Био сам тад студент, тек уписао факултет. Прва генерација студената у мојој фамилији, није мала ствар. Још већа ствар била у то време да се из ужичког планинског села студира у Крагујевцу. Требало је пара, рођени, а ми их нисмо имали!

Нашао сам добру собу, код фине газдарице, баба Милке, мада је најбитније било да је била јефтина. Горе, одмах поред Палигорића, чувене градске кафане.

Кад сам први дан прошао поред Палигорића, замирисали ћевапи. Сваки сам састојак осетио, мајку му. И месо, и лук, и зачине, и ћумур на ком су се пекли... Како бих смазао двадесет, мислио сам се. Ал није се имало, често сам и у најосновнијем оскудевао, а и морао сам да учим, ни за дружење нисам имао времена.

Прошла прва година, ја најбољи у генерацији. Шта ћу, једини ми бег од беде био да учим. Добио и стипендију, ал и то мршаво, а морао и кући да помогнем, они су још мање имали. Била и једна Сања што ми се свидела, ал нисам смео да је питам, јер сам знао да нисам имао два или три сата дневно за девојку. И сваки пут кад прођем поред Палигорића, осетим онај мирис ћевапа, и зарекао сам се да ћу од прве плате да поједем тиx двадесет ћевапа.

Завршио пре рока као студент генерације. Одмах ме узели за асистента. Леп посао, мислим се. Плаћају те фино да учиш, то ми ишло од руке, буде и по која студенткиња... Милина! Брзо стигла и прва плата и, како сам је подигао са благајне, запутио сам се право у Палигорић.

Успут сам замишљао како ћу коначно да утолим глад, размишљао о салатама, кајмаку, како ми се мекани ћевапи топе у устима. А све то не иде без пива, разуме се. Сео и наручио све редно. Појео их.

Ништа. Ко да сам било шта друго у уста ставио. Пробао и сутрадан. Ништа. Више ми нису ни мирисали толико лепо кад сам пролазио поред Палигорића.

Постао сам и професор. Имам довољно за породицу, моје маторе, за друштво... Од тад не знам колико сам ћевапа појео, а још имам неки свраб у грлу, као неку глад, за оних двадесет ћевапа кад сам становао код баба Милке.

И онда сам схватио да је та глад могла да се засити само тад. Као што студенткиње од двадесетак и више година сада не могу да ми надокнаде ону Сању коју никад нисам позвао да изађемо јер сам знао да би ми то одузело времена.

Све у своје време, рођени. Све у своје време...

Само да ми је да овај свраб из грла некако оде...

Povezuje se sa osobama koje su "ispaljene".

Večiti seronja. Od deteta je bio serator. Svi uzmu lepo hemijsku olovku a on uzeo ono penkalo i zajebava se, musavi papir i tako. Ne zna ni on zašto. Od tada je ostao serator. Svi uzmu sladoled od čokolade, on jede mango. Svi treniraju fudbal, on trenira karling. Svi pojebu na ekskurziji devojčice iz razreda, on jebe Italijanku. Svi piju vinjak, on uzme pelinkovac. Svi kupe benzinca ili dizel, on kupi električni auto. Svi zovu decu Petar, Milica, Dule, a on Jutro i Hrast. Svi idu u kafanu, on ide da planinari. I kad ga sarane traži beli grob. Samo da bi bio seronja.

Odgajanje mladunaca – najobimniji i najiscrpniji sport kog čovek može da se lati. Pa ipak, i ta strmina ima odmorište – prvenac. U roditeljstvu, prvo čedo ti dodje ono što bi se u kompjuterskoj igri zvalo „skirmish“ ili „playground“; a i ne pristupa mu se mnogo drugačije.

Kao što se prvi mačići (i palačinke) u vodu bacaju, tako smo i mi prvonikli ponosi naših roditelja zgodno poslužili da se isprobaju batine (pa po pristignuću sledećeg deteta bace u zaborav), da se leče kompleksi (sviraj harmoniku, treniraj karate, javljaj se komšijama, idi na fakultet), i da se natenaaane usavršavaju roditeljske sposobnosti uopšte. Ali i pored toga, više nam naša mladja i od nas uspelija slika duguje zahvalnost, nego što nam roditelji duguju izvinjenje. Mi li da vam tabamo staze, pizda vam materina balava!

Podsetnik za ortake, u slučaju nepredviđenog sretanja u gradu.

Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.

Nema dalje, postao si čovek, sprcao si dovoljno godina u dupe, zarađuješ za sebe, plaćaš svoje račune.

Jednoga dana, ona dolazi, nenadano, pojavljuje se u tvom životu, i tera te da shvatiš mnoge stvari.

Ona će biti majka tvoje dece.
Nosiće tvoje prezime, jedina koja može imati tu čast i privilegiju u moru riba.
Nemaš položeno, ali znaš da voziš, ona to zna da ceni ceni, i zato voli te takvog kakav jesi.

Svestan si da nisi najbolja prilika, da nemaš para, kola, stan i sve ostale finese, koje "krase" mamine i tatine sinove. Ali zato imaš osećanja koja gajiš prema njoj, i svojim postupcima, nadoknađuješ materijalne nedostatke.

Zbog nje se budiš sa osmehom. Zna da kuva, da te nasmeje, razume te.
Zbog nje si u stanju sve da odjebeš.
I znaš da ona to zaslužuje.

English - I love you
Afrikaans - Ek het jou lief
Albanian - Te dua
Arabic - Ana behibak (to male)
Armenian - Yes kez sirumem
Bambara - M'bi fe
Bengali - Ami tomake bhalobashi
Belarusian - Ya tabe kahayu
Bisaya - Nahigugma ako kanimo
Bulgarian - Obicham te
Cambodian - Soro lahn nhee ah
Catalan - T'estimo
Cherokee - Tsi ge yu i
Cheyenne - Ne mohotatse
Chichewa - Ndimakukonda
Chinese
Cantonese - Ngo oiy ney a
Mandarin - Wo ai ni
Comanche - U kamakutu nu
Corsican - Ti tengu caru
Cree - Kisakihitin
Creol - Mi aime jou
Croatian - Volim te
Czech - Miluji te
Danish - Jeg Elsker Dig
Dutch - Ik hou van jou
Elvish - Amin mela lle
Esperanto - Mi amas vin
Estonian - Ma armastan sind
Ethiopian - Afgreki'
Faroese - Eg elski teg
Farsi - Doset daram
Filipino - Mahal kita
Finnish - Mina rakastan sinua
French - Je t'aime, Je t'adore
Frisian - Ik hald fan dy
Gaelic - Ta gra agam ort
Georgian - Mikvarhar
German - Ich liebe dich
Greek - S'agapo
Gujarati - Hoo thunay prem karoo choo
Hiligaynon - Palangga ko ikaw
Hawaiian - Aloha Au Ia`oe
Hebrew - ani ohev otach
Hiligaynon - Guina higugma ko ikaw
Hindi - Hum Tumhe Pyar Karte hae
Hmong - Kuv hlub koj
Hopi - Nu' umi unangwa'ta
Hungarian - Szeretlek
Icelandic - Eg elska tig
Ilonggo - Palangga ko ikaw
Indonesian - Saya cinta padamu
Inuit - Negligevapse
Irish - Taim i' ngra leat
Italian - Ti amo
Japanese - Aishiteru or Anata ga daisuki desu
Kannada - Naanu ninna preetisuttene
Kapampangan - Kaluguran daka
Kiswahili - Nakupenda
Konkani - Tu magel moga cho
Korean - Sarang Heyo or Nanun tangshinul sarang hamnida
Latin - Te amo
Latvian - Es tevi miilu
Lebanese - Bahibak
Lithuanian - Tave myliu
Luxembourgeois - Ech hun dech gaer
Macedonian - Te Sakam
Malay - Saya cintakan mu / Aku cinta padamu
Malayalam - Njan Ninne Premikunnu
Maltese - Inhobbok
Marathi - Me tula prem karto
Mohawk - Kanbhik
Moroccan - Ana moajaba bik
Nahuatl - Ni mits neki
Navaho - Ayor anosh'ni
Ndebele - Niyakutanda
Norwegian - Jeg elsker deg
Pandacan - Syota na kita!!
Pangasinan - Inaru Taka
Papiamento - Mi ta stimabo
Persian - Doo-set daaram
Pig Latin - Iay ovlay ouyay
Polish - Kocham Ciebie
Portuguese - Eu te amo
Romanian - Te iubesc
Russian - Ya tebya liubliu
Scot Gaelic - Tha gra\dh agam ort
Serbian - Volim te
Setswana - Ke a go rata
Sign Language - ,\,,/
Sindhi - Maa tokhe pyar kendo ahyan
Sioux - Techihhila
Slovak - Lu`bim ta
Slovenian - Ljubim te
Spanish - Te quiero / Te amo
Swahili - Ninapenda wewe
Swedish - Jag alskar dig
Swiss-German - Ich lieb Di
Surinam - Mi lobi joe
Tagalog - Mahal kita
Taiwanese - Wa ga ei li
Tahitian - Ua Here Vau Ia Oe
Tamil - Nan unnai kathalikaraen
Telugu - Nenu ninnu premistunnanu
Thai - Phom rak khun
Informal - Rak te
Tunisian - Ha eh bak
Turkish - Seni Seviyorum
Ukrainian - Ya tebe kahayu
Urdu - mai aap say pyaar karta hoo
Vietnamese - Anh ye^u em
Welsh - 'Rwy'n dy garu di
Yiddish - Ikh hob dikh
Yoruba - Mo ni fe
Zazi - Ezhele hezdege
Zuni - Tom ho' ichema

Alatka za kopanje, odnosno razbijanje kamena. Gdje ašov ne može, tu kramp stupa na scenu. U današnje vrijeme mnogo zapostavljena alatka jer je sve manje radnika, a sve više gospode, a gospoda je alergična na žuljeve na rukama, a ne vole ni da se znoje. Dok je vladao drugi režim, onaj prije ovog prošlog, kramp je bio jedan od omiljenih alata.
Ljudi iz svih republika su išli na radne akcije i radili, a kramp je bio prava alatka da dokažete da ste pravi muškarac i da vas zgodne drugarice primijete. Mnogo je brakova sklopljeno poslije radnih akcija i još više djece začeto, upravo zahvaljujući krampu. Kad djevojka vidi momka kako krampa i znojem okupan drobi silni kamen za bratstvo i jedinstvo, da bi omogućio da se tu napravi put ili pruga, odmah mu nosi vodu i rezerviše ga, ili da kažem bukmarkuje, za ono što u današnje vrijeme zovu afterparti ili žurka poslije posla. Tako je to bilo nekad, prihvatiš se krampa i kad te žene vide, otimaju se za tebe, pola posla je već odrađeno. Kako se izmijenjaše vlasti, tako se izmijeniše i kriterijumi kod žena, pa je tako smanjeno i korišćenje krampa. Radna etika se zamijeni lopovskom i najebaše svi koji krampaju. A dok se krampalo u velikim količinama, svima je bilo bolje, i narodu i državi. I nije bilo problema sa nejebicom, a samim tim i padom nataliteta, a i ljudi su bili nekako srećniji. Nekad si krampom sticao prijatelje, a sad je za to dovoljan i jedan klik mišem.

Postoje dve osnovne vrste.

Леп начин да покажате некој особи колико дуго обраћате пажњу на њу и колико вам се она у ствари свиђа.

Највеће мудо у шаху. Шта може јадница, морала је да се физички припреми кад јој је муж трутина.. Сва срећа има пар ортака који би све дали за ту трутину.
* Има двојицу коњина који су доста често цирке, па се мало неприродно крећу, ал' оно, ефикасни су.
* Такође двојицу ликова глупих ко топ! Крећу се напред, назад, лево, десно, немају довољно памети да смисле нешто ново.
* Најчуднији дефинитивно су двојица ловаца, тек изашли из шуме де су навикли да скрате пут кол'ко год могу, па само пиче дијагоналу!
* Ту су и потрчци, и то права гомила њих. Ти пијуни су за нiјансу ефикаснији од краља, а кад се нашетају шире муда, и претварају се да су неко други, па и глуме саму даму.

O, како их само презирем.

Спуцали су четрдесет и нешто година у дупе, зашли дебело у средње године а манири и бонтон су за њих и даље само две стране, евентуално француске речи о чијем значењу никада и нису нешто претерано размишљали. То вам је тај тип људи што се воде премисом да су с тобом оваца чували и рујнога вина пили па се сад крајње ноншалантно и опуштено опходе према теби, занемарујући притом у потпуности и онај минимум пристојности коју цивилизовано друштво и учествовање у њему само по себи налаже.

У реду, ти си млад човек који свакако и није навикао да му неко персира па стога на томе и не инсистира. Вероватно си први наговештај персирања упућеног к теби приметио код једног клинца из улаза, када ти је тако забрађеном и чекињавом назвао "Добар дан", било из страха или поштовања, или чак комбинације та два. Тај исти клинац, упола млађи од тебе, је макар толико доброг одгоја и културе да зна да је ред да се буде пристојан према некоме дупло старијем од себе и да се тој особи искаже дужно поштовање, макар само због година те особе. И ти си, млади човече, такође већ врло умешан у племенитој вештини персирања сениора.

Па шта рећи онда за ове простаке? Зар поштовање не иде у оба смера? Па замислите само ту матору дртину, кад га већ тако морам назвати, социјално и темпорално индиспонирану, како вас послужује у кафићу рецимо, или како вас "умољава" да пре уласка у супермаркет своје кесе оставите у ормарићима на улазу. "Реци друже"?! Шта да ти то кажем, друже? Можеш ћале да ми будеш, кромањонцу један некултурни, нисам ти ја јаран из кладионице па да се шопамо колоквијализмима и другаризмима. Где је добар дан, где је изволите?

"Ало, не можеш уносити кесе с'вана"?! Молим? Није "ало" него "опростите, господине", троглодиту нецивилизовани! Па јебеммуматер, шта се то, дођавола, десило са другим лицем множине и његовом употребом у цивилизованом разговору?

Шта се то десило и куда се то дао цивилизован разговор?

Стари људи пореклом са села састављеног од највише двадесетак кућа. За већег дела живота у свом крајолику нису видели непознатог човека. Нису осетили неправду, нису доживели нешто лоше, што би их натерало да се не јављају свима, да не машу. Најчешће средином живота, као птић из гнезда у ваздух, они из својих домовина, са осмехом на руменим лицима, мигрирају у цивилизацију због репродукције, да нађу изабраницу срца свога и испуне смисао живота својих.

Тада, одједном, све је ново, све је велико, а једно је непромењено – они се сваком невино осмехују и машу. Машу аутобусима, машу људима са друге стране улице; они ходају полако, осмехују се и машу.Није им потребно узвратити махањем, довољан је поглед и њихов психолошки нагон биће задовољен.

Pre nego što počnem da razrađujem ovu temu, ne mogu a da ne primetim opštu decomaniju koja vlada Srbijom. Dok je do pre samo pola veka, prosečno dete, čekalo negde kod ambara, da se najedu prvo stariji, pa za njega šta ostane, danas se situacija frapantno promenila. Hvala Bogu pa se promenila, ali sada se ide u drugu krajnost, situacija postaje zabrinjavajuća! Uzrok svemu tome je valjda bela kuga, ali i psihički poremećaji mladih majki, koji se najviše ogledaju u neumerenoj potrošnji. Ovim putem apelujem i na mlade majke, da se ne ponašaju kao da nose smrtonosno oružje, dok imaju bebu naručju. Mi smo svi bili mali, pa nas majke nisu uperile nikome u glavu sa pretnjom "Pomeri se, ili će da povraća!". Takođe nema potrebe da kupujete kolica površine šest metara kvadratnih, slobodno možete da imate manja nego komšinica Lana - ipak je njen muž uspešni fudbaler u Uzbekistanu!

Da pređem na temu, nas su sve kupali Merima sapunom, sa nacrtanom čudnom bebom na omotu, Kosili šamponom, a hranili nas iz sise, pa nam ništa ne fali i vazda ovde prosipamo pamet. Kosili je zamenjen "Džonson bejbi koenzim ku deset sa retinolom i antioksidansima" šamponom. Sapun je totalno izbačen iz upotrebe. Pelene mogu da upiju mesečnu zalihu dečije mokraće, mleko se naravno kupuje u konzervi, a za onu malo stariju decu, postoji i mleko za spavanje. Da! Dobro ste čuli! Mleko za spavanje! Volela bih da priupitam izumitelja ovog proizvoda, "Jel ste izmrvili neki Bensedin unutra, ili šta?". I šta su to deca pa radila do pojave ovog mleka? Majke, bolje osmislite deci neku dnevnu aktivnost, da se umore i uveče kada ih okupate tim vašim lavandama, jednostavno utonu u san. Jedan od najblistavijih proizvoda je prašak za veš "za decu". Realno razmislite, da li je osetljivija koža jednog deteta, ili jednog tinejdžera? Ups, sada ću dati ideju marketinškim prevarantima!

Da zaključim! Čoveku je predodređeno da se razvija, živi i preživi i pod mnogo gorim uslovima nego što je nedostatak koenzimakudeset. Deca su izdržljiva, hvala Bogu, srpska verovatno još i više nego neka inostrana, jer nam je u genu upisan neki faktor opstanka. Drage majke, ne zapadajte u kredite i dugove zato što vas žulja praziluk u predelu rča i morate imati sve što zablista na reklami. Bolje vašoj deci prenesite neke intelektualne vrednosti, a ako vam primarno životno opredeljenje postane to što ste Majka, budite sigurni da će vas i muž zapostaviti. Onda sve pare odoše kod neke mlađe i bolje, pa nećete imati ni za Kosili, a kamo li za koenzime!

Мала количина снега која се ухвати на вашој обући. Ако сте сељак. А ако нисте, само мислите да нисте. Преци вам се преврћу у гробу кад вас виде у тим ер максерицама и осталим креацијама модерног друштва.

Подигао се човек на две ноге и престао да кења поред дрвета. Не скроз, и даље му је лишће било најближе на том месту. А лишће је махом било употребљавано за брисање дупета. Руке су му биле мало закржљале, имао је две леве, док их мозак није прихватио. Почео онда човек да прави неки заклон од кише за жену и бројну дечицу. Тад нису знали шта је контрацепција. Морали су добро да се заврну рукави да би се нахранила толика гладна уста. Додуше нису још могли да заврну рукаве, касније су жене почеле да шију и да схватају ко је ту главни. Чим су мужу ојачале руке толико да њима може да комуницира, све је било у савршеном реду. Прави патријархат. Ал зато је муж ишао у лов, и радио све послове у шуми, женино је било само да причува децу и да им спреми нешто да поједу. Отишао муж један дан у лов, направио ново копље, кад испред њега велики дивљи вепар. Није знао шта је, али је знао да је за јело, видео слику у пећини, кад га је тата тамо водио као малог. Шикне он оно копље, убије га на место, звиждукне, дођу његови саплеменици и одвуку тело до насеља. Како ће, шта ће, распоре ти они оног вепра. Кад из њега изађу прасићи. Курац, није вепар, но крмача, још увек нису добро знали да процене пол. Би ово први царски рез у исторји. Разбацаше се они прасићи по дворишту, кренуше деца да их јуре и да се играју са њима. Поглавица схватио да може то добро да се искористи. Нареди својим подређенима да им направе неки примитивни обор и да их сместе тамо. Припитомише они ове прасиће, изгубише они оне кљове и смеђу длаку, постадоше бре праве свиње. Ухвати човек једну највећу да закоље, не зна како ће. Нема струју да је успава. Узе онај камени нож и пререза јој гркљан. Некако га је узбудио тај звук, а и цело племе се моментално окупи. Већаше, већаше и извећаше. Да се свиња ошури, распори и очисти. Бацише они кожу са стране. Једна жена би докона и проши ону кожу, обликова је према стопалу свог мужа, знала је добро тај облик, стално ју је шутирао. Остави она ту креацију да се осуши. Сутрадан муж узе оно, обу и изађе међу народ. Био је толко зајебан да су одма` њега прогласили за поглавицу уместо поглавице. Ето, тако ти настаде опанак.

Svaka druga mašina.

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Четрум за пензосе.
Не мораш уопште да познајеш другог активног присутног да би започео разговор, можеш да се убациш у причу или да нестанеш кад год хоћеш, чак ти није потребан ни никнејм*, а тема има у изобиљу.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.