Cveće
За жене, цвеће је симбол романтике, лепоте и нежности. За мушкарце, цвеће је симбол покајања, извињења и поткупљивања. Откад је света и века, хомо сапијенс мужјак је хомо сапијенсу женци даривао цвеће да би се искупио. То је и нека врста жртве, јер ти се остали припадници чопора смеју и подјебавају те јер си папучар. А ти гледаш да нађеш што већи букет за што веће срање па шта ти Бог да. И ко зна зашто, овај је метод пролазио.
Проблем је настао у 20. веку. Жене су се осилиле, добиле права, па су уз све то почеле и да гаје исте емоције према цвећу као и мушкарци: да их боли туки. Чак су направиле и фору са 8. мартом да им узимаш цвеће не у сврху индулгенције већ као знак покорности према "слабијем" полу. Данас цвеће и даље пали, али са све већом еманципацијом жена и са оним феминисткињама мушки пол је угрожен да вечно остане у говнима.
-Мирјана!
-Молим?
-Зажмури.
-Нећу.
-Ма зажмури.
-Не пада ми на памет, прошли пут кад сам зажмурила ставио си ми глисту на главу.
-Ма није то, дај шта ти пада на памет! Знаш ти мене.
-Знам, зато се и плашим.
-Само зажмури!
-Добро, ево, зажмурила сам.
-Та-та!
-Шта је то?
-Како шта, па каранфили!
-Каранфили?
-Аха. Види какви су, директно из Белгије...или Луксембурга, јебем ли га...
-Зашто си их купио?
-Па купио мојој доброј и лепој...
-Зашто?
-Па идем ја улицом и видим једну лепу цвећару, онако малу и ушушкану, као негде у сред Париза. И ја уђем унутра и видим ове каранфиле и одмах се сетим тебе. И...
-Михајло, не сери, прошли пут кад си ми купио цвеће је било кад си ми прегазио чиваву, шта се десило?
-Па ништа...
-Михајло!
-Па сећаш се оне моје бивше, Наташе..?
-Ниси ваљда, сунце ти јебем?!
-Ма јок бре! Шта ти пада на памет, нисам ја у том фазону.
-Него?
-Силовала ме је јуче на Калемегдану. Баш кад ме је терала да ми пуши наишла твоја ортакиња Василија, да није било ње да ме спаси ко зна шта би било...
Rani mraz
Težak zajeb. Orezuješ voćku, prskaš je, gledaš je, već ti sladak onaj rod što čekaš. Taman misliš nisi se džabe trudio, biće neke vajde od toga. Al' nezgodno je proleće, samo ustaneš jedno jutro a mraz pao na šljivik. I ne pitaš se ništa, nit' možeš šta da uradiš. Možeš samo da gledaš i pustiš da vreme uradi svoje. Jebeš ga, ide leto, biće još voća nije smak sveta. Jagode, kruške, breskvice sve je to na dohvat ruke leti. Al to nije to, šljivu bi ispeko, gustirao celo leto, drugog se voća ne bi ni setio. Pretekne i do zime, pa te ugreje malo izjutra, pa ugreje malo uveče. A sve ono voće već odavno neko pojeo il' zavelo.
Razumem te, đede. Nemam voćnjak al' im'o sam svoj rani mraz.
Deminutiv
Najveća noćna mora muškarca prilikom odnosa sa ženom!
-Kako ti je sladak kurčić!
-Jesi li to pustio stomačić?
-Baš primaš platicu!
-Tolki čovek u takav autić stane?!........
Bijeda
Не синко, није ти то исто као сиромаштво. Сиромаштво је само финансијско стање које може бити проузроковано разним факторима на које човјек не може утицати. Чист дефицит новца, без кога у данашње вријеме не можеш. Нешто из чега се можеш извући радом, упорним трудом и јаком вољом. Не мораш се никада потпуно извући али битно је да се бориш, и свеједно ћеш га побиједити.
Биједа, то ти је нешто друго. То ти је оно хронично одсуство духа, полетности и менталне снаге које обузима човјека. То ти је порок, баш као и ова ракија. Једном када ти се увуче у кости и потекне крвотоком, готово га је немоће избацити. Паразит који се храни твојом енергијом и твојом душом, болно је унакажава. Знам, људи га мјешају са сиромаштвом јер најчешће долазе под руку, па те заједно, онако неимуног схрвају и униште.
На биједу се једноставно навикнеш. Предаш се ништавилу око себе, допустиш животу да се игра рингишпила са тобом, никада не улазећи у отворену борбу са својим демонима. Повучеш се без отпора, кривиш зле људе и гору судбини, кривиш живот. Тада те обхрва и сиромаштво, туга, несрећа.Тако синко, само уништиш најфиније дјелове себе, претвориш се у оног вјечитог незадовољника кога си до скора презирао. Дође старост, а ти јаднији него икад, са вагоном неиспуњених снова. Наравно да онда сви желе да се врате у прошлост, да живот скрену другим током. Али мало морген, онда то није живот већ научна фантастика...
Зато синко, устани сада и полети у живот, бори се до последње капи дамра и не дозволи да те обузме биједа. Никада не устукни ни пред чим, обухвати живот објема рукама и научи да побјеђујеш сам себе...
Odgovoriti istom silom
Možda i najpravičnija (kamo sreće da je jedina takva) formulacija u našem zakonu. Ukoliko si napadnut, naravno da imaš pravo da se braniš, ali samo ako podjednakom merom uzvratiš, to jest istim oružjem. U teoriji zaista izvanredna, samo da nije te puste realnosti koja nam smeta da uživamo u svom nadrealizmu i proklete prakse. Bilo je polemike da se ukine posle slučaja dede od nekih 70-80 godina koji je potegao utoku na nožem naoružanog provalnika od 30 godina starosti i zaglavio robiju, ali nije došlo do izmene jer bi prava lopova bila narušena. A to ne smemo da dozvolimo da se desi!
Ne, kad provalnik upadne, bićemo civilizovani kao Atlantiđani. Samo da voda ne nadođe, majkumu...
- Dobar dan. Srećan rad. Kako ide?
- O, dobar dan, hvala. Evo teško, mučim se sa ovom bravom već dugo. Obično to brže odradim, ne znam kako ovo ovako... Da l' je ovaj lik lud ovo da montira.
- Ja se zaista izvinjavam što Vas uznemiravam u poslu, ali da niste Vi slučajno provalnik koji upravo pokušava da obije moju kuću?
- A, ovo je Vaša rezidencija? Oprostite, nisam znao, primite moje iskreno izvinjenje za onu formulaciju u vezi brave.
- Nema veze, to me žena naterala da montiram, ja nisam bio za to. Znate, i ja se sa njom mučim. Bravom, to jest, mada ni žena nije daleko od te tvrdnje, a imam ključ.
- Uh, da Vam nisam u koži! Ja to samo jednom, sada, a Vi svakog dana. Joj, gde mi je kultura? Ja sam Zvonko Kalauz, provalnik. Izvolite moju vizit-kartu.
- Drago mi je, ja sam Petar Gedora, automehaničar. Oprostićete moju indiskreciju, ali da niste slučajno naoružani?
- Ah, ne, ja sam fini gospodin provalnik, samo otuđujem Vaše stvari. Jedino ovaj pajser, ako se računa...
- Jao, pa nemam pajser pri ruci da se sada fizički obračunamo. Jedino ako biste me pričekali da trknem do podruma, imam tamo jedan, pa da počnemo.
- Naravno, nema problema. Ne uznemiravajte se ni ako je pajser rđav, primio sam tetanus nedavno. Neću morati dugo da Vas čekam, nadam se?
- Ah, pa to Vam ne mogu obećati. Da budem iskren, nisam baš najsigurniji gde sam ga ostavio, moglo bi da potraje. Ali Vi slobodno uđite, raskomotite se, skuvajte kaficu, potrudiću se da brzo dođem.
- Dogovoreno. Da pristavim i Vama kaficu?
- Uh, baš bi moglo, legla bi mi jedna onako fino. Bez šećera, moliću. Posle, ako hoćete, umem da gledam u šolju, pa kad sve to završimo, šta kažete tada na obračun?
- Vrlo rado, čekam Vas sa nestrpljenjem.
Daj mu ga malo...
Савет саговорнику у коме се огледа жеља за појачаним интензитетом радње коју обавља.
- "Ало, ди-џеј, па не чује се ништа та музика овде... дај му га мало по звучницима!"
--------------------------------------------------------------
- "Дај, бре, синак... дај му га мало по гасу, ако мислиш да стигнемо ове године на море!"
Lepota
Skup crta idealnih proporcija oko idealne duše. A ako nema duše da te crte drži na okupu i daje im formu, nastaje splačina epskih razmera.
-Svi mi, dečaci iz vrtića, smo bili zaljubljeni u nju. Uvek je imala najlepšu haljinicu, kosu vezanu roze gumicom i roze patofne. Nudio sam joj pogačicu sa čvarcima, ali ona je jela samo jabuku. Rekla je da je to dobro za lepotu.
-Krenuli smo u prvi razred i iz dubine duše mrzeli Maju, škrndelja koji je sedeo sa njom. Ja sam sedeo ispred nje i stalno se okretao. Učiteljica mi je redovno jebala kevu i slala me u ćošak. Bila je za glavu viša od mene- ne učiteljica. Ona.
-Počele su da mi rastu prve dlake. Svi smo mi uzgajali farmu bubljica na licu, samo je njeno bilo savršeno, čisto... Mislio sam da je zbog voća koje je uvek jela. Nabrao sam kod komšije punu kesu zelenih jabuka i gutao ih kao ćuran. Umesto lepote, dobio sam proliv. Meni su i dalje rasle bubuljice, a njoj sise. Za nju niko nije bio dovoljno dobar, čak ni osmaci. Bila je kraljica drugarske večeri.
-Imala je 98 poena na prijemnom. Upisala je neku zajebanu školu za koju nisam ni znao da postoji. Imala je krupne oči, kao krava. Iz mesta je mogla da jebe kevu onim starogrčkim boginjama, ali nije htela. Bila je svesna svoje moći. Svojim kravljim očima i dugim trepavicama je pomerala planine i šamarala sve nas- smrtnike.
-Probala je Bejlis, belo vino i Somerzbi. Svidelo joj se. Na red je došla Karelija Slims i Eve. Količina hormona u njenoj krvi je počela da se meri litrima. Borila se protiv prirode jer je ona tatina princeza koja ne želi ništa pre braka.
-Četvrta godina srednje škole. Roze boja je sa svezaka prešla na tange a njeno detinjstvo ostalo na ponosu konobara koji je pijanu izveo iz diskoteke da povraća. Postala je žena.
''Moraću da nadoknadim sve što sam propustila. Ovo nije loše''. Ma loše kurac! Znaju Bog i evolucija šta je dobro. Gledao sam sve to iz prikrajka. Na njenom, od jabuka čistom, licu, pojavile su se mrlje. Crne mrlje. Kao od mastila. Nije bila lepa. Bar ne meni. Kažu, na sred časa je otrčala u wc da povraća, kao što sam ja onomad trčao da spasim noge od besa razularenog dupeta isprovociranog zelenim jabukama. Ja trč'o zbog jabuka, a ona zbog kurca. Kako to može da bude isto? Već do 8. marta je imala stomak kao Mića ložač. Otac je ispisao iz te zajebane škole za koju nisam ni znao da postoji. Udala se. Niko od nas, njenih starih drugova, nije bio na svadbi. Dobila je sina i 20 kila viška. Umesto da vežba aerobik, vežbala je mešenje kiselog testa za pogaču i pranje sudova na dužni metar. Život- tvorova jazbina. Zanimanje- domaćica. San- kupovina veš mašine.
EVO TI GA SAD, JEBALE TE JABUKE!
Još preskače šine da ga ne udari struja
Posprdna izjava kojom se ukazuje na neprilagođenost osobe uslovima života u velikom gradu. Korene vuče iz vremena u kom su gradski mangupi ljude iz manjih sredina ložili da kroz šine ide struja, pa su ih isti, iz straha sa život, naveliko preskakali.
- Matori, video sam Životu juče. Stojim na stanici, a on prelazi ulicu sa nekom kesom i sve poskakuje. Jebote, možeš li da veruješ da on i dalje preskače tramvajske šine?
- Pa ne znam šta se čudiš. Njegova keva još uvek duva u luster da ugasi sijalicu.
Hoćeš još i da ti popušim?
Pomalo vulgaran način da nekome kažeš da traži previše od tebe.
A:"E ajd' stoji tako 15-20min da mi zakloniš sunce,bije me pravo u oči dok radim ovo"
B:"Ma nije frka, hoćeš još i da ti popušim?"
Uzde
Две дугачке плетенице њене косе које држиш у рукама док je трсиш сгуза.
- Драга масна ти је коса, клизе ми узде из руку, изгинућемо!
- Па намотај мало каубоју, за који мој сам пуштала овол'ку косу...
Srpski Makoto Nagano
Moj drug Steva sa Altine (predgrađe Beograda koje je 300 dana godišnje pod vodom).
Budi se u 6:00, a da bi stigao na autobus u 6:45 mora da:
1. Pređe 7 kamenova nasumično ubačenih u baru ispred kuće (od toga tri klimaju)
2. Pređe 150 metara puta idući ivičnjakom i pritom na dva mesta izbegne komšijske džukele koje su dovoljno visoke da ga mogu da ga uštroje,
3. Narednih 50 metara vrši slalom po blatu, šljunku i barama kako vidljivim tako i nevidiljivim.
Kada sve to pređe, umesto dima i konfeta, dočeka ga gasna komora u prepunom autobusu 81...
Od pravog Makota ga razlikuje samo to što je Makoto to radio jednom godišnje za 100.000 dolara, a moj Stevča radi to svaki dan za 20.000 dinara mesečno.
Javljaju mi iz režije
Бих врло радо, ал' ми жена не да.
- Идемо вечерас у штету маториииии?
- Чек само тренутак, извињавам се.
:Одлази на други крај просторије:
:мумла нешто у телефон:
:Враћа се:
Па знате момци, јављају ми из режије да ми долази ташта и да ми је живот изрежиран у маниру најгорих холивудских хорора у наредних седам дана.
Pomnožiti život sa nulom
Један тренутак у животу у коме се све промени, на горе. Онај тренутак кад завршиш у говнима па још и пустиш воду у нади да ће се говна спрати, да ћеш наставити свој живот, другачији, али се надаш бољем. У најгорем случају надаш се да ће бити само другачији. У том тренутку завршиш у мешавини пишаће, гована и воде која се креће невероватном брзином, брзином која додатно отежава бег из те смесе. Упорно се трудиш да се држиш оног најмањег зла, воде. Вода је онај трачак наде у тој безизлазној ситуацији у коју си себе увалио, али говна и пишаћа доминирају у смеси...
(среда, Милутин седа да гледа утакмицу, пренос из студија, Страјнић једе говна...)
Жена: Љубави, донеси ми теглу краставаца.
Милутин: Жено, јел' видиш да је почела утакмица?
Жена: Ја видим да овде причају нека два ружна човека и онај фудбалер што има ону страницу на фејсбуку.
Милутин: Па жен... Добро, идем!
(иде до подрума, враћа се са краставцима)
Милутин: Ево т... Који је ово курац?!
Жена: Па Езел.
Милутин: Који курчев Езел, маму ли му јебем османлијску?! Дај на први, ионако нас је Тијанић покр'о за уторак, бар у среду 'оћу да гледам Лигу Шампиона, пошто ми Арену не пада на памет да плаћам!
Жена: Па Милут...
(пар минута отимања око даљинског, крхка је жена, Милутин излази као победник)
Милутин: Диж' се из фотеље!
Жена: И како ја сад да гледам Езела? А сад је баш занимљиво!
Милутин: Боли ме курац! Имаш интернет па гледај! Ионако плаћам АДСЛ да би се ти дописивала с' Бранкицом, а по цео дан седите овде и пијете кафу коју ја купујем, крваво зарађеним парама!
Жена: Милутине немој тако за Бранкицу! И дођи овамо нађи ми ово.
(Страјнић: ...за два минута се укључујемо уживо на Алијанц Арену...)
Милутин: (налази Езела на интернету) Ево ти сад гледај. (враћа се у фотељу) Па смањи то жено! Јаооооо!
Жена: Па како да гледам?
Милутин: Па искључи јебени тон, ионако Турке не разумеш, јебем му матер!
Жена: Па не могу без тона...
Милутин: Уф! Чекај! (трчи до комшије, доноси слушалице) Ево ти, слушај сад!
Жена: Па како ово?
Милутин: Лепо, утакнеш овде. Јел' може?
(жена не одговара)
Милутин: Питам, јел' може?!
(жена не одговара, Милутин се са победничким осмехом на лицу враћа у фотељу)
Жена: (из свег гласа, под утицајем слушалица) Милутине! Милутине, дођи да видиш ово!
Милутин: (тргну се као да бомбардују поново) Пу све ти јебем! Шта се дереш који курац?!
Жена: (и даље из свег гласа) Да видиш Езела!
Милутин: Скини јебене слушалице женска главо! И боли ме курац за Езела и Турке! Једини Турци који ме интересују се зову Фенербахче, играо сам кеца на њих!
Жена: Милутине па ти се коцкаш!
Милутин: Не коц...
Дете: Кмеееееее!
Жена: Ето! Сад си и малог пробудио! Иди види, можда се укакио, душа мамина.
Милутин: А што ти не идеш? Почела ми је утакмица, ти онако ти можеш да ставиш паузу!
Жена: Па не могу Милутине. Одмени ме једном, видиш да сам у седмом месецу.
Милутин: Пу јебем те Милутине, да те јебем!
(Милутин устаје, облачи јакну)
Жена: Па где ћеш Милутине?
Милутин: Идем у кладионицу да гледам утамицу!
Жена: Иди! Ја ионако нисам битна! Иди коцкај се! (седа у фотељу) Еј Милутине...
Милутин: Шта је сад?!
Жена: Немој да идеш колима. Данас, кад сам ишла код Бранкице, излазио је неки бели дим испод хаубе, заборавила сам да ти кажем.
Милутин: Пу! Пу, јебем те животе! (поглед на горе, руке на главу, обраћа се Богу) Па што ме јебеш?! Славим три дана, преслављујем, целу кућу сам иконама облепио, к'о у цркви да живим, и зашто ме и даље јебеш?!
Жена: Зашто сад вичеш? Видиш да дете плаче!
Милутин: Е мој Милутине, помножио си ти живот са нулом још кад си се оженио! Пу! Ма јеб... Ма боли ме курац за све! Ионако ако потрчим стижем до петнаестог минута!
Жена: Али Милут...
Милутин: МРШЋИ!
Ne njemu, mamu ti jebem!
Uz "Jebo te Japanac koji te napravio!" jedna od najčešće izgovaranih rečenica prilikom igranja PES -a.
Sviđaš mi se još od kad je hleb bio 15 dinara
Леп начин да покажате некој особи колико дуго обраћате пажњу на њу и колико вам се она у ствари свиђа.
-Па не знам. Лепо је све то што си ти рекао, али, некако, не знам како бих ја то теби објаснила. Нисам тренутно за неко везивање, скоро сам завршила једну дужу везу и не бих сад одмах да се упуштам у нешто ново. Надам се да ме разумеш?
-СВИЂАШ МИ СЕ ЈОШ ОД ДОК ЈЕ ХЛЕБ БИО 15 ДИНАРА!
-Оплоди ме пастуве!
Od drveta koje raste za budak ne pravi se violina
Kada priroda odredi da se neko rodi kao kreten, najbolje je da tako i ostane. Svaki pokušaj da od neotesanog tipa napravite emancipovano biće, biće bezuspešan jer će ličiti na vuka u medveđoj koži-znači ni na šta.
Materijal od koga je isti napravljen bio je škart, a od toga se pravi samo pašteta jer je bilo šteta da se baci.
To je tip osobe za koju uvek pomislite "Bolje da ti je ćale svršio u žbunje nego što je tebe napravio", ali napravio ga je i tu se više ništa ne može.
Propuštena prilika
Nekada davno, kada si bio kao mladi pastuv, i kada ti je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima. Kada ti je svako jutro bilo novo i svaka rosa slatka. Kad ti nije bilo važno gde ćeš leći i s kim ćeš plesati, koliko noći nećeš spavati, a koliko dana ćeš provesti putujući u nepoznato. Kada je radost bila u istraživanju i novim iskustvima jer je ceo svet bio mlad u tvojim očima. Nekada davno, u prolazu, na nekoj žurci ili koncertu, upoznao si predivnu devojku. Devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Prošla je pored tebe i ti si se zapitao, samo za tren, da li da je slediš. Nisi.
Umesto toga, oženio si se skromnom komšinicom, curom iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš. Curom koja je odabrala da svoj život provede s tobom. Da trpi povremene pijanke, glasne prdeže i psovke, da ti pere smrdljive čarape i gaće sa smeđim flekama. Da ti rodi decu i da ih vaspita da budu dobri ljudi i vole svog oca. Da, onu decu na koju se ponosiš u kafani pred prijateljima, a treba ti pet minuta da im se setiš datuma rođenja. Curu koju povremeno ispod oka pogledaš procenjivački i odlučiš da se previše ugojila, opustila, prestala da se šminka i generalno ti više nije privlačna.
Tada pomisliš kako bi to bilo dobro da si oženio onu devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Da si s njom proveo ceo život u u divljem trku po zelenim pašnjacima. I pomisliš da si u životu propustio priliku. Tada znaj, zasigurno, da je tu priliku u svom životu propustila skromna komšinica, cura iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš i da je povedeš u novi život ispunjen srećom.
I od mladog pastuva čija je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima, znaj, ostala je samo matora izanđala konjina.
Gazela
Животиња, не мост.
Пасји живот је милина, газела је сјебана. Стрес, стрес, стрес. Не можеш ни воду да попијеш а да нешто не проба да те поједе.
Трава, трава, трава, помера се трава ЛАВ ЈЕБОТЕ, ЛАВ, СРАЊЕ СРАЊЕ СРАЊЕ ветар, добро је, трава, трава, трава, друга газела још газела, још, још, добро је, можда неће мене да поједе нешто, трава, једем траву једем траву, газеле око мене, беже СРАЊЕ СРАЊЕ СРАЊЕ СРАЊЕ ХИЈЕНЕ ХИЈЕНЕ ХИЈЕНЕ не, добро је, аукурац, јури се дечурлија, трава, трава, вода, вода, пијем воду таласи СРАЊЕ СРАЊЕ КРОКОДИЛ У КУРАЦ У КУРАЦ ИДЕМ У КУРАЦ ГОТОВО ЈЕ ветар, добро је, опет цимање, доста воде, трипује ме вода, блато, прашина прашина прашина уууууу дрво, хладовина до јаја, ходамо, нећемо стати сви али ко их јебе жедне, трава трава дрво хлад, шта је то на дрвету ЛЕОПАРД СРАЊЕ ЛЕОПАРД ГОТОВО ГИНЕМ ГИНЕМ СРАЊЕ ЛЕОПАРД аааа шупичку материну мајмунску упишах се неко се дере ШТУРА ШТУРА ШТУРА, ЛАВ ЈЕБОТЕ, СТВАРНО ЏАДА ЏАДА ВАТАЈ ЏАДУ у до јаја, скењали су неког рандом Гнуа нису мене трава трава трава ветар ветар...
И тако сваки дан, сваки минут, нон стоп. Аукурац.