Privilegija opakih. Najromantičniji ljubavni kut današnjice. Mesto odakle ultraurbani frajeri voajerišu žudeći za oblinama svoje "platonske" ljubavi bacajuću "sa' ću da ti jebem mater" poglede na ostale "beta" mužjake čopora uz "Čivas" ili "Džekdenijels".
Prostor u kome vazduhom lebdi žudnja, bes, gnev, gde sve vrvi od strasti, gde zgodna gogo igračica uz erotski ples zavodi alfa mužjaka, gde padaju halteri, gaćice, brusevi i rađaju se večne i uzavrele ljubavi koje žive i traju sve do sledeće pesme.

Kakvi balkoni, kakvo cveće, sveće, gitare, poezija, stihovi, pičke materine, priđi mom separeu!

Verbatim, Maksel, Prinko sa velikim flomasterom napisanim Miks preko celog.
Ne znate odakle vam, al' kroz maglu se sećate da vam ga je doneo drugar, a njemu je dao Đole sa Zvezdare, a njemu Giga iz Zemuna jer su išli zajedno u školu.
Sadrži par foldera narodnjaka, slike nekih ljudi, jedan folder sa *ne znam možda sam i ja nekad bzbz zlostavljao*,*ima pacovi 4 kile komad ko zec*,*aluminijum! MARINIJA* i folder sa hiljadu pornića od 12 sekundi. Bez kutije. Stavljate ga u cd-rom 4 godine posle, kada tražite drajver za grafičku negde po fijokama.

Koristi se da se dočara maksimalni stepen pijanstva. Dobro je poznatno da je gore pomenuti bio večno pijan. Ako je Čarls cugao između redova, onda je Ernest cugao između svakog slova, tačke i zareza.

Звучи поприлично једноставно. Завршиш факс, млад, перспективан, сва врата су ти широм отворена. Студираш да би "имао од чега да живиш", да би "издржавао породицу", или да би плату трошио на алкохол и курве.

Ипак, не. Прави разлог студирања је онај који у теби препозна: локални коман/ тетка са Буркине Фасо/ комшиница/ кевина другарица која ради у фабрици или неко сличан. Свима нешто треба, и ти си баш тај који ће им то испунити.

Drugar, prijatelj. Koriste ga Novosađani.

U nižim razredima osnovne škole, to je veliki događaj zato što si prvi put bez mame i tate, sam, u sobi sa još 3 drugara istog pola. Poenta je pobediti na maskenbalu za šaljivdžije, miss za lepotane, kvizu za pametnice. Obići ćeš Srbiju, posetiti crkve, i kupiti svoj bližoj i daljoj rodbini poklon na kome će pisati ime mesta na kom si bio. I naravno kupićeš halo karticu ( u moje vreme nismo svi imali mobilne) da se javiš mami, tati, baki , deki...
U višim razredima osnovne i srednjoj školi, ekskurzija je mesto za prvo i stoto alkoholisanje, sex, ljubav, ne znaš ni gde si bio, ni šta si radio, tj ne sećaš se. Kupićeš ortaku nešto, ako pre toga nisi spičkao pare na alkohol i kurve. Mobilni će ti biti isključen, ne postojiš tih nedelju dana ni za koga! Događaj gde ljudi i profesori prvi put upoznaju kakav si ti u stvari. Najlepši događaj tokom celog tvog školovanja :)

Значи је најзначајнија реч која постоји у шабанско-дизелашком дијалекту српскохрватског језика. Без значи ниједна реченица не би могла да засија пуним сјајем и обаспе слушаоца дубоким смислом и широким значењем.
Она попут пера милује ухо, чекић, наковањ и оно треће срање, и ти када слушаш ту хармоничну мелодију просто не можеш да не пустиш уво да се исвршава и напуни церуменом.

Reči od kojih se topi tvoja lepša polovina, ne znajući koliko voliš da igraš svemirske arkadne pucačine.

Tiha patnja lokalnih adolescenata i njihovih očeva.
Usrećuje slučajne prolaznike svojom pojavom, ulepšavajući im ostatak dana i ublažavajući depresiju povodom još jednog ponedeljka.
U toku običnih životnih radnji, poput zalivanja cveća u dvorištu, ili odlaska do prodavnice, postaje predmet vickastih opaski muževa svojih prijateljica, propraćenih širokim osmehom.
Njen sin je uvek omiljen u društvu i ortaci mu često dolaze na gajbu, iako nema Sony Playstation.
Muž joj je kamiondžija na dugima trasama, zbog čega je često i odsutan.

Serija koju obožavamo uprkos tome što 90% vremena nemamo pojma šta se zbiva.

Konstatacija upućena liku koji iz svog organizma izbaci prikupljene toksine u vidu mešavine mirisa ustajalog mleka, kuvanih jaja i kiselog kupusa.

Одјеб. Изговарањем ове реченице изражава се максимално неслагање са саговорником, завршава се свака дискусија и даје му се на знање да би много кориснији био ако би се прихватио лопате или кибле уместо што трује својим изливима из мозга.

Opis najvećeg broja dela klasične muzike.

Pojava vidljiva prilikom snošaja sa cupikama teškim jedva 50-tak kila, vižljastim kao mačići, koje prevrćeš po rukama, nosaš ih na kiti uz stepenice, obrćeš ih naglavačke za stojeću šezdeset devetku... a kad treba da iz gepeka izvučeš vreću cementa od 50 kila da bi na ujakovoj terasi u Čortanovcima zakrpio popucali beton kičma ti puca i stenješ "Pu, pedeset vam majki jebem svima koji ste ga pakovali tako!"

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Ovo su ribe koje žele da se razlikuju po nečemu od svojih drugarica, to čine tako što postaju ultras navijačice. Ova pojava ima dve podele:

1) Lokal ultras: U ovu grupu spadaju ribe koje navijaju za lokalni tim, mrze velike timove,i one su uglavnom veće huliganke od riba iz druge grupe.

2) Global ultras: U ovu grupu spadaju ribe koje navijaju za Crvenu Zvezdu ili Partizan, ako nisu iz Beograda nikad i nisu bile na stadionu pomenutih timova, ali to ih ne sprečava da budu ultras.

Zajedničko za obe vrste jeste postavljanje raznoraznih fejsbuk statusa tipa: "fudbalski to je hram stadion jna... VOLIM TE PARTIZANE <3 <3 <3 MOREIRA KRALJU OPLODI ME" , "4 boda prednosti,pusite ga grobari!!!" , "MUNZE KONZA,VIDIMO SE SLEDECE GODINE U SUPERLIGI PICKE!! MUNZE CKEPI NAJJACE!!! " one ekstremnije će da promene i ime : Nina PFC Stojanovic, Marija DS1989, Tina Vozdovac .. svaka će da ima sliku u kačketu voljenog tima, dresu, a iza nje poster nekog igraca iz voljenog tima.. svaka će na tu sliku da ima komentare navijača istog tima koji će je oslovljavati sa "kraljice, boginjo, carice itd" i komentare navijača drugih timova "purgerko, pojma nemas, naučiću te ja šta je pravi klub"...
I za kraj ono najbitnije, ako biste ih pitali da nabroje pet igrača iz tima za koji navijaju, one ne bi znale...

Надобудна тврдња сваког живог мушкарца, да не кажем пичкопаћеника. Наравно, из потпуног незнања будала може изговорити ову реченицу, али шта се заправо крије иза рупе? Не пада вам на памет депилација, јебена чорба и болови у вези са истом, напади депресије, љубави, пижђење, хистерисање, преемотивни испади, кулирање, сламање срца (множина), нокти, косе, шишке, фенирање, шминкање сваког јебеног јутра, детаљи, проклети детаљи и наравно бол бол бол? И коме још може да падне на памет да се сваки дан трси?
Користећи женски унутрашњи монолог, завиримо у свест једне несрећнице на само пола сата. Пакао.

Мувач - Лик који долази само да би мувао колегинице, а учењем се бави само кад нема кога да стартује. Примарни циљ су девојке са права, економије, медицине али може да упадне и нека добра са другог факса. Активан је углавном лети.

Јунајтед колорс оф књига тип - Чешће су девојке у питању али има и мушкараца. Тип који је окружен свим могућим маркерима, танким фломастерима и хемијскама у боји. Књиге и скрипте више делују обојено него подвучено а за сваки појам или реченицу у зависности од битности имају боју. Кад их питаш да ти позајме на минут било који маркер, увек питају - а коју ћеш боју? Иако је теби свеједно, њима није. Као школарци су волели ликовно.

Ај на паузу тип - Особа коју ћеш више видети испред читаонице него у њој. Стално праве паузу било са пљугом, соком, храном или у ВЦ-у. Кад виде неког познатог прилазе са чувеним - ај на паузу, а ако их одбијеш траже нову жртву. Иако су лењи прилично су комуникативни па ћеш их увек видети у разговору са неким. Минимум три пута на дан оду до кафића на кафу.

Класичан штребер - Особа која са једном једином намером долази у читаоницу - да учи. Паузе прави само да једе или да оде до ВЦ-а, не занима га дружење или нешто друго. Долази у читаоницу кад престану предавања и видећеш га у њој тачно онолико колико траје његов факс јер ће све дати у року.

Природни факултет тип - Тип студената који студирају неки од природних факултета. Предњаче Етф-овци, Пмф-овци, машинци. Сто им је претрпан разноразним формулама прастарим и оронулим жутим књигама, белешкама, свескама на коцкице и дигиталним геџетима. Стално нешто куцкају, пишу - бришу, нервирају се, траже формулу по белешкама и слично. Почетници неретко имају укључен звук на дигитрону, па им се деси да услед континуираног прављења БИП БИП БИПБИП БИП звукова, Јунајтед колорс гађа својим зеленим маркером којих ионако има неколико (у различитим нијансама).

Лако ћемо тип - Особа која дође у последњи час за препремање испита, јер је до тад говорио - Ма лако ћемо. Често је нервозан јер је опет почео касно са учењем и тиме шири негативну енергију око себе. Увек зна који је најлакши професор за пролаз, код кога може скрипта а код кога се преписује у преводу - мајстор кривина. Чак и ако одложи испит за касније увек му је недовољно. Обожава да говори - Јаооо да ми је само још један дан.

Саставни део америчке мировне мисије је измишљање рата, односно потпаљивање жаришта тамо где планирају да буду миротворци.

У случају да у напуштеном селу од пет становника избије џиновски гејзир нафте, за два дана ће пласирати причу по којој су се деда Милорад и чича Станомир толико мрзели и подстрекивали националну мржњу, да су Амери просто морали да интервенишу са 75000 војника да реше сукобе и притом, тек успут, започну масовно експлоатисање енергента. И ту ће морати да остану бар 70 година- до последње капи нафте!

Naime radi se o pojavi gde student na kraju semestra izbroji tacan broj strana koje treba da spremi za ispit, nakon toga ih deli sa brojem dana koji su preostali do ispita. U tom trenutku to je prilicno relan i moguc broj strana po danu ali posto ne(odgovorni) student nikad ne krene na vreme da uci broj predvidjenih stranica se povecava iz dana u dan i tada nastaje panika. Optimista ce pokusati da nauci i ako zna da je taj poduhvat nemoguc i najcesce ce odustati dan pred ispit dok ce pesimista odustati na vreme.