Oduvijek je poznaješ.
U početku, dok si bio osnovna, ne lično, iz viđenja samo, jer je stalno bila negdje tu, u blizini. Da, u blizini, to sada znaš, onda nisi, jer te nije zanimalo. Zanimala te je sisata Mica iz 8 b, prva drkanja su protekla s njom u mislima. Ona je i dalje bila tu, u blizini. Ponekad si, slučajno, hvatao njen pogled na sebi, brzo je okretala glavu, skrivajući ga. Nije te bilo briga.
Kasnije, u srednjoj, ste se i upoznali. Slučajno, u kafiću, preko nekih zajedničkih prijateljica. A možda je i Mica bila tu negdje, pa si prifur'o prijateljicama, ne bi li ti se Mica obratila.
Pružio si joj ruku, rekao svoje ime, njeno ili nisi čuo, ili si odmah zaboravio. Kao da je bitno.
Poslije, kad si je sretao na ulici, pozdravljala te je, ti nekad pozdraviš, nekad i ne. Kao da je bitno.
Kasnije, upis'o si fakultet, rjeđe si je sretao, a možda i nije bilo tako rijetko, ali nisi primjećivao to. Brucošijada, žurke, rođendani, pičke materine, ko bi je i primjetio?!
Na jednom rođendanu je i ona bila tu. Ti si naroljan muv'o sve oko sebe, pa si slučajno i na nju naletio. Nije te odbila kao ostale. Ljubili ste se i bilo ti je lijepo. To si shvatio sutradan, kad si se uspio sjetiti. Nisi bio nešto hepi, ali šta fali, neka je, malo ćemo se zezati i svako sebi.
Tako je i bilo. Tri - četiri mjeseca i raskinuo si. Bilo ti je dobro, ali ona nije ta koju si tražio. Bila je nekako neobična, kao da živi u nekom drugom vremenu, a to nisi želio. Nije ništa rekla kad si raskinuo. Samo se nasmješila i otišla.
Vrijeme je prolazilo, nizale su se propale veze, a i ona je počela padati na pamet sve češće. Jednom si je nazvao da se vidite, popijete kafu, prihvatila je. Pričali ste o svemu, smijali se, bilo ti je super. Kad si je otpratio kući, još dugo ste stajali ispred i pričali. Sati su prolazili u trenu. Poljubio si je, kratko i šturo, jer ona nije ta koju tražiš i otišao. Opet se nasmiješila i opet ništa nije rekla.
Povremeno viđanje se nastavilo, nikad nije rekla neću. Nerviralo te je to, pitao si se gdje joj je ponos, pitao si i nju jednom. Opet se samo nasmiješila, kao i prije, polutužno, polusjetno. Ništa rekla nije.
Mrzio si taj osmjeh. Mrzio si to što ti je samo sa njom bilo lijepo, što si samo njoj mogao sve reći, biti iskren do kraja, a znati da te neće osuđivati, još će ti olakšati, nasmijati te malo... Da, mogla je sve. Uvijek je znala reći onu golu istinu, zbog koje si noću ostajao budan razmišljajući. Ali ne, ona nije ta koju si tražio. Ideš dalje.
Jednom si je zvao. Nije se javila. Poslao poruku. Nije odgovorila. Nisi to uzimao ozbiljno, mislio si da je ljuta i da će je proći. Dani su prolazili, ali ništa, ni poruke. Zvao si opet, ništa.
Šetao si kroz grad i razmišljao o njoj. Čuo si trube automobila i živcirao se. Ko se to jebeno ženi i što koji kurac trube debili?! Pogledao si u jedan auto i vidio nju. U bijelom. Ugledala je i ona tebe. Osmjehnula se isto onako, kao prije. Polutužno i polusjetno. Sad si shvatio da je voliš. Sad znaš da si u svima samo nju tražio, sad znaš da je sve bilo i da će biti sivo bez nje, sad znaš šta je onaj osmjeh govorio.

Najpre, shta je to zidarsko pivo? To je jeftino pivo u flashi od 0,5l. Ovaj naziv ne moze da zasluzi skupo pivo, pivo u limenci i pivo od 0,33l. Zidarsko pivo je ono pri chijem se konzumiranju akcenat baca na kvantitet a ne na kvalitet.
Zashto se za zidare vezuje bash pivo? Zashto se ne kaze zidarska rakija, vino ili ne daj boze zidarski sok. Voda se iskljuchuje. Zidar naravno piju i rakiju ali obichno pre rada. Njima je u opisu radnog posla da budu na Suncu, da se zamaraju i znoje pa zato moraju u organizam da unose mnogo technosti. U obzir dolazi i shpricer ali osnovna prednost piva je ta shto je pogodnije za upotrebu na gradilishtu. Naime, ako se shpricer pije iz chashe, pre svega se gubi vreme na chesto sipanje. Drugo, chasha ima veci otvor od flashe, shto znachi da u nju upada vishe prashine koje na gradilishtu ima u izobilju. Trece, chasha je providna i veca je mogucnost da je majstori ne vide i… Shpricer se moze napraviti i u flashi ali je teshko da se odjednom popije ceo litar pa onda ostaje i greje se. Ovde dakle ne vazi izreka “sipash i ne mislish”. Isto vazi i za chisto vino, a uz to ono i brze opija, a na gradilishtu izmedju ostalog treba i raditi. Najzad treba misliti i na cene. Da bi se dobilo 2 litra technosti treba kupiti litar vina i litar kisele vode ili 4 piva. Ako se izbegavaju luksuzna pakovanja, ovo drugo je jeftinije.
A sada drugachije pitanje. Zashto se sa pivom povezuju zidari? Zashto se ne kaze “radnichko pivo”. Kada se kaze radnici, obichno se misli na zaposlene u fabrikama, sa radnim zadacima za mashinama u halama. Opet, nije ni da oni ne piju pivo ili da se ne zamaraju i ne znoje, ali njima je praktichnija rakija. Lakshe je mogu uneti u fabrichki krug a da ih portir ne primeti. Ko je sa portirom u dobrim odnosima, moze uneti shta hoce, onda mu je sve jedno da li je to pivo ili vino. Na svakoj mashini postoji pult ili neko prazno mesto gde se moze odloziti chasha ili flasha. U najcheshcim sluchajevima, svaki radnik ima svoju kasetu u kojoj osim radnog odela i alata moze da odlozi i ambalazu.
Zashto se ne kaze “seljachko pivo”? Zato shto poljoprivredni proizvodjachi jesu I proizvodjachi vina i rakije. Za njih takodje postoje odgovarajuci izrazi, samo shto su malo ublazeni i neutralizovani, “domace vino” i “domaca rakija”.
Shta je sa intelektualcima? Zashto se ne kaze “nauchnichko pivo” ili “inzinjersko”, “doktorsko” ili “profesorsko pivo”. Zato shto se poshteni intelektualci “foliraju” pretvarajuci se da ne piju. A josh kada bi ih neko video da piju pivo i to josh iz flashe – od dostojanstva ne bi ostalo nishta. Iz slichnog razloga ne kaze se ni “kancelarijsko”, “direktorsko” ili “administrativno pivo”. Mozete da zamislite intelektualca koji kad mu udje stranka, brzo sklanja flashu ispod stola (sa chashicom je to vec lakshe) ili direktora koji poslovnog prijatelja sa kojim je sklopio vazan posao, predlaze, “hocemo li da nazdravimo sa jednim hladnim pivom”? To ne ide.
E sad, onaj ko je smislio izraz imao je u glavi sve ovo, a mozda i josh poneshto. Onda je u jednom trenutku sve te stvari povezao, ideja je blesnula – i zidarsko pivo je rodjeno. Kao shto vidite, treba mi odati priznanje za duhovitost I jezichkom stvaralashtvo, bio ja zidar ili ne.
I na kraju, evo nekoliko predloga proizvodjachima za nove marke piva, naravno zidarskog: “Shut pivo”, “Traktor pivo”, “Pravoslavno”, “Shalter pivo”, “Neradnichko” i “Visak”

Ова врста људи која је нажалост у изумирању представља средовечног, редовног гледаоца свог локалног тима који све своје фрустрације
(жена га нервира, деца не уче, комшија га суди, браћа га не познају, шеф га подјебује или пензија не стиза, Косово продато, Европу не видимо скоро, скупа кафана, рачуни неплаћени, бојлер покварен, кромпир и парадајз скупи...)
лечи на тај начин што судији и било ком играчу који се иоле истиче од других* из свег гласа, свих 90 минута псује матер, мртву децу и леве ноге.

*псује играча јер је 1)ћелав, 2)фарбан, 3)дугокос, 4)манекен, 5)висок, 6)низак, 7)не уме да игра или па 8)много добро игра и слично...

Најпознатија врста штрудле. Штрудла смак. Имамо и штрудлу шџем. С јабуке, итд.

Дар. Способност виспрених јебача да у исто вријеме користе и горњу и доњу главу. Логична еволуција тактике за одлагање превремене ејакулације, јер је чак и замишљање голе Исидоре Бјелице док ставља пудер на пушку сједећи на клоњи, ових дана тотално излизано и не служи сврси. Појединци су развили тактику и улазе дубље у медитацију размишљајући о насумичним догађајима из живота, чиме прекидају везу између мозга и копља те препуштају тијело да ради механички. Тиме се и бркати Радован са бауштеле док кара своју змај жену претвара у Super GTO 16v turbo(folk) јебача нове генерације.

Mehanizam koji čini da nam je istorija sve duža, a geografija sve kraća.

Podvrsta ljudi, čini 95% homosapiensa. Po fizičkim karakteristikama identični ljudima ali lišeni zdravorazumnog rezonovanja. Nasuprot zakonima evolucije, stvoreni i predodređeni za destruktivno ponašanje kako prema samom sebi, svojoj okolini, tako i prema ostatku primato-ljudske populacije. Ne poseduju svoje ja, sputani kvazinacionalizmom, medijskom manipulacijom i šund kulturom, nametnutom od strane 'jačih' primata. Pripadnici Hakslijeve Delta minus kaste, Orvelovi proli, ušuškani u iluziji života, na infuziji hleba i igara, srljaju u ostvarenje svoje sudbine, da šireći smrad svoje mentalne zakržljalosti istroše svoje resurse, i skupljeni ispod jedne šljive donesu pobedu svojoj primatskoj rasi ubivši i poslednje ljude.

Ефекат који се ствара током разговора с таштом, када гледаш кроз њу.

Spust za dojučerašnje stanovnike Pičkovca na Mlavi koji se danas furaju da su urbane gradske face.

Tradicionalna zadužbina u Srba, mesto dobrog provoda i još bolje rakije, mesto gde ljudi uđu ne poznajuci nikoga a izađu sa četiri kuma.

Neke žene imaju zaista veliku sreću da imaju partnera koji se može nazvati majstorom. To ih spašava od besomučnog čekanja i moljakanja komšija, prijatelja i kvalifikovanih majstora da dođu i poprave neku sitnicu.

Коегзистенција двоје људи на релацији мени се диго/он мене уопште не слуша. Купопродајни уговор где се размењују добра у натури, где се обе стране надају, иако знају да ништа неће добити, без жишке, без повезаности, са недостатком хемије, неубедљиво чекајући да се куглица заустави баш на њиховом броју.

Она тражи друга и сапутника у лику који би само да је јебе. Она прича о проблемима с мајком. Он спушта поглед ка њеним сисама, док су њене речи неприметне к'о тротинет у саобраћајној гужви. Њој је јасна његова незаинтерованост, на крају крајева, желела би исто што и он, али се плаши да Шабану не спадне перика. Мора се одржати статус чедности, исти статус који је још на седмом Егзиту избушен од стране неког британског индуса, а касније додатно разаран од стране оних којих се више ни сама не сећа. Његова кола иду странпутицом. Он започиње спику о времену, не би ли сјебао говњиву тишину која га удаљава од његовог циља. Она тоне дубље у разочарење, док он натуца неповезана срања, не би ли се вратио у колосек. Она зна да се зајебала, он зна да је засрао. Они су Канада и Малезија, Тијанић и Ћирилов. Она би да оживи разговор, њега и даље боли курац. Њој се полако иде кући, њему такође, али нема муда да то изусти. Њему се баш јебе да је прати до станице, јер сутра устаје у седам. Он је преко курца одпоздравља, она се губи у даљини, вртећи свој кишобран. Она се осећа празно, он поново сува курца.

Kada ti i poslije mjesec dana radi propagandni upaljač.

Glavni krivac za sve.
Prestali smo da se množimo,podeljeni smo na sto različitih strana,oduzimamo se po kafanama,a presaberemo se tek kada nam se sve obije o glavu.

Стање у глави сваког позитивца, зајебанта, шаљивџије и уопште, било ког лика веселе природе. Такав лик (готово) увек носи благи смешак, расположан је и стално спреман за неку спрдњу и зајебацију. Сама његова појава може да ти у тренутку поправи расположење, док су његове лудорије и аутентичне приче такве да често помислиш: "Мени се од њега и бешика смеје. Стварно ћу почети памперс да носим кад сам с њим."

Tražen kao krimosi sa interpolovih poternica ili mleko za vreme sankcija, nevidljiv kao ruski špijuni u Srbiji, neshvatljiv i povučen u sebe kao Tesla pre otkrića naizmenične struje, efikasan za trankilizaciju ženske živine kao otrovne strele iz amazonskih džungli, a kod nekih nesrećnica, po učestalosti javljanja ekvivalentan Halejevoj kometi... U svakom slučaju, privilegija pički da imaju sopstveni aksiom, iliti tvrdnju koja se ne dokazuje, jer ju je, jelte, nemoguće dokazati. Ako pička tvrdi da je svršila, mužjaku jedino ostaje da počeše jaja, digne noge na sto, šmekerski srkne pivo i eventualno je još jednom ugrize za dupe, dok ista dolazi k sebi u postorgazmičnoj flakcidnosti.
Međutim, neki od nas muških goveda (a možda i svi), kada se nađemo u posebnoj fazi da nas “nije strah da uključimo mozak i pričamo o osećanjima”, volimo da prodžaramo mečkinu rupu (ovo je metafora, nije pička) i da otkrijemo svoju “duboko skrivanu” zainteresovanost za filozofiju ženske svrške. I evo, do kakve sam ja “istine” došao:

Најчешћи одговор возача Ладе Ниве, кад их неко упита колико им троши ауто.

Kada dete počne da priča o jednoj stvari a nastavi o sasvim trećoj a treći je onaj što kad daju medalje stoji najniže i tako je sad bila neka trka i tu je primao medalju jedan crnac Lamin koji se zove slično kao onaj Milan iz I2 koji mi se sviđao sve dok nije rekao da je Mašina šnala lepša od moje a ona ju je kupila kod Kineza a Kinezi su mnogo smešni kad ih pitaš kolko nešto košta oni ne kažu trideset dinara nego tlideset dinala.

Početak i kraj spiska namirnica koji svaki prosečan Srbin unese u sebe na krsnoj slavi.

Program emancipacije pušača kao odgovor na uznemirujuće poruke upozorenja na kutijama cigareta. Neki pušači su razvili sposobnost da apsolutno ne obraćaju pažnju na ove poruke dok drugi imaju razrađen sistem odgovora: