.

Подигнимо га из фотеље. Напоље да види. Да, нека види да му се не исплати бити другачији. Непрегледна равница истоветне, жигосане марве, која клати својим обешеним звонцетом, обучена по најновијој моди, прикачена на инфузију испреплетену хиљадама каблова.

Посао, нека ради. За минималац. Новац значи комфор.

Назад у фотељу. Нека одмара од рада, па опет назад.

Јебени славуј се цвркутаво посрао на прозор, лепршајући крилима и певушећи Моцартов недовршени реквијем, док је иза њега сунце помешало своју крваву боју са плаветнилом вечерњег неба привидно се комешајући са крошњама занесеног дрвећа. Угледао је човека који се омамљено драо у дрвену кутију и уплашено одлетео.

Krajnji stepen posvećene zabrinutosti i posesivnog čuvanja dragocenosti koje je homo sapiens u stanju da ispolji. Briga vođena instinktivnom gadošću pri pomisli o ulasku štrokavih kurčeva nadničara međ' bedra jedre osamnaestogodišnje kćerke jedinice, alabaster belog tena, sa par kilograma viška kao u renesansne lepotice, čuvane kao krunski dragulj u posedu umiruće engleske grofice, u strahu skrivane k'o novčanica od 100 maraka 1993. godine, i pored toga što je ta ista kćerka pretumbavajući kurčeve istestirala više amortizera Golfa dvojke nego omanja agencija za tehnički pregled vozila, stekla veći radni staž u jahanju nego čitava Družina prstena u pohodu na Mordor, i vlaženjem na rumene momke sa lokalne pilane prosula više ulja na platnu svojih skupocenih pamučnih gaćica nego svi majstori italijanske renesansne škole slikanja.

Možeš ti preldžiju odvesti u VIP ložu milanske opere, on će na slušalicama svoje Nokije pustiti Žareta i Gocija, umesto tragičnog prizora kad Romeo umire na operskoj sceni, on će gledati u njemu najbliže dekoltirane sise buržujske milfače. Od ljudi i mesta se može pobeći, ali od onog što je čoveku u krvi niko nije uspeo.

Последњи покушај дечка да не добије корпу коју му спрема риба до које му је стало. Поента је да покажеш колико си јадан, колико си убијен од света, колики си тетреб, а сад ти и једина светла тачка окреће леђа. Немаш кинте, сјебан си и на поду, парастос је следећи ако те остави драга. Патетично, ал боли те курац, чак и да не упали сутра ћеш да се хвалиш ортацима да си шутнуо курву, а она да си је за срце ујео и да не може више тако. Скоро никад не пали, јер ниједна неће пацијента поред себе, али боље пробати, и ћорак може да буде користан кад-кад. Наравно, прави мушки не моле за пичку, залупе вратима и нестану, али тек кад им ово не прође.

Tačka na konstatovanje iznenadne mlohavosti polnog uda. Rešio je da bojkotuje apstinenciju svog nositelja na žestokom postu, lišavajući ga bilo kakvog aktivnog migoljenja u boksericama.
Smežurao se poput prestarele holivudske zvezde, ne reagujući na bilo kakav vid erotskog nadražaja, čak ni na kombo geng beng salatu visokobudžetne pornjave u sastavu rasnih crnkinja, latinki, arijevskih bledolikih dojki i brazilskih guzica.

Ništavilo.

Stadijum pijanstva, kada vas unose u kuću ko nameštaj.

Zrno dobrote koje se najbolje vidi tek kad je mrak najcrnji.

Jebiga, desilo se svakom. Pregoreo si i nisi mogao da se suzdržiš, nacrtao si joj hijeroglife belim fontom po fildžanu. Partija je bila brzopotezna a šahmat prebrz.
Ali ne očajavaj (oduvek sam hteo to da napišem), uspravi kralja ponovo i zavali kraljicu kako Bog zapoveda.

Da se izvinjavaš nije kul, nisi ti kriv, ko je terao da oblači haltere i štikle od petnaest santimetara. Ni nokti u nijansi devičanske krvi nisu nimalo pomogli.
Ali nemoj da si nečovek, ispravi grešku. Potrudi se oko nje, grizi i ujedaj ako treba, pokaži da ti je stalo do njene baklavice i daj sve od sebe da bude prskalica. Nemoj da nisi olizao kašiku do kraja, nećeš više dobijati pristup toj teglici nektara.