Stil (lat. stilus — naprava za pisanje) je način izražavanja, kojeg karakterišu sve osobine po kojima se razlikuje od ostalih - najjednostavnije, ono po čemu te prepoznaju.

Jedan od mnogih mučnih koraka s kojim se susreće đak prvak u otkrivanju umetnika u sebi.

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Svađa u kojoj teško možete da pobedite, a i ako nekim slučajem pobedite, ostaćete bez devojke.

Jebati. Sipati ko u nerotkinju. Puniti k'o šiptar kornet. Oklepati. Upirati. Jebati bez milosti i kajanja. Ne vođenje ljubavi nego čistokrvna, rasna jebačina. Uzgon ne obavlja svileni Duško Karleuša tip nego trve preldžija direkt iz šume gde je gluvarom iscepao deset kubika bukovine, sam.

Између осталог, назив за људе из Републике Српске који живе, раде, студирају у Србији, а нису познате личности, успјешни спортисти, познати књижевници...

Ptica koja vas drka ujutru kad hoćete da spavate posle pijanke a ona baš tada našla da pjeva i da vas budi nako mamurnog u piču materinu da ide!

У Нордијској митологији Бог грома и муње, у Српској заштитник славске јагњетине.

Izraz za igranje rukom u fudbalu. Najčešće ga koriste klinci kad pikaju fucu. Reč potiče od engleske reči "hands" koja očigledno nije bila pogodna za izgovor, pa je iskrivljena u enac.

Lizneš vegetu, tresneš rakiju na eks i zagrizeš beli luk.

Кад на ЕТФ-у нестане струје те настава не може бити одржана јер немају агрегат, а факултет архитектуре и даље нема своју зграду.

Objekat za budjenje lažne nade.

Nastao u surovim uslovima naglih promena vremena krajem meseca oktobra, opijen isparenjima iz postrojenja TE, agresivan i nervozan jer je tu kad mu vreme nije. Pametniji, izdržljiviji i lukaviji od svoje kilave letnje braće, zuji kada bombarder i leti kao Crveni Baron lično. Ni slučajno ne sleće na beli zid nego skoro isključivo na tamne delove nameštaja. Fokusiran na svoj primarni zadatak (zajebavanje naivčine koja bi da prespava u toj sobi), strpljivo čeka prvi, najslađi san da dejstvuje i taj obrazac ponavlja do jutra kada mu se misteriozno gubi trag. Neuhvatljiv i neuništiv, jedini lek je da budete strpljivi i sačekate novembar, jer ko je ikada čuo za novembarskog komarca psihopatu?

Ako si dobro jebao sinoć, piješ u krevetu. Ako nisi - kuvaš.

Крајност окрутности, безосјећајности, хладан као шприцер, не мари ни за шта, нема разумјевања ни за кога..

Naziv za devojku čije se manuelne sposobnosti prilikom pružanja handjob-a poistovećuju sa virtuozitetom Paganinija na violini i blagosiljajućom moći Hari Krišne. Objedinjujuća titula u teškoj kategoriji za pružanje ručnog zadovoljstva. Za nju slobodno možemo reći da ima zlatne ruke. Ona ga ne drka, ne šilji, ne maltretira. Ona ga, bre, POŠTUJE. Ali ga i, vala, drži za muda! Posle ''tako'' obavljenog posla, potpuno ćete zaboraviti na reproduktivnu funkciju vašeg cenjenog polnog uda i tako poštedeti sebe neprijatnih i bolnih iskustava sa kojekakvim komplikovanim ženskama i njihovim zahtevnim vaginama. Naime, ta nestvarna kombinacija senzualnog dodira i savršenog osećaja za ritam, nikako vas neće ostaviti ravnodušnim. A ni punog skrotuma, kad smo već kod toga. To se, jednostavno, ne da naučiti. Sa tim se RAĐA.

Najbezbednije prevozno sredstvo, legenda asfalta, makadama, kopna, mora, ruski odgovor na sve fensi kamione-apartmane poput skanije, volva, mercedesa... Kabina mu nije opremljena kao soba u luksuznom hotelu, ne možeš ljudski ni da se ispružiš, kontrolna tabla i unutrašnjost je naravno gvozdena, ali zato je nekoliko godina zaredom pobednik relija Pariz-Dakar, relija Argentina-Čile i relija Svileni put, i naravno jedina je zamena za brodove-čamce-tankere, zimi, na zaleđenim ruskim rekama.

Скуп грађана који допушта свакаквим дебилима да се слободно изражавају.

По мишљењу многих, крајњи степен збуњености, запањености, забезекнутости.... По јачини далеко испред ''као положајник пред електричним шпоретом'', ''
као Пинокио у 10 кубика дрва'' а према ''као бумбар у мешалици'' ''као бубамара у хектару луцерке'' да и не помињемо...

Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.